DNA by:LoRa Styles

Untitled Part 52

  Ležala sam na kauču dok mi je glava odmarala na Harryevom krilu. Pokušavala sam da zaspem ali nisam uspijevala. Stalno sam mislila o onom pozivu i pokušavala da dođem do neke ideje ali je to prosto bilo nemoguće. Za to vrijeme se Harry igrao sa mojom kosom i listao programe na tv-u držeći noge na staklenom stolu ispred nas. Znala sam da i njega muči sve isto što i mene pa zato nismo mnogo ni razgovarali.
Ne usuđujem se više da nazovem tetku jer mogu samo stvoriti još veće probleme ali šta onda da radim? Kako uopšte da živim u onoj kući bez tetke ako ona ode? Kako ću da se viđam sa Harryem i prije i za vrijeme snimanja? Šta ako me bude čuvao neko poput mame i tate? Kako ćemo nas dvoje sve to prebroditi? Imala sam osjećaj kao da mi svake sekunde neka nova pitanja naviru u misli i jednostavno nisam mogla ni na polovinu da nađem odgovor. Harry je odjednom odložio daljinski pored sebe i uzdahnuo. Na tv-u je bio neki kriminalistički film i znala sam da to sigurno nije ostavio zato što mu se gleda. Podigla sam pogled prema njegovoj glavi i vidjela njegovo pomalo smrknuto lice. Kada je primijetio da ga posmatram, nasmiješio se ali to nije bilo od srca...I zaboljelo me...Počeo je jedan pramen moje kose uvijati oko prsta ne skrećući pogled s moga.
Harry: Šta je ljubavi?
Odmahnula sam glavom ali mi se odmah na licu pojavio smiješak zbog onoga 'ljubavi'. To je nešto što definitivno u meni izaziva lavinu osjećaja i voljela bih da to mnogo češće izgovara. Okrenula sam glavu prema tv-u i to tačno na scenu kada je neko nekoga ubijao. Namrštila sam se i vratila glavu u prijašnji položaj.
Ariel: Nema ništa drugo na tv-u?
Harry: Ma ne gleda mi se ništa. Hoćeš li ti..
Krenuo je da uzme daljinski ali ga je zaustavio zvuk mobilnog. Ja sam malo uzdigla glavu kako bi mogao izvaditi telefon iz džepa. Na trenutak sam se ponadala da možda tetka zove.
: Molim?...Kući, mhm...
Po načinu na koji je Harry razgovarao kao i boji glasa s druge strane linije, znala sam da je u pitanju muško.
#Harry: Ariel je tu.
Malo sam se namrštila i pogledala zbunjeno prema njemu. Tada sam shvatila da je u pitanju neko izbenda. Oni su jedine osobe muškog pola koje znaju za Harrya i mene, ako izuzmemo Lea, mog i Leovog tatu. Znam da s njima ne bi ovako opušteno razgovarao.
#Harry: Može, onda ćemo drugi dan. Važi stari, čujemo se.
Prekinuo je i ostavio mobilni pored sebe.
Ariel: Ko je to bio?
Pogledao je prema meni i nasmiješio se.
Harry: Niall.
Znam da je nepristojno raspitivati se o tuđim razgovovrima ali sam po Harryevim riječima zaključila da sam ja razlog zbog kog je rekao 'onda ćemo drugi dan'.
Ariel: Odgodio si nešto?
Pogledao me pomalo zbunjeno.
Harry: Otkud ti to?
Ariel: Pa rekao si drugi dan, a prije toga si naglasio da sam ja tu.
Skrenuo je pogled prema tv-u i zaćutao. Znala sam da mi želi nešto prešutjeti.
Ariel: Harry?
Oblizao je usne i uzdahnuo, a zatim pogledao prema meni.
Harry: Nećeš odustati zar ne?
Nasmijala sam se i odmahnula glavom.
Ariel: Nee.
Pogledao me je značajno, a zatim isključio tv jer su se otamo čuli samo pucnjevi i policijske sirene.
Harry: E tako je bolje.
Ariel: A sad mi odgovori.
Spustio je pogled ali tako da me nije gledao u oči. To me je pomalo razočaralo. Jednostavno, ne znam zašto ali imam potrebu da stalno gleda u njegove oči. To je definitivno nešto što me svaki put sve više očara. Nevjerovatno je koliko njihova boja zavisi od osvjetljenja ali i od samog Harryevog raspoloženja.
Harry: Pa...Juče smo se dogovorili da ćemo malo izaćii van.
Osjećala sam se glupo jer je odgodio dogovor sa prijateljem zbog mene.
Ariel: Pa ne mogu vjerovati da si to odgodio.
Pogledao je pomalo tužno prema meni.
Harry: Zašto?
Ariel: Pa zato što sam ja razlog tome.
Uzdahnuo je i prošao rukom kroz kosu.
Harry: Pa zar ne želiš da provedemo veče zajedno?
Ariel: Pa naravno ali isto tako želim i da ti odeš sa prijateljem na piće. Ionako uvijek imate neke obaveze i potrebno vam je nešto da se opustite.
Harry: Pa ja sam opušten čim si ti pored mene.
Nasmiješila sam se i stavila ruku na njegov obraz, a on je zatvorio oči i nageo glavu kako bi je još više uklopio sa mojom rukom. Zaista je izgledao poput nekog sltkog čupavog mačeta. Jednostavno je bio neodoljiv. Polako sam se uspravila i prije nego što je mogao i da otvori oči, poljubila ga. Brzo je prilagodio svoje usne mojim ali isto tako nije mogao da izdrži, a da se ne nasmije. Pomjerila sam se tako da sam sjedila u njegovom krilu ne odvajajući usne od njegovih. Jedna ruka mu je prelazila preko mojih koljena dok je drugu premjestio u moju kosu. Ja sam slobodnu ruku stavila preko njegove na koljenima i pokušala da prekinem poljubac kako bih mu nešto rekla. Međutim, on to nije dopustio.
Ariel: Ha..
Nije odustajao kao i uvijek. Tada sam zaključila da ne treba s njim započinjati poljupce prije završetka razgovora. Nasmijala sam se i uspjela da odvojim usne od njegovih. On nije otvarao oči već je samo počeo da pomijera glavu prema naprijed.
Harry: Hajdee.
Nasmijala sam se i poljubila ga u ćošak usana.
Ariel: Čekaj.
Otvorio je oči i oblizao usne. Imam osjećaj da mu je to postala navika, koja je mogu slobodno reći veoma privlačna.
Ariel: Nemoj iznevjeriti prijatelja.
Odmah se uozbiljio i počeo da igra sa mojim prstima.
Harry: Ali ne želim da te ostavim samu. Niall se neće ljutiti samo mi je žao...Zato što je u zadnje vrijeme jako pokisao. Svi smo trenutno sa djevojkama osim njega. Ponekad, kad izađemo u klub pokušavamo da ga natjeramo da se zbliži s nekim ali jednostavno ne želi prići niti jednoj jedinoj curi. Ne znam zašto.
Međutim, ja sam znala odgovor. Mogu samo da zamislim kako se osjeća, a što je najgore obećala sam mu da ću razgovarati s Vicky i učiniti sve da obrati pažnju na njega. Tako sam i uradila ali bez rezultata. Imam osjećaj da sam ga iznevjerila..Jednostavno, znam kako je kad patiš zbog ljubavi. Tu sam bol osjećala gotovo godinu dana i nikome je ne bih poželjela. Naravno, niko od nas se ne bi imao pravo miješati u Vickyin ljubavni život da je Robert neki savršeni dečko za nju. Ali nije i samo je pitanje trenutka kada će ga uhvatiti sa nekom drugom djevojkom. Još uvijek se sjećam onoga dana kada me je počeo ljubiti iza škole i svaki put osjetim istu mučninu u stomaku. Trebala sam joj odmah to ispričati, a ne čekati da me Robert ucjenjuje. Mislim nema još mnogo vremena do trenutka kada ćemo Harry i ja obistiniti našu vezu kad već mama i tata znaju tako da Robertova prijetnja uskoro neće imati smisla ali...Ali kako da ono ispričam Vicky? I to nakon toliko vremena i toliko ružnih stvari koje sam rekla za Roberta. Ne želim da izgubim prijateljicu ali može biti još gore ako budem ćutala o tome. Glava me je polako počela boljeti i mislim da će eksplodirati ako nastavim ovoliko razmišljati. Međutim, u svoj toj zbrci mi je pala jedna ideja na pamet.
Okrenula sam se i uzela Harryev mobilni sa trosjeda. Otključala sam ga i počela ukucavati Vickyin broj. Harry me je zbunjeno pogledao i nadvirio se da bi vidio šta radim. Pogledala sam prema njemu.
Ariel: Da li bi Niall želio doći večeras kod nas?
Harry: Pa...Sumnjam da bi pristao...Mislim, rekao bi da nam ne želi smetati.
Ariel: A ako nas bude četvero?
Na trenutak je zaćutao i uputio mi zbunjeni pogled.
Harry: Četvero?
Ariel: Pa da. Ako dođe Vicky.
Harryu je sve manje bilo jasno šta pokušavam pa je na kraju samo naslonio glavu na naslonjač i uzdahnuo. Prevrnula sam očima i nasmijala se.
Ariel: Ovako...Želim natjerati Vicky da se zaljubi u Nialla.
Harry se nasmijao.
Harry: Molim?
Ariel: Pa zar nisi primijetio da se Vikcy sviđa Niallu zaboga?
Vrhovima prstiju je obuhvatio usne i počeo se igrati sa njima.
Harry: Pa često priča o njoj,a i jednom je pričao nama dečkima o tome ali smo mislili da nije ništa ozbiljno jer kasnije nije više spominjao.
Ariel: Pa eto vid...
Harry: Pa ček otkud ti znaš za to?
Polako sam se spustila unazad s njegovog krila tako da su mi noge i dalje prelazile preko njegovih dok sam leđa naslonila na sporedni naslonjač za ruke.
Ariel:Pa shvatila sam to zato što joj stalno šalje poruke...
Harry me je prekinuo tako što mi je pokazao rukom da se malo uzdignem kako bi mi stavio jastuk iza leđa da mi bude udobnije. Nasmiješila sam mu se u znak zahvalnosti i nastavila.
Ariel: ...I zove je..A i razgovarali smo o tome na onoj zabavi na moru.
Harry: Pa ako to traje sve do sad...Ozbiljno je.
Ariel: Izgleda.
Harry je pomalo zabrinuto uzdahnuo i zagledao se negdje prema stolu. Vidjelo se da mu je teško i da mu je stalo do Nialla.
Harry: Problem je Robert?
Ariel: Mhm...
Tada je pogledao prema meni mnogo ozbiljnjim pogledom nego do sad.
Harry: Ti nisi ispričala Vicky...Mislim, znaš na šta mislim?
Odmahnula sam glavom i spustila pogled.
Harry: Ali zašto?
Ariel: Pa...Zato što smo imali dogovor...
Harry se malo uzmeškoljio i glas mu je postao prodorniji.
Harry: Ko?
Počela sam ispreplitati prste jer znam da sad dolazi malo zeznutiji dio.
Ariel: Robert i ja..
Harry: Kakav dovraga dogovor?! Pa š-šta ti...
Počeo je da se okreće prema meni tako da sam na kraju povukla noge prema sebi. Imao je veoma ljutit izraz lica i nije mogao da prestane zamuckivati.
Harry: Gdje si...
Prekinula sam ga.
Ariel: Čekaj Harry...
Harry: Ariel!
Ariel: Harry!
S obzirom da smo u isto vrijeme to izgovorili, oboje smo na trenuak zaćutali i pokušali da smirimo tenzije. Ustao je i prošao rukom kroz kosu, a ja sam ostala da sjedim.
Ariel: Objasniću ti sve.
Uzdahnuo je i stao iza mene te se naslonio rukama na naslonjač.
Ariel: Jedan dan smo igrom slučaja ostali sami u knjižari i on mi je zaprijetio da ako nešto kažem Vicky...Da će razotkriti našu vezu...
Harry: Molim?!
Podigla sam pogled i susrela se sa njegovim ljutitm pogledom.
Aariel: Harry od tad je prošlo vre...
Harry: Baš me briga za vrijeme!
Udario je rukama od naslonjač i počeo hodati po dnevnom.
Harry: Otkud njemu pravo da tebi prijeti?!
Ariel: On je samo budala...
Harry: Samo? Ariel, oboje znamo šta se onaj dan dogodilo i još se usuđuje poslije toga da ti prijeti!
Uzdahnula sam i požalila što sam započela ovaj razgovor.
Ariel: Harry molim te smiri se.
Pogledao je prema meni i raširio ruke.
Harry: Kako?! Kako to očekuješ od mene?! Zašto mi to prije nisi ispričala?!
Ariel: Pa zato što sam se plašila tvoje reakcije...Kao i sad...
Zastao je i prešao rukom preko lica.
Ariel: Vidi Harry...Znam da ti je teško...I meni je...Mislim da nam se dešava previše loših stvari i jednostavno...Ako nastavimo na ovakav način gledati na sve to...Nećemo ništa riješiti i problemi će se samo gomilati...Robert je nepopravljiv slučaj i njegov način razmišljanja ne možemo promijeniti ali zato možemo Vickyin. I uz to ćemo usrećiti nju i Nialla.
Pogledao je prema meni sa mnogo mirnijom i pomalo tužnom facom, a zatim spustio pogled i krenuo prema kauču. Sjeo je na pod pored kauča gdje sam ja bila u polu-ležećem položaju tako da su nam glave bile gotovo na istoj visini.
Harry: Upravu si..
Pomjerio je glavu unaprijed i spustio nježni poljubac na moje usne.
Harry: Sva sreća njegova pa sad nije tu.
Između svake riječi bi mi dao jedan mali poljubac i ja sam se nasmijala njegovim riječima iako mi sigurno ne bi bilo smiješno da se sad Robert tu pojavi što je na svu sreću prosto nemoguće. Lagano sam ga povukla za jedan pramen njegove tamne kose.
Ariel: Nije vrijedan nerviranja.
Harry: Nije on vrijedan ničega jer je obična debilčina. Samo želim da je što dalje od tebe i to je to...I ne mogu da vjerujem da ti je...D-da ti je prijetio...
Okrenula sam se na bok i stavila ruke oko njegovog vrata pribijajući njegovo lice uz moje.
Ariel: Nećemo o tome sad.
Poljubila sam ga u obraz, a on je stavio ruku preko moje i klimnuo glavom.
Harry: A sada krećemo na tajni zadatak.
Nasmijala sam se.
Ariel: Pristaješ?
Harry: Pa sve za prijatelje.
Skinula sam ruke sa njegovog vrata i uradili smo onu foru kao on i Bill danas. To jeste udarili smo jedno drugo u šaku. Oduvijek sam maštala da imam dečka s kojim mogu raditi nešto poput ovoga. Tačnije, željela sam dečka koji mi ujedno može biti i najbolji prijatelj. Naslonila sam se na lakat i nazvala Nicky. Harry se pomjerio tako da je bio naslonjen na sto i grickao nokte.
: Molim?
Glas joj je bio pomalo sumnjičav, vjerovatno zbog nepoznatog broja.
: Eeej Vicky.
#Vicky: Ariii! Pa napokon hvala Bogu! Prvo te nema u školi, zovemo te cijeli dan, a ti se ne javljaš...Šta se dešava?!
Harry se nasmijao jer ječak i on mogao da čuje Vickyinu vrisku.
#Ariel: Ma okej sam...Mislim ako se to tako može nazvati ali što se tiče zdravlja, dobro sam.
#Vicky: Pa znaš li ti da smo željele da dođemo kod tebe kući?!
#Ariel: To vam ne bih preporučila, a svakako me ne bi ni našle.
#Vicky: Pa ček'...Gdje si ti uopšte?
Pogledala sam prema Harryu koji mi se nasmiješio i mahnuo. Nasmijala sam se.
#Vicky: Ariii?
#Ariel: Umm...Kod Harrya.
Harry je zagrizao usnu, a ja sam sačekala da Vicky napokon progovori nakon male stanke.
#Vicky: Misliš na Harrya Edwarda Stylesa?
Prevrnula sam očima iako sam znala da me ne može vidjeti.
#Ariel: Zar stvarno sad očekuješ da ću ti odgovoriti na to pitanje?
#Vicky: A-ali kako? Tvoji nisu kući ili?
Duboko sam uzdahnulai počela se igrati sa cirkonom na majici koju smo danas kupili i koju je Harry izabrao.
#Ariel: Kući su...
#Vicky: O moj Bože...Nije valjda?
#Ariel: Jeste.
Odjednom je počela da vrišti i da se smije. Harry je napravio čudnu grimasu, a aja sam malo odmakla telefon od uha.
#Vicky: Pa č-ček'...Oni vas sad podržavaju zar ne?!?
Cijelo vrijeme je vrištala.
#Ariel: Vic...
#Vicky: O moj Bože nemaš pojma kako sam sad srećna!! Preselićeš se kod Harrya?! Jaoo to bi...
#Ariel: Victoria!
Malo se smirila.
#Vicky: Hihi oprosti samo sam malo previ...
#Ariel: Pobjegla sam.
Tada je nastao muk, a i Harry se potpuno uozbiljio. Vicky je neko vrijeme ćutala i ja sam se lagano nakašljala nadajući se daće napokon progovoriti.
#Vicky: Č-ček ti si šta?
#Ariel: Uff Vicky molim te ne otežavaj mi..
#Vicky: Izvini ali zašto?
#Ariel: P-pa eto saznali su za nas i...I onda su načisto poludjeli...
#Vicky: Harry je bio tu?
#Ariel: Da...
#Vicky: A ti...Kako ćeš se vratiti kući?
#Ariel: Nemam pojma...
Mogla sam da čujem kako je uzdahnula, a ja sam se okrenula na leđa. Uskoro mi se Harry primakao i nježno me poljubio u obraz. Ja sam zatvorila oči i pomakla se malo više prema njemu.
#Vicky: Nemaš pojma kako se sad loše osjećam..M-mislim en mogu ni zamisliti kako je tebi.
#Ariel: Ma uredu je...
#Vicky: Ma nije uredu Ari...Ništa nije uredu. I vi imate pravo da budete srećni zajedno...Jednostavno...N-ne mogu da razumijem njihov način razmišljanja. Znam da su ti roditelji ali su zaista...Glupi su. Izvini.
#Ariel: Ma uredu je...Kao da ja to ne znam. Zapravo nisu ni glupi koliko su bezobrazni i bezosjećajni i to je ono što me najviše boli.
Harry je zatvorio oči i sasvim bribio lice uz moj obraz. Bilo je jako lijepo biti u tolikoj blizini sa njim i bio je svjestan da me na taj način opušta.
#Vicky: Ti znaš da si mi ti poput sestre i zaista mi je sad teško.
#Ariel: ma znam ali nećemo o tome. Zovem te zbog nečega drugog.
Pogledala sam prema Harryu s nevjericom jer sad ni sama nisam sigurna kako da joj to kažem, a on me samo nježno poljubio i namognuo mi sa blagim smiješkom.
#Vicky: Recii.
#Ariel: Pa..Ovaj, Harry i ja pravimo neku večeru...
Harry je u tom trenutku isplazio jezik u smislu 'možeš misliti', a ja sam se nasmijala.
#Vicky: Vas dvoje? Pa šta ću vam ja tu?
#Ariel: Pa biće nas još...
#Vicky: Ko?
Uzdahnula sam i počela mahati Harryu rukom pokušavajući da mu dam do znanja da mi treba pomoć.
Harry: Pa reci da dolazi moj prijatelj.
#Ariel: Ummm...Prijatelj.
#Vicky: Kakav prijatelj?
#Ariel: Pa Harryev.
#Vicky: Znam li ga?
#Ariel: Jaoo Vicky zašto komplikuješ?
#Vicky: A zašto ja imam osjećaj da ti nešto mutiš?
Uzdahnula sam.
#Ariel: Zar stvarno misliš da mi je u ovoj situaciji do mućenja?
Harry me je značajno pogledao zbog sažaljenja koje sam upravo pokušala izazvati kod Vicky i uspjela.
#Vicky: Jooj i ja sam glupa, izvini.
#Ariel: Ma nema veze. Hoćeš doći?
#Vicky: Okej, hoću. Hoće li i Jenn i Em biti tu?
#Ariel: Pa...Umm.Ne?
#Vicky: Zašto?
#Ariel: Pa znaš hoćemo da se uklopimo. Dva na dva.
Nasmijala se.
#Vicky: Jooj Arii. I baš sam ti ja pala na pamet?
#Ariel: Victoria! Kasnije ću ti poslati poruku u koliko i Harryevu adresu.
#Vicky: Okej, okej. Hajde čujemo se.
#Ariel: Hajde.
#Vicky: I spremite nešto fino, znaš da bih ja naveče mogla i prase pojesti.
Nasmijala sam se.
#Ariel: Okej, potrudićemo se. Baj.
Prekinula sam i pogledala prema Harryu koji se takođe smješkao.
Ariel: Znaš, s obzirom na goste koji nam dolaze, večera bi trebala biti obilna.
Harry: I Vicky voli da jede?
Ariel: Još pitaš?
Nasmijao se, a ja sam mu pružila mobilni.
Ariel: Hajde Romeo obavljaj svoj dio zadatka.
Harry: Na zapovijed Julija.
Ja sam prevrnula očima, a on se ustao, poljubio me u čelo i nazvao Nialla.
......... ............ ..........
Pogledala sam na sat i pitala samu sebe kako to da nismo do sad kuhinju zapalili? Nismo imali još mnogo vremena, a večera je sve više išla u propast. Harry je pokušavao da miješa sos koji je bio pun vode dok sam ja pokušavala da izvadim piletinu iz pekare koja je sa jedne strane bila skoro izgorena, a sa druge ne sasvim pečena.
Ariel: Jooj Harry ovo ne valja.
Nešto je promrmljao nastavio miješati sos iako od toga nije bilo prevelike koristi. Uzela sam krpu i pokušala okrenuti tepsiju ali sam se slučajno opekla.
#Ariel: Aauč!
Harry je ostavio sos i zabrinuto mi prišao.
Harry: Šta je bilo?
Ariel: Ma opekla sam se. Ništa strašno.
Čučnuo je pored mene i uzeo mi ruku, a zatim poljubio prst koji sam opekla.
Harry: Je li bolje?
Nasmijala sam se, a on je počeo da puše u pst.
Ariel: jeste ne brini.
Još me je jednom poljubio u prst i uzeo mi krpu iz ruke kako bi on okrenuo piletinu. Odmakla sam se i bojažljivo ga gledala.
Ariel: Pazii..
Za razliku od mene, on je to uradio mnogo spretnije i a zatvorio pekaru.
Harry: Jesam li ti rekao da bismo trebali naručiti večeru?
Ariel: A znam...Gotovo je sad.
Prišli smo sosu koji je napokon malo postao gušći. Oko njega je sve bilo prljavo kao i u cijeloj kuhinji. Harry je uzdahnuo je istavio ruke na pokove.
Harry: Mislim da noćas nema spavanja.
Nasmijala sam se i zamahala glavom.
Ariel: Tako nam treba kad se petljamo gdje nam nije mjesto.
Pogledao me i nasmiješio se.
Harry: Hajde idi ti da se obučeš sad će oni brzo.
Ariel: Okej, ti onda pripazi na to.
Krenula sam da izađem iz kuhinje, a Harry mi je dobacio.
Harry: I stavi prst pod hladnu vodu.
Ariel: Okeej.
Ušla sam u sobu i počela da prebiram po stvarima koje smo danas kupili. Osjećala sam neku nervozu i iskreno sam se pomalo plašila Vickyine reakcije. Uzela sam plavu haljinu koju mi je Harry danas kupio i nabrzinu je obukla. Zatim sam otišla u toalet i rashladila prst hladnom vodom. Dohvatila sam neseser i izvadila šminku. Nasmijala sam se jer smo Harry i ja nakupovali i više stvari nego što je bilo potrebno kao da ću ovdje ostati da živim. Što je nažalost nemoguće. Osmijeh mi je odmah nestao s lica ali nisam željela da se rastužim. Večeras moramo učiniti sve da Vicky zavoli Niallera. Nanijela sam sasvim malo šminke i počešljala se. Izašla sam iz toaleta i začula zvono na vratima.
Harry: Ariel!
Ariel: Ja ćuu!
Prišla sam vratima, otključala ih i otvorila. Ispred mene je stajao slatki plavokosi irac. Vidjelo se da se potrudio oko sređivanja s obzirom da je imao crne farmerke i savršeno uklopljenu sivu majicu. Nasmiješila sam se.
Ariel: Heej.
Niall: Heej.
Uzvratio mi je osmijeh te se sageo i zagrlio me.
Harry: Gdje je Harry?
Ariel: Um, trenutno je u borbi sa sosom.
Niall me je zbunjeno pogledao, a ja sam se nasmijala.
Ariel: Uđi u kuhinju pa ćeš shvatiti o čemu pričam.
Niall: Uh, ne znam smijem li.
Nasmijali smo se i ušli u dnevni. Odjednom se zaustavio i okrenuo prema meni.
Niall: Vicky je tu?
Odmahnula sam glavom.
Ariel: Nee, nije još došla.
Nervozno je klimnuo glavom, uzdahnuo i ušao u kuhinju.
Niall: Eeej stari.
Harry: Oo Nialler.
Ja sam se naslonila na zid i posmatrala Harrya koji je već pokušavaoo da kašikom sagrebe izgoreni sos sa dna. Niall je prvo napravio neku grimasu, a onda ga potapšao po leđima.
Niall: Nisam znao da se i tim baviš.
Harry ga je prostrijelio pogledom, a onda nastavio da grebe očito vrlo ozbiljan u tome što radi. Ja sma se nasmijala i prišla mu.
Ariel: Hajde idi ti sad da se presvučeš ja ću to.
Sumnjičavo me pogledao.
Harry: Sigurno?
Ariel: Kao da mogu više upropasitit.
Prernuo je očima.
Harry:Mislio sam da se ne opečeš.
Nasmijala sam se.
Ariel: A too.
Dodao mi je kašiku i prvo me snimio pogledom, a zatim prošao pored mene tako da me je zakačio i znala sam da je to bilo namjerno. Pogledala sam za njim i ulovila njegov vragolasti pogled. Okrenula sam se prema Niallu kako bih se uvjerila da nije vidio ovo što se upravo desilo. Na svu sreću nije...Samo je sjedio za stolom i zamišljeno se igrao sa telefonom i gledao na sat. Još malo sam miješala sos, a onda sam ga odložila na stranu i isključila kolo.
Niall: Ona ne zna da sam ja tu?
Pogledala sam prema njemu, a zatim spustila pogled i odmahnula glavom. On je uzdahnuo i tužno spustio glavu na ruke kojima je bio naslonjen na sto.
Niall: Šta ako samo ode?
Bilo mi ga je žao ali nisam znala šta da mu odgovorim na to. Ne bi bilo uredu da mu kažem da neće kada se i ja plašim isto kao i on. Isključila sam pekaru, otvorila je i ovaj put uspješno izvadila piletinu.
Niall: Možda nisam trebao ni doći.
Sjela sam preko puta njega.
Ariel: Nemoj tako. Vrijedi pokušati.
Niall: A znam ali opet...
Pogled mu je cijelo vrijeme bio prikovan za jednu tačku na stolu. Pokušavala samd a nađem rave riječi kojima bih ga utješila ali nisam uspijevala.
Stalno je gledao na mobilni koliko je sati i udarao nogom od pod. Zatim je prešao rukama preko lica i duboko uzdahnuo.
Niall: Nervozniji sam nego pred nastup.
Ariel: Ali baš trebaš da budeš opušten kada ona dođe.
Niall: A šta ako ne dođe?
Krenula sam da mu odgovorim na to ali me je zaustavilo zvono na vratima. Na licu mi se odmah pojavio osmijeh jer sam znala da je to Vicky.
Ariel: Eto vidiš!
Niall je izgledao kao da je trgnut iz nekog transa pa je počeo da namješta majicu i popravlja frizuru. Ja sam se ustala i krenula prema vanjskim vratima. Usput sam se skoro sudarila s Harryem koji je zakopčavao crvenu kariranu košulju. Ponovo se vragolasto nasmiješio.
Ariel: Treba ti duže da se spremiš nego meni Styles.
Dok je prolazio pored mene, sageo se i poljubio me ćošak usana.
Harry: Moram ti priznati da imam dobar ukus.
Znala sam da se to odnosi na haljinu. Prevrnula sam očima i prišla vratima. Otvorila sam ih i ugledala nasmijanu plavokosu djevojku.
Vicky: Ariii!!!
Zaderala se, a onda me čvrsto zagrlila.
Ariel: vicky nije prošlo toliko vremena otkako smo se zadnji put vidjele.
Vicky: A znam ali si mi nedostajala.
Ariel: Ma i ti menii.
Kada smo se uplašile da bismo mogle jedna drugu ugušiti, razdvojile smo se i nasmijale.
Vicky: Jooj što nešto lijepo miriše.
Mislim da će povući svoju izjavu kada shvati da je to zapravo zagoreni sos koji je prije toga plutao u vodi i polupečena piletina. Kiselo sam se nasmijala i pokazala joj rukom da ide za mnom.
Vicky: Jesu li došao taj prijatelj?
Ariel: Umm da.
Vicky: Aaah super. Nadam se da ne jede puno.
Pogledala sam iznenađeno prema njoj.
Ariel: Zašto?
Primakla mi se i šapnula mi na uho.
Vicky: Pa da više ostane meni.
Nasmijala sam se i lagano je gurnula.
Ariel: Nepopravljiva si.
Vicky: Hah znam. Nego hajde idemo gladna sam, već imam grč u stomaku.
Krenule smo prema kuhinji. I ja sam takođe osjećala grč u stomaku ali je on nažalost bio prouzrokovan nervozom,a ne glađu. Prva sam ja ušla i vidjela Harrya kako zaliva piletinu sosom kao i Nialla koji je nervozno bio naslonjen na sudoper i držao ruke u džepovima.
Vicky: Jao stan je baš lij...
Nije ni završila rečenicu jer joj se pogled zaustavio na plavokosom dečku koji se nervozno nasmiješio i podigao gotovo neprimijetno ruku u znak pozdrava. Nastala je mala tišina i svi smo znali da moramo sačekati da je Vicky razbije...