DNA by:LoRa Styles

Part 21

  Mislim da sam u tom' trenutku osjetila najčudniji osjećaj ikada. To su bile riječi od kojih sam toliko dugo bježala...Riječi koje nikako nisam očekivala od nekoga poput Harrya. Uvijek sam do sada govorila kako je naš odnos neobičan i da ne mogu da nađem neki naziv za njega ali da li je moguće da bi to sada zaista moglo postati veza? Srce mi je kucalo brzo ali ono što je bilo brže i od njega, bile su moje misli koje su se smjenjivale u stotinkama. U glavi mi je nastala opšta zbrka. S jedne strane bilo je mnogo razloga da kažem ne. On je zvijezda...Poznat je po kratkim vezama...Ženskaroš je...Da li je on sigurnan u svoje osjećaje? Tu su i moji roditelji...Ne smijem ni da se viđam s njim, a kamoli da budemo u vezi. Šta bi onda oni rekli? Tu je i Leo i šta bi on mogao učiniti ako sazna da smo Harry i ja zajedno? Da li bi naša veza od samog početka bila osuđena na propast? Kako bismo se krili od novinara? Kako bismo se uopšte viđali? Šta kad on bude na turneji? Daleko...Šta da radim? To su sve bili razlozi zbog kojih bih trebala reći ne...A onda s druge strane...Koi je to razlog zbog kog' bih trebala reći da? Da li uopšte postoji? Tada sam zastala toj misli i pogledala ga u oči. Na licu mu se idalje vidjela ona modrica kao i posjekotina na usni...To mu se desilo zbog mene...Potukao se zbog mene. Dakle, ipak mu značim....Mogla sam da vidim onog kovrdžavog dečka koji mi je promijenio život...Ali na bolje...Dečka koji u sekundi može u meni da izazove hiljadu osjećaja..Dečko koji mi uvijek izmami osmijeh na lice..Dečko koji može učiniti da me cijelim tijelom preplave trnci...Dečko koji je zaslužan za to što sam se poslije toliko vremena ponovo zaljubila..Dečko koji je promijenio moj pogled na ljubav...Čak sam zbog njega na neki način i povjerovala u 'Romea i Juliju' iako još uvijek ne mogu reći da prema njemu osjećam ljubav. To je nešto ipak više ali...On je dečko koji me je promijenio i da li to znači da je on poseban? Da li je to dovoljno da kažem da? U očima su mi se pojavile suze iako ni sama ne znam zašto. Zabrinuto me je pogledao i nježo mi rukom obrisao suzu.
Harry: A-Ariel?
Zatvorila sam oči i pokušala zaustaviti suze.
Ariel: Izvini molim te.
Harry: Ne, izvini ti. Nisam želio da te....
Tada sam stavila ruke oko njegovog vrata i poljubila ga prije nego što je mogao da završi rečenicu. Usne su nam se spojile u jedan od najljepših poljubaca do sada. Čvrsto me je držao oko struka i još više privukao sebi. Jednostavno sam u sekundi izbrisala sve one loše misli i ostavila samo one dobre jer sam shvatila da je on ipak vrijedan rizika. Nikada se u životu nisam osjećala čudnije i nikada mi srce nije tuklo tako brzo ali mi je bilo lijepo. Na kraju su nam se usne razdvojile. Omdakli smo se par milimetara. Otvorila sam oči i ugledala njegove zelene bisere. Osjetila sam njegov dah više nego ikada jer je teže disao. Gledao me je nekako čudno..Nedefinisano.
Harry: D-Da li to znači...Da?
Par trenutaka sam ga samo gledala, a onda sam se nasmijala, propela se na prste i čvrsto ga zagrlila.
Ariel: Da!
Ni sama nisam mogla da vjerujem da sam to rekla ali je jednostavno samo izletilo iz mojih usana. I nije mi krivo zbog toga. Odjedanput me je podigao i zavrtio. Počela sam da se smijem.
Ariel: Harry stani!!! Harry!!!
Napokon me spustio i prislonio usne uz moje. To se ne bi ni moglo nazvati poljupcem jer su nam usne bile samo čvrsto spojene ali nas nije bilo briga. Mislim da smo oboje bili previše uzbuđeni za bilo šta više.
Harry: Hvala ti! Hvala ti!
Nasmijala sam se.
Ariel: Ma šta mi se zahvaljuješ?
Harry: Zato što si me učinila najsrećnijim na svijetu.
Ariel: I ti si mene.
Naslonila sam glavu na njegova prsa i uživala u njegovom zagrljaju. Tada sam se trgnula od njegovog glasa.
Harry: Ariel je moja djevojka!!!!
Toliko jako se zaderao da je sva dolina odjeknula, a mogla sam da osjetim pod obrazima kako mu prsa vibriraju.
Ariel: Hahha budalo.
Harry: Želim da svi znaju da si moja djevojka.
Tada sam se odjednom oneraspoložila. Odmakla sam se malo od njega i pogledala ga u oči.
Ariel: Ali to nažalost za sada nije moguće.
Spustio je glavu i zagrizao usnicu. Željela sam da zaplačem ali sam se suzdržala zbog njega. Ovo bi trebao da bude jedan od najljepših trenutaka ali nije sve u životu baš tako jednostavno. Nježno sam mu rukom podigla loknice prema gore u potrazi za njegovim predivnim očima koje su sada bile uprte u pod.
Ariel: Nemoj biti tužan...Mi to možemo...Zajedno...
Tada je napokon podigao glavu i pogledao me. Na licu mu se pojavio mali smiješak koji nije bio dovoljno jak da mu se a obrazima ucrtaju rupice. To me je malo rastužilo.
Harry: Ja...Ja samo želim da te učinim srećnom...
Ariel: Pa i činiš me Harry...
Harry: Ali ne dovoljno...Otkako sam se ja pojavio, uvijek plačeš...Uvijek si u nekom grču...Strahu...
Prošao je pored mene i zagledao se negdje u daljinu. Sunce je već zašlo ali se još uvijek poprilično vidjelo. Nikada ne bih pomislila da on može reći takvo nešto..Uvijek sam mislila da on sve olako shvata..Da se njemu sve svodi na šalu i na neko zavođenje. Ali sada nije bio u pitanju taj Harry...Sada se pojavio jedan ozbiljni Harry sa veoma zrelim načinom razmišljanja. Prišla sam mu i stala pored njega. Okrenula sam glavu prema njemu ali je njegova bila okrenuta prema polju. Kao da nije smio da me pogleda u oči.
Ariel: Harry...Ti me ne rastužuješ...Baš naprtiv. Ti me usrećuješ. Ti si me promijenio...Omekšao si mi srce...Možda ti misliš da nisi ali ja vrlo dobro znam da jesi. Promijenila sam pogled na svijet zbog tebe...Želim da te imam pored sebe jer se osjećam sigurnije...Želim da budemo zajedno. A ako to uključuje i bezbroj prepreka, spremna sam na to...Ali ne bez tebe...
Tada je pogledao prema meni. Oči su mu se sjajile iako nije bilo sunca ni dovoljno jake svijetlosti za to. Da li je možda plakao?
Harry: Stvarno tako misliš?
Odlučno sam klimnula glavom.
Ariel: Da. Uvijek mi govoriš da želiš da ti vjerujem. E pa i ja sad želim da ti vjeruješ meni.
Okrenuo se sasvim prema meni i uhvatio me za ruke.
Harry: Svima ću im pokazati da si moja...I da će tako i ostati...I niko te nikada neće odvojiti od mene..Kunem ti se.
Privukao me je sebi u nježno zagrlio. Poljubio me je u kosu i pomazio. Nisam znala šta da mu kažem. To su bile riječi koje su mi toliko bile potrebne. Odlučila sam da je najbolje da ćutim i da mu samo uzratim zagrljaj. Malo se odmakao od mene i nježno me poljubio . Obožavala sam ukus njegovih usana. Postojalo je nešto posebno u njima..Nešto čarobno što te jednostavno natjera da se naježiš. Poljubio me je u ćošak od usana i prislonio čelo uz moje.
Ariel: Bolje je da krenemo prije mraka.
Uzdahnuo je i klimnuo glavom.
Harry: Upravu si...
............ ........... ..............
Zaustavili smo se na uobičajenom mjestu na kraju moje ulice. Mrak je već prekrio grad. Osjećala sam se nekako čudno. Ne mogu da vjerujem da mogu za sebe reći da sam ja djevojka Harrya Stylesa. Pogledala sam prema njemu i nasmiješila se. Izgledao je zasta prelijepo dok mu je mjesečeva svjetlost djelimično obasjavala lice. Izgledao je poput nečeg nestvarnog...Nečeg previše lijepog za ovaj svijet. Pogledao je prema meni i stavio ruku na moju dok mu je druga idalje bila na volanu.
Harry: Ne želim da ideš...
Ariel: Ni ja..Ali šta je tu je...
Harry: Šta misliš da te ja ipak odvezem do svog stana?
Pogledala sam ga šokirano. Ponekad me zaista iznenađuje svojim izjavama za koje i sam zna da ih je nemoguće ostvariti. A što je najgore od svega, pri tome ima veoma ozbiljan izraz lica. Nasmijala sam se.
Ariel: Ti nisi normalan.
Harry: Ali sam potpuno ozbiljan.
Ariel: Harry nimalo mi ne olakšavaš.
Harry: Znam ali ne želim da ideš sada kući i da te tamo tvoji maltretiraju sa svojim glupostima. Ne želim da se odvajam od tebe...Samo želim da budem s tobom...Da te onako zagrlim kao prošlu noć...I da te zaštitim od svega.
Ariel: Ali to je Harry nemoguće...
Harry: Pa to i jeste ono što me ubija...
Ariel: A daj Harry ne budi takav....
Hary: Izvini...
Ariel: Uredu je. Samo se razvedri. Može?
Okrenuo je glavu prema meni i nasmijao se. Ovoga puta su mu se rupice ipak ucrtale i to me je oraspoložilo.
Ariel: E takvog te volim.
Tada se nagnuo prema meni,a onaj njegov slatki osmijeh se odjednom premijenio u onaj zavodnički. Gledao me je pravo u oči i zagrizao usnicu. Za to vrijeme mu je ruka odlutala do moje noge i počela je maziti.
Harry: A ovakvog me ne voliš?
Prevrnula sam očima i nasmijala se.
Ariel: Pa mogu reći da volim Styles.
Zavodljivo me je poljubio u dojnju usnicu.
Harry: Volim kad me zoveš Styles.
Ariel: Pa ja sam mislila da više voliš Romeo?
Harry: Pa volim i to. Zašto što si ti moja Julija i zato što volim da dodam ono kovrdžavi kad ti namjerno izostaviš.
Nasmijala sam se.
Ariel: To znaam.
Gricnuo me je za dojnju usnicu i ispustio čudn zvuk.
Odmakla sam se od njega, hvatila sam ga za par kovrdža i zagrizla usnicu.
Ariel: Moram da idem Romeo Styles.
Tada se nasmijao i strasno me poljubio.
Harry: Mmmm.... Moram ti reći da mi se to sviđa.
Ariel: A je li?
Harry: Mhmmm....
Tada sam ga privkla još više i poljubila.
Ariel: Sad stvarno moram da idem.
Harry: Samo još sekund.
Nastavio je da me ljubi ali sam ga polako odmakla od sebe.
Ariel: Harry ozbiljna sam.
Razočarano je uzdahnuo i odmakao se.
Harry: Okej, okej.
Još jednom sam ga nježno poljubila u obraz i izašla.
Harry: Vidimo se Julija.
Ariel: Vidimo se Romeo Styles.
Harry: Kovrdžavii!
Nasmijala sam se, zatvorila vrata i krenula prema kući.
....... ...... .......
Emily: Aaaaaaaaa!!!!!!!
Ariel: Emily tiše...
Emily: O moj Bože!! Pa vidiš li ti da ja plačem?!?!
Stala je ispred mene sva uplakana i počela da maše rukama. Vicky i Jennifer su poskakivale u mjestu i proizvodile čudne zvukove dok su svi ostali prisutni gledali da li smo normalne. Čovjek bi pomislio da smo osvojile 2o miliona na lutriji ili tako nešto. Prosto se ne bih čudila ako bi se uskoro počelo o tome govoriti. Zapravo razlog cijele te njihove radosti je bilo to što sam im rekla da sam pristala da budem Harryeva djevojka. Napokon smo krenule dalje, a njih tri su i dalje drhtale i pričale sto na sat u isto vrijeme tako da niko nikoga nije razumio.
Vicky: Znala sam!!! Znala saaaam!!!
Jennifer: Ma vi ćete biti najsavršeniji par na svijetu!
Emily: Ne mogu da vjerujem da je jedna od mojih najboljih prijateljica djevojka H...
Prije nego što je uspjela da dovrši, uhvatila sam je i stavila joj ruku preko usta tako da sam u tom trenutku izgledala ako neki otmičar.
Ariel: Emily...
Zbunjeno me je gledala. Kada sam bila uvjerena da neće ništa reći, skinula sam joj ruku s usta.
Ariel: Pa budalo jedna to niko ne zna.
Sve tri su me čudno pogledale. Uzdahnula sam i uputila im značajne poglede.
Ariel: Pa i same znate kakvo je stanje s mojim roditeljima. To za sad mora ostati tajna.
Izgledale su razočarano.
Jennifer: Pa to je strašno.
Tužno sam spustila glavu.
Vicky: Ali ne brini se. Sve će biti bolje, vidjećeš.
Ariel: A nadam se.
Emily: 'Ajde nećemo sada biti tužne. Važno je da ste vas dvoje zajedno, zar ne?
Nasmiješila sam se.
Ariel: Pa da.
Sve tri su me čvrsto zagrlile. Zaista nekada ne znam šta bih bez njih. Nastavile smo dalje. Inače, proteklih 45 minuta smo provele šetajući jer smo imale slobodan čas. Krenule smo preko školskog dvorišta nazad u školu
Emily: Jaoo kako ste vas dvoje meni slatki. Tako se volite...
Ariel: Emily.
Emily: Šta je sad? Pa niko ne može sad da skonta o kome govorim.
Ariel: Ma ne to. Nego...Ne možeš još uvijek da kažeš da se volimo.
Pogledala me je zbunjeno.
Ariel: Pa mi smo još uvijek samo zaljubljeni. Ljubav je nešto više. Mnogo više je potrebno da bi se došlo do te faze.
Jennifer: Upravu si ali mislim da ćete vas dvoje stići do toga.
Vicky: I ja.
Ariel: Nadam se...
Emily: Ma naravno da hoćete! On će reći da te voli, a onda i ti njemu i onda ćete da se vjenčate pa ćete imati 1o-ero djece i živ.....
Tada se zaustavila kada je vidjela da je sve tri gledamo značajnim pogledom. Nakašljala se i malo smirila tenzije.
Emily: Pa dobro...Možda sam malo pretjerala...
Tada smo se nas tri nasmijale. Stavila sam ruku preko njenog ramena i privukla je sebi.
Napokon smo ušle u školu. Na prvi pogled nam se učinilo kao da je sve prazno što je bilo pomalo čudno, a zatim smo na jednoj strani vidjeli jednu ogromnu gomilu. Svi su bili okupljeni oko nečega ali nismo mogle da vidimo čega. Zbunjeno smo se pogledale.
Jennifer: Šta je s njima?
Slegla sam ramenima.
Ariel: Nemam pojma.
Vicky: Hajde idemo tamo.
Približile smo se gomili i propele na prste pokušavajući da vidimo o čemu se radi ali nam nije išlo. Svi su pričali u isto vrijeme tako da nisam mogla nikoga da razumijem. Mogla sam od svakog da čujem po jednu riječ. '...znam..' '...a možda nije'...'stvarno?...' 'pa ko?...' 'aaa pa on je mooj'...'daj Vendy šuti'....'šta?'...
Ništa mi nije bilo jasno. Odjednom sam čula jednu riječ koja me je posebno zainteresovala. To je bilo 'Styles'. Nešto me je steglo u prsma jer mi ovo nije nimalo mirisalo na dobro. Odmah mi je kroz glavu prošla ideja da je možda on tu ali sam odmah shvatila da je to nemoguće jer su svi bili okrenuti prema zidu. I previše blizu da bi tu iko stajao. Primijetila sam da par djevojaka gleda čudno prema meni. Nije mi bilo jasno šta bi to sad trebalo značiti. Tada sam blago dodirnula po ramenu jednog dečka koji je stajao do mene. Okrenuo se.
Ariel: Ovaj...Možeš li mi reći šta se dešava?
Xxx: Nemam pojma. Neko je izgleda nešto napisao na zidu.
Zbunjeno sam ga pogledala, a on se okrenuo nazad nastavljajući priču sa prijateljem do njega.
Vicky: Jesi li saznnala išta?
Ariel: Ne...
Samo sam joj odsutno odgovorila i počela da se nadvirujem i proguravam do zida.
Xxx: Ma gdje ćeš? Pazi malo...
Nisam obraćala pažnju na njih već sam nastavila da se proguravam naprijed. Napokon sam uspjela do dođem do prvog reda. Uspela sam se na prste i vidjela ogroman natpis ispisan crvenim sprejom. 'Ariel Jones, uživaj u Stylesu dok je tvoj jer ga uskoro više nećeš imati'. U srcu me je samo nešto presijeklo poput noža, a dah mi se zaustavio. Zjenice su mi se raširile i stalno sam iznova čitala. Vidjela sam da svi gledaju u mene jer znaju da je natpis upućen meni. To je ponovo ista ona osoba koja mi je ostavila i onaj papirić na stolu. Osjetila sam nečiju ruku na ramenu. Okrenula sam se i ugledala Vicky.
Vicky: Idemo odavde.
Ja sam još uvijek stajala kao u transu, a ona me je povukla za ruku i izvukla iz gužve.
Emily: Šta je bilo?
Vicky: Reći ću ti kasnije. Idemo u učionicu.
Ja sam samo išla za njima ali sam psihički bila sasvim odsutna. I dalje me nje nešto presijecalo u grudima jer nisam sigurna kako da protumačim te riječi. U tom trenutku sam se sudarila sa čistačicom koja je sva nervozna išla sa kantom vode i krpom u ruci vjerovatno da ono obriše. Usput mi je nešto opsovala i prošla. Nije me bilo briga. Ušla sam u čionicu i sjela na svoju stolicu.
Vicky je sjela pored mene i stavila ruku na moju.
Vicky: Nemoj se brinuti. To je neka ljubomorna budala.
Ariel: Ne bih baš rekla...Kako može znati?
Vicky: Pa dovoljno mu je ili joj ono što su vas novinari jednom uslikali da bude ljubomoran ili ljubomorna.
Slegnula sam ramenima.
Jennifer: A šta je pisalo?
Mogla sam uglom oka da vidim kako im Vicky daje neke znakove u smislu 'pustite sad to, nemojte pred Ariel.'
Ariel: Uredu je Vicky. Pisalo je 'Ariel Jones, uživaj u Stylesu dok je tvoj jer ga uskoro više nećeš imati'.
Njih dvije su stavile ruke preko usta od šoka.
Emily: Pa koji bi to debil mogao učiniti?
Jennifer: Ma to je nekome samo naletjelo i to je to. Vjerovatno prvi i posljednji put.
Odmahnula sam glavom.
Ariel: Nije prvi.
Tada su se sve tri okupile oko mene sa zabrinutim izrazima lica.
Jennifer: Kako to misliš?
Ariel: Pa nedavno sam našla papirić u pernici na kom' je isto crvenim slovima pisalo da bih trebala malo bolje pričuvati Stylesa.
Jennifer: O moj Bože!
Emily: Pa što nam nisi rekla?
Ariel: Nisam željela da vas zamaram time jer sam mislila da je to samo nečija neslana šala nakon onoga s novinarima.
Vicky: Pa sumnjate li vi na nekoga ljudi?
Ariel: Ja da. Na dvije osobe.
Emily: Koga?
Ariel: Leo ili Nicky.
U tom trenutku je zazvonilo i učionica se polako počela puniti učenicima koji su me gledali onako ispod oka puni radoznalosti i zbunjenosti. Jennifer, Vikcy i Emily su posjedale na svoja mjesta i uputile mi značajne poglede u smislu da se ne brinem.
........ ......... ..........
U toku časa mi je stigla poruka od Harrya u kojoj je pisalo: 'Heej Julija. Čekam te iza škole. Kovrdžavi Romeo xxx'.
Kada je napokon zvonilo i za kraj časa, izgubljeno sam krenula prema izlazu iz škole. Svi su gledali u mene i međusobno se došaptavali. Primijetila sam na onome zidu veliku crvenu mrlju i domara kako to pokušava prefarbati. Vjerovatno je čistačica napravila samo još veći nered i još goru mrlju. Uzdahnula sam i polako izašla iz škole.
Vicky: Nemoj mi se ništa brinuti.
Jennifer: Ko god da je, otkrićemo ga.
Emily: A ono su samo puste riječi. Harry voli...Mislim zaljubljen je samo u tebe.
Nasmiješila sam se. Sve tri su me zagrlile i poljubile u obraz.
Emily: Vidimo se.
Ariel: Baj...
Mahnula sam im, pogledala oko sebe, a zatim krenula iza škole. U prvom trenutku sam se trgnula jer sam umjesto Harrya vidjela nekog drugog dečka. Međutim nije bio sam. Tada sam shvatila da je to Robert. Bio je sa nekom djevojkom. Ona je stajala prislonjena uz zid, žvaćući žvaku onako ljigavo i mazeći ga po prsima, a on je stajao ispred nje i prčao joj neku od svojih frajerskih priča. Iskreno, prizor mi se smučio, a prva osoba koja mi je prošla kroz glavu, bila je Vicky. Ne mogu da vjerujem da joj ovo radi. Pa kako ona to već jednom ne shvati?
Ariel: Robert?
Tada se okrenuo, nakašljao i odmakao od one djevojke. Ona djevojka me je zbunjeno pogledala još uvijek razvlačeći žvaku po ustima.
Xxx: Robert, ko je ova?
Robert: Ma prijateljica.
Ona je onako nezainteresovano klimnula glavom, prišla mu poljubila ga u obraz.
Xxx: Vidimo se.
Prošla je pored mene pušući balon i odmjeravajući me pogledom. Pravila sam se da to nisam primijetila i pogledala prema Robertu.
Ariel:Ko je ona?
Robert: A ko si ti da se ja tebi ispovijedam?
Ariel: Pa možda najbolja prijateljica od tvoje djevojke?
Robert: Aaaa...
Krenula sam prema njemu, a on me je odmjeravao pogledom. To mi se iskreno gadilo. Kada Harry to radi, ne smeta mi jer na njega gledam na drugačiji način. Međutim, kada to radi neko poput Roberta...To mi se i više nego gadi.
Ariel: Znaš, ne bi joj to trebao raditi.
Robert: Neka ljubavna predavanja ili šta?
Ariel: Ne, nego samo hoću da ti kažem da ne želim da povrijediš Vicky!
Robert: Ili ćeš ti uraditi šta?
Ariel: Možda joj otvoriti oči.
Robert: Pa da si u stanju da to uradiš, davno bi se to desilo.
Ariel: E pa nisam imala dokaze ali sad ih imam.
Robert: Možda u svojoj slatkoj glavici....Ali osim toga, nemaš ništa.
Ariel: E pa samo ti tako nastavi i imaću.
Roobert: Opa, opasna djevojka.
Krenuo je da stavi ruku na moje rame ali sam ga odgurnula.
Ariel: Ne diraj me!
Robert: E pa ako ja hoću, diraću te!
Ariel: Nećeš!
Uhvatio me je za ruku i pribio uza zid.
Ariel: Pusti me!
Samo se smijao i jako me držao za ruku. Toliko jako da me je boljelo.
Ariel: Pusti me! Boli me to!
Smijao se i počeo približavati lice mom. Slobodnom rukom sam počela da ga odgurujem ali bezuspiješno.
Ariel: Ma pusti me debilu jedan!
Približio mi se još više i krenuo da me polljubi ali sam okrenula glavu na stranu tako da me je poljubio u obraz. Nije mu to smetalo pa je počeo da me ljubi po vratu.
Ariel: Ma makni se!
Počela sam da ga udaram nogama ali mu to nije smetalo. Nije odustajao.
Xxx: Ostavi je na miru!
Od tog' glasa mi je zastalo srce. Robert je prestao i zbunjeno pogledao u mene ne okrećući se. Odjednom je odletio od mene. Tada sam mogla da vidim Harrya koji ga drži za nadlakticu i gleda očima punim mržnje.
Robert: Hej, hej mali! Ohladi malo!
Tada ga je Harry uhvatio za vrat i unio mu se u lice. Pritrčala sam im.
Ariel: H-Harry stani.
Hary: Slušaj me, još jednom joj se primakni i ubiću te.
Robert: Ma pusti me!
Krenuo je da ga odgurne ali nije mogao. Primijetila sam da Haryev stisak postaje sve jači, a Robertovo lice sve crvenije.
Ariel: Harry stani! Prestani, nije vrijedan toga!
Tada ga je odgurnuo i iz sve snage ga šakom udario u lice. Stala sam ispred njega i stavila mu ruke na prsa kako bi se smirio. Disanje mu je bilo užasno otežano, zubi stisnuti od bijesa, a u očima mu se vidjela ona njegova ogorčenost. Ponovo su to bile one tamno-zelene oči koje mogu da vidim svaki put kada je ljut. Počeo je prstom da prijeti Robertu koji se držao za lice.
Harry: To ti je za ovaj put! Zato ti je bolje da ne bude sljedećeg jer će završiti mnogo gore!
Robert je samo promrmljao par psovki, a ja sam počela da vučem Harrya za ruku.
Ariel: Idemo Harry, pusti ga.
Jedva se pokrenuo. Nije skidao pogleda s Roberta.
Harry: Debilčina.
Ariel: Harry idemo!
Napokon je krenuo sa mnom i uhvatio me za ruku.
Ariel: Harry, preopasno je.
Harry: Nije, nema nigdje novinara. Pazio sam.
Ariel: Pa gdje si bio?
I dalje je bio jako bijesan iako je pokušavao da se smiri.
Harry: Pa čekao sam te ovdje.
Pokazao mi je prstom prema zidiću koji se nalazio pored fiskulturne sale koja se nalazila sa druge strane što znači da sam ja bila na sasvim pogrešnom mjestu. Pogledao je zabrinuto prema meni.
Harry: Je li ti išta učinio?
Ariel: Nije ne brini.
Ponovo je stisnuo zube i počeo da nešto mrmlja.
Ariel: Harry smiri se.
Harry: Kako da se smirim?! Kako?!
Uzdahnula sam. Prišli smo autu ko je se nalazilo na veoma dobro skrivenom mjestu. Otvorio mi je vrata. Ušla sam unutra i naslonila se na sic uzdahnuvši. Mislim da je ovo previše za mene. Prvo onaj natpis pa sad ovo. Jednostavno previše. Stalno sam razmišljala o onome. Ko bi to mogao napisati? Šta bi uopšte te riječi trebale da znače?
Harry je prešao na drugu stranu i sjeo za volan. Pogledao je prema meni.
Harry: Ko je on?!
Spustila sam pogled.
Ariel: Robert...
Harry: Kad ga sljedeći put vidim...
Prekinula sam ga.
Ariel: Harry!
Harry: Šta Harry!? Da tebe sad nije bilo, ubio bih ga!
Ariel: Izvini Harry ali ja sam bila u pitanju. Da nije bilo mene, ono se ne bi ni dogodilo i ti ga ne bi ni tukao tako da sam morala biti tu.
Okrenuo je glavu na drugu stranu kako ne bih vidjela kako uzdiše kako bi se smirio. Ja sam to ipak, itekako primijetila.
Ariel: On je Vickyin dečko.
Tada je okrenuo glavu prema meni i šokirano me pogledao.
Harry: Vickyin?
Klimnula sam glavom.
Naslonio je glavu na sic i pogledao prema gore.
Ariel: Zato si trebao da budeš malo blaži.
Tada je ponovo pogledao prema meni.
Harry: Ali Ariel on je...On je...On je tebe lj-ljubio...
Mogla sam da osjetim gađenje i ogorčenost u njegovom glasu. Nagela sam se prema njemu i nježno ga pomilovala po licu i loknicama.
Harry: Niko te ne smije dirati osim mene! Niko!
Ariel: Pa i neće me dirati. Ovo je bio prvi i posljednji put.
Harry: E pa vidiš, ja se bojim da nije.
Ariel: Ali zato si ti tu da me braniš...Mada bi trebao biti malo blaži. Jednom će te neko prijaviti.
Nasmijao se i pokazao mi rukom da mu sjednem u krilo. Polako sam prešla iznad mjenjača i udobno se smjestila u njegovo krilo okrenuta prema njemu. Posmatrala sam mu lice i divila se njegovoj ljepoti. On je stavio ruku na moj obraz i počeo nježno palcem prelaziti preko moje dojnje usnice.
Harry: Niko te ne smije ljubiti osim mene...Ni dirati..Ni maziti...Niko. Osim mene.
Tada je privukao moju glavu svojoj i strasno me poljubio. Njegove usne su jedinstvene i jednostavno ne želim osjetiti nijedne druge osim njegovih. Odlučila sam iz glave izbrisati i onaj natpis i Roberta i onu tuču. Željela sam samo da uživam u trenutku i poljupcu. Tada se prebacio na moju dojnju usnicu i počeo da je sisa onako kako sam on to zna. Otvorila sam oči i vidjela da su njegove zatvorene i da se zaista uživio. Rukom sam podigla njegove loknice, a on opustio usne i pogledao prema meni.
Harry: Ariel...
Ariel: Hm?
Harry: Je li ti se više svidio njegov poljubac od mog?
Iznenađeno sam ga pogledala, a zatim se nasmijala.
Ariel: Harry ti definitivno nisi normalan.
Harry: Ozbiljno te pitam.
Odmakla sam malo glavu od njegove i pogledala ga u njegove blistave zelene oči.
Ariel: Harry, on me nije ni poljubio.
Zbunjeno me je pogledao. Prevrnula sam očima.
Ariel: Mislim, ljubio me je po vratu ali nije u usta. Okrenula sam glavu.
Malo se na mrštio i značajno me pogledao.
Harry: Okrenula si glavu?
Ariel: Daa...Pa ne želim da me bilo ko drugi ljubi osim tebe.
Tada se nasmijao i privukao me sebi. Poljubio me je i usput promrmljao.
Harry: Znači ti si samo moja?
Ariel: Samo tvoja...