DNA by:LoRa Styles

Part 26

  Pogledala sam u Harrya. On je imao neki čudan izraz lica ali mi se činilo kao da se na neki način suzdržava od smijeha. Meni to i nije bilo toliko smiješno jer mi je odmah kroz glavu prošla selidba.
Ariel: Ummm...Nšta, zašto?
Ponovo je pokušala da otvori vrata.
Mama: Pa zašto skačeš i još se dereš Romeo šta li već? I zašto si uopšte zaključana?
Harry je sve manje uspijevao da prikrije osmijeh. Prostrijelila sam ga pogledom, a on je okrenuo glavu na drugu stranu. Pokušala sam da ga odgurnem sa sebe ali nije htio da siđe. Prevrnula sam očima.
Mama: Ariel?!
Ariel: Pa šta je mama pobogu?
Tada me je Harry pogledao vragolastim pogledom. Nije mi bilo jasno šta tačno želi. Tada je spustio glavu i počeo da me ljubi po vratu. Pokušala sam da mu odmaknem glavu od sebe ali bezuspiješno. Njegovi poljupci su me jednostavno dekoncentrisali i ostavljali bez daha, a on je bio svjestan toga. Tiho sam rekla.
Ariel: Harry...
Mama: A da mi prvo otključaš?
Ariel: Zašto? Pustite me malo na miru.
Harryevi poljupci su postajali sve strastveniji i jedva sam mogla da pričam. Nisam željela da prestane ali isto tako ne želim da mama nešto posumnja.
Mama: Pa mislim da nije normalno da budeš tek tako zaključana u sobi.
Ariel: Pa znaš, ne bi te trebalo čuditi ako sam malo skrenula s pameti s obzirom da sam potpuno izolovana od civilizacije.
Tada sam mogla da osjetim Harryev osmijeh koji je zavirbrisao na mojoj koži. Malo sam ga počupala za loknice, a on je nastavio sa poljupcima.
Mama: Ha-ha-ha. Jako smiješno. Hajde otključaj.
Tada je Harry prešao na moje usne. Pokušala sam da okrenem glavu ali nisam mogla.Stavio mi je jednu ruku na obraz, a drugu na moje koljeno. Nisam mogla da pričam jer su mi usne bile zarobljene njegovim.
Mama: Ariel. Otvori čuješ šta ti govorim?
Napokon je malo odvojio svoje usne od mojih.
Ariel: Neću.
Mama: Šta je s tobom?
Ariel: Ništa samo hoću da me pustite na miru!
Harry je na svu sreću ponovo prešao na moj vrat. Njegove usne su ostavljale vruće poljupce na svakom mjestu gdje bi dodirnule kožu.
Mama: Stvarno si nemoguća!
Stavila sam ruke u Harryeve kovrdže i prepustila se njegovim poljupcima ignorišući mamine primjerdbe.
Mama: I zašto si se maloprije onako zaderala Romeo?
Tada se Harry ponovo nasmijao između poljubaca. Ja sam ga lagano počupala za kosu dajući mu do znanja da se smiri iako je i meni to na neki način bilo smiješno.
Ariel: Pa...Vježbala sam...Scenario...
Tada je Harry prestao da me ljubi jer više nije mogao da suzdrži smijeh. Stavila sam mu ruku preko usta da se ne bi naglas nasmijao.
Mama: Vježala?
Ariel: Da...
Mama: Pa znaš ono je bilo malo previše. Nije valjda da se onako dereš na sekciji? Nemoj me sramotiti!
Tada me je Harry ugrizao za ruku. Nisam mogla da se suzdržim i ispustila sam mali jauk.
Mama: Ariel šta ti je?
Harry je pogledao prema meni očima koje su bile vragolastije nego ikada dok je zagrizao svoju dojnju usnicu. Bilo je očito da mu je sve ovo jako zabavno.
Ariel: Šta je?
Mama: Pa šta jaučeš dijete zaboga?
Lagano sam Harrya ošamarila ali to je više bilo spuštanje dlana na njegov obraz jer nije bilo jako. On se nasmijao i oslonio na ruke tako da je bio mnogo više iznad mene nego do sad. Na rukama su mu bili izraženi mišići zbog malog novonastalog napora.
Mama: Ariel!
Ariel: Pa šta je mama?
Mama: Čuješ šta te pitam pobogu? Šta jaučeš?
Ariel: Ma udarila sam se.
Mama: Kako?
Ariel: Ma zakačila sam nogom ivicu stola.
Mama: Stvarno postaješ sve čudnija i čudnija.
Tada je Harry spustio glavu do mog uha. Obožavala sam trenutke kada sam mogla da osjetim njegov dah na sebi. Usne su mu sasvim dodirivale moje uho.
Harry: Ja bih radije rekao sve zgodnija i zgodnija.
Nasmijala sam se ali besčujno. Tada me je zagrizao za uho, a ja sam ga pokušavala malo odmaći od sebe jer ne želim da ponovo ispustim neki zvuk i onda će mama zaista nešto posumnjati.
Mama: Možeš li sad otključati?
Ariel: A daj ženo šta više radiš tu?
Mama: Ariel kako to razgovaraš sa mnom?
Uzdahnula sam, Harry je počeo da me ljubi od uha pa sve niže do vrata usput sklanjajući kosu koja bi mu se našla na putu.
Ariel: Pa kako neću tu stojiš ima 1o minuta i dosađuješ mi?
Mama: Pa brineš me. Ponašaš se kao da nekoga kriješ u sobi.
Tada je Harry prestao sa poljupcima i pogledao me je ssa nekom čudnom grimasom. Nisam izdržala, a da se ne nasmijem.
Mama: Šta je smiješno?
Ariel: Ma ništa. Koga ću zaboga kriti u sobi?
Mama: Pa ništa me više ne bi čudilo od tebe. Onaj Harry te totalno promijenio.
Tada je Harry oblizao usne i ponovo spustio glavu do mog uha.
Harry: Mmm nisam znao.
Ariel: Šuti.
Mama: Šta?
Ariel: Ma ne kažem tebi.
Mama: Nego kome?
Ariel: Vježbam!
Mama: Ma otkad to tebe toliko zanima?
Ariel: Pa šta drugo da radim kad nemam nikakvu drugu zanimaciju?
Mama: Neka, neka. Tako i treba.
Prevrnula sam očima, a Harry se naslonio na podlakticu dok mi je drugom rukom lagano prolazio kroz kosu. Za to vrijeme smo stalno gledali jedno u drugo i smješkali se. Koliko god ponekad bio neozbiljan, ne znam šta bih bez njega. S obzirom da se nalazio iznad mene, njegova ogrlica je visila oko njegovog vrata i dodirivala moje lice. Uzela sam je i počela da se igram sa njom dok sam pokušavala da shvatim da li je mama još uvijek tu. Tada sam začula nekakvo šuškanje.
Mama: Znaš mogla bi mi nekad nešto pomoći. Cijeli dan provodiš u sobi. Ako ti je već dosadno, mogla bi mi nešto pomoći.
Pretpostavila sam da rasprema nešto po polici koja se nalazi u dodnjiku pored vrata od moje sobe. Da mi je samo znati zašto joj je baš večeras toliko zanimljivo sve što je u blizini moje sobe? Ponekad se plašim da ima neko šesto čulo i sposobnosti da nasluti neke stvari.
Ariel: Pa možda i bih kad bi me malo pustili na slobodu.
Mama: Ariel Jones!
Uzdahnula sam i okrenula glavu na stranu naslanjajući je na meki i mirisni pokrivač. Harry je spustio jedan mali i nježni poljubac na moj obraz.
Harry: Nemoj se nervirati.
Okrenula sam glavu prema njemu i nasmiješila se, a zatim klimnula glavom. Zatim su se i njegove usne razvukle u lagani smiješak te je spustio još jedan topli poljubac na moje usne. Koliko god on znao ponekad biti bezobrazan i neozbiljan, isto tako zna i da bude osjetljiv i brižan. To je nešto što mi nikako nije jasno jer iz dana u dan otkrivam sve više njegovih lica.
Mama: Idem ja sad, još malo pa će večera. Očekujem te dole.
Ariel: Nisam gladna.
Mama: Ariel!
Ariel: Dobro, dobro.
Mama: I neću ti spominjati tati ništa o ovom tvom čudnom ponašanju da ga ne zabrinjavam bezveze ali se nadam da ćeš se zato malo potruditi i barem pred njim se praviti normalna.
Ponekad je zaista čudno čuti ovakve riječi od vlastite mame, zar ne? Ja nju ipak volim jer me je rodila ali mislim da kod nje nije baš tako. Njoj su važnije neke druge gluposti i to me ponekad boli. I ja bih željela da imam mamu koja će biti tu uz mene kad mi je to potrebno, a ne stavljati me u neke neljudske kazne samo zato što sam se zaljubila u dečka koji nije po njenim i tatinim kriterijumima. Isto tako želim mamu s kojom mogu pričati o svemu...O svojim problemima, svojim potrebama i svojim osjećajima, a ne kriti se u sobi kako bih sebi obezbijedila barem pola sata sreće. To jednostavno nije uredu...Samo želim imati normalnu porodicu kao i svi ostali. U tom trenutku su mi se oči napunile suzama ali sam ih zatvorila kako Harry ne bi to primijetio. Tada sam mogla da osjetim njegove mekane usne na mojima dok su se mamini koraci sve više udaljavali.
Harry: Je li sve uredu Ariel?
Njegov hrapavi i promukli glas mi je uvijek izazivao trnce u cijelome tijelu. Suzdržala sam suze i lagano otvorila oči. Klimnula sam glavom i nasmiješila se. Mislim da me dovoljno dobro poznaje i da je primijetio da su mi oči suzne. Ipak, nije želio da mi to kaže na direktan način.
Harry: Jednog dana će biti bolje. Vidjećeš.
Spustio je jedan nježni poljubac na moje čelo, a zatim ustao sa mene. Uspravila sam se i podvila noge ispod sebe dok je on sjedio na krevetu.
Ariel: Hvala ti što si došao.
Pogledao me i nasmijao se.
Harry: Ne moraš mi se zbog toga zahvaljivati. I ja sam to želio.
Nasmiješila sam se i sjela pored njega. Stavila sam ruku na njegovu koja se nalazila na njegovom koljenu.
Ariel: Ne želim da ideš.
Spustio je glavu i izdahnuo dok su njegove kovrdže lagano pale prema dole.
Harry: Znam...Ne želim ni ja ali moram.
Ariel: Ali ko zna kada ćemo se ponovo vidjeti.
Harry: Mogu ja ponovo doći ovako.
Pogledao me je i zagrizao svoju dojnju usnicu prikrivajući mali polusmiješak. Nasmijala sam se.
Ariel: Znam ali stvarno mi ne bi ponovo trebala ova predstava od večeras. Ne želim da mama stvarno nešto posumnja i kaže tati.
Harry: Upravu si.
Tužno sam uzdahnula i ustala sa kreveta. Sve više se plašim da nema izlaza i da naša veza neće još dugo opstati. Pokušavala sam da prikrijem suze koje su mi se nakupile u očima. Ne želim da rastužim i Harrya. On mi je polako prišao sa leđa i stavio ruke oko mog struka
Harry: Ariel, rekao sam ti da ću nešto smisliti. Vjeruj mi.
Okrenula sam se prema njemu i stavila ruke na njegova prsa.
Ariel: Vjerujem ti Harry ali neke stvari...Jednostavno su nekada neostvarljive.
Rukom mi je nježno podigao glavu ,koja je do tada bila spuštne, prema svojoj i pogledao me ravno u oči.
Harry: Ali za mene ništa nije neostvarljivo kada si ti u pitanju.
Nasmiješila sam se, a on me je nježno zagrlio. Obamotala sam ruke oko njegovih leđa i uživala u mirisu i toplini njegovog tijela. On je za to vrijeme svoje usne spustio u moju kosu i ostavio par uzastopnih poljubaca. Tada se začuo mamin prodorni glas.
Mama: Ariel večera je gotova!
Uzdahnula sam i polako se odvojila od Harrya.
Ariel: Izgleda da moram ići.
Tada se nasmiješio.
Harry: Tačnije ja moram ići.
Nasmijala sam se iako mi nije bilo do toga. Sada bih najradije pobjegla s njim kroz prozor iako je to tehnički neizvodivo jer bih sigurno polomila ili vrat ili noge ili ruke, a možda i sve to zajedno. Ali to naravno nije bio jedini razlog što ne mogu da idem. Zašto je sve u životu tako koplikovano? Harry se polako sageo i uzeo kapu koju je prilikom dolaska bacio na pod. Zatim je spustio glavu, rukama protresao kosu, a zatim preko nje navukao crnu kapu. Kada je podigao glavu, imala sam osjećaj kao da ispred mene stoji sasvim drugi dečko jer sam navikla na njegove nestašne loknice ali je izgledao jednako privlačno i savršeno kao i sa njima. Nasmijao se i dopustio svojim rupicama da mu se ucrtaju u obrazima.
Harry: Šta je?
Ariel: Ništa samo si mi malo čudan bez loknica.
Nakrivio je glavu i malo se namršio. Zatim je frajerski podigao obrvu i napravio onaj svoj polusmiješak.
Harry: Ne sviđa ti se?
Prevrnula sam očima i odlučila da to njegovo pitanje ostavim bez odgovora.
Harry: Julija?
Ariel: Šta je Romeo?
Harry: Nisi mi odgovorila na pitanje.
Ariel: A too...Pa možda neću?
Tada je krenuo prema meni. Samo sam se mogla nadati da me neće ponovo početi golicati jer mi stvarno ne treba još jedan zamorni razgovor sa mamom.
Ariel: Harry stani.
Stavila sam ruku ispred sebe kao neki policajac pokušavajući da u dam do znanja da stane ali to se nije desilo. Nastavio je da ide prema meni sa nekim čudnim i ujedno zavodljivim izrazom lica.
Ariel: Staniii. Pa neću da mama ponovo nešto posumnja.
Harry: Pa onda mi odgovori.
Prislonio me je uza zid oslonivši se svojim rukama na njega. Gledao me je onako prodorno kako samo on zna.
Ariel: Hoćeš da znaš? E pa ne sviđa.
Naravno lagala sam. I sa kapom je izgledao jako privlačno ali sam namjerno željela da ga malo izazivam. Bio je očito iznenađen tim odgovorom pa je spustio glavu i pogledao me duboko u oči pomalo namršteno. Naravno, znala sam da nije ljut. Ipak sam se odlučila praviti kao da to mislim jer je on napravio veoma ozbiljan izraz lica. Krenula sam da mu pobjegnem ali me je uhvatio za ruku i vratio u stari položaj još više me pribijajući uza zid. Primakao mi se toliko blizu da su nam se usne dodirivale ali sasvim malo. Nije želio da ih više približi već je počeo da polako puše i dopušta mi da osjetim njegov neodoljivi dah. Nisam bila sigurna šta tačno želi ali sam vrlo dobro znala da je on tip dečka koji voli da se dokazuje i ne podnosi bilo kakvu kritiku pa makar ona bila izgovorena samo u šali kao ona moja maloprije. Zatim je lagano jezikom oblizao usne ali je istovremeno na par mjesta dodirnuo i moje jer smo bili previše blizu jedno drugome. Zatim je tako vlažne usne spustio na moje i počeo sa malim i pojedinačnim poljupcima. U početku mi se dopadala ta igra ali sam nakon par trenutaka sve više osjećala potrebu za nekim strastvenijim poljupcem. Pomjerila sam glavu prema naprijed u pokušaju da stvorim jedan takav poljubac ali mi je on umjesto toga stavio prst na usne. Pogledala sam ga zbunjeno. Pravio se da to ne primijećuje. Sklonio je prst i počelo da spušta par poljubaca na ćošak mojih usana gdje je koristio i malu pomoć svog jezika. Stiskala sam njegovu majicu među prstima jer su me njegovi poljupci ujedno uzbuđivali ali i stvarali u meni želju za nečim strastvenijim. Zatim je svojim usnama obuhvatio moju dojnju usnicu i malo je povukao ali tu nije bilo onog njegovog sisanja ili grickanja. To je polako počelo da me izluđuje.
Ariel: Harry...
Harry: Sama si ovo tražila Julija...
I dalje je imao veoma ozbiljan izraz lica i nisam mogla da vjerujem da u tako nekim situacijama može u tolikoj mjeri da kontroliše sebe dok je to nemoguće kada je u pitanju ljubomora.
Mama: Ariel pobogu si moramo li uvijek čekati na tebe?
Harry me je gledao ravno u oči odvojen samo par milimetara od mene dok mi je srce počelo kucati sve brže i brže.
Ariel: O-ovaj...Eto me. Tražim nešto da se presvučem.
Mama: Ariel, ručaćemo u kući, a ne u restoranu šta se imaš presvlačiti?
Ariel: Ma prljava mi je pidžama...
Mama: Kako? Juče sam ti je prala.
Zatvorila sam oči jer sam se u tom trenutku nalazila pod velikim pritiskom, a trenutno je preovladavao onaj prouzrokovan Harryem.
Ariel: Ma isprljala sam se.
Mama: 'Ajde nek ti bude. Ako ne dođeš u roku od 5 minuta, reći ću tvom ocu za to tvoje čudno ponašanje.
Ariel: Dobro, kako hoćeš.
Harry je neprestano gledao u mene dok je njegova ruka lagano lutala po mom tijelu. Za to vrijeme su nam se usne gotovo dodirivale, a njegov dah se rasipao preko mojih usana.
Ariel: Harry....
Harry: Hm?
Ariel: Bezobrazan si, znaš?
Podigao je obrvu.
Harry: Stvarno?
Tada je spustio jedan nježni poljubac na obe moje usne.
Ariel: Harry....
Tada sam stavila ruke oko njegovog vrata i pritisnula usne uz njegove. Tada su se njegove usne razvukle u vragolasti i samozadovoljni osmijeh. Polako se odvojio od mene i pogledao me ravno u oči.
Harry: Nisam znao da te je tako lako izluditi.
Lagano sam ga udarila po ramenu i privukla sebi. Stavio je svoje ruke oko mene i zajedno sa mnom stvorio veoma strastven poljubac. Bilo mi je malo čudno jer nisam mogla da obuhvatim njegove lokne ali je i bez toga bilo savršeno. Proizvodio je neke čudne i zavodljive zvukove. Polako je odvojio usne od mojih, nasmijao se i pogledao me prodorno.
Ariel: Šta je sad?
Harry: Ništa. Znaš, bila si mi jako simpatična maloprije.
Napravila sam neku ljutu facu, a on se nasmijao. Stavio je ruku na moje lice i lagano palcem prelazio preko moje meke kože.
Harry: Nije to toliko strašno.
Ariel: Da,samo što ti voliš da se umišljaš.
Nasmijao se i zagrizao usnicu.
Harry: A šta ću? To mi je u krvi.
Tada je ponovo spustio jedan mali i nježni poljubac na moju dojnju usnicu.
Ariel: Nećeš valjda ponovo?
Harry: Haha, neću ne brini.
Tada je uradio ono što najviše volim. Zagricnuo je moju usnicu i počeo da je sisa. To mi je na neki način najviše prijalo, a on je to radio savršeno. Prepustila sam se užitku potpuno zaboravljajući na one mamine riječi od maloprije. Polako je odvojio usne od mojih i pogledao me onako zavodljivo.
Ariel: To mi se već više sviđa.
Nasmijao se.
Mama: Ariel!
Oboje smo napravili neke čudne grimase.
Harry: Izgleda da bih trebao poći.
Klimnula sam glavom.
Ariel: Slažem se.
Polako se odmakao od mene. Otišla sam do prozora, otvorila ga i pogledala lijevo i desno kako bih se uvjerila da nas niko ne može vidjeti. Okrenula sam se prema Harryu.
Ariel: Čisto je, hajde.
Sjeo je na prozor i spustio noge na onaj mali krov.. Okrenuo se prema meni, uhvatio me za podbradak i privukao sebi. Napravili smo jedan kratki i nježni poljubac.
Harry: Vidimo se Julija.
Ariel: Vidimo se Romeo.
Harry: Kovrdžavi.
Uzdahnula sam nimalo iznenađena time što je upravo rekao. Krenuo je da siđe sasvim na onaj krov i krene prema drvetu ali sam ga ja uhvatila za ruku. Okrenuo se prema meni i zbunjeno me pogledao.
Ariel: Mislim da si jako sexy sa tom kapom.
Nasmijao se, namignuo mi, a zatim otišao. Stajala sam na prozoru sve dok se nisam uvjerila da je bezbijedno sišao dole. Mogla sam da ga vidim kada je izašao na cestu. Poslao mi je zračni poljubac, ubrzao korak i izgubio se negdje u tami. Uzdahnula sam još uvijek osjećajući njegov miris, a zatim zatvorila prozor i krenula na mučenje, to jest večeru.
....... ...... ........
Ne znam da li je tako kod svkoga ali mi posljednji čas uvijek najduže traje. Sjedila sam u klupi i nešto crtala po njoj dok se Vicky koja sjedi pored mene, krila iza Emily kako bi mogla da jede. Da mi je samo znati gdje joj staje tolika hrana. Izgledala je poput nekog jadnog djeteta koje nije mjesecima vidjelo hranu i sada joj se neko napokon smilovao i dao čips od paprike. Zapravo, niko ne bi mogao ni pretpostaviti da je od jutros pojela koliko Jennifer, Emily i ja zajedno. Ali kako god. Jedino što znam jeste da mi je bilo jako dosadno i jedva sam čekala kad će zazvoniti iako sam bila svjesna da mi ni kući neće biti ništa zabavnije. Tada sam mogla da osjetim vibriranje telefona u džepu. Prvo sam pomislila da je poruka ali se vibriranje nastavilo što znači da je to bio poziv, S obzirom da niko ne zna ovaj broj osim Harrya, nije mi bilo jasno zašto sada zove kada zna u koliko se puštam. To mi je bilo malo čudno. Ubrzo je uslijedio još jedan poziv. To je počelo da me malo zabrinjava. Pretpostavila sam da je nešto važno. Nesigurno sam podgila ruku, a nervozni pogled nastavnika fizike, se zaustavio na meni.
Nf: Šta je Ariel?
Ariel: Molim van?
Nf: Brzo će kraj časa, strpi se.
Ariel: Za 2o minuta.
Nf: Upravo obrađujemo veoma važnu lekciju.
To je više predstavljalo njegovu uzrečicu. Zapravo smo ponavljali istu lekciju treći čas za redom. To nam je svima postalo i više nego naporno.
Ariel: Nastavniče, to su samo 3 minute.
Telefon je počeo iznova da vibrira već treći put. Uzdahnuo je i zamahao glavom.
Nf: Hajde idi.
Izašla sam iz učionice i krenula malo niz hodnjik. Izvadila sam telefon iz džepa i javila se.
: Molim?
: Eeej Julija.
#Ariel: Pa znaš li ti da meni čas još uvijek traje?
#Harry: Znaam ali važno je.
Po glasu sam mogla da shvatim da je jako uzbuđen.
#Ariel: Šta je bilo?
#Harry: Uskoro ćeš biti samo moja.
Napravila sam čudnu grimasu i naslonila se uza zid.
Ariel: Kako to misliš?
Harry: Lijepo vidjećeš.
Ariel: A daaj Harry reci.
Harry: Ne mogu. Vidjećeš sama.
Ariel: A stvarno si bezobrazan. Samo si me nazvao da mi kažeš neku zagonetku i onda ništa?
Mogla sam da čujem kako se nasmijao.
Harry: Nemoj da budeš nestrpljiva Julija.
Uzdahnula sam.
Ariel: A daj reci mi nešto.
Harry: Kažem ti. Sve ćeš sama saznati. Samo ću ti reći da sam ispunio svoje obećanje.
Ariel: Koje?
Harry: Pa ono kad sam ti rekao da ću naći neki način da budemo zajedno.
Ništa mi nije bilo jasno. Samo sam se molila Bogu da to nije samo neka njegova maštarija već da je to i ostvarljivo.
Harry: Ariel?
Ariel: Tu sam, tu sam.
Harry: Vjeruješ mi zar ne?
Ariel: P-pa...Valjda...
Harry: Ariel...
Uzdahnula sam.
Ariel: Vjerujem Harry...
Harry: Vidi, znam da ti ovo sad možda zvuči malo djetinjasto ali ćeš vidjeti da je plan savršen i da će uspjeti.
Ariel: A nadam se.
Harry: Vjeruj mi.
Prošla sam rukom kroz kosu i krenula niz hodnjik. Sve mi je to bilo malo sumnjivo ali sam isto tako znala da moram vjerovati Harryu.
Ariel: Okej.
Harry: E tako. Čujemo se večeras babe.
Ariel: Važi.
Harry: Baj Julija.
Ariel: Baj Romeo.
Harry: Kov...
Prekinula sam ga.
Ariel: Znam ćuti!
Nasmijao se. Prekinula sam i vratila telefon u džep. Još par trenutaka sam stajala tako izgubljeno na hodnjiku jer me je ovo i više nego zainteresovalo ali i ujedno unervozilo. Nemam pojma šta je smislio ali mi nije preostalo ništa drugo nego da se nadam da će to i uspjeti.
........... .............. .............
Sjedili smo za stolom i večerali. Kada bi nas neko mogao vidjeti, rekao bi 'Aaa kakva porodična idila', a ustvari nema pojma šta se krije iza tih naizgled raspoloženih faca. Ja znam šta se krilo iza moje. Nestrpljivost, nervoza, sumnjičavost...Ma sve ono što ne bi trebalo. Najmanje je bilo nade. Na neki način sam se plašila tog 'Harryevog plana'. Čak sam na trenutke strahovala da će se pojaviti na vratima kako bi razgovarao sa mojima. To bi definitivno bilo nešto najgore u ovom trenutku.
Mama: Ariel, prestani se igrati sa hranom, nije ti više 5 godina. Jedi to fino.
Ariel: Pa znam da mi nije više pet godina ali sam opet u kazni kao da mi je toliko.
Tada su me oboje prostrijelili pogledom.
Ariel: Šta je? Čak i petogodišnja djeca izađu nekad ispred kuće i proigraju se i čak i neki od njih imaju kompjutere, laptope ili telefone. A ja od toga svega – ništa!
Tata se nakašljao i pravio kao da nije čuo moje primjerdbe. Nije me bilo briga. Ionako nisam očekivala da će se sažaliti i pustiti me iz kazne. Tada nas je prekinuo prodorni zvuk fiksnog telefona koji se nalazio na zidu preko puta nas. Mama je ustala sa stola i otišla da se javi. Prvo se malo nakašljala, a zatim podigla slušalicu.
: Molim?.....Da, ja sam....Ko?....
Tada je napravila neki čudan izraz lica. I ja i tata smo pogledali zabrinuto prema njoj. Boja lica joj je postala nekako blijeđa.
#Mama: K-kako to mislite?......
Tada je stavila ruku preko usta. I ja i tata smo već odavno ostavili jelo i svu pažnju posvetili njoj. Tada se rukom pridržala uza zid. Tata je ustao i prišao joj.
Tata: Šta se dešava?
#Mama: D-da...Tu sam...O moj Bože.
Tata: Šta se dešava pobogu?
Srce mi je počelo brže tući jer mi je odmah kroz glavu proletio Harry. Imala sam osjećaj da je ovo njegovo maslo ali nisam imala predstavu šta se dešava.
#Mama: Vi ste ozbiljni, zar ne?
Mogla sam da primjetim da su joj oči pune suza. Nisam znala da li bi to moglo biti od sreće ili plača ali sam samo znala da su joj koljena počela klecati i da bi se vjerovatno srušila da je tata nije pridržavao. Nesigurno sam ustala i krenula prema njima. Sa druge strane telefona se čuo neki muški glas ali nisam mogla da razumijem šta govori. Pomislila sam da je možda Harry ali nije bio. Njegov promukli bih prepoznala među milion.
#Mama: N-n-naravno.
Počela je da mlati rukama. Zatim je uzela papirć koji se nalazio na polici ignorišući moja i tatina pitanja o tome šta se dešava. Zatim se ponovo javila i počela da nešto zapisuje.
#Mama: H-hvala vam. Naravno....D-doviđenja.
Zadnjim atomima snage je stavila slušalicu na svoje mjesto, doteturala se do stolice i sjela na nju (ili tačnije srušila se na nju). Ja i tata smo joj zabrinuto prišli. Ona je samo gledala u nas bez riječi.
Tata: Daj pobogu, govori šta se dešava.