DNA by:LoRa Styles

Part 19

  .... ..... ......
Jutro.
Prvo što sam osjetila kad sam se probudila bio je Harryev miris. Na licu mi se odmah pojavio smiješak jer je to postao jedan od mojih omiljenih mirisa. Polako sam otvorila oči i shvatila da se još uvijek nalazim u njegovom zagrljaju. On je još uvijek spavao i ličio je na nekog maloog kovrdžavog anđela. Nisam željela da se pomijeram da ga ne bih probudila. Ruka mu je još uvijek bila oko mene. Ne mogu da vjerujem da se cijelu noć nismo pomjerili. Ličio je na neko malo nevino dijete i bio je jako sladak. U tom trenutku je malo pomjerio glavu i jedan pramičak mu je pao preko lica. Nasmijala sam se, polako podigla ruku i nježno ga sklonila. Tada je napravio neku čudnu grimasu i polako otvorio oči. Par trenutaka je treptao i buljio u mene jer mu je valjda trebalo vremena da shvati gdje se nalazi.
Ariel: Izvini nisam te htjela probuditi.
Protrljao je oči i nasmiješio se.
Harry: Ma nema veze....
Zjevnuo je.
Harry: ...Ljepše mi je ovako...
Glas mu je bio još više promukao nego inače. Pogledala sam ga zbunjeno.
Ariel: Kako to misliš?
Harry: Pa ljepše mi je da tebe gledam budalice.
Nasmijala sam se, a on me je privukao sebi i nježno poljubio. Poljubac je bio nekako pospan ali jedanko sladak kao i svi ostali.
Harry: Koliko je sati?
Okrenula sam se i uzela telefon sa noćnog ormarića.
Ariel: 1oh.
Harry: Aaaa....Još malo pa se rastajemo...
Ariel: Tako nekako. Valjda se vraćaju tek u podne.
Harry: Pa Jennifer je tako rekla
Ariel: Pa jeste ali zamisli...
Harry: Da dođu ranije? Nema šanse.
Ariel: A šta ja znam...
Harry: Sve je uredu. Opusti se.
Uzeo mi je mobilni iz ruke, stavio ga negdje iza seebe i zagrlio me. Bili smo sasvim blizu jedno drugome i gledali se u oči. Imao je male podočnjake ispodočiju koje su se sjajile, a i usne su mu bile nekako punačkkije nego inače. Izgledao je tako slatko. Mmislim da je on ujedno i najljepši prizor koji sam ikada ivdjela ujutru. Primijetio je da gledam u njega.
Harry: Šta je bilo?
Nasmijala sam se.
Ariel: Ma ništa.
Harry: A znaš da volim kad se smiješ.
Stavio mi je ruku na lice i počeo da nježno sklanja pramenove kose. Tada mi se približio i poljubio me u gornju usnicu.
Harry: Slatka si kad spavaš.
Ariel: Kad si me gledao?
Harry: Pa sinoć. Upalio sam svijetlo kad si zaspala i gledao te nekih pola sata.
Tada su mi se obrazi zacrvenili i on je to primijetio.
Harry: A ne trebaš se sramiti toga.
Ariel: Pa nemoj mi to govoriti.
Harry: Pa moram da ti kažem kad je istina.
Prevrnula sam očima. Tada sam se sjetila onog sna. Odmah me je prošla neka jeza. Sjećala sam se svakog detalja kao da se to stvarno dogodilo....Ali na svu sreću nije. Duboko sam uzdahnula pokušavajući da se opustim. Harry me je zabrinuto pogledao.
Harry: Šta je bilo?
Ariel: ma ništa...Samo...Sjetila sam se onog' sna.
Tada se malo uspravio još uvijek ležeći na obku i pogledao me još zabrinutije.
Harry: Zar je bilo toliko strašno?
Ariel: Pa ne znam...Za mene jeste...
Harry: Ako hoćeš, možeš mi ispričati.
Odmahnula sam glavom. Mislim da bi stvarno bilo suludo da mu to ispričam.
Harry: Aaa....
Tada je zastao. Pogledala sam ga zbunjeno.
Harry: Jesam li ja bio u njemu?
Tada sam malo zastala. Nisam znala šta da mu odgovorim.
Ariel: Pa...
Počela sam da se igram s pristima. Rukom mi je nježno podigao bradu.
Harry: Možeš mi reći.
Ariel: Pa jesi...
Imao je jako tužan izraz lica.
Harry: Jesam li ti nešto loše učinio?
Nasmijala sam se.
Ariel: harry to je bio samo san...Ne možeš me povrijediti kroz san...
Harry: Ali znaš da kažu da je san zapravo naša podsvijes...
Tada sm se malo zamislila. Možda to i jeste istina. Uvijek mislim o tome da bi Nicky mogla da zavede Harrya, a u snu su se ljubili...Znam da je Leo zaljubljen u mene i uvijek razmišljam o onome što se dešava između mene i njega, njega i Harrya..A u snu me je na silu poljjubio...Iapk nisam mogla da kažem Harryu da se on pojavio u mojoj noćnoj mori kao neki loš lik koji me je povrijedio. Ne želim da misli da imam takvo mišljenje o njemu. Odmahnula sam glavom.
Ariel: Najbolje je da zaboravimo na to, zar ne? Glavno je da je to samo san...I to je to.
On je još uvijek djelovao zabrinuto.
Harry: Dođi.
Polako me je rukama privukao sebi tako da mi je glava odmarala na njegovim prsima. Osjećaj je jednostavno bio neopisiv. Mogla sam da osjetim pomalo ubrzane otkucaje njegovog srca. Poljubio me je u kosu.
Harry: Ja te nikada ne bih povrijedio...Samo želim da to znaš.
Nasmiješila sma se iako on to nie mogao vidjeti. Bilo mi je na neki način lakše nakon što sam čula te riječi. Samo sam ga čvršće zagrlila da bih mu dala do znanja da mu vjerujem.
... ...... .....
Ležali smo tako zagrljeni nekih pola sata. Nismo puno razgovarali. Ja sam skoro cijelo vrijeme razmišljala o par proteklih dana i svemu onome što se izdešavalo između mene i Harry. Sve izgleda nekako suludo i blesavo ali kad se na kraju sve sabere...Mislim da sam zaljubljena u njega. Zapravo ne mislim već sam sigurna. Znam da sam prekršila vlastito obećanje sebi ali tako je. Vjerovatno su svi bili upravu kad su mi govorili da ne možemo upravljati svojim osjećajima. I to je istina....Ali opet se bojim..Pogotovo sve ovo što se sad izdešavalo između njega i Lea. Kako da budem s njim kad roditelji imaju onakvo mišljenje o njemu? Da li je tajna veza rješenje? Ali on je opet poznat i mislim da bi to bilo teško izvodivo.Odlučila sam da ću prestati misliti o tome i polako sam krenula da se izvučem iz njegovog zagrljaja.
Harry: Gdje ćeš?
Prevrnula sam očima.
Ariel: Da ustanem.
Polako sam krenula da se uspravim ali me je on privukao sebi.
Ariel: Harry pusti me.
Harry: Nema šanse.
Ariel: Harry!
Pokušavala sam da mu se otrgnem ali nisam mogla.
Ariel: Harry!
Počela sam da se smijem, a on nije odustajao.
Ariel: Budalo jedna pusti me!
Harry: Neću, ostaćeš ovdje sa mnom cijeli dan.
Ariel: E pa ako nisi znao, Jenniferini roditelji se vraćaju za sat i po.
Harry: Pa eto. Onda te neću pustiti sat i po.
Ariel: ma da.
Ponovo sam krenula da se otrgnem i zamalo mi je uspjelo ali me je on preduhitrio i legao preko mene. Pogledao me je ravno u oči iv vragolasto se nasmijao.
Ariel: Harry!
Harry: E navjiše volim kad smo u ovome položaju.
Ariel: E pa vidiš ja ne volim.
Naravno lagala sam. Baš naprotiv. Jako mi prija jer se osjećam nekako sigurnije. Mogla sam da vidim kako se njegovi mišići ruku i stomaka sve više ističu jer se nalazio u položaju koji je izazivao njihovo naprezanje. Stavila sam ruke na njegova prsa pokušavajući da ga odgurnem ali nisam mogla. Oblizao je usne i razvukao ih u njegov čuveni, vragolasti polusmiješak. Zatim je spustio glavu i nježno me poljubio. Kao i uvijek odmah sam odletjela na sedmo neboo ako ne i dalje i prepustila se užitku. Stalno se smješkao i govorio između poljubaca.
Harry: Znaš...Imaš jako mekane usne.
Nasmijala sam se i stavila ruke u njegove loknice.
Harry: I volim kad me čupkaš za kosu.
Ariel: A je li?
Harry: Mhmmm...
Tada mi je zazvonio mobilni. Pokušala sam da ga dohvatim ali me je Harry preduhitrio, uzeo ga, prekinuo poziv i bacio ga negdje u stranu.
Ariel: Harry!
Harry: Ššš...
Stavio mi je ruku na obraz i nastavio da me ljubi ali mnogo strastvenije nego maloprije. Druga ruka mu je lutala po mom tijelu i izazivala neobične trnce u mom tijelu. Telefon je ponovo počeo da zvoni.
Ariel: Možda bi...
Nisam uspjela ni da dovrišm rečenicu, a on me je prekinuo poljupcem. Skreno ni ja nisam željela da prekinem ovaj trenutak. Vjerovatno je Emily i Jennifer i hoće da nas mal zezaju. Tada me je nježno gricnuo za dojnju usnicu kako samo on zna, a ja sam ispustila neki neobičan zvuk. On se nasmijao.
Harry: Sviđa ti se ovo?
Samo sam ćutala, a on je ponovio isti potez, a zatim počeo da nježno sisa moju usnicu. Ja sam mu svaki put kada bi mi to posebno prijalo, čvršće stisnula kovrdže. Polako je spustio glavu i počeo da me ljubi po vratu. Obožavala sam taj osjećaj jednako kao i onaj kad bi me njegove kovrdže počele golicati po licu. Proizvodio je neke čudne zvukove koje jednostavno ne bih mogla ni da opišem ali su u svakomm slučaju bili jako zavodljivi. Tada je ponovo zazvonio telefon. Harry se zaustavio i iznervirano uzdahnuo. Zatim je podigao glavu i pogledao me u oči. Imao je veoma ozbiljan izraz lica.
Harry: Neće odustati, zar ne?
Odmahnula sam glavom. Prevrnuo je očima, sišao sa mene i dodao mi telefon.
Harry: Emily.
Uspravila sam se, uzela telefon i javila.
: Molim?
: Pa gdje si ti?! Što se ne javljaš?!
Zvučala je jako uznemireno.
#Ariel: Šta je bilo?
#Jennifer: Pa moji dolaze!
#Ariel: Pa znam. Oko podne. Sad je tek 1o:45h.
#Jennifer: Ali dolaze ranije!!!
Tada sam se brzo podigla u sjedeći položaj, a Harry me je zabrinuto pogledao.
#Ariel: K-kad ranije?
#Jennifer: Znaš da je moj telefon ostao kući?
#Ariel: Znam.
#Jennifer: I da ne bi nešto posumnjali, ja ih maloprije nazvala sa ovog broja od Emily i rekla da je to tvoj broj, a da ja više nemam na računu.
#Ariel: Ma dobro to.
#Jennifer: I kažu oni meni da ulaze u London.
#Ariel: Šta!?
#Jennifer: Ulaze u London!!!
#Ariel: O moj Bože!
Skočila sam sa kreveta, a za mnom je ustao i Harry. Nije mu bilo jasno šta se dešava.
#Ariel: Pa gdje si ti?!
#Jennifer: Evo me na putu kući. Uzela sam telefon od Emily.
#Ariel: Pa šta ćemo mi sad?!
#Jennifer: Ne znam ali mislim da će doći prije mene.
Tada mi je prošlo kroz glavu kako će njenim roditeljima izgledati taj prizor kad umjesto mene i Jennifer u njenoj sobi zateknu mene s njima nepoznatim dečkom...I onda kažu mami i tati...I šta onda? Onda će oni napraviti ono o čemu su pričali, a ne smijem ni pomisliti šta bi to trebalo značiti.
#Jennifer:Ariel, snađite se kako znate i umijete inače ćemo svi nastradati.
#Ariel: Dobro samo požuri!!!
Prekinula sam i pogledala zabrinuto prema Harryu.
Harry: Šta je bilo?
Ariel: Jenniferini roditelji dolaze!
Harry: K-kako? Kad?
Tada se oglasio Jenniferin mobilni. Uzela sam ga. To je bila poruka od njene mame. Ušla sam u nju. Pisalo je: 'Evo nas mila. Ulazimo u naselje. Otključajte vanjska vrata ako je zaključano jer smo mi zaboravili ponijeti ključ'. Stavila sam ruku preko usta od šoka. Harry mi je zabrinuto prišao.
Harry: Šta je bilo?
Dala sam mu telefon da pročita i počela da kupim stvari i namještam krevet.
Harry: P-pa šta sad?
Ariel: Ne znam Harry samo znam da se više nećemo možda nikada vidjeti ako nas nađu ovdje. Pogledi su nam se susreli. Mogu reći da ga nikada nisam vidjela takvog. Izgledao je...Ljuto, tužno i zabrinuto isto vrijeme. Tada mi je brzo prišao, stavio ruke na moje obraze i poljubio me najslađe što je mogao.
Harry: To se nikada neće dogoditi.
Par trenutaka me je gledao svojim zelenim biserima, a zatim je počeo da se oblači. Ja sam za to rijeme namjestila posteljinu i svake sekunde gledala na sat. Tada se začuo zvuk automobila. I to tačno u dvorištu kuće. Oboje smo pritrčali prozoru i vidjeli da je to auto od Jenniferinog tate. Parkirali su se.
Ariel: O moj Bože!
Harry je krenuo prema vratima ali sam ga ja zaustavila uhvativši ga za ruku.
Ariel: gdje ćeš?
Harry: Pa idem da izađem. Ima li neki izlaz?
Ariel: Ne možeš nigdje. Trebao bi preći cijeli hodnjik da bi došao do dnevnog gdje možeš izaći ali bi te u tom slučaju vidjeli ili oni ili neko iz susjedne kuće.
Harry: Pa šta onda da radimo?
Tada sam začula vanjska vrata. Zaboravila sam da ih zaključam.
Jm: Cureee!!! Vratili smo se!!!
Pritrčala sam vratima od sobe i zaključala ih. Počeli smo da šaputampo.
Harry: I šta sad? Krićemo se u Jenniferinoj sobi do kraja života?
Prevrnula sam očima.
Ariel: Naravno da ne.
Otišla sam do prozora i otvorila ga. Na svu sreću Jenniferna kuća nema sprat tako da joj je soba u prizemlju. Ipak joj je kuća jako velika ali u širinz.. U svakom slučaju to nje nešto o čemu bih najmanje u tom trenutku trebala razmišljati. Polako sam otvorila prozor i pogledala lijevo i desno. Nigdje nije bilo nikoga, a ispred se nalazilo veliko drvo koje je bilo odlučan zakon.
Jm: Cure gdje ste!?
Harry mi je prišao.
Ariel: 'Ajde izađi ovuda.
Harry: Je li sigurno?
Ariel: Jeste. Hajde požuri.
Čula sam da neko kuca na vrata.
Jt: Jeste li u sobi?
Ariel: Ovaj...J-jesmo...
Harry se nasmijao i popeo se na prozorsku dasku Pogledala sam prema njemu i nasmijala se.
Ariel: 'Ajde skači.
Napravio je tužnu facu ne uspijevajući da prikrije smiješak.
Harry: Bez poljupca?
Nasmijala sam se, uhvatila ga za majicu, privukla sebi i poljubila najstrastvenije što sam mogla. On me je odmah jednom od ruka obuhvatio iza glave i počeo sa njegovim zavodljivim poljupcima.
Jm: Cure! Je li sve uredu?! Brinete nas.
Oboje smo se nasmijali i razdvojili. Još jednom sam ga poljubila u onu ranicu na usni i nasmijala se.
Ariel: 'Ade idi.
Namignuo mi je, nasmijao se i skočio. Poslao mi je vazdušni poljubac
Harry: Vidimo se Jlija.
Ariel: Baj Romeo.
Harry: Kovrdžavi.
Nasmijala sams e, prevrnula očima i zatvorila prozor. Tada sam malo zastala i počela da razmišljam šta da kažem njima gdje je Jennifer.
Jm: Jenn? Ari?
Ariel: Ovaj...Tu smo, tu smo...Sve je uredu.
Jm: Pa zašto ne otvarate?
Ariel: Evo...Preslačimo se.
Jm: Okej...'Ajde požurite poželjeli smo vas se.
Uzdahnula sam i pritrčala prozoru. Tada sam vidjela kako Jennifer sva zadihana trči prema ulaznim vratima. Krenula sam da otvorim prozor i zovnem je ali je već bilo prekasno. Uhvatila sam se za glavu u panici. Tada sam začula vanjska vrata i glasove u hodnjiku.
Jm: Jenn? Pa...Zar nisi u sobi?
Jennifer: Ovaj...
Otključala sam vrata i izašla u hodnjik onako u pidžami. Jennifer je sva zaleđena stajala preko puta mene,a njeni roditelji su nas zbunjeno gledali.
Jm: Pa Ariel je rekla da se presvlačite u sobi...A Ariel je još u pidžami...A ti dolaziš sa izvana...
Gledali su čas u mene pa čas u nju.
Ariel: Ovaj...
Jt: I zašto si ti Jennifer tako zadihana?
Tada mu se pogled zaustavio na njenim nogama.
Jt: I obuvena si...U sobi se obuvaš?
Pogledale smo se i nismo znale šta da uradimo.
Ariel: Pa ovaj...
Tada su sve troje pogldali prema meni.
Ariel: Vrata...Ovaj vrata su se zaglavila...Da, da...Zaglavila ssu se...
Počela sam da klimam glavom kao neka ludača i davala očima znakove Jennifer. Ona je itzgledala kao da se trgnula iz transa i zajedno sa mnom počela da klima glavom.
Jennifer: Da, da...I onda sam...Ja sam izašla kroz prozor da bih pokušala otvoriti sa vanjske strane...
Sumnjivo su nas gledali.
Jm: A ključ je bio kod Airel...Jer ih je ona ipak onda otključala.
Ariel: Pa...
Jennifer: Auuu hahah pa eto vidiš. Zaboravila sma ga, hahaha. Jao meni.
Jennifer se počela smijati od muke kao luda, a ja sam bila ukočena i nisam mgola da napravim niti jedan jedini pokret Jenniferini roditelji, očito umorni od putovanja, su samo odmahnuli rukom i protresli glavom u smislu 'u šta se ova današnja omladina prevtara' i pogledali prema nama.
Jt: Ma nije ni bitno.
Prišli su nam i zagrlili nas, a nama kao da je pao kamen sa srca.
Jm: Previše smo umorni da bismo se s tim zamarali.
Jt: Da. Nego kako vam je bilo zjedno?
Nas dvije smo se preznojene u hiljadu znojeva samoo nasmiješile i pogledale krišom u smislu 'za dlaku'.
Jennifer: Super, super.
Jm: Tetka je sad hvala Bogu bolje. Kupila sam ti...
Tada je krenula prema koferima i nastavila pričati, a nas dvije smo se samo nasmlonile na zid i uzdahnule.
Jennifer: Sljedeći put detaljnije smišljamo planove.
Ariel: Slažem se.
....... ........ ........
Išla sam prema kući. Nema još ni 12h, a ja sam doživjela jednu od najuzbudljivijih avantura u svom životu. Nisam uzimala taxi jer mi je svjež zrak bio potrebniji nego bilo šta drugo. Tada sam primijetila da imam jednu nepročitanu poruku. Ušla sam u nju, pisalo je: 'Nadam se da je sve prošlo kako treba. P.S. mogli bismo ovo opet ponoviti jer izgledaš jako sexy kad si u akciji емотикон wink Kovrdžavi Romeoxxx'