DNA by:LoRa Styles

Untitled Part 77

Dušo? Ona je njemu rekla dušo? Mogla sam primijetiti Harryev zbunjeni pogled upućen njoj ali to ni na trenutak nije smanjilo bol koju sam osjećala u sebi. Pokušavala sam zaustaviti dosadne suze koje su me sve više pekle i zamućivale mi vid...U tom trenutku sam osjetila ogromnu želju da samo pobjegnem, zatvorim se u sobu i ne izlazim iz nje do kraja života...Tačnije dok ne umerm od gladi i žeđi. Pa samo želim da znam šta sam Bogu skrivila pa mi se dešavaju ovakve stvari...Samo to želim...Nicky se zadovoljno nasmiješila te pogledala prema meni svojim veoma uskim ali i dugim očima koje su pomalo podsjećale na kineske i čije su trepvacice dodatno bile prekrivene debelim slojem maskare. Pitam se da li ikada uopšte i skida maskara prije nanošenja novog sloja. Harry je prešao rukom preko svojih usana dok mu se u pogledu itekako mogla primijetiti nervoza. Nicky je nastavila da ide uz stepenice, a zatim prošla pored mene i zaustavila se na udaljenosti od nekoliko koraka. Nakon toga se okrenula prema Harryu koji je sve do tada omalo izgubljeno gledao čas u mene, a čas u nju i prebacila svu kosu naprijed.
Nicky: Harry idemo li?
On je pogledao poprilično ljuto i nisam bila sigurna koja je od nas dvije kriva za tu ljutnju...Vjerovatno je prava istina da smo obe i nakon toga je krenuo da joj nešto kaže ali ga je prekinuo smijeh koji je dolazio upravo s moje strane. Oboje su zbunjeno pogledali prema meni, a ja sam stavila ruku preko očiju i nastavila da se smijem. Nisam imala pojma otkud mi to ali nisam mogla ni da se kontrolišem. Uskoro je taj smijeh zamijenio jedan bolni zvuk popraćen gomilom suza koje su sjurile niz moje lice. Tek tada sam shvatila da je zapravo moj organizamm bio u tolikom nekom šoku da nije ni bio siguran kakve osjećaje je potrebno ispoljavati. Zapravo smijeh je bio samo uvod za ovaj plač koji me je sasvim dokrajčio i na kraju sam jedva mogla da stojim na nogama. Pridržala sam se jednom rukom uza zid dok sam drugu stavila preko usta pokušavajući da se zaustavim. Primijetila sam da se Nicky svim silama suzdržava od smijeha dok me je Harry pomalo zabrinuto posmatrao. Počela sam da brišem suze, a zatim sa duboko uzdahnula te krenula niz stepenice.
Ariel: Izvinite što sam vas zadržala, tek sada shvaćam da uopšte nisam trebala ni dolaziti...
Nadala sam se da su me barem razumjeli jer mi je glas užasno drhtao i na svakoj riječi mi se saplitao jezik kao da sam pijana. Nisam imala pojma zašto idem i zašto se tek tako predajem ali mislim da je sve ovo previše za mene...Zaista jeste. U trenutku kada sam prolazila pored Harrya, snažna muška ruka je uhvatila moju nadlakticu te me zaustavila, a s obzirom na moju malaksalost malo je halilo da izgubim ravnotežu i padnem. Okrenula sam glavu na drugu stranu ne želeći da pogledam u te prodorne tamne oči koje su zurile u mene.
Harry: Ariel šta izvodiš?
U glasu mu se itekako dala prepoznati ljutnja i znala sam da on uopšte ne shvata koliko odvratno izgleda ovo što sam ja upravo vidjela. Nasmijala sam se te slobodnom rukom sklonila jedan pramen kose koji mi se zalijepio za obraz te pogledala prema njemu. Tek tada sam shvatila da bi bilo bolje da to nisam učinila s obzirom da sam se potpuno izgubila vidjevši to njegovo lice koje je izgledalo prelijepo jednako kao i opasno. Imala sam osjećaj kao da ga mjesecima nisam vidjela, a ne samo jedan dan...Tačnije posljednji put sam ga vidjela u snovima od prošle noći ali u njima se uglavnom udaljavao i kao da sam ga gubila, a nisam mogla ništa učiniti...Ono što najmanje želim jeste da ti snovi postanu stvarnost, a bojim se da sve vodi ka tome.
Ariel: J-ja ništa ne izvodim...Samo odlazim.
Željela sam da otrgnem ruku od njegove ali su ti pokušaji bili toliko slabi da čisto sumnjam i da je išta osjetio. Nervozno je uzdahnuo te oblizao usne, a zatim se nageo do mog uha...Ljudima obično prija nečiji miris i naravno i meni Harryev uvijek prija ali kao da mi se u tom trenutku kada sam ga osjetila i previše uvukao u pluća i na trenutak mi oduzeo dah. A uzrok tome je vjerovatno bila i tolika njegova blizina...
Harry: Ariel vrlo dobro znaš da prvo moramo razgovarati...
Svaku riječ je poedinačno istakao i kao da je želio da mi da do znanja da to ne planira više ponavljati i da ga moram poslušati. Počela sam da osjećam sve veću ljutnju jer sam i ja u cijeloj toj situaciji bila osoba kojoj je potrebno objasniti neke stvari, a on to pod tim 'razgovorom' vjerovatno nije podrazumijevao. Ja imam objašnjenje ali šta je s njim? Sigurno nije i on drogiran...Krenula sam da m odgovorim ali me je prekinuo pomalo grub ženski glas koji uopšte nije pristajao izgledu djevojke koja ga je posjedovala.
Nicky: Harry molim te pusti je na miru, vidiš da se čudno ponaša...Mislim nije to odjednom, oduvijek je takva. Zaista jadni njeni prijatelji i uopšteno njena porodica sa njom.
U tom trenutku su se sa ona ljutnja i bijes u meni razbuktali i kao da mi je to dalo neku dodatno snagu. Čvrsto sam stisnula šake na rukama kao i zube, a zatim sam pogledala značajno prema Harryu koji je krenuo da odgovori Nicky.
Ariel: Zapravo predomislila sam se.
Skrenuo je pogled prema meni, a zatim klimnuo glavom.
Harry: Pa i b...
Ariel: Ali! Kao što ti kažeš, razgovaraćemo samo treba prvo da završim s nekim drugim.
Namrštio se i prije nego što me je mogao bilo šta pitati, otrgnula sam ruku iz njegove iskorištavajući trenutak nepažnje te krenula prema Nicky kojoj sada već i nije bilo baš svejedno.
Harry: Ariel?
Počela je da ide unazad, a ja sam odlučila iskoristiti svu preostalu snagu i potrošiti je na njoj. Prosto me više nije bilo briga ni za šta.
Nicky: Št...
U tom trenutku sam je uhvatila za kosu najjače što sam mogla, a ona je ispustila poblni krik te počela da maše rukama pokušavajući da me udari ili odgurne. Tako pognuta je krenula unazad, a ja sam stavila nogu iza njene štikle i na taj način nas obe srušila s obzirom da me je ona držala za ruke. Ipak, ja sam imala prednosti s obzirom da sam bila na njoj. Nije mi je bilo nimalo žao i ma koliko to bezosjećajno zvučalo bilo mi je drago gledati takvu bespomoćnu...Zapravo i ona je imala sinoć isti užitaak kada sam ja bila u pitanju. Počela sam da je grebem po cijelom licu i da je čupam za kosu koja je sada bila u opštem haosu kao i moja s obzirom da su joj ruke završile baš tu. Tada sam osjetila nečije druge ruke na mom struku koje su pokušavale da me podignu ali ja to nikako nisam željela.
Ariel: Harry pusti me!
Harry: Ariel šta radiš?!
Maknula sam ruke sa Nicky kako bih pokušala skloniti Harryeve i ona je to iskoristila te me uhvatila za vrat i počela daviti. Za to vrijeme su joj se nokti takođe zabili u moju kožu tako da je osjećaj bio gotovo nepodnošljiv. Uskoro sam shvatila da nije u pitanju ništa bezazleno jer je stisak postajao sve jači, a ja sam imala sve manje vazduha. Pokušala sam da maknem njene ruke ali je to bile nemoguće, a jedino što sam mogla vidjeti bio je njen bijesni pogled. Odjednom su njene ruke samo sletjele sa sa mog vrata i tek onda sam shvatila da je tome zaslužan Harry koji ih je samo prilijepio za pod.
Harry: Nicky ostavi je na miru!
Ona je željela ponovo reagovati ali nije uspjela jer me je Harry ponovo uhvatio za struk i podigao tako da sam se uskoro našla u vazduhu.
Harry: Šta radite pobogu?!
Spustio me je na zemlju i zabrinuto pogledao iako je bio i itekako bijesan. Ja sam mogla osjetiti ogromno olakšanje iako sam jedva uspijevala da uravnotežim disanje.
Harry: Jesi li dobro?
Klimnula sam glavom držeći se za vrat dok sam pod prstima mogla da osjetim nekoliko rana prouzrokovanih njenim zabijanjem noktiju. Nekoliko puta sam duboko uzdahnula, a zatim krenula da zaobiđem Harrya jer nisam željela da taj obračun završi na taj način.
Ariel: Sam...
U tom trenutku sam shvatila da iza Harrya nije bilo nikoga i brzo sam pogledala prema stepenicama niz koje je Nicky brzim koracima silazila okrećući se prema nama. Primijetila sam hramlje jer joj se pri padu vjerovatno izvrnula noga u štikli. Pa da, ista je kao i Leo. Kukavica koja samo traži način da pobjegne.
Ariel: Bježiš?!
Željela sam krenuti za njom ali me je zaustavio Harry uhvativši me za ruku u zadnjem trenutku. Privukao me je sebi te me ljutito pogledao dok mu se u očima mogla vidjeti svaka nijansa zelene boje, a to nikoga nije moglo ostaviti ravnodušnim...Pogotovo ne mene.
Harry: Ariel pusti je!
Pokušala sam da se otrgnem od njega i istrčim iz zgrade za njom ali nisam mogla jer je on ovaj put bio odlučan da mi neće dopustiti da se 'oslobodim'.
Ariel: Neću da je pustim Harry! Barem ne dok...
U tom trenutku je brzo premjestio ruke na moja ramena te me prodrmao ne skrećući svoj prodorni pogled sa mog ni na trenutak.
Harry: Šta je s tobom pobogu?! Ponašaš se kao da se ništa nije dogodilo i bitnije ti je da se čerupaš sa nekom tamo Nicky nego da meni objasniš nešto mnogo bitnije! Zapravo nešto zbog čega je naša veza trenutno na klimavim nogama!
Njegova posljednja rečenica me je sasvim dotukla i nisam bila u stanju da bilo šta kažem. Samo sam zurila u njega, a on je duboko uzdahnuo te jednom rukom prošao kroz kosu dok me je drugom još uvijek držao. Spustila sam pogled koji mi je ponovo bio pun suza i većinu one ljutnje u meni od maloprije je zamijenila bol...Veza nam je na klimavim nogama...Već smo došli do te faze?
Ariel: Stvarno si bezobrazan...
Nastala je tišina, a ja se nisam usuđivala pogledati prema njemu. Pogled mi je bio zaustavljen na mjestu gdje su nam ruke bile spojene i samo sam čekala njegovu reakciju.Uskoro sam je i dobila.
Harry: Molim?! Ja sam bezobrazan?! Ja?! Ja koji sam jutros vidjeo snimak gdje...Ugh! Ja koji upravo stojim pred djevojkom koja mi toliko znači ali koja me je u isto vrijeme natjerala da posumnjam u njene osjećaje u meni?! Koja me je u potpunosti uništila! I onda još na kraju neće ništa ni da mi objasni nego se spopala neke Nicky! Šta je s tobom pobogu! Kao da uopšte ne stojim ispred Ariel koju poznajem...To užasno!
Nije imao pojma koliko me svaka njegova riječ boli i koliko me svaki put kada povisi ton probada u dušu jer to nikada ne sluti na dobro. Podigla sam napokon pogled prema njemu i nije mi dugo trebalo da zaključim da je mnogo više ljut nego maloprije.
Ariel: E pa da znaš da ti neću ništa objasniti sve dok se tako ponašaš!
Širom je otvorio oči iznervirano me posmatrajući, a onda me je odjedaput obuhvatio jednom rukom i podigao.
Harry: E pa da znaš da hoćeš!
Nisam mogla vjerovati da je toliko jak da me drži samo jednom rukom, a ja nisam imala nikakvog izgleda da se otrgnem. Jedino što sam mogla da učinim, bilo je mahanje nogama.
Ariel: Šta radiš dovraga?!
Mogla sam da čujem zveckanje ključeva, a uskoro i okretanje brave.
Ariel: Harry neću unutra! Har...
Već je bilo kasno jer me je unio unutra te zatvorio vrata za nama i zaključao ih. Ja sam ga iznenada počupala za kosu i nisam imala pojma zašto sam to uradila...Valjda je to bio nekakav nalet bijesa. On je samo napravio neku grimasu, a zatim me je unio u dnevni i spustio na kauč. Namjestila sam kosu koja je ionako bila u opštem neredu, a zatim sam pokušala da ustanem. Ipak, on je još uvijek stajao iznad mene tako da je samo stavio ruke na moje rame i spustio me nazad na kauč.
Harry: Ostaješ tu dok mi sve ne objasniš!
Spustila sam glavu te je prekrila rukama ispuštajući veliki izdah.
Ariel: Pa nšta od ovoga se ne bi dogodilo da si me odmah jutros pustio da ti sve kažem!
Harry: Ariel ne možeš od mene očekivati da opušteno reagujem nakon što sam vidjeo ono! Kako očekuješ da se pravim kao da to nije ništa strašno kada ne vidim niti jedan jedini prokleti razlog zbog kog si ono učinila!
Naravno i to me je jako zaboljelo jer zapravo ja to nisam učinila...Barem ne svjesno...Sjeo je na fotelju preko puta mene i prebacio ruke preko koljena gledajući ravno u mene. Sva kosa mu je bila u potpunosti raščupana kao i moja samo što je to kod njega izgledalo mnogo ljepše i stajalo mu je mnogo ljepše. Meni bi bilo bolje da ne posjećujem ogledalo dok se malo ne dovedem u red. Usne su mu bile čvrsto stisnute dok su mu oči zbog svjetlosti koja se probijala kroz prozor izgledale dosta svjetlije.
Harry: Slušam.
Par trenutaka sam samo gledala u njega, a onda sam shvatila da nema ništa od toga i da je vrijeme da završimo s ovim. Odvezala sam pertle na patikama, a zatim ih izula te podvila noge ispod sebe i pogledala ponovo prema Harryu koji je bio malo iznenađen tom mojom 'akcijom'. Uzdahnula sam te skrenula pogled jer me je on nekako dekoncentrisao...
Ariel: Ovako....
Progutala sam jednu ogromnu knedlu u grlu, a zatim sasvim naslonila glavu na naslon. Bilo mi je teško razgovarati o tome i to sa Harryem ali on je i jedina osoba kojoj je to potrebno objašnjavati.
Ariel: To veče sam se družila sa samo nekoliko djevojaka sa sekcije i mi smo bile jedine koje su pile samo sokove...
Tada je odjednom klimnuo glavom i počeo nervozno prelaziti rukama preko svojih noga. Uputila sam mu zbunjeni pogled, a on je počeo da prelazi rukama preko lica.
Harry: Dakle bila si pijana.
Ostala sam u šoku i nisam uopšte imala pojma otkud mu sad to.
Ariel: Ma o čemu pričaš? Ja ti kažem da smo pile sokove, a ti da sam se napila.
Prošao je rukom kroz kosu te pogledao prema meni nervoznim pogledom koji kao da je bio i pomalo suzan.
Harry: Pa jedine ste pile sokove i onda ste odlučile da nećete jedine biti izuzeci ispasti neke jadnice pa ste se prebacile na alkohol, a ja hvala Bogu znam kako to utiče na tebe.
Pa naravno, sve pogrešno shvat. Uzdahnula sam te spustila glavu i počela da odmahujem njome.
Ariel: Jooj meni! Harry počela sam od soka jer je to bitno u cijeloj situaciji, a alkohol nisam ni pipnula!
Podigla sam pogled prema njemu i sada sam bila još više ljuta.
Ariel: Stvarno si postao nepodnošljiv i sada biraj! Ili ćeš me saslušati bez prekidanja, a tek onda početi da komentarišeš ili ćeš da nastaviš, a ja ću lijepo da odem!
Bilo je očito da ne želi da me posluša ali je to ipak učinio tako što je ispružio ruke dajući mi znak da nastavim. Sklonila sam kosu iza uha te uzdahnula i nastavila.
Ariel: One su otišle nekuda, a ja sam ostala da sjedim i uskoro mi je prišla Nickyina prijateljica donoseći mi sok...Znala je da pijem samo sok...
Malo se počeo migoljiti u mjestu, a po pogledu sam mu mogla primijetiti da je tek sad shvatio da je vjerovatno u pitanju nešto što nije na njegovom spisku mogućnosti.
Ariel: Iako mi je sva ta situacija bila pomalo sumnjiva mislila sam da će prije otići ako završimo sa tim sokom...Nažalost, nisam znala da je u nju stavljena droga...
Odjednom je skočio sa fotelje te stavio ruke na sto i nageo se prema meni.
Harry: Stavljeno šta?!
Nesigurno sam podigla pogled prema njemu i uopšte nisam mogla da zaključim kako se osjeća ni šta misli.
Ariel: D-droga...
Odgurnuo se od sto usput odarivši rukom, a zatim je počeo da hoda po dnevnom.
Harry: Pa naravno! To je uradio onaj kreten! Drogirao te! K-kako samo...Gad!
Posljednju riječ je toliko glasno izgovorio da je cijeli stan odjeknuo. Ja sam se trgnula te spustila glavu dopuštajući neraščešljanim pramenovima kose da mi padaju preko očiju.
Ariel: Harry...Smiri se molim te. Zaista mi je dosta za danas...Samo hoću da ti sve ispričam i-i i da onda idem kući...
Jedna topla suza mi je skliznula niz lice, a ja sam je brzo obrisala nadajući se da neće početi nadolaziti i ostale. Mogla sam da čujem Harryeve korake kao i njegovo disanje ali nisam podizala pogled jer sam se plašila da bih se onda potpuno pogubila.
Ariel: A-ali nije bio sam u tome..Pomagaa mu je i Nicky koja je sve to snimila...Z-zaista ne mogu da ti pričam detalje..N-nemoj me tjerati na to..Samo su me uhvatili u toaletu i ja sam u prvom trenutku mislila da si ti u pitanju...Nažalost nisi bio, a to sam kasno shvatila...Pa čak i onda kad sam shvatila, nisam bila u mogućnosti da se odbranim...
Stisnula sam oči te dopustila suzama da mis amo sjure niz lice. Obrisala sam ih rukavom, a zatim uzdahnula i pogledala prema Harryu koji je bio naslonjen na prozor ali mu je glava bila spuštena... Cijeli taj prizor kao i situacija su bili jako bolni.
Ariel: Mogla sam ovo isto i jutros da ti kažem, zar ne?
On nije ragovao već je samo i dalje bio okrenut prema prozoru. Ja sam polako spustila noge sa kauča te se počela obuvati sklanjajući pramenove koji su mi uporno padali prema dole. Polako sam ustala te obamotala ruke prema sebe bacajući pogled na tog visokog kovrdžavog dečka koji nije bio ni u stanju da me pogleda.
Ariel: Mislim da je n-najbolje da ja sada odem...I meni i tebi je potrebno da razmislimo o svemu, a ja evo čak neću ni tražiti objašnjenje, tačnije razlog zbog koga si krenuo sa Nicky u svoj stan...Iako kao što ti kažeš ne vidim nijedan razlog zbog koga bi to uradio...Vjerujem ti...Vidimo se Harry.
Prešla sam preko vrata te kreula prema vanjskim.
Harry: Ariel!
Ponovo sam osjetila ogroman nagon da se rasplačem ali sam se svim snagama suzdržavala. Prišla sam vratima te počela da okrećem ključ koji je još uvijek bio u bravi, a iza sebe sam mogla da čujem korake.
Harry: Ariel stani!
Stavio je ruku na vrata u trenutku kada sam krenula da ih otvorim. Spustila sam glavu i u tom trenutku mi je jedna suza skliznula niz son. Obrisala sam je te pokušala da kontrolišem koljena koja su počela da klecaju zbog tolike blizine dečka čije je tijelo bilo pribijeno uz moje, a ruka pored moje glave.
Harry: Ne možeš tek tako otići...
Govorio je mnogo tiše nego maloprije i takve situacije su mi bile mnogo poznate...Ipak svađa poput ove koja se dogodila danas je bila najveća do sad...Uzdahnula sam te se nakašljala prije ispuštanja glasa za koji sam pretpostavljala da je drhtav.
Ariel: Harry, tako je najbolje. Potrebno mi je da o svemu razmislim isto kao i tebi. Trenutno sam jako povrijeđena i umorna od svega i samo želim da me pustiš da izađem...Ne može sve uvijek biti onako kako tebi odgovara jer dok je tebi teško...Često povrjeđuješ i ljude oko sebe...Nesvjesno.
Polako sam se okrenula prema njemu i tek tada primijetila suze u njegovim očima. I prije sam imala priliku da vidim onaj sjaj koji je nagovještavao na to ali nikada i prave suze. Tek tada sam osjetila pravo presijecanje u prsima koje me je jako zaboljelo...Jednostavno svo to zelenilo izmiješano sa suzama kao i crvenilo oko očiju odavalo je njegovu osjetljivu stranu koja te je tjerala da se osjećaš tužno.
Harry: A-Ariel žao mi je...
Spustio je glavu i jedna suza mu se napokonn sasvim pokazala te skliznula niz obraz. Ja sam spustila pogled jer ga nisam mogla gledati takvog...
Ariel: To je uredu Harry...Znam da ni tebi nije lako i znam da ti nije ni bilo lako ali...Mislim da je u cijeloj ovoj situaciji zapravo najveći problem tvoje nepovjerenje...Ti zaprravo nisi svjestan da je to mene zaboljelo više i od onoga što mi se sinoć dogodilo...Nemaš pojma Harry koliko mi značiš i nemaš pojma koliko mi znači svaka tvoja riječ, a pogotovo me onda boli kada ne želiš ni da me saslušaš jer misliš da ne postoji objašenjenje. Zar si zaboga mogao posmisliti da bih se ja svojom voljom...Znaš već...Zar zasita misliš da bih to uradila? I mislim da u pravoj vezi čak i onda kada misliš da nema izlaza i da nema razloga oprostiš nekoj osobi jer si siguran da ta osoba nema objašnjenje...Treba da je saslušaš i daš toj osobi posljednju priliku da promijeni situaciju. Ti si to i učinio...Ali tek sad Harry. Zar misliš da mi je bilo lako slušati sve ono što si mi jutros rekao? I misliš da mi je u takvom stanju bilo lako ići po gradu i tražiti te jer sam mislila da ćeš ubiti Lea? I na kraju nakon sat vreman 'pričanja' s tobom te ugledam sa Nicky...Šta misliš kako je bilo meni Harry?
Klimnuo je glavom te spustio pogled, a zajedno sa njim su pale i nekolike loknice te mu sakrile prelijepe oči koje su sada oslikavle njegovu dušu. Nisam željela da ga još više rastužim ali sam samo imala potrebu da mu kažem neke stvari nadajući se da se situacije poput ove više neće ponavljati.
Ariel: Bilo mi je teško vidjeti s njom i po vrh svega ona je osoba koja je kriva zajedno sa Leom za sve ovo što se dešava i sve ono što se desilo...Svejedno, nisam pomislila na to da bi me mogao prevariti iako nemam pojma zašto si je doveo. Ali ne sumnjam u tebe...Zato što sam provela mnogo vremena i poznajem te dovoljno dobro da ti vjerujem...Ali s tobom nije bio takav slučaj Harry...U tebi je ipak preovladala ona misao da sam se ja namjerno ljubila s njim to me jako boli Harry,...Boli me to što nemaš povjerenja u mene, a to je ono što je itekako potrebno za svaku vezu. I maloprije kada si mi rekao da ti kažem šta se dogodilo...Jedan dio tebe je bio siguran da neću imati dovoljno dobro objašenje, zar ne? I prvo ti je na pamet pao alkohol, a ja ću ti reći da bez obzira koliko on loše uticao na mene...Čak ni on me ne bi natjerao da pogledam ijednog drugog dečka osim tebe...Pogotovo ne Lea. S-samo ću te zamoliti da razmisliš o ovim mojim riječima...Samo to.
Nesigurno sam podigla ruku koja mi je drhtala te obrisala par mokrih tragova sa njegovog lica, a on je pogledao prema meni te oblizao svoje rumene usne. Ja sam se nasmiješila kako bih barem malo unijela nečeg drugog u cijelu situaciju osim plača. On me je pogledao ravno u oči, a zatim stavio svoju ruku preko moje i pruvkao je svojim usnama te je poljubio. Iste sekunde sam osjetila nalet neke jeze koju sam mogla osjetiti čak i u obrazima. Isprepleli smo prste tih ruku dok sam ja drugom povukla kvaku i malo otvorila vrata. Pogled mu je odmah odlutao u tom prvacu i lagano je odmahnuo glavom.
Harry: Nemoj ići...
Ariel: M-moram...Oboje moramo sebi dati vremena Harry. Sutra ćemo biti odmorniji i moćićemo bolje razmisliti o svemu...
Polako sam izvukla prste iz njegovih te se okrenula prema vratima i brzo izašla usput se udarajući u rame što me je itekako zaboljelo. To je bio prvi put da smo se rastali bez poljupca...Ako zanemraimo onaj u ruku...Pokušala sam što brže ići jer sam se osjećala užasno loše i bilo mi je krivo što odlazim...Ipak, moram to uraditi jer je očito da smo oboje i više nego povrijeđeni i uopšte ne znamo ni šta da kažemo ni šta da učinimo...Osim toga, Collette već vjerovatno diže uzbunu i zaista mi ne treba da mami i tati prenese da me nije bilo toliko dugo kući...
.......... ............. ............
____Dan kasnije____
Mike: A da je ipak nazoveš?
Riđokosi dečko je odmahnuo glavom te otpio gutljaj čokoladnog starbucks frappuccina.
Brian: Što sam zvao, zvao sam...Očito je da nema spasa za našu vezu i mislim da nema razloga de više išta pokušava. Uostalom zadnjih nekoliko sedmica (tjedana) smo proveli u svađama..Ako ne svaki, onda svaki drugi dan. Od onih najmanjih gluposti do najvećih i jako bitnih stvari. To jednostavno ne funkcioniše.
Mike je napravio malu grimasu te klimnuo glavom i uzdahnuo.
Mike: Upravu si...Veza ne može tako funkcionisati...
Nisam mogla vjerovati da im je tema za razgovor baš ta, a i Brian, tačnije Mikeov najbolji prijatlj je baš sad našao s njim raspravljati o raskidu sa djevojkom. Harry i ja hvala Bogu nismo raskinuli ali se zato svađamo dok ova dvojica tvrde da je to u velikom broju slučajeva glavni uzrok raskidima. Naslonila sam glavu na ruku okrećući starbucks čašu ispred sebe. Preko nje sam mogla primijetiti zabrinuti pogled slatke cnokose djevojke.
Emily: Jesi li dobro Ari?
Svi su odjedanput pogledali prema meni, a ja sam se uspravila te klimnula glavom nabacujući smiješak onako preko volje. Mike se nasmijao te me prodrmao po ramenu.
Mike: Hajde pričaj nam nešto. Vidjela si i sama koliku smo maloprije raspravu vodili s onim Jean-Pierrom kako li se već zove da bi te pustio da dođeš ovdje s nama.
Ponovo sam se nasmiješila, a zatim zategnula rep i namjestila jednu tanku crnu šnalicu kojom sam pridržavala nestašne pramenove koji nisu željeli da budu savladani gumicom.
Ariel: Samo sam malo umorna od škole i to je to...Možda bi bilo bolje da krenem....
Polako sam ustala, a odmah za mnom i Mike.
Mike: Ja ću te otpratiti do kuće.
Ja sam odmahnula glavom i krenula da mu odgovorim ali je tada ustala i Jennifer te zaobišla sto i stala kraj mene prebacujući ruku preko mog ramena.
Jennifer: Onda idem i ja.
Mike nije izgledao baš zadovoljno njenom ponudom ali se nije želio protiviti. Za to vrijeme je Jennifer hvatala prilike da gleda u njega dok bi njegov pogled bio izgubljen negdje po strani. Brian se pomalo lijeno ustao, a zatim stavio ruke u džepove i slegnuo ramenima.
Brian: A šta onda meni drugo preostaje?
Ariel: Um...Zaista nema potrebe ljudi.
Jennifer me je gurnula laktom i značajno pogledala, a zatim se nasmiješila i rekla jedno odlučno 'ima'. Znala sam da ona to vidi kao priliku da više vremena provede sa Mikeom ali meni zaista nije bilo do toga...Samo sam željela da budem malo sama i razmislim o Harryu i meni kao i našoj vezi...Šta ako se više nikada ne uspijemo vratiti na staro? Iz misli me je trgnula plavokosa djevojka koja je ustala uzimajući svoj ruksak sa stolice pri tom gledajući u svakoga osim u mene.
Vicky: Ja sam umorna pa idem ravno kući.
Uzdahnula sam jer sam znala da sam ja razlog zbog koga ide odmah kući spustila sam pogled te počela zagledati po običaju isprljane patike. Oduvijek sam čak i nenamijerno gazila u one najveće blatnjave lokve i ne znam zašto se ne mogu odviknuti od toga.
Emily: Idem onda i ja sa Vicky pošto su nam kuće u istom pravcu.
Svi su klimnuli glavama osim mene koja sam bila i previše zamišljena za takvo što. Trgnuo me je Emilyin čvrsti zagrljaj i poljubac u obraz.
Emily: Vidimo se Ari!
Nasmiješila sam se te joj uzvratila zagljaj. Nisam im danas ništa pričala jer sam se odlučila posvetiti razmišljanju o Harryu...Opet nisam imala ni snge da po treći put prepričavam nešto tako ružno. Nadam se da ću sutra imati dovoljno snage...Nicky danas uopšte nije bila u školi, barem je ja nisam vidjela, a mislim i da je bolje jer se ne bih suzdržala, a da je ponovo ne napadnem. Čim sam pomislila na nju, počela sam da namještam veoma tanki dugi šal prebačen oko vrata kojim sam pokušavala prikriti ogrebotine i rane na vratu koje mi je juče napravila.
Mike: Idemo li onda?
Svi smo polako izašli na svježi zrak i mokru londonsku ulicu. Emily i Vicky su krenula na drugu stranu i brzo s nam mahnule kao i mi njima.
Vicky: Baj.
Emily: Vidimo se.
Mi smo izgovorili jedno horsko 'baj', a zatim se uputili na drugu stranu ulice. Brian je inače veliki zaljubljenik u savremenu tehnologiju i jednostavno je teško uhvatiti trenutak kada ne igra neku igricu ili ne lupka po iPhoneu, iPadu ili nekoj sasvim drugačijoj napravi koju je do sad rijetko ko od nas imao priliku vidjeti. Sva sreća pa mu roditelji imaju novca. Primakao se Jennifer te joj počeo nešto pokazivati na veoma neobičnoj spravici, a ona je zjevnula te se počela praviti kao da je jako zainteresovana. Ja sam uvukla ruke u džepove od kaputa te gledala na stranu izbjegavajući ulazak u neki razgovor sa Mikeom. Jednostavno, svakim danom postaje nekako čudniji i nemam pojma šta mu je...Čudno se ponaša u mojoj blizini i to mi nimalo ne liči na zaljubljenost. Znala sam da gleda u mene i zato sam pokušavala da mu nekako dam do znanja da se osjećam neugodno. Ipak, nije mi uspijevalo u tome ili se barem on pravio da ne primijeti moje nakašljavanje i izmicanje. Napokon sam odlučila pogledati prema njemu i kada sam to napokon učinila on se samo nasmijao i spustio glavu.
Cijelim putem je uglavnom pričao Brian i nije baš kao da je izgledao kao dečko koji je upravo raskinuo sa djevojkom. Jennifer je samo klimala glavom i pogledivala prema Mikeu dok je on isto to radio samo posmatrajući mene. Bilo je i više nego ugodno, a u samom startu sam znala da će biti tako. Odjednom sam osjetila prste na svom vratu. Trgnula sam se te pogledala prema Mikeu koji je povukao svoju ruku ne skidajući pogled sa mog vrata.
Mike: Šta ti je to?
Povukla sam šal prema gore shvatajući o čemu je riječ. Odmahnula sam glavom te pogledala prema Jennifer i Brianu koji nas očito i na svu sreću nisu čuli.
Mike: Nemoj mi lagati...
Malo sam se udaljila od njega te odmahnula glavom.
Ariel: Ne lažem ti.
Znala sam da nisam mnogo toga učinila jer se on primakao meni. Uzdahnula sam te nervozno spustila pogled dok je on uporno pokušavao da dohvati moj vrat. Ja sam uporno odgurivala njegove ruke jer zaista nisam željela da vidi sve i onda me danima ispituje o tome.
Ariel: Mike to je samo ogrebotina...
Mike: Ali pitanje je kako ti se to dogodilo i ko te je ogrebao?
Zaustavila sam se te ljutito pogledala prema njemu.
Ariel: To se tebe ne tiče!
Mike: Sabrina!
Jennifer i Brian su se zaustavili te pogledali prema nama. Nas dvije smo samo nijemo ćutali stojeći jedno naspram drugog. Bila sam i više nego zbunjena dok se u njegovom pogledu mogla vidjeti nervoza.
Ariel: Sabrina?
Nasmijao se te spustio glavu i počeo prelaziti prstima preko čela.
Mike: Hah, m-ma ovaj zbunio sam se malo.
Namrštila sam se te ga značajno pogledala prekrstivši ruke.
Ariel: A Ariel i Sabrina su baš dva slična imena.
Rekla sam to sarkastično, a on se počešao po glavi te nastavio da hoda očito izbjegavajući dalji tok razgovora.
Ariel: Mike?
Pravio se kao da me ne čuje, a Jennifer mi je uputila upitan pogled. Ja sam slegnula ramenima te malo ubrzala korake kako bih ga stigla.
Ariel: Mike ne ignoriši me.
Odmahnuo je glavom ne želeći da pogleda prema meni.
Mike: Ne ignorišem te.
Počela sam da hodam ispred njega kretajući se unazad što je kod njega izazvalo još veću nervozu i projenu u ponašanju.
Ariel: Šta je ono maloprije bilo?
Zaustavio se te stavio ruke preko lica.
Mike: Prestani!
Svi smo uplašeno pogledali prema njemu, a on je duboko uzdahnuo te protrljao lice rukama i pogledao u nas.
Mike: Jesmo li blizu?
Bila sam šokirana takvim promjenama u raspoloženju i nisam imala pojma šta se dešava. Brian i Jennifer su samo zbunjeno gledali čas u mene – čas u njega i bila sam svjesna da je najbolje da što prije završimo s ovim.
Ariel: um...Tu smo. Nedaleko je zgrada tako da se vi možete vratiti...O-osim ako naravno ne želite ući na sok ili nešto.
Brian je odmahnuo rukom već spreman za povratak nazad.
Brian: Nema potrebe.
Jennifer mi je prišla te me zagrlila i poljubila u obraz, a zatim tiho prošaputala.
Jennifer: Šta je ovo upravo bilo?
Ariel: Vjeruj mi, nemam pojma...
Odvojile smo se jedna od druge, a ona je napravila neku grimasu te krenula na drugu stranu i mahnula mi.
Jennifer: Vidimo se sutra.
Klimnula sam glavom i nasmiješila se. Tada sam pogledala prema Mikeu koji je još uvijek stajao pored i nekako me čudno posmatrao. Ja sam se nakašljala i na taj način napokon izazvala pomijeranje s njegove strane.
Mike: Vidimo se Ariel.
Rekao je to toliko brzo da sam ga jedva uspjela razumjeti, a zatim je polako krenuo za Jennifer i Brianom. Ja sam uzdahnula te se uputila prema onoj šarolikoj zgradi koju kao da su vanzemaljci bacili u to naselje s obzirom na toliku odbojnost. Počela sam se spuštati niz puteljak i nisam mogla da otjeram neki osjećaj jeze koji mi se spuštao niz kičmu. To mi se obično dešava kada trebam dobiti temperaturu ali ipak mislim da je ovoga puta tome uzrok bio Mike...Mislim da je njegovo ponašanje i više nego čudno, a ja nikako ne mogu da ga razumijem. Skrenula sam prema zgradi i pri tome moram da prolazim pored jednog zida sa kojeg mlađe osobe obično skaču na taj način zaobilazeći ono spuštanje niz puteljak i skraćujući sebi put. Ipak, ja mislim da sam previše niska za takve poduhvate, a nikad nisam ni bila neki ljubitelj visina. U tom trenutku je ispred mene neko skočio, a ja sam vrisnula i stavila ruke preko očiju. Otkako sam došla ovdje uvijek se plašim da će mi neko skočiti na glavu iako znam da je to nemoguće. Polako sam sklonila ruke i ostala u šoku kada sm prvo primijetila razbarušene tamne kovrdže kao i čisto zelene oči koje su me prodorno posmatrale.
Ariel: H-Harry?
Nakrivio je usne te prošao rukom kroz kosu.
Harry: Izvini ako sam te uplašio.
Uzdahnula sam te klimnula glavom dok su se u meni svi oni umrtvljeni osjećaji budili, a ona jeza koja je prolazila kroz kičmu se proširila na cijelo tijelo i sada sam znala da tome nije uzrok ni temperatura, a ni Mike.
Ariel: Okej je nego...O-otkud ti?
Oblizao je usne te se nasmijao ali je taj smiješak bio veoma kratak s obzirom da je uskoro vratio onaj ozbiljni izraz lica.
Harry: Pa valjda si mi još uvijek djevojka.
Spustila sam pogled te se počela igrati vrhovima prstiju i tek tada sam shvatila koliko je ovo što se trenutno odvija zapravo tužno. Čak i na početku kada sam ga ako izbjegavala...Čak i tada smo se prisnije ponašali.
Harry: Došla si sa Mikeom?
Na trenutak sam stisnula oči, a zatim ih otvorila i značajno pogledala prema njemu.
Ariel: Sa njim i još dvije osobe ako nisi primijetio.
Nervirala me je činjenica da je njega svjesno izdvojio iako je vidjeo i Jennifer i Briana. Opet se vraćamo na početak. Nervozno sam odmahnula glavom i prošla pored njega.
Ariel: Stvarno si nepopravljiv.
Mogla sam čuti njegove korake iza sebe i malo sam usporila korake jer sam na neki način željela da duže budemo zajedno iako sam bila svjesna da ovo i neće baš najbolje završiti.
Harry: Šta sam sad uradio?
Ariel: Ma ništa.
U tom trenutku me je uhvatio za ruku te okrenuo prema sebi. Bili smo jako blizu jedno drugome i odmah sam mogla da osjetim kako mi disanje postaje otežanije. Obrve su mu kao i uvijek kada je ljut ili nervozan bile skupljene kao i usne.
Harry: Eto ako će ti biti lakše, priznajem da sam kriv samo zato što se brinem jer je očito da...Očito je da se udaljavamo Ariel!
Progutala sam knedlu te nervozno pogledala na stranu. Šta ako je to istina?
Ariel: I Mike je kriv što se mi udaljavamo?
Prošao je rukom kroz kosu te me pogledao još prodornije nego maloprije što me je u potpunosti onesposobilo.
Harry: Nisam to rekao ali vidim da pronalaziš načine da se viđaš sa njima ali ne i sa mnom.
Nasmijala sam se od muke te odmahnula glavom i pogledala na stranu.
Ariel: Daj Harry molim te ne glupiraj se kao prvo. Kao drugo oni su zamolili Jeana da me pusti poslije škole da odem sa njima da popijemo Starbucks. Da mogu bilo šta učiniti provodili bismo dnevno i po nekoliko sati zajedno ali ne mogu Harry! Žao mi je ali ne mogu!
Uzdahnuo je te spustio glavu i stisnuo oči. Ja sam polako izvukla ruku iz njegove i naslonila se uza zid namještajući šal. Ne želim da i on vidi sve one ogrebotine koje izgledaju mnogo gore nego juče.
Harry: Izvini...
Pogledala sam prema njemu dok je on gledao na stranu gurkajući nogom kamenčiće. Osjećala sam se užasno jer više ne mogu da ga zagrlim niti poljubim kao prije...Ne mogu ni da mu kažem Romeo...Niti on meni govori Julija...Šta se dešava? Počešala sam se po kosi te tiho uzdahnula.
Ariel: Harry mislila sam da si razmišljao o onim mojim riječima.
Pogledao je prema meni svojim smaragdnim očima koje su u sebi krile sve te osjećaje ne ispoljavajući ih van. Polako je krenuo prema meni ali se onda zaustavio tako da smo se nalazili na popriličnoj udaljenosti.
Harry: Jesam Ariel...Uopšte nisam noćas spavao i stalno sam razmišljao o našoj vezi...I o nama i...I o mojim osjećajima prema tebi.
Podigla sam pogled prema njemu osjećajući ogroman strah u sebi. Najviše od svega su me plašili njegovi osjećaji prema meni...
Ariel: I-I do kakvog zaključka si došao?
Polako je krenuo prema meni, a ja sam se pomjerila par puta u mjestu dok on se on napokon nije zaustavio pribivši svoje tijelo uz moje. Polako sam podigla pogled, a on je zagrizao dojnju usnicu i nastavio me značajno posmatrati. Mogla sam osjetiti žmarce koje su u potpunosti zavladali mojim tijelom i kojih se nisam mogla riješiti. Naravno to je bilo nemoguće sve dok mi je taj dečko tako blizu.
Harry: Pa zaključio sam to da je tvom prelijepom plavom oku ipak promakla jedna sitnica...