DNA by:LoRa Styles

Untitled Part 39

  Sjedila sam za trpezarijskim stolom i pila čašu mlijeka razmišljajući o danu koji je preda mnom. Ne znam šta me očekuje ni kako će proći cijela ta rasprava sa mamom i tatom ali ono čega se najviše bojim je da ću se udaljiti od Harrya. Sinoć sam bila uvjerena kako me ništa neće odvojiti od njega ali kako vrijeme sve više prolazi i kako se sve više približava moj povratak kući, počinjem da gubim nadu. Nešto najgore što mogu da učinim mami i tati jeste da ih osramotim pred Morganovima, a upravo to sam juče učinila. I šta sad?
Otpila sam gutljaj mlijeka i pogledala prema velikom zidnom satu preko puta mene.o7:ooh. Uzdahnula sam i stavila ruke preko lica. Osjećala sam se užasno nervozno i imala sam osjećaj da će u meni sve proključati dok stignemo kući. Naravno ne zato što to jedva čekam već zato što se bojim toga. Polako sam ustala, ponijela čašu mlijeka i legla na kauč. Upalila sam veliku plazmu preko puta mene i počela listati programe nadajući se da ću naići na nešto zanimljivo što bi mi moglo odvući pažnju barem na pola sata. Međutim sve je bilo dosadno tako da sam na kraju zaustavila na nekoj jutarnjoj emisiji i stavila jastuk preko glave. Odavno nisam bila ovako nervozna i uspaničena i mislim da to nije dobar znak.
Prošlo je nekih sat vremena i ja sam skoro cijelo to vrijeme čas hodala i razgledavala neke Harryeve uramljene slike na policama, čas ponovo sjedala ili lijegala ma kauč. Među slikama, najviše je bilo onih sa njegovom porodicom i dečkima. Bilo je jako lijepo vidjeti da jedan dečko tako voli svoje prijatelje, mamu, tatu i sestru. Bilo je lijepo znati da i muškarci mogu biti osjećajni i osjetljivi i to je ono što Harrya čini posebnim. To mi je na trenutke uspjelo odvratiti pažnju ali se ubrzo vratila ona nervoza u meni. U to vrijeme je uglavnom bio dječiji program na TV-u tako da sam jedino mogla da gledam crtane. Legla sam na kauč i zaustavila se na jednom. Ne znam zašto ali sam odmah počela da zamišljam Elly kako sjedi, jede rukama pahuljice i gleda upravo taj crtani. Ta pomisao me je malo nasmijala pa sam se opustila i lagano zatvorila oči.
Sljedeće čega se sjećam jeste da sam otvorila oči i shvatila da sam pokrivena i da mi se glava nalazi na nečemu. Uopšte nisam mislila da bih mogla zaspati ali se to izgleda desilo. Protrljala sam oči i okrenula se na leđa. Tada sam se susrela sa blistavim zelenim očima koje su krasile lice prelijepog kovrdžavog dečka.
Harry: Dobro jutro Julija.
Nešto sam promrmljala još onako u polusnu i pogledala prema TV-u na kojem su još uvijek bili crtani.
Harry: Nisam znao da ujutru tako rano ustaješ da bi gledala crtane i pila mlijeko.
Pogledala sam ljutito prema njemu, a on se nasmijao.
Ariel: Ha-ha-ha.
Harry: Ali nije loš ovaj crtani mogu ti reći.
Govorio je to sa polusmiješkom uvijajući pramen moje kose među prstima.
Ariel: Harold!
Pogledao je prema meni.
Harry: Šta je bilo?
Prevrnula sam očima i uspravila se u sjedeći položaj.
Ariel: Koliko je sati?
Pogledao je na svoj crni ručni sat.
Harry: 1o:ooh.
Ariel: Uh...
Tek tada sam mogla osjetiti neki lijep miris.
Ariel: Šta ovo miriše?
Harry: Tvoja tetka nam pravi doručak.
Ariel: Aaah. Pa nisam znala da je i ona ustala.
Harry: Pa ne gledamo mi crtane ujutru pa onda zaspemo od umora.
Pogodila sam ga jastukom.
Ariel: Harry!
Harry: Pa samo govorim istinu.
Ariel: To nije nikakva istina.
Harry: Ma da. Ovako probudim se i shvatim da tebe nema u krevetu. Ustanem, dođem u dnevni i zateknem te kako spavaš na kauču, a ispred tebe uključen crtani i čaša mlijeka. Zadnja osoba koju sam vidjeo u takvom izdanju bila je Lux.
Uzdahnula sam i izvukla iz deke.
Ariel: Crtani je slučajno ostao uljučen, a mlijeko...Pa dobro to ne mogu reći da nisam pila ali to mi je ostala navika. Mama i tata su me uvijek tjerali da ujutru popijem čašu mlijeka kako bih mogla bolje da učim i budem bolja na sekciji. I sada jednostavno ne mogu zamisliti jutro bez čaše mlijeka. Zadovoljan?
On se cijelo vrijeme smješškao i pravio da gleda crtani.
Harry: Ili si se tako naučila uz Tobya?
Ariel: E pa stvarno sam požalila što sam ti ikad ispričala za Tobya.
Harry: Pa šta je tu strašno ako ste zajedno pili mlijeko?
Pogledala sam prema njemu i krenula da mu odgovorim na to ali sam onda shvatila da nema koristi. Uzela sam čašu i krenula da je odnesem u kuhinju i ujedno se javim tetki ali me je Harry uhvatio za ruku. Pogledala sam prema njemu.
Ariel: Šta je?
Harry: Znaš li ti da ja nisam dobio svoj jutarnji poljubac?
Ariel: A stvarno?
Harry: Mhm...
Nasmijala sam se, sagela i nježno poljubila.
Ariel: Dobro jutro Romeo.
Željela sam ponovo da krenem ali mi on nije ispuštao ruku.
Ariel: Harry?
Harry: A nemoj ići...
Ariel: Harry samo idem da ostavim čašu.
Harry: Ma može to pričekati.
Povukao me je za ruku tako da sam završila u njegovom krilu. Čvrsto je stavio ruke oko mog struka i poljubio me u obraz.
Harry: Mislio sam da ću se probuditi pored tebe.
Ariel: Ali zato sam se ja probudila pored tebe.
Harry: Tačnije naslonjena na mene.
Ariel: A Harry zašto moraš svaku moju riječ ispravljati?
Harry: Umm...Zato što si mi simpatična kad se ljutiš.
Ariel: Njaa.
Tada je stavio ruke na moje obraze, privukao moju glavu svojoj i poljubio. Zatim nas je odjednom prevrnuo na kauč.
Ariel: Harry ne!
U tom trenutku mi je ispala čaša i otkotrljala se po podu.
Ariel: Pa nisi normalan!
On se nasmijao i poljubio me u ćošak usana.
Harry: Rekao sam ti da si mi simpatična kad se ljutiš.
Prevrnula sam očima, a on je ponovo spustio usne na moje. Bila sam u pomalo nezgodnom položaju s obzirom da je on bio preko mene u poluležećem položaju ali mi je bilo lijepo jer je ipak on tu. Tada se napokon malo uozbiljio i nastavili smo da se ljubimo. Kosa mu je bila u opštem neredu ali je i tako izgledao jednako savršeno dok su mu oči i usne bile pomalo nateknute od spavanja. Stavila sam ruku na njegov obraz i pod vrhovima prstiju osjetila njegove rupice. To je definitivno bilo nešto najsimpatičnije na cijelom njegovom licu jer je naglašavalo njegov prellijepi osmijeh.
Hannah: Khm, khm...
Čim smo čuli tetkin glas, odvojili smo usne i pogledali jedno u drugo. Pitam se zašto se ona uvijek mora pojavii u najnezgodnijem trenutku.
Hannah: Izvinite što vas prekidam ali sam čula da je nešto palo. Željela sam da vidim....Da li ste dobro...
Harry se polako uspravio i na taj način dopustio i meni da uradim isto. Malo sam namjestila kosu i stavila je iza uha.
Ariel: Ovaj da. Samo je meni ispala...
Pogledala sam prema čaši koja se otkotrljala na sasvim drugu stranu dnevnog.
Ariel: ...Čaša...
Tetka se smješkala, a ja sam ustala i uzela čašu.
Hannah: Usput, gotov je doručak pa hajde da jedete.
Iako nisam bila gladna, željela sam da doručkujem s Harryem jer pretpostavljam da će mi narednih dana itekako nedostajati pa bismo trebali iskoristiti svaki trenutak. Harry mi je prišao, uhvatio za ruku i poveo u kuhinju dok nas je tetka gledala sa vragolastim smiješkom i poočela da slaže deku koja je ostala iza mene.
..................... ......................... .......................
Počela sam da obuvam i drugu patiku dok je tetka oblačila jaknu. Za to vrijeme je Harry stajao naslonjen uza zid i izgubljeno gledao prema nama.
Harry: A da vas ja ipak odvezem?
Hannah: Ma nema potrebe. Bolje da ne rizikujemo.
Harry je uzdahnuo i dodao mi jaknu. Ustala sam, a on mi je pomogao da je obučem. Podigao mi je kosu i prebacio preko leđa. Zatim me je zagrlio oko struka još uvijek stojeći iza mene i poljubio u vrat. I ja sam stavila ruke preko njegovih i uživala u njegovom mirisu i dodiru. Tetka nas je tužno posmatrala.
Hannah: Čekaću te ispred Ari.
Klimnula sam glavom, a ona je krenula prema varatima.
Hannah: Vidimo se Harry.
Harry: Vidimo se Hannah.
Ona je izašla, a Harry me je još čvršće zagrlio.
Harry: Nedostajaćeš mi.
Ariel: I ti meni.
Okrenula sam se prema njemu i čvrsto ga zagrlila. Nisam mogla vjerovati da se ponovo rastajemo. Čvrsto sam stisnula njegove kovrdže među prstima dok me je on sve više pribijao uz sebe.
Harry: Samo budi hrabra.
Klimnula sam glavom.
Ariel: Hoću.
Zatim je rukama obuhvatio moje obraze i pogledao me ravno u oči.
Harry: I nemoj misliti da će nas nešto rastaviti. To se neće desiti.
Spustila sam pogled pokušavajući da zadržim suze.
Harry: Pogledaj me u oči Julija.
Podigla sam pogled,a on se nasmiješio pokušavajući da me ohrabri.
Harry: Vidjećeš da će sve biti dobro.
Ariell: Ali šta ako ne bude?
Harry: Biće. Ja neću dopustiti da se bilo šta loše desi. Kunem ti se.
I ja i on smo znali da to govori samo da bi me utješio jer ako budemo realni, ni ja ni on ni bilo ko drugi ne može uticati na mamine i tatine odluke. Svejedno, njegove riječi su održavale neku nadu u meni. Spustio je par nježnih poljubaca na moje usne i naslonio čelo na moje.
Harry: Vidjećemo se uskoro.
Ariel: Nadam se.
Još me je jednom poljubio u vrh nosa. Polako sam se odvojila od njega. Izraz lica mu je bio veoma tužan i potišten iako je pokušavao da održi neki smiješak.
Harry: Vidimo se Julija.
Ariel: Vidimo se Romeo.
Krenula sam prema vratima ali me je u tom trenutku uvatio za ruku i ponovo poljubio. Čvrsto je spojio usne sa mojima i napravio jedan brzi ali jednako savršeni poljubac. Čvsto smo držali jedno drugo za ruku ne usuđujući se da se odvojimo. Krenula sam da napravim par koraka unazad i prekinem poljubac ali mi on to nije dopuštao.
Ariel: Harry...
Nije mi dopustio da bilo šta više kažem već je samo nastavio da me ljubi. Na kraju je poljubio samo moju dojnju usnicu i na trenutak je zadržao među svojim usnama.
Ariel: Moram da idem.
Spustila sam još jedan mali poljubac na njegove meke usnice i izašla. Mahnula sam mu i brzo strčala niz stepenice. Osjećala sam se užasno jer ne znam kad ćemo se ponovo vidjeti. To može biti već sutra, a možda tek za 2o dana. Uzdahnula sam i izašla ispred zgrade gdje me je čekala tetka naslonjena na jedno auto. Pogledala me je sa nekim malim smiješkom iako joj se mogla vidjeti zabrinutost na licu. Znala je da mi je sada teško, a isto tako je znala da će situacija kući sada biti itekako zategnuta.
Hannah: Idemo?
Klimnula sam glavom, a ona me je zagrlila i krenule smo prema ulici. Zaustavile smo taxi i krenule kući.
........ ........ ........
Izašle smo it taxia. Tetka je platila taxisti, a zatim smo krenule prema kući. Nervoza u meni je dostigla svoj vrhunac i imala sam osjećaj da ću eksplodirati. Mogla sam primijetiti da se zavjesa na prozoru pomjerila. Pretpostavila sam da nas je mama posmatrala. Pokislo sam krenula prema kući i krenula da otvorim vrata ali su mi se šteka (kvaka) izmakla pod rukom. Umjesto mene, otvorila ih je mama i dočekala me sa vjerovatno najozbiljnijim izrazom lica ikada. Pomakla se kako bih mogla ući u kuću. Prošla sam pored nje, a tetka za mnom. Kada sam se našla u hodnjiku, nisam znala šta da radim. Da li da uđem u dnevni gdje me vjerovatno čeka tata sa sigurno ništa manje ozbiljnim izrazom lica nego kod mame, ili da ostanem tu da stojim i čekam mamu. Obe opcije su bile užasne ali nisam imala previše izbora. Tetka je stala iza mene i stavila mi ruku na rame dok je mama zatvarala vrata. Zatim se okrenula prema nama i prostrijelila me svojim hladnim pogledom. Zatim mi je dala znak glavom da idem u dnevni. Uzdahnula sam i ušla dnevni,a tetkina ruka je samo spala sa mog ramena. U dnevnom sam zatekla tatu kako sjedi i gleda nešto na TV-u. Kada sam se pojavila, pogledao je prema meni ne mijenjajući izraz lica. Pokušavala sam da se ne obazirem previše na to ili da barem izgledam tako i sjela na fotelju. Mama i tetka su razgovarale minut-dva u hodnjiku, a zatim se pridružile tati i meni. Tetka mi je uputila ohrabrujući pogled, a ja sam se blago nasmiješila. Tada je mama napokon progovorila.
Mama: Hannah neće ti biti probblem ako nas ostaviš nasamo?
Tada je tetka zabrinuto pogledala prema meni.
Hannah: Pa ne...Ali zašto?
Mama: Zato što bih radije da obavimo ovaj razgovor samo nas troje.
Srce mi je počelo sve brže kucati i na neki način sam se plašila tog tetkinog odlaska.
Hannah: P-pa onda idem...
Krenula je prema vratima i još jednom pogledala prema meni.. Ja sam spustila pogled, a ona je izašla. Nisam se usuđivala pogledati ni prema mami ni tati. Znam da me ne mogu ubiti pogledom ali ipak nije baš lijep prizor pogledati ih u oči.
Mama: Čekaš nas da prvi počnemo?
Samo sam ćutala. Jednostavno nisam znala šta da kažem na to. Nalonila sam se na naslonjač i počela igrati sa svojom plavom narukvicom.
Mama: Kako hoćeš. Razumiješ li ti koliki si prekršaj juče napravila?
Prekršaj? Pa o čemu mi to pričamo? Šta oni glume? Policajce? A ja sam neki vozač koji je prešao dozvoljenu brzinu ili šta? Iskreno, ta njena izjava mi je bila pomalo smiješna ali se nisam nasmijala. Ipak, nije mi bilo do smijeha, a i šta bi pomislili da se još počnem smijati?
Tata: Očito si odlučila da ne razgovaraš.
Mama: E pa samo ti nastavi sa svojim tvrdoglavim ponašanjem ali očito nisi svjesna šta si juče uradila. Znači cijeli dan budeš tmurna i hladna, nećeš ni sa kim da pričaš i onda nećeš da ideš sa Leom do njegove sobe kao da je neki manijak. I na kraju izjuriš iz kuće i počneš da bježiš od svih kao neki kriminalac. Pa u šta si se to ti pretvorila? Pa zar smo te tako odgajali? Znaš li ti koliko si ti nas osramotila pred ljudima? Pa oni su oduvijek mislili kako si ti zlatno dijete, a ti tako! I jadni Leo se toliko trudi oko tebe i pati za tobom, a ti bježiš od njega i nećeš ni da ga pogledaš! Pa čime je to zaslužio?! Kako si tako bezosjećajna?! I što je najgore za sve je to kriv onaj Harry. Lijepo si bila pristala na izlazak sa Leom i čak te i poljubio ali se onda pojavio onaj nasilnik i pomutio ti pamet. I lijepo smo ti rekli da ćemo seodseliti! Hoćeš da se to dogodi? Hoćeš da prestaneš viđati i Vicky i Emily i Jennifer i sve ostale s kojima se družiš?! Je li?!
Njen ton je postajao sve viši, a meni je u glavi sve više i više odzvanjao njen glas. Došlo mi je da ustanem i izjurim napolje ali ne bi bilo prevelike koristi od toga jer bih opet morala da se vratim kući.. Besmisleno je. Mama je nastaviila da nabraje još puno toga ali sam je sve manje slušala dok je tata samo klimao glavom i davao mi do znanja da se slaže sa svime što mama kaže. Nervoza i iznerviranost su u meni počeli sve više da rastu i uzrok tome je bila mamina priča. Znala sam vrlo dobro da pola onoga što ona kaže nije istina i da sve gleda na pogrešan način kao i tata.
Mama: Stvarno si me razočarala! I na sekciju sam te upisala nadajući se da će nešto biti ali opet ništa! Znaš li ti da je Leo upisao sekciju samo zbog tebe?! Znaš li ti koliko je on dugo zaljubljen u tebe?! I znaš li ti koliko se on trudio da dobije ulogu Romea samo da bi glumio s tobom? A ti mu tako uzvraćaš! I još sam čula da te i ovako zove Julija! Pa znaš li ti kako je to romantično i slatko!? Pa ko bi to još uradio za tebe osim njega?
Čvrsto sam stisnula zube pokušavajući da samu sebe suzdržim od toga da se izaderem da to nije nikakva Leova ideja već Harryeva ali nisam mogla...Nisam smjela jer znam da mi onda ne bi ginula selidba. Ipak, pritisak mi je psotajao sve veći jer su mamine riječ bile dosta iritantne.
Mama: I kako ignorišeš sav naš trud da spojimo vas dvoje?! Kako ne vidiš da ste stvoreni jedno za drugo?! Kako ne vidiš da je on savršen za tebe? Nikad te nijedan ne bi pazio kao on...
Tada sam odjednom pogledala prema njoj i mogla sam primijetiti da joj je u tom trenutku glas pomalo izgubio onu svoju visinu jer sam je vjerovatno iznenadila s tim iznenadnim pokretom. Par trenutaka sam gledala tako u nju, a ona je imala sve manje ideja za svoj 'govor'. Tada je napokon ućutala, a ja sam nastavila da je gledam.
Mama: Nećeš tako ništa postići..
Ipek nisam skidala pogled s nje, a kroz glavu su mi samo prolazile one Harryeve riječi da budem hrabra i da im se suprotstavim.
Tata: Ariel.
Ariel: A jes li se ti ikada zapitala da li je barem 2o% toga što si upravo izgiovorila istina?
Zbunjeno me je pogledala, a ja sam se ispravila u potpuno sjedeći položaj.
Ariel: Jesi li se ikada zapitala kako je meni živjeti cijeli život pod vašom kontrolom i vašim nadzorom? Jesi li se ikada zapitala da li ti poznaješ pravog Lea ili samo onoga koji sie pojavljuje u javnosti? Jesi li se zapitala da li je on toliko dobar kao što misliš i koliko se on predstavlja da jest? I da se nisi slučajno zapitala da li je taj Harry ili kako ga ti još zoveš 'naslinik' bio toliko loš kao što to misliš ili je tu možda čak bio problem u Leu? Da li si se ikada zapitala da li ja imam razlog zbog kog ne volim Lea? Hajde da vidimo. Da li si ikada sebi postavila ijedno od ponuđenih pitanja?
Samo je ćutala i kraičkom oka pogledala prema tati očekujući neku pomoć ili podršku. Međutim, tata je samo promijenio položaj sjedenja i pogledao prema meni.
Ariel: Nisi, zar ne? Pa kako onda znaš te silne odgovore? Ne znaš ni sama. Jednostavno sebi u glavi stvaraš neku sliku i misliš da je ona nepogriješiva i da sve mora biti tako kao što je na njoj. E pa varaš se mama itekako se varaš.Isto tako, varaš se ako misliš da se kajem jer sam juče onako otišla. Ne kajem se i isto bih to ponovo učinila. Zašto? Jer su mi se smučili Morganovi za čitav život. Dosta mi je i vas i vaših i njihovih pokušaja da spojite mene i Lea. E pa to se neće desiti. Nikad i o tome možeš samo da sanjaš. I ti i tata i Morganovi i svi. Ja sam dovoljno zrela da znam s kim želim da budem i imam dovoljno godina da vi nemate pravo da se miješate u to. I još ću vam jednom reći. Leo nije onakav kakvim ga vi zamišljate ili viditel. Jednog dana ćete vjerovatno upoznati njegovo pravo lice i onda će vam biti žao što ste me ikada upoznali s njim, a do tada me pustite da živim svoj život onako kako znam i kako mi dogovara. Može?
Oboje su namršteni ćutali i po njima sam mogla da vidim da žele nešto reći ali jednostavno ne mogu da smisle. Tada se mama nakašljala i zadržala svoj ozbiljni izraz lica.
Mama: Vidi..Možda ja nemam dokaze za sve to što kažem ali znam da je tako. Dovoljno te dobro poznajem...
Prekinula sam je.
Ariel: Mene! A šta je s Harryem? S Leom? I njih dovoljno dobro poznaješ?
Mama: Zašto cijelo vrijeme spominješ Harry? On nema nikakve veze s svim ovim.
Željela sam da im kažem da itekako ima jer je on moj dečko ali nisam smjela. Ne smijem da rizikujem Harryevu i moju vezu.
Ariel: E pa ima jer ste me odvojili od njega.
Mama: I on ti se toliko sviđao da si utuvila sebi u glavu da je bolji od Lea?
Ariel: Leo nije dobar! Shvati to već jednom!
Mama: Stvarno te ne razumijem.
Ariel: Zato što nećeš da me razumiješ!
Ona je nervozno hodal po kući dok smo tata i ja još uvijek sjedili. Tata je pokušavao da se uključi u raspravu ali svaki put kad bi krenuo da nešto kaže na moju izjavu, mama bi ga preduhitrila. Međutim, sada je i ona ostala bez teksta i očito nije bila spremna na moje suprotstavljanje. Uzdahnula je i sjela na ivicu kauča dok je tata prešao jednom rukama preko lica i pogledao prema meni. Ustala sam i krenula prema vratima.
Ariel: Kažem vam...Kad jednog dana saznate kakav je Leo zaista, biće vam žao.
Tata: Ariel vra...
Prije nego što je mogao i da dovrši rečenicu, ja sam izašla iz dnevnog u krenula na sprat. Zaista više nisam mogla ni da se nerviram niti da ih slušam. Samo želim normalan život i zar je to previše? Imam osjećaj da ću na kraju poludjeti...Bojim se da će mi uništiti život...I bojim se da će me odvojiti od Harrya. U tom trenutku ej tetka izašla iz svoje sobe i zabrinuto mi prišla.
Hannah: Šta je bilo?
Bezvoljno sam odmahnula rukom i duboko uzdahnula.
Ariel: Ne razumiju me i nikada me neće ni razumjeti...
Pomazila me je po obrazu i utješno se nasmiješila.
Hannah: Nemoj tako..
Tada su mi se u očima skupile suze pa sam spustila pogld.
Ariel: Ali to je istina...
Hannah: Znam dušo nažalost ali imaš mene...Imaš Harrya...Imaš Vicky. Jennifer i Emily. Za šta će ti više iko?
Ariel: Pa znam ali ti nemaš pojma koliko je meni ponekad potreban majčin zagrljaj i savjet..Majčina podrška...Samo želim da imam roditelje kao i svi drugi...
Jedna suza mi je kapnula na pod, a tetka mi je nježno obrisala mokro lice.
Hannah: Znam...Sve znam...
Čvrsto me je zagrlila i pomazila po leđima. Osjećala sam se nekako lakše ali jednako tužno i slomljeno. Polako sam se odvojila od nje i susrela se s njenim tužnim pogledom i suznim očima.
Ariel: Idem...u sobu. Potrebna mi je samoć.a
Klimnula je glavom i još me jednom pomazila po kosi. Krenula sam prema sobi razmišljajući o tome da li sam možda malo pretjerala...Mislim trebala sam sve to da im kažem ali šta ako se sada odluče za selidbu? Ili šta ako su posumnjali da sam s Harryem? To mi nikako ne bi trebalo ali poznajući moje roditelje, ništa me ne bi čudilo....
Ušla sam u sobu i sjela na krevet. Željela sam da plačem ali sam se suzdržavala. Ipak sve one gluposti koje je mama izgovorila nisu vrijedne plača...Barem se nadam..Tada mi je neko pokucao na vrata.
Ariel: Uđi!
Tada je u sobu provirila mama. Nikada u životu nije došla da bi mi se izvinula ili pokušala da se pomiri sa mnom tako da mi je ta njena pojava bila pomalo čudna. Izraz lica joj je bio ozbiljan i nekako proziran.
Mama: Nisi otišla u školu ali još uvijek možeš stići na sekciju. Hajde.
Ariel: Nću da idem na sekciju.
Mama: Ariel!
Prostrijelila me je pogledom.
Mama: Izgubila si već i previše časova. Hajde.
Ariel: hajde ti prvo izađi iz moje sobe.
Mama: Nemoj mi tu zabušavati nego se odmah počni spremati.
Izgovorila je to i izašla iz sobe. Kao što sam i rekla. Još nikada nije došla da se pomiri sa mnom i znala sam da je nemoguće da danas bude neki izuzetak. Pogledala sam malo ko sebe tražeći pogledom nešto što bih mogla obući dok mi je kroz glavu prolazilo stotinu misli. Mislila sam da će nešto promijeniti to što sam se suprotstavila mami i tati ali ipak mislim da su oni kamenog srca i da to ništa ne može promijeniti, a ovaj mamin dolazak kao i naredba da idem na sekciju su očiti dokaz tome. Samo sam se uzalud nadala da bi moje riječi mogle uticati na njih. Protrljala sam oči pokušavajući da obrišem suze koje još uvijek nisu ni potekle, a zatim ustala da se obučem. Odmah mi je kroz glavu prošao Leo kao i Harry koji je već najavio borbu koja će se desiti između njih dvojice. Ne znam zašto ali mislim da će se to desiti danas....