DNA by:LoRa Styles

Untitled Part 43

  Cijeli taj čas sam se osjećala čudno. Ne znam zašto imam čudan osjećaj zbog tog dečka ali ga želim što dalje od sebe. Ne mislim da je neki psihopata ili ne znam ni ja šta već ali ne želim da više dolazimo u onakve kontakte. Imam osjećaj da to nije fer prema Harryu. Još više me je zanimalo ali ujedno i brinulo to što ima da mi kaže. I pored svega toga, tu jei Jennifer kojoj se sviđa taj...Mike iako mislim da je malo prerano da donosi takve zaključke.
Zvonilo je. Nervozno sam ustala iz klupe i prišla Emily i Jennifer koje su upravo sjedale na klupu. Vicky je proletila pored nas i usput nam dobacila.
Vicky: Idem ja do Roberta cure.
Nas tri smo nešto promrmljale i uzdahnule.
Jennifer: Šta je bilo ono maloprije?
Emily: Koga pitaš?
Jennifer: Ariel.
Pogledala sam zbunjeno prema njoj i sjela na klupu pored nje.
Ariel: Na šta misliš?
Jennifer: Pa na tebe i Mikea.
Ariel: Šta s nama?
Jennifer: Pa maloprije, mislim na času ste malo razgovarali i....On je stavio ruku na tvoju.
Znala sam da će se ovo desiti međutim bila sam spremna.
Ariel: Jenn to je bila samo gesta.
Uputila mi je sumnjičavo pogled.
Jennfer: Gesta?
Ariel: Pa da zaboga.
Jennifer: Ariel ono nije gesta za dvoje ljudi koji se vide prvi put.
Ariel: Pa šta onda misliš da je?
Spustila je glavu i počela nogama prelaziti nogama po podu. S obzirom da je ona bila poprilično visoka, noge joj nisu visile prilikom sjedenja na klupi dok je sa mnom bila drugačija situacija.
Jennifer: Pa mislim da mu se sviđaš.
Pogledala sam je iznenađeno.
Ariel: Jennifer isto kao što ti kažeš da ono nije gesta za dvoje ljudi koji se vide po prvi put, nije normalno ni da se neko zaljubi u neku osobu koju vidi prvi put.
Pogledala je prema meni, a onda klimnula glavom sa veoma ljutim izrazom lica, a ja sam tek tad shvatila šta sam zapravo rekla.
Jennifer: Baš ti hvala.
Stavila sam ruku na njeno rame.
Ariel: Izvini, nisam tako mislila Jenn.
Jennifer: Znam da jesi ali uredu je.
Ariel: Ali ti još nisi sigurna u svoje osjećaje.
Pogledala je prema meni sa veoma ozbiljnim ali i uznemirenim izrazom lica.
Jennifer: Jesam Ariel!
Nisam znala šta da joj kažem. Ne mogu da vjerujem da se možeš zaljubiti u nekoga tek tako. Mislim, barem ja nikada nisam vjerovala u tu ljubav na prvi pogled.
Ariel: Vidi Jenn on je tebi sladak kao i svim ovim djevojkama ovdje. Vidiš?
Pokazala sam joj rukom prema gomili djevojaka koje su bile okupljene oko njegove klupe.
Ariel: I ti možda misliš da si zaljubljena ali nisi. To je samo privlačnost i ništa više.
Pogledala je prema meni.
Jennifer: Misliš?
Ariel: Pa da. Isto tako ni on nije zaljubljen u mene nego mu je tako došlo šta ja znam...Uostalom vjerovatno voli šarmirati djevojke i praviti se frajer pa odmah počinje s nekim malim gesticama.
Nasmijala se, a zatim spustila glavu.
Jennifer: Nadam se.
Ariel: Vjeruj mi.
Nagela sam se i poljubila je u obraz, a ona se nasmiješila. U tom trenutku sam osjetila Emily kako me drma po ruci.
Ariel: Šta je E...
U tom trenutku sam se zaustavila kada sam shvatila da prema nama ide glavom i bradom Mike. Mogla sam da osjetim Jenniferino meškoljenje pored mene dok sam pokušavala da izgledam opušteno i ne dam mu na bilo koji način do znanja da smo upravo pričale o njemu. Nasmijao se i podigao ruku u znak pozrdrava dok je drugu držao u uskim sivim farmerkama.
Mike: Heej cure.
Mi: Hej.
Mogla sam u onome Jenniferinom 'hej' da osjetim na kraju izdruženo 'iiii' čime je obično pokazivala nervozu.
Pogledao je prema meni.
Mike: Da li možeš da dođeš na sekund? Moram da te pitam ono od maloprije.
Jennifer: Ko?
Mike: Umm...Ariel.
U tom trenutku sam osjetila kako me je nešto presijeklo preko oko srca. Više bih voljela da me je nazvao nekim pogrdnim imenima i izvrijeđao za čitav život nego što je sada ovo rekao.
Ariel: P-pa ovaj..Valjda.
Nesigurno sam sišla s klupe i usput neprimijetno stisnula Jenniferinu ruku u znak ohrabrenja iako mislim da to nije mnogo pomoglo. Mike se ponovo nasmijao i dao mi glavom znak da krenem za njim. Okrenula sam se kako bih vidjela Jennifer koja je gledala za nama zajedno sa Emily iako je njen izraz lica izgledao mnogo otužnije.
Izašli smo iz učionice, a sve djevojke su pogledale za nama. Ovo je definitivno nešto na šta nisam navikla jer sam uvijek u razredu bila jedna od onih u koju se niko ne zaljubljuje i jedna od onih na koju niko nije ljubomoran. Ni sada ne želim da je tava situacija jer to jednostavno ne volim. Ja imam svog Harrya i to mi je sasvim dovoljno. Naravno ne kažem da je Mike zaljubljen u mene jer to još ne mogu da tvrdim ali sam ovaj naš zajednički izlazak iz učionice je dovoljan da pokupi radoznale poglede. Zaustavili smo se pored prozora na hodnjiku, a on se naslonio na njega i počeo da se smješka djevojkama koje su prolazile pored nas i koje su ga doslovno 'skidale' pogledima. Uzdahnula sam osjećajući se neprijatno osjećajući ogromnu želju da se što prije vratim u učionicu. Napokon je pogledao prema meni i nabacio frajerski osmijeh.
Mike: Eh da pređemo na stvar.
Malo sam se namrštila i kiselo nasmiješila ne znajući šta da očekujem sada.
Mike: Znaš, ja nikada prije nisam bio ovdje i trebao bi mi neko ko vrlo dobro poznaje London. Pa da li bi pristala da budeš moj vodič?
Progutala sam jednu ogromnu knedlu u grlu i nesigurno ga pogledala.
Ariel: Vodič?
Mike: Pa da. Da jedan dan, po mogućnosti u ovoj sedmici, izađemo u grad i ti mi lijepo pokažeš sve ono najbitnije.
Ariel: Pa...Zašto ja?
Nasmijao se i izvadio iz džepa pakovanje žvaka. Pružio ih je prema meni.
Mike: Želiš li?
Odmahnula sam glavom.
Ariel: Ne hvala.
Stavio je jednu žvaku u usta i vratio pakovanje nazad u džep.
Mike: Pa ne znam. S tobom sam se prvom upoznao..
Prekinula sam ga.
Ariel: I sa Vicky.
Mike: Pa istina ali ti si mi nekako simpatičnija.
Napravila sam neku grimasu, a on se nasmijao.
Mike: Ozbiljno. Ali nemoj joj to reći. Već je bilo dovoljno i ono sa imenom.
Ariel: Hah...Pa...
Mike: Pa pristaješ li?
U glavi su mi odmah počela odzvanjati 'tri ne'.
Prvo 'ne' zato što me mama i tata ne bi tek tako pustili u šetnju, a ako bih već smišljala neki plan da me puste iskoristila bih ga za odlazak kod Harrya, a ne u neko razgledavanje sa Mikeom.
Drugo 'ne' zato što to ne bi bilo uredu prema Harryu. I ovako nam je veza dovoljno komplikovana i ne želim da stvaram još neke probleme izlazeći s nekim nepoznatim dečkom.
Treće 'ne' zato što ja to ne želim. Jednostavno bih se osjećakla previše čudno da izlazim u grad s nekim dečkom kog poznajem par sati.
Dakle definitivno ne. Naravno neću i njemu isprčati sve to što mi je sada prošlo kroz glavu. Samo sam se nasmiješila i nervozno spustila pogled.
Ariel: Pa...Mislim da ne bih mogla.
Pogledala sam nesigurno prema njemu, a on je izgledao pomalo razočarano. To je bio vjerovatno prvi put da ga je neka djvojka odbila ali me nije bilo briga.
Mike: Zašto?
Ariel: Pa...Imam mnogo obaveza i moram da idem na sekciju...
Mike: Sekciju?
Ariel: Da, glumačku. Spremam se za ulogu Julije u 'Romeu i Juliji'.
Mike: Oh pa to je baš lijepo. Vjerovatno si ponosna na sebe jer je loga Julije nešto o čemu većina djvojaka mašta.
Ali ne i ja, zar ne?
Ariel: Hah, pa da.
Eh kad bi on samo znao šta se sve krije u dubini te naizgled savršene idile.
Mike: Ali to nije pravi razlog zbog koga ne želiš da ideš, zar ne?
Pogledala sam prema njemu.
Ariel: Pa...Mislim uglavnom ali...Moji roditelji su ovako malo čudni, znaš...
Pogledao me je zbunjeno.
Ariel: Mislim nisu poremećeni (valjda xD) ali su dosta strogi. Mislim da me ne bi pustili da idem u razgledavanje grada sa nekim nepoznatim dečkom.
Mike: Ah razumijem. Ali uskoro neću biti nepoznati dečko nadam se.
Ariel: Pa...Mislim vjerovatno ćemo biti prijatelji.
Mike: Naravno da hoćem.
Namignuo mi je, a ja sam se nasmiješila i obradovala što je napokon zazvonilo. Naravno kao i uvijek svi su ostajali do zadnjeg trenutka na hodnjiku dok se ne pojavi neki nastavnik pa da tek onda bježei u učionice.
Ariel: Ali naravno uvijek neko drugi može pristati, zar ne? Naprimjer Jennifer.
Mike: Jennifer?
Ariel: Moja drugarica. Maloprije smo sjedile na klupi. Ona je jako dobra iz istorije i mogla bi da ti kaže sve o Londonu otkako je napravljen pa sve do sada.
Nasmijala sam se ali više od muke shvativši koliku sam sad laž izgovorila. Jennifer zapravo ima 3 iz istorije ali to i nije bitno. Kao da će njega zanimati kad je izgrađen Big ben. Pogledala sam ga nestrpljivo očekujući njegov odgovor, a on je napravio neku grimasu.
Mike: Pa...Ja bih ipak radije da ti ideš sa mnom.
U tom trenutku sam dobila ogromnu želju da ga ošamarim ali mislim da mi zaista ne bi trebalo da cijela škola sazna da sam ošamarila novog učenika odmah poslije prvog časa provedenog u istoj učionici s njim.
Ariel: Ali zašto?
Tada su ga neke djvojke zovnule, a on im se nasmijao i pogledao prema meni.
Mike: Rekao sam ti da si mi simpatična.
Namignuo mi je i otišao prema grupi onih djevojčica dok sam ja počela da ponavljam njegove posljednje riječi upućene meni praveći neke grimase i imitirjaći njegov naglasak. Mogu reći da sam bila iznervirana međutim tada sam primijetila ljutiti pogled nastavnice matematike, koja je ujedno bila i dežurna, upućen meni. Pretpostavljam da je vidjela to moje imitiranje Mikea koje ju je vjerovatno iznerviralo s obzirom da je ona sada njegova 'štićenica' dok se ne uklopi u razred i školu. Pokazala mi je prstom da uđem u učionicu, a ja sam prevrnula očima i poslušala je. Mogla sam unutra da primijetim Jennifer koja je zamišljeno igrala neke igrice na telefonu kao i Emily i Vicky koje su je tužno gledale. Nesigurno sam im prišla i Jennifer me je pogledala preko oka.
Jennifer: Ne sviđaš mu se kažeš?
Ariel: Jenn samo smo razgovarali.
U tom trenutku su svi počeli da ulaze u učionicu i nastavnica latinskog za njima. Sjela sam u klupu razmišlljajući o tome šta da kažem Jennifer o mom i Mikeovom razgovoru. Vicky me je zabrinuto pogledala, a ja sam spustila glavu na klupu što je izazvalo poprilično jak udarac.
Vicky: Je li sve uredu?
Omdahnula sam glavom i ostala tako naslonjena njome na sto.
Prošlo je par minuta časa i ja sam skoro cijelo vrijeme šarala po svesci razmišljajući o svemu ovome. Zašto je sve tako komplikovano? Zašto je moj život toliko komplikovan? Ne želim to. Želim imati život kao i svi ostali, a ne da uvijek budem u nekom grču i smišljam neke planove kao da sam član neke mafije. Iz sve te zamišljenosti me je trgnulo pomijeranje stolice podamnom. Okrenula se i vidjela Mikea koji se smijao i sklonio ruku sa mog naslonjača. Tada mi je pružio jedan papirić. Uzela sam ga s nevjericom te se vratila u prijašnji položaj i otvorila ga. Pisalo je
'Tvoj broj molim емотикон grin
P.S. znam da smo se tek upoznali ali to je samo broj'
Okrenula sam se prema njemu, a on mi je dao znak gavom da slobodno napišem. Mislim da bi zaista bilo apsurdno da kažem da nemam mobilni. Ustvari, to je do nedavno i bila istina kada su mi ga moji oduzeli, ali da kažem da ga nemam nikako...To bi već bilo zaista providno. Uzdahnula sam, uzela hemijsku i nabrzinu ga napisala nadajući se da možda neke cifre neće moći pročitati. Uostalom bolje je da me zove nego da me svaki put izvodi na hodnjik kada ima nešto da mi kaže. Dala sam mu nabrzinu papirić i napravila se da sam zainteresovana za čas. U tom trenutku sam mogla iza sebe da čujem jedno tiho 'hvala'. Klimnula sam glavom u znak odobrenja ne okrećući se prema njemu. U tom trenutku je nastavnica krenula prema vratima.
N: Eto me za minut djeco budite tihi.
Samo štoo je izašla, svi su počeli da pričaju, a ja sam se nagela prema Jennifer i Emily.
Ariel: Jenn.
Okrenula se prema meni.
Jennifer: Šta je?
Ariel: Razgovor nije bio...
Prekinula me.
Jennifer: Nemoj mi govoriti molim te.
Zbunjeno sam je pogledala.
Jennifer: Ne želim da znam, uredu?
Par trenutaka sam gledala prema njoj, a zatim sam uzdahnula.
Ariel: Okej...
Nasmiješila se i okrenula nazad u svoju klupu. Ovo mi zaista nije bilo jasno kao ni mnoge druge stvari koje se dešavaju oko mene...Bilo kako bilo, samo znam da se ne želim posvađati s najboljom drugaricom zbog nekog novog učenika kojeg i ne poznajem.
............ .............. .............
Za vrijeme večere sam bila veoma tiha. Bila sam jako neraspoložena. I zbog Mikea i zbog toga što se nisam vidjela s Harryem i zbog Jennifer...Ma zbog mnogo stvari koje se čak ne mogu ni nabrojati. Jednostavno mi se nekad sve skupi i to je to. Najradije bih se zatvorila u sobu i plakala cijelu noć ali ne mogu. Mama bi sigurno pomislila kako sam poludila, a još mi to zaista ne treba. Ona nije dovoljno razumna osoba da bi shvatila da se u mojim godinama često dešavaju takve situacije. Međutim, da li baš svi tinejdžeri i osobe mojih godina imaju toliko problema kao ja? Mislim da ne. Ja Uvijek moram da budem neki izuzetak kad su u pitanju loše stvari. Opet, samo jednom mislim da mi se sreća zaista osmijehnula, a to je bio trenutak kada sam upoznala Harrya. Jeste sam sam sa ulsakom u vezu s njim, povukla još mnogo problema koji vrjerovatno ne bi nastali bez toga ali...Ali moj bi život na neki način bio besmislen da se on nije ušetao u njega. Zajedno sam sobom je unio i sjaj i sreću i ljubav i sve ono dobro iako zaista nekad zna biti tvrdoglav i onda se dešavaju stvari koje ne bi trebale. Cijelu tu tišinu u pozadini mojih misli su kvarili zvukovi kašika i noževa. Mama i tata se čvrsto drže onog pravila da se ne treba pričati dok se jede. Naravno, osim kada su tu Morganovi jer onda jadnoj Ariel treba soliti pamet. Međutim tu njihovu tišinu je prekinula tetka. Pogledala je prema meni.
Hannahž: Šta misliš da poslije večere odemo u onu šetnju koju smo planirale sinoć?
Pogledala sam je sumnjičavo, a ona mi je pogledom dala znak da pristanem. Pogledala sam prema mami i tati koji više nisu toliko bili zainteresovani za jelo te su gledali čas u mene, čas u tetku.
Ariel: Pa..Možda. Zašto da ne?
Mama: A koga si pitala za dopuštenje mlada damo?
Tetka je pogledala svojim mirnim ali veoma vragolastim pogledom.
Hannah: Jade, molim te poštedi nas barem jednu veče svojih glupih komentara i pusti mene i moju nećaku da uživamo.
Ja nsiam izdržala, a da se ne nasmijem, a mama i tata su me prostrijelili pogledima.
Hannah: Hajde dušo idemo mi, pusti ovo dvoje mrguda.
Ja sam jedva dočekala, ustala i potrčala prema vratima.
Jade: Hej, hej polako. Kao da ideš ne znam gdje.
Ignorisala sam njenu izjavu i potrčala uz sprat kako bih našla nešto da obučem. Nisam željlada se budno zadržavam oko toga jer je bolje da što više vremena ostavim za Harrya. Obukla sam uske crne farmerke i bijelu tregeraču, a preko toga crnu teksas jaknu. Izašla sam iz sobe i zamalo se sudarila sa tetkom koja je tek krenula u svoju sobu da se obuče. Nasmijala se.
Hannah: Polako.
Ariel: Požuri.
Počela sam da poskakujem u mjestu i dajem joj rukama znak da ide, a ona se ponovo nasmijala i ušla u svoju sobu. Izvadila sam telefon iz džepa od jakne da vidim koliko je sati ali mi je za oko zapala jedna poruka. Bila je sa broja koji nije memorisan u mom telefonu, a nije mi trebalo dugo da pretpostavim i ko bi to mogao da bude. Ušla sam u poruku. Pisalo je:
'Heej Ari, kako si? Šta ima? Znam da si odbila ali mogla bi nešto da slažeš roditeljima, zar ne? Hajde razmisli još jednom pa mi javi ;))Mike'
Prevrnula sam očima i uzdahnula. Zatim sam memorisala njegov broj pod 'Mike' kako bih mogla da znam čije poruke treba ignorisati. Mislim, nije on loš dečko, barem se nadam, samo je malo prenaglio. Kao prvo mi možemo biti samo drugovi, a kao drugo sve i da sam slobodna ne bih tek tako s nekim postala bliska. Uostalom, kao da je on sad bitan. Najvažnije je da ću se vidjeti sa Harryem i nšta drugo me ne zanima.
Nakon tetkinog brzinskog spremanja smo napokon krenule. Uzele smo dva različita taxia. Ona je krenula kod neke svoje stare prijateljice koju dugo nije vidjela, a ja sam se naravno uputila prema Harryevom stanu. Osjećala sam po cijelom tijelu neke žmarce kojim se ubrzo pridružilo i vibriranje telefona u mom džepu. Izvadila sam ga i vidjela da me Mike zove. O moj Bože. Vratila sam telefon nazad u džep i pravila se da ga ne čujem. S obzirom da se uz vibriranje mogla čuti i muzika to baš i nije bilo izvedivo ali ako je pjesma dobra...Šta hvali? U tom trenutku sam primijetila nervozni pogled taxiste koji me je posmatrao preko retrovizora.
Taxista: Zvoni vam telefon gospođice.
Pogledala sma ga onako mlako razmišljajući o tome da li zaista izgledam toliko blsavo da ljudi misle da ne čujem zvuk vlastitog telefona.
Ariel: Znam.
Pogledala sam prema prozoru i na taj način izbjegla njegov sljedeći pogled. Međutim, mogla sam da primijetim da je ubrzao. Vjerovatno da bi me što prije izbacio iz taxia i prestao slušati zvuk mog mobilnog. Na svu sreću, Mike je prestao da zove pa je i brzina taxia postala umjerenija.
Nakon jedne nervozne i naporne vožnje, platila sam taxisti i potrčala prema zgradi zaboravljajući da zatvorim vrata od auta. Mogla sam da čujem da je izašao iz auta i nešto progunđao ali me je to samo nasmijalo. Popela sam se uz stepenice i uzbuđeno pozvonila na vrata. Harry zapravo i ne zna da dolazim tako da će ovo biti jedno iznenađenje. Čekala sam ali on još uvijek nije otvarao. Pozvonila sam još dva puta zaredom i uskoro sam mogla da čujem njegov promukli ali pomalo nervozni glas.
Harry: Nisam kući!
Jako smiješno Styles. Pretpostavila sam da je provirio kroz špijunku prije nego što je otključao jer ipak ne smije rizikovati da mu neke podivljale fanovkinje ulete u kuću tako kasno pa sam napravila neku čudnu grimasu. U tom trenutku sam začula zbuk okretanja ključa, a vrata su uskoro bila i otvorena. Imao je veoma iznenađen izraz lica.
Harry: Otkud ti?
Nasmijala sam se i zagrlila ga. Uzvratio mi je zagrljaj, toplo me pomazivši po leđima. Malo sam se odmakla od njega i nježno ga poljubila u usnice na kojima se ona rana sada još više isticala. Na licu se mu takođe one modrice bile izraženije jer su od sinoć dosta potamnile. Bez obzira na sve to, on je i dalje za mene bio najsavršeniji dečko na svijetu. Nasmijao se i još više me privukao uz sebe zatvarajući i zaključavajući vrata.
Harry: Ponovo si pobjegla Julija?
Nasmijala sam se.
Ariel: Neee. Tetka super heroj.
Harry: Aaaa.
Klimnuo je glavom i nasmijao se, a zatim me obuhvatio oko struka i podigao. S obzirom da je to bilo zaista iznenada, brzo sam stavila ruke u njegove lokne, kao da bi mi to moglo pomoći. Svjedeno, to je bio jedan od najljepših osjećaja na svijetu. Barem za mene. Noseći me tako je krenuo u dnevni. Osjećala sam se čudno jer me je poprilično nezgodno držao.
Ariel: Harry!
Harry: Šta je bilo ljubavi?
U tom trenutku mi je dah zastao. To je bio prvi put da mi je rekao ljubavi. Nisam mogla da vjerujem. Mislim, to je za nekoga možda mala stvar ali za mene nije. Pogotovo zato što znam da i Harryu to ima posebno značenje s obzirom da mi to nikad prije nije rekao. Ostala sam bez teksta, a on me je spustio stavivši ruku u moju kosu. Zatim me je onako strastveno poljubio iako sam ja još uvijek bila pod uticajem njegovim riječi od maloprije. Odvojio je usne od mojih i pogledao me praveći neku grimasu ali još uvijek nasmiješen.
Harry: Sve uredu?
Ariel: D-da samo...
Harry: Šta?
Ariel: Pa...Ono...Ljubavi...
Usne su mu se razvukle u jedan krivi smiješak tako da mu se ucrtala samo jedna rupica i to je bilo zaista simpatično.
Harry: Šta s tim?
Ariel: Pa...Zvuči neobično kad ti to kažeš...Meni...
Nasmijao se mom nespretnom odgovoru, a zatim mi je stavio ruke na obraze.
Harry: Možda nemam baš naviku da ti to govorim ali...Ti jesi moja ljubav.
Nasmijala sam se osjećajući u sebi trnce koje nikada prije nisam.Obrazi su mi se blago zarumenili, a on je zagrizao usnicu i zagrlio me.
Harry: Julija...
Nasmijala sam se, a niz lice mi je skliznulo par suza. Mislim da sam zaista osjetljiva u zadnje vrijeme, a ovo je bilo nešto što me dokrajčilo. Izvukla sam se iz njegovog zagrljaja i odjednom ga poljubila. Taj poljubac je na trenutak poremetio njegov osmijeh, a zatim mi je lagano skinuo jaknu i bacio je na kauč.
Harry: Vruće je.
Klimnula sam glavom i prošla rukom kroz njegovu kosu.
Tada me je malo bolje pogledao.
Harry: Ti si plakala?
Ariel: Ne.
Harry: Julija nemoj mi lagati. Maskara ti se malo razmazala.
Ariel: Stvarno?
Harry: Mhm.
Počeo je da mi prstom prelazi ispod oka, a ja sam se nasmijala i odgurnula njegovu ruku.
Ariel: harry samo ćeš još više upropastiti.
Nasmijao se.
Harry: Pa meni si i tako lijepa.
Ariel: Idem samo da to popravim i vraćam se.
Harry: Okej samo požuri.
Otišla sam u toalet i prišla ogledalu. Uvijek stavim vodootpornu maskaru i baš danas kada plačem sam morala da stavim običnu. Kada malo bolje razmislim svaki dan plačem. Na svu sreću, ovo maloprije je bilo od sreće. Lagano sam prstom prešla ispod očiju, a zatim oprala ruke. Usput sam popravila i kosu koja se zbog vjetra sva rasčerupala. Ponekad se zaista znam svakakva biti pred Harryem ali najvažnije je da me on voli takvu kakva jesam. I nadam se da je tako. U glavi su mi stalno odzvanjale njegove riječi, a cijelo tijelo mi je bilo naježeno. Ne znam zašto je to toliko uticalo na mene ali sam sigurna da ću ovajosjećaj pamtiti do kraja života. Jedino što me još više može oboriti s nogu su one čarobne riječi. Volim te. To još uvijek nisam čula iz njegovih usta kao ni on iz mojih. Ne znam zašto ali ne usuđujem se da mu to kažem, dok on to meni ne prizna. Mislim da je to pomalo djetinjasto ali sam oduvijek čekala da drugi naprave prvi korak. Tako je bilo i sa Edwardom iako mi je on odmah na drugom spoju rekao da em voli...Opet, to nije toliko čarobno kao kad toliko čekaš na te riječi, zar ne? Možda baš zato će to zvučati mnogo čarobnije kada mi Harry to jednoga dana kaže. Ili možda ipak ja to prva učinim jer u zadnje vrijeme osjećam ogromnu potrebu za tim. Kao i sinoć kad sam mu rekla da je on moj jedini Romeo. Nakon toga sam mu željela reći da je on i jedini kojeg volim ali nisam imala hrabrosti...Ne znam zašto. U svakom slučaju, mislim da me je ono 'ljubavi' dovoljno usrećilo. Naslonila sam se na trenutak uza zid kako bih se uvjerila da neću ponovo zaplakati, a zatim sam izašla iz toaleta. Ušla sam u dnevni nadajući se da ćemo Harry i ja sada pogledati neki film ili praviti neki nered u kuhinji pokušavajući da napravimo jelo ili ćemo jednostavno uživati jedno u drugome i pričati o svemu i svačemu. Međutim, njegov izraz lica nije baš bio za nečeg takvog. Na trenutaka sam zastala i zbunjeno ga pogledala u oči koje su bile dosta mračne.
Ariel: Harry?
U tom trenutku sam primijetila moj mobilni u njegovoj ruci.
Ariel: Z-zašta će ti moj mobilni?
Nesigurno sam krenula prema njemu i pokušala da uzmem mobilni ali je on izmakao ruku i pogledao me sa veoma ozbiljnim izrazom lica.
Harry: Ko je Mike?

  ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------