DNA by:LoRa Styles

Part 4

  Polako sam otvorila vrata i vidjela da je u klubu nastalo opšte ludilo. Oprezno sam izašla jer nisam znala u čemu je stvar. Vidjela sam da su neki mirni dok su neke djevojke totalno otkačile. Tada je do mene dotrčala Emily. Sva se tresla i mlatarala rukama.
Ariel: Emily? Šta ti je?!
Počela je da pokazuje prstom prema jednoj gomili.
Emily: O-Oni...
Ariel: Ko oni?
Emily: One Direction!!!!
Ariel: Njihova pjesma?
Izgledala je iznervirana mojim pitanjem.
Emily: Oni su tu!!!!
Ariel: Stvarno? Super.
Samo sam hladnokrvno prišla pored nje, a njoj vilica samo što nije pala do poda.
Emily: Pa jesi li ti normalna?!?!?! Pa to je One Direction!!!
Ariel: Čula sam Emily...
Emily: Pa kako? Kako samo tako reaguješ?
Ariel: Ja nisam Directioner i oni su za mene najobičniji momci kao i svi ovdje. Okej?
Tada me je povukla za ruku prema onoj gomili.
Ariel: Ma gdje ćeš?
Emily: Da ih vidimo.
Ariel: O moj Bože.
Tamo sam čula mnogo ženskih glasova. Neke su pitale otkud njih tu. Neke su željele da se slikaju. Neke su tražile autogram uglavnom to je bilo opšte ludilo. Samo me zanima šta ih je jadnike natjeralo da dođu u košnicu punu poludjelih pčela, to jest djevojaka. Nije bilo šanse da se probijemo do njih, a Emily me je uporno vukla. Jedna se čak okrenula i udarila me torbicom jer je mislila da ja želim da se proguram.
Ariel: Emily, dosta je bilo. Idemo.
Emily: Nema šanse. Hoću da ih vidim.
Ariel: Za šta ću ti ja?
Emily: Pa neću da budem sama. Pusti me molim te.
Ja nju? I dalje se sva tresla. Ne razumijem zašto se toliko uzbudila. Na svu sreću gomila se polako počela razilaziti jer su ih oni valjda zamolili. Ta došli su da se provedu, a ne da se slikaju i pišu autograme.
Emily: Aaaaaa!!! Blizu smo im.
Ariel: Jooj Emily, ne zanima me to. Molim te pusti me. Još malo pa moram kući, a ja se gužvam ovdje s tobom. Gdje su ostale?
Ariel: Ne znam. Izgubila sam ih.
Ariel: A mene si našla kao žrtvu.
Jennifer: Eej vas dvije.
Ariel: Eee Jenn spasu moj. Ova je skroz poludila.
Jennifer: Jesam li ja pogrešno shvatila ili je 1D ovdje?
Emily: Ma eto ih iza ove gomile.
Ruka mi je već bila crvena kao da me je neko kanapom vezao. Napokon su se skoro svi razišli odatle ali njih nije bilo.
Emily: O moj Bože! O moj Bože! Pa gdje su?!?!?!
Tada nam je prišla Vicky.
Vicky: Hoće li mi neko objasniti šta se ovdje dešava?
Emily: 1D je tu!!! Tačnije bili su tu ali ih sad nema!!!
Tada sam primijetila petoricu koji su sjedili za jednim stolom. Iako ne slušam njihovu muziku, dosta sam čula o njima jer su trenutno najpoznatiji bend na svijetu tako da znam kako izgledaju, a i kako se zovu.
Ariel: Ovaj...Jesu li ono oni?
Pokazala sam glavom prema njima. Prije nego što sam uspjela i da udahnem, Emily me već tri metra povukla za sobom. S obzirom da sam bila u visokim sandalama, zamalo nogu nisam slomila dok je Emily trčala u štiklama kao da je rođena sa njima.
Ariel: Emily stani malo!
Probili smo se kroz gomilu koja je plesala i napokon smo stigle do njihovog stola.
Emily je čas gledala u mene pa čas u njih, a onda je počela da vrišti i skače kao bijesna zečica. Svi su čudno pogledali prema nama. Mislim i maloprije ih je dosta bilo uzbuđeno ali je Emily vjerovatno večeras najveći Directioner u klubu. Oni su joj se samo smješkali. Vjerovatno su navikli na to. Ja sam stavila ruku preko lica jer mi je bilo užasno neprijatno.
Emiy: Vi ste moji idoli!!! Nemate pojma koliko vas volim!!! Ovo je najljepša veče u mom životu!!! O moj Bože!!! Mislila sam da sam vas izgubila, aaah!!!!
Ariel: Emily?
Nije se više obazirala na mene već je samo počela da plače i da se još više trese. Tada joj je prišao onaj kratko ošišani....Liam, pitao je da li je dobro i sjeo je pored njih. Mislim da je s tim dokrajčio. Počela je još više da vrišti.
Ariel: Emily daj smiri se.
Pokušala sam da je smirim ali nije išlo. Prišle su nam i Jennifer i Vicky.
Vicky: Heej ja sam Vicky.
Jennifer: Ja sam Jennifer.
Tada je Emily digla svoju uplakanu glavu i kao probuđena is transa se zaderala.
Emily: Emily!!!
Ja sam uzdahnula i sklonila se na stranu. Ne mogu da vjerujem šta rade od sebe. Kada je Emily to primijetila, brzo je skočila i dovukla me nazad.
Emily: A ovo je Ariel!!! Ona je veliki Dir..
Ariel: Nisam.
Tada me je Emily prostrijelila pogledom, a ja sam samo prekrstila ruke.
Vicky: Ma znate ona vam je ovako malo posebna.
Zbunjeno sam je pogledala.
Tada se nasmijao onaj crnokosi. Mislim da se zove Zayn, Zain...Tako nešto. Niall se malo pomjerio u stranu i rekao nam da sjednemo sa njima. Naravno ove tri su jedva dočekale. Ja sam ostala stajati. Emily mi je ljutito prstom pokazala da sjednem. Samo sam prevrnula očima.
Jennifer: Pa otkud vas večeras ovdje?
Zayn:Zar slavni ne mogu ići po klubovima?
Vicky: Pa naravno. Znate meni je večeras rođendan.
Niall: Stvarno?
Tada su joj čestitali, a ona se sva onako zacrvenila. Prišlo nam je još djevojaka koje su odlučile veče provesti ćaskajući sa dečkima iz 1D-a. Prvi je počeo sa šalama Louis. Mislim da se tako zove. Iskreno bio je duhovit ali nisam željela da se priključim djevojkama jer su se smijale kao da si progutale frulu. Pa i nisu bili toliko ružni ali svjedno mi se ne sviđa njihova muzika. Emily je već zaboravila na mene jer se unijela u njihove priče, dok su me Vicky i Jennifer stalno zvale. Ustvari sada već nije više ni bilo mjesta jer ih se dosta okupilo. Djevojke su se najviše motale oko onoga frčkavog...Harry? On je bio nekako tajnovit. Nije puno pričao, samo se smješkao i svaku šarmirao svojim smaragdno zelenim očima. Djelovao je na njih kao droga. Bilo je dovoljno samo da ih pogleda. U čemu je fora? Tada su nam se pogledi susreli. Moram priznati da nikada prije nisam vidjela tako zelene oči...Bile su prelijepe i imao je tako poseban pogled. Ne znam kako ali je uspijevao da te na trenutak obuzme. To je trajalo par trenutaka, a onda mi je zazvonio mobilni. To me je trgnulo. Brzo sam skrenula pogled i počela da tražim telefon po torbici. Bila sam sva naježena iako ni sama ne znam zašto. Zbog njegovog pogleda? Smiješno. Napokon sam našla telefon. To je bila mama. Zemljo otvori se!!! Izmakla sam se iza stola u stranu u pokušaju da nešto čujem.
#Ariel: Molim?!
#Mama: Gdje si?!
Pitanje godine ali zaista.
#Ariel: U školi! Trebam li ti?!
#Mama: Moraš brzo kući!
#Ariel: A dajte pustite me još malo!
#Mama: Ariel ne može. Zovi onog' taxistu što si s njim došla i pravac kući. Taj klub je..
#Ariel: Znam na drugoj strani grada! Pa šta?!
#Mama: Bez pitanja i potpitanja! Vraćaj se kući!
Samo sam uzdahnula i prekinula. Kad za sve zabava tek počinje, meni završava. Ma ono divno. Razočarano sam otišla kod cura koje su bile zaokupljene pričama dečkih iz 1D-a.
Ariel: Heej.
Nisu me čule.
Ariel: Hello!!!
Vicky: Eee Ari. 'Ajde sjedni.
Ariel: Moram da idem...
Vicky: Aaa pa zar već?! Ariel mora da ide!!!
Toliko se zaderala da su je čule i sve ostale djevojke koje su okolo sjedile i stajale tako da su se sve na kraju okrenule prema meni da vide koji je to retard koji u pola 12 mora da ide kući iz kluba. Sve su me pogledale u smislu WTF? A ja sam se samo zacrvenila i počela zamišljati kako davim Vicky.
Jennifer: Ajooj.
Niall: Zašto moraš tako rano?
Šta da mu kažem? Ne da mi mama duže?
Ariel: Pa...
To je Emily uhvatila kao savršenu priliku da se razbrblja.
Emily: Ma roditelji joj ne daju duže! Rekli su joj samo do...
Ariel: Emily!
Tada je stavila ruku preko usta jer je shvatila da se malo previše razbrbljala. Kad bolje razmislim i trebala bih da idem jer sam se previše osramotila za večeras. Tačnije moje drugarice su me osramotile.
Ariel: Lijepo se provedite. Vidimo se.
Vicky: Ajooj. Pa baš mi je žao..
Ariel: Ma okej je.
Zayn: Drago nam je što smo te upoznali.
Ariel: I meni vas.
Nasmiješila sam se i krenula prema izlazu. U hodnjiku se nalazilo par ljudi u crnim odijelima. Pretpostavila sam da su to tjelohranitelji. Bio je nevjerovatan osjećaj izaći na svjež vazduh. Par trenutaka sam stala da udahnem i izdahnem. Sada je trebalo da nazovem taxistu .Počela sam da tražim broj ali ga nisam uspjela naći. Bio mi je u torbici papirić. Izgleda da sam ga izgubila. Ma ne može ljepše. I šta sad? S obzirom da se klub nalazi na izlazu iz grada, rijetko prolaze taxiji ali možda mi se posreći pa naiđe neko. Polako sam krenula prema cesti. Tada sam začula automobil iza sebe. Nije vozio brzo nego je usporio tačno na brzinu mog hoda. To je bio neko iz kluba jer je sa njihovog parkirališta krenulo auto. Ko zna možda je neka pijana budala. Ubrzala sam korak.
Xxx: Trebaš prevoz?!
O moj Bože.
Ariel: Ne!
Pokušavala sam da zvučim odlučno i hrabro iako mi se svaki djelić tijela počeo tresti. Napolju nije bilo nikoga osim mene i tog 'misterioznog vozača'.
Xxx: Jesi li sigurna?
Ariel: Jesam...
Xxx: Hladno je vani...
Glas je bio promukao i zavodljiv. Nije saplitao jezikom što znači da nije bio pijan. Barem se nadam. Bilo mi je malo lakše.
Ariel: Nije...
Xxx: Mislim da bi bilo ipak bolje da sjedneš.
Ariel: Ne sjedam sa nepoznatima..
Xxx: I to ti je mama rekla?
Tada sam ustukla. Otkud mu to? Pa zar već svi znaju kakva mi je mama?
Ariel: Ti mene vrijeđaš ili šta?
Još uvijek se nisam usuđivala da se okrenem već sam samo išla ubrzanim koracima, a on je polako vozio automobil iza mene.
Xxx: Ne, samo kažem. 'Ajde sjedni.
Ariel: Ne pada mi na pamet.
Xxx: Ali kuća ti je tek na drugom kraju grada.
Okej ovo sad stvarno postaje jezivo. Otkud on to zna? Prisluškuje moje i mamine razgovore ili šta već? Možda sam ipak trebala ostati kod kuće. Polako sam zastala i nesigurno se okrenula. Tada sam vidjela da iz prozora viri nestašna kovrdžava kosa. To je onaj iz 1D-a? Onaj... Harry?
Harry: Uh. Napokon si stala.
Ariel: Otkud ti znaš gdje je moja kuća?
Harry: Pa maloprije si se dovoljno glasno derala preko telefona.
Nasmijao se. Malo mi je laknulo. Znači nije neki manijak koji me uhodi...
Ariel: Šta hoćeš?
Harry: Da te odvezem kući.
Ariel: E vidiš ja to ne želim.
Harry: A zašto?
Ariel: Zato što te ne poznajem.
Harry: Mene ne poznaješ?
Ariel: Da, tebe.
Harry: Pa ja sam poznat...
Ariel: Da ti si poznat i očito umišljen, a takvi me ne privlače vjeruj mi.
Harry: Moram priznati da si prva koja mi je to rekla.
Ariel: E pa znaš za sve postoji prvi put.
Harry: A šta je ono maloprije bilo?
Ariel: Koje?
Harry: Pa znaš...Onaj susret pogleda.
Još više je izvirio glavu i ponovo me pogledao onim zavodničkim pogledom. To me je malo omelo pa sam se brže bolje pribrala i ponovo ubrzala prema naprijed.
Ariel: Ostavi me na miru.
Harry: Nisi mi odgovorila na pitanje.
Ariel: Koje pitanje?
Na svu sreću tada sam ugledala jedan taxi i brzo sam pokazala prstom da stane.
Harry: Ihhh. Izgleda da me taj preduhitrio. Ništa onda nastavićemo razgovor drugi put.
Ariel: Sanjaj.
Ušla sam u taxi i rekla taxisti gdje da me vozi. Pogledala sam iza nas. Par trenutaka je onaj frčkavi idalje sjedio u autu, a onda je krenuo nazad prema klubu. Srce mi je i dalje lupalo. Ni sama ne znam zbog čega. Da li zbog straha ili njegovog pogleda? Ma zbog straha šta je meni? Ne znam zašto sam se toliko svezala njegovog pogleda.
... ... ...
Polako sam ušla u kuću s nadom da su mama i tata legli da spavaju ali nažalost nisam imala sreće. Mama je izletjela ispred mene kao neki manijak.
Mama: Napokon.
Ariel: Duuugo sam se zadržala.
Mama: Nisi puno kasnila inače bi se tata ljutio.
Krenula sam na sprat,a mama je išla za mnom.
Mama: Sutra cijeli dan vježbaš scenario.
Ariel: Si šefe.
Nisam imala živaca da se prepirem sa njom. Ušla sam u sobu i zatvorila vrata. Tada sam je čula kako se dere.
Mama: I ne zaboravi na šetnju!
Ariel: Upravo si mi rekla da moram učiti scenario.
Mama: Osim tad.
Ma naravno. U sobi je bio opšti rusvaj koji je nastao kada sam se spremala za zabavu. Uzdahnula sam i sklonila stvari sa kreveta. Presvukla sam se u pidžamu i počela da tražim papuče kojih nigdje nije bilo. Jednu sam prošnašla pored ormara ali drugu nisam. Tada sam primijetila da viri ispod kreveta. Sagela sam se i dohvatila je. Primijetila sam da ispod ima još nešto. Zavukla sam ruku i nekako to izvukla. To je bio papir sa crtežom koji je u meni probudio toliko osjećaja. Na njemu smo bili Edward i ja. Taj crtež sam nacrtala prije godinu i po kada smo bili zajedno. Inače volim da crtam i svi mi kažu da imam talenta. Najviše sam crtala nas dvoje. Kada me je napustio, sve sam crteže zapalila, a ovaj se očito negdje uspio sakriti. Od tada više nisam crtala...Nisam imala volje ni motivacije....Izgledali smo tako srećno...Krenula sam da pocjepam i taj crtež ali nisam mogla...Jedna suza mi je lagano skliznula niz lice i kapnula na papir. Na tom mjestu se malo razmazala boja i to tačno na njegovom licu. Možda je to znak da je vrijeme da ga zaboravim...Jednostavno ga samo izbrišem i njegov lik samo tako zamažem u svom srcu kao što je i ova suza uradila...Uzdahnula sam, stavila papir u ladicu i obrisala suzu. Nema plakanja Ariel...Nije vrijedan toga. Zašto mi se ovo stalno dešava? Zašto ne mogu da zaboravim na to? Još sam jednom uzdahnula i pogledala na sat. Bilo je tačno 12h. Otišla sam do toaleta i obavila sve što sam trebala. Kada sam se vratila, na mobilnom me je čekala jedna poruka. Pretpostavila sam da je od Emily, Jennifer ili Vicky. Međutim ovaj broj nisam imala memorisan u telefonu. Možda je neko pogriješio. Ušla sam u nju. Pisalo je: 'Laku noć babe. Kovrdžavi Romeo'. To me je zaista nasmijalo. Sigurno je to neko od cura poslao sa nečijeg telefona da se malo našale sa mnom. Samo sam odložila telefon, ugasila svjetlo i legla da spavam. Ne znam zašto ali ovo je jedna od najneobičnijih večeri u mom životu...