DNA by:LoRa Styles

Part 11

Noge su mi drhtale i jedva sam stajala na njima. Krenula sam niz stepenice. Suze su se slijevale niz moje lice. Nisam mogla da se kontrolišem. Svi oko mene su me čudno posmatrali ali me nije bilo briga. Samo sam željela da se izgubim odatle i budem potpuno sama. Samoća je ono što mi je u tom trenutku trebalo. Kako je mogao da mi to učini? Ustvari ja sam kriva...Nisam smjela da povjerujem u to da mu se sviđam. Trebala sam ostati pri svom mišljenju i slušati mozak, a ne srce. Pokušala sam da izađem, a da me neko od njih ne primijeti ali je to očito bilo nemoguće. Jennifer je stala ispred mene i zabrinuto me pogledala.
Jennifer: Ariel? Ar...Jesi li dobro? Šta ti je?
Nisam mogla da progovorim. Usne su mi drhtale..Jecala sam.
Ariel: N-Ništa. Samo me pusti molim te...
Jennifer: Ariel stani.
Projurila sam pored nje i krenula prema vanjskim vratima ali onda sam gledala lice koje sam najmanje željela da vidim u tom trenutku. To je bio on...Dečko koji me je uvjerio da ljubav ne postoji.
Harry: A-Ariel?
Nisam željela da ga pogledam u oči. Nisam mogla, a nisam ni željela. Pokušala sam da prođem pored njega ali me je uhvatio za ruku. Odgurnula sma ga i ogorčeno ga pogledala.
Ariel: Pusti me! Gadiš mi se!
Zbunjeno i pomalo uplašeno me je pogledao. Ponovo me je uhvatio za ruke ali ovaj put mnogo čvršće nego maloprije tako da nisam mogla da mu se otrgnem. Privukao me je sebi i pogledao svojim tamnozelenim očima. Tiho je govorio.
Harry: Julija...
Ariel: Prestani me tako zvati!
Već dosta zvanica je prestalo da pleše i svi su gledali prema nama.
Harry: Ali ne razumij...
Ariel: Samo me pusti! Može? Ne želim da te vidim! Nikadd više.
Pokušala sam da se otmem ali me nije puštao.
Ariel: Samo me pusti....
Glas mi je bio tiši jer više nisam imala snage. Noge su mi se polako oduzimale. Samo sam željela da me pusti da odem i da budem sama....U mraku...Baš onako kao prije nekoliko mjeseci.
Harry: Ariel molim te. Samo mi reci u čemu je problem.
Ariel: Ti si problem! Zadovoljan! Pusti me na miru.
Tada nam je prišao Louis.
Louis: Šta je bilo?
Harry: Ne znam...
Ariel: Samo mu reci da me pusti! Hoću da idem!
Louis: Harry šta si sad radio?
Harry: Nisam ništa kunem se...
Ariel: Pusti me...
Louis: Harry pusti djevojku...
Harry: Neću dok mi ne objasni šta je bilo-
Louis: Pa tako ti sigurno neće reći dok je držiš kao da je neki zatvorenik.
Tada mi je pomalo nesigurno napokon pustio ruke. Čim sam se odvojila od njega, ošamarila sam ga svom snagom i izletjela iz kuće. Ispred su bili tjelohranitelji koji su me čudno pogledali. Projurila sam pored njih i otišla do ulice. Padala je kiša. Pogledala sam prema nebu dok mi se kiša slijevala niz lice i miješala zajedno sa mojim suzama i šminkom i postavila pitanje: 'Zašto ja?'
... ... ...
Već tri dana ležim u krevetu i neprestano listam programe na TV-u, a još uvijek nisam ništa ni pogledala kako treba. Nisam išla ni u školu ni na sekciju ma nigdje. Od one večeri nisam makla iz kreveta osim kad bih otišla do toaleta. Slagala sam mami da po cijelu noć povraćam, a ono veče sam joj rekla da mi nije bilo dobro pa da sam se zato ranije vratila. Na moje veliko čudo povjerovala mi je. Vjerovatno jer vidi kako izgledam. Ali ona nema pojma da sam ja zapravo takva od plača i iscrpljenosti jer još uvijek nisam oka sklopila. Po cijeli dan kunjam ali kada dođe noć ne mogu da zaspem. Stalno buljim u jednu tačku na plafonu gdje mjesec obasjava svojim sjajem. Telefon nisam nikako uključivala. Možete da pretpostavite zašto. Emily, Vicky Jennifer su dolazile da me vide. Samo sam im ispričala šta sam čula i zamolila ih da me ne masiraju sa nekim razuvjeravanjem jer mi je glava i ovko u raspadu. Ispoštovale su to i samo mi rekle da su tu za mene ako mi išta bude trebalo. Zahvalna sam im na tome. Samo su mi rekle da je slika na kojoj ja uplakana izlijećem sa zabave obišla sve društvene mreže. Nije me puno bilo briga zato samo se nadam da će na tome i ostati....Uporno pokušavam da sve ono što se desilo zadnih 1o dana izbrišem iz glave ali ne ide. Ne mogu da prestanem misliti o trenutcima sa zabave pa sve do neki dan. Još uvijek osjetim njegove usne na mojima..oš uvijek osjetim njegov dah...Njegov miris...Kao da se uvukao u mene i ne izlazi. Mama mi stalno donosi supe i tablete protiv povraćanja. Sve to na kraju završi u toaletu. Koliko god pokušavala da se opustim ne mogu. U glavi mi je stalno on....Čim se sjetim razgovora od onih djevojaka, osjetim mržnju prema njemu ali čim pomislim na sve one naše trenutke ne mogu da ga mrzim. Mislim da mi je uspjelo ono što sam mislila da nikad neće...Zaljubila sam se...
Noć...Po običaju ne mogu da spavam...To mi je postao najmrži dio dana jer mi se tada sve uzburka u glavil. Sva ta tišina mi ne dopušta da skrenem misli na nešto drugo ma koliko se trudila. Umotala sam se dekom, legla na stranu i gledam u pod gdje se kroz prozor uvukla traka svjetlosti od mjeseca. U očima su mi stalno suze i koliko god ih brisala, one ponovo naviru. Sve ovo mi liči na neku nočnu moru iz koje nema izlaza. Kada sam se napokon oporavila od prošle, ja zapadnem u drugu. Gledala sam u telefon na noćnom ormariću...Nemam hrabrosti da ka uključčim..U šta sam se ja to pretvorila? Ponovo sam postala kukavica kao i prije. Ne smijem to sebi dopustiti. Moram ostati hrabra Ariel. Par trenutaka sam oklijevala, a onda sam uzela telefon. Uključila sam ga. Tada je ekran obasjao mooje lice. Svjetlost kao da mi je zasmetala očima. Na trenutak sam ih stisnula. U šta se to ja pretvaram? U vampira? Na ekranu je pisalo da imam dosta propuštenih poziva i nepročitanih poruka. Srce mi je odmah počelo da brže kuca. Pretpostavila sam od koga je većina. Stalno se ponavljalo jedno te isto ime. Harry. Harry. Harry....Bilo je mnogo poruka. Ušla sam u jednu. Pisalo je: 'Julija? Zašto mi vo radiš?Stvarno ne znam šta sam uradio...Samo mi to reci...Molim te...Kovrdžavi Romeoxxx'. Da je kao prije sad bi me ovo kovrdžavi Romeo vjerovatno nasmijalo ali ovoga puta nije. Više mi ništa nije simpatično...Sve više gubim vjeru da ću ikada biti srećna. On i ne zna koliko me je povrijedio...Ustvari on je navikao na to...On je bezosjećajan...Osjetila sam potrebu da s nekim porazgovaram. Znam da je bilo 3h iza ponoći ali nisam mogla da izdržim. Nazvala sam Jennifer. Dugo je zvonilo, a onda se napokon javila. Glas joj je bio promukao i pospan.
: Ariel?
: Eeej.
#Jennifer: Šta je bilo? Jesi li dobro?
#Ariel: Jesam ne brini...
#Jennifer: Pa što onda zoveš?
#Ariel: Pa onako...
#Jennifer: Onako? Pa znaš li ti koliko je sati?
#Ariel: Znam..Ali samo sam željela da čujem nečiji glas.
#Jennifer: Nisi me zvala nijednom već tri dana i odjednom ti padne na pamet u 3h poslije ponoći?
#Ariel: Znam...Izvini...
#Jennifer: Ma nema veze. Ne ljutim se ja samo...Brinem se za tebe Ariel..
#Ariel: I ja...Osjećam se čudno..Samu sebe ne prepoznajem...
U očima su suze počele sve više i više navirati.
#Jennifer: Znam Ariel...Ja te nažalost prepoznajem...Ponovo si se vratila u isto stanje kao i nakon prekida sa Edwardom.
#Ariel: Da Jenn ali onda sam s njim bila u vezi i dugo sam ga poznavala, a sa Harryem je sve obrnuto. Niti sam ga poznavala dugo, a niti smo bili u vezi...Ne znam zašto mi se onda ovo dešava.
#Jennifer: Zato što si se zaljubila u njega Ari. Priznala ti to ili ne...
Uzdahnula sam i stavila jastuk preko lica.
#Jennifer: Hoćeš li u školu ujutru?
#Ariel: Koji je danas dan?
#Jennifer: Ponedjeljak.
#Ariel: Sumnjam...
#Jennifer: Ariel ne možeš tako. Moraš se vratiti u život. Još malo pa ćeš postati biljka.
#Ariel: Znam ali ne mogu.
#Jennifer: Moraš!
#Ariel: A znam...Eto obećavam da ću sutra doći u školu..A večeras ću svratiti do tebe da prepišem to što ste radili u petak.
#Jennifer: E takvu te volim.
Nasmijala sam se onako preko volje čisto da je ne brinem.
#Jennifer: 'Ajde sad pusti me da spavam.
#Ariel: Hahah hoću, hoću. Izvini.
#Jennifer: Ma nema veze. Pa zato služe drugarice.
#Ariel: Da...Vidimo se onda, laku noć.
Krenula sam da pekinem ali me je zaustavio njen glas.
#Jennifer: Ari.
#Ariel: Hm?
#Jennifer: Bio je danas u knjižari...
Odmah me je prošla neka jeza. Šta hoće? Zašto me jednostavno ne ostavi na miru? Nisam joj ništa rekla.
#Jennifer:Tražio je tebe...
#Ariel: Ma baš me briga.
#Jennifer: Ari znam da...Znam da ne želiš da o ovome razgovaraš ali mislim da mu je stalo.
#Ariel: Ma kako da ne. Jenn on to sada radi jer mu je krivo što nije sa mnom uspio da završi do kraja kao i sa svima.
#Jennifer: Ali da si ga samo vidjela...Izgledao je tako sicrpljeno i neispavano.
#Ariel: I to je sigurno zbog mene? Ma daj...Nećemo o tome...Molim te.
#Jennifer: Okej izvini. Samo sam željela da znaš. Laku noć Ari.
#Ariel: Laku noć.
Prekinula sam, ostavila telefon na ormarić i okrenula se na drugu stranu pokušavajući da zaspem ali je to bio samo još jedan neuspjeli pokušaj...
... ... ...
Jennifer: Jesi li sigurna da ne želiš da te moj tata odveze?
Ariel: Jesam ne brini. Veče je lijepa.
Stajale smo na vratima Jenniferine kuće i pogledale u nebo koje je bilo prekriveno zvijezdama. Kod Jenn sam već tri sata. Pomalo smo pričale, pomalo sam prepisivala ono što sam propustila u školi i ona mi je pričala o najnovijim tračevima. Nije me to baš mnogo interesovalo jer mi nije bilo ni do čega ali sam radi Jenn glumila kao da sam zainteresovana. Nismo spominjale Harrya. Jednostavno bismo bilo šta povezano sa njim brže-bolje preskakale.
Jennifer: Ako ti tako želiš. Vidimo se onda sutra u školi?
Ariel: Aham.
Jennifer: I naspavaj se.
Ariel: Potrudiću se.
Jennifer: Hajde.
Poljubile smo se u obraz i ja sam polako krenula prema svojoj kući koja je udaljena možda 15-ak minuta hodanja. Jenn je stajala na vratima dok nisam zamakla niz ulicu. Sve je bilo pusto ali me nije bilo strah. Na trenutke sam zatvarala oči i dopuštala vjetru da se igra sa mojom kosom. Sve je bilo tako tiho i umirujuće. Na neki način me je opuštalo, a na neki opet dopuštalo da se u mojim mislima ponovo stvori opšti nered. Tada je svu tu tišinu prekinuo zvuk automobila sa kraja ceste što me je na trenutak trgnulo. Uzdahnula sam uboko i krenula dalje iščekivajući kada će auto proći pored mene s obzirom da je bilo iza. Međutim to se nije dešavalo iako sam idalje čula zvuk. To me je na neki način podsjetilo na onu veče poslije zabave kada...Ma ništa Ariel zaboravi. Odmahnula sam glavom i krenula dalje međutim to auto me je sve više zabrinjavalo. Bilo je negdje iza mene. Nisam smjela da se okrenem nego sam ubrzala korak. Negdje duboko u meni se probudila nada da je to možda Harry ali sam je ubrzo otjerala i nastavila hodati. Tada se desilo nešto što mi je sledilo krv u žilama. Začula sam glas od kog' mi se uvijek ukoči cijelo tijelo.
Harry: Julija?
Ne mogu da vjerujem. Opet on...Ponovo me proganja ali zašto? Šta opet hoće? Šta više hoće od mene? Ono što ja hoću je samo da me pusti na miru...Ili možda ne? Ne, ne i ne. Ne mogu mu dopustiti da se nastavi igrati sa mnom. Jednostavno to mora prestati dok je vrijeme. Auto je idalje išlo iza mene.
Harry: Julijaaa.....
Ariel: Harry prestani! Ostavi me na miru!
Harry: Neću dok mi ne objasniš šta se dešava.
Ariel: Ništa se ne dešava!
Harry: Pa zašto se onda tako ponašaš?
Ariel: Imam pravo na to.
Harry: E pa nemaš dok ne kažeš razlog.
Na trenutak sam se okrenula. Baš kao i ono veče, njegova nestašna kosica je virila kroz prozor, a oči su mu sjajile u mraku. Koljena su mi odmah počela klecati. Krenula sam dalje.
Harry: Ariel.
Glas mu je sada bio mnogo ozbiljniji nego maloprije.
Ariel: Samo me pusti na miru!
Harry: Rekao sam ti da neću dok mi ne kažeš šta se dešava i učemu je problem.
Ariel: Tii si problem Harry! Ti!
Harry: Ali zašto?
Ariel: Zato što si bezosjećajni kreten! Eto zašto!
Već su mi oči bile pune suza. Nisam više mogla da izdržim. Potrčala sam niz ulicu. Tada sam čula da se auto zaustavilo i vrata su se zalupila.
Harry: Ariel stani!
Ariel: Ostavi me na miru!
Već sam govorila kroz suze. Glas mi je drhtao jednako kao i noge ali sam nastavila da trčim. Po koracima sam shvatila da i on trči.
Ariiel: Ne idi za mnom!
Osjećala sam veliki umor u nogama. Ipak sam četiri dana provela u krevetu i ne mogu očekivati da ću sada trčati kao zec. Nisam skoro ništa ni jela tako da nisam imala ni snage. Osjećala sam sve veći napor i u trenutku kad sam skoro pala uhvatio me je za ruku. Nisam imala snage ni da se pokušam oduprijeti. Jednostavno sam bila previše malaksala za bilo šta. Odmah sam počela da još više drhtim kada sam osjetila njegov dodir i miris.
Harry: Ariel smiri se.
Ariel: Odmakni se od mene.
Nisam više mogla da izdržim pa sam kleknula na hladni ulični asfalt. Čučnuo je pored mene i rukom okrenuo moju glavu prema njemu.
Harry: Šta se dešava?
Ariel: Dešava se to da više ne želim da te vidim. Mrzim te Harry! Mrzim...
Pogled mu je bio tako pitom i nježan da mi je malo hvalilo da mu padnem u zagrljaj ali nisam. Ne mogu. Ne smijem sebi dopustiti takvo nešto. Previše sam ljuta na njega.
Harry: Samo mi reci šta je bilo...Molim te...
Ariel: Pitaj svoju bivšu! Ustvari ne znam ni da li se može nazvati bivšom...
Zbunjeno me pogledao. Okrenula sam glavu na drugu stranu jer nisam mogla da ga gledam u oči...Previše su mi odvlačile pažnju...
Ariel: Harry ja...Ja nisam kao ostale...Ja nisam djevojka koja želi da provede s tobom jednu noć i onda nastavi dalje kao da ništa nikada nije ni bilo..Ja ne želim da budem s tobom sedam dana i da me onda samo ostaviš kao i sve ostale...Ja ne želim da budem samo jedna od tvojih u nizu...Ja...
Zaustavila sam se. Zašto mu uopšte išta govorim? Neka sam shvati svoje greške...Sada je bilo kasno...Samo sam u njemu probudila još veću radoznalost... Tada me je obuhvatio oko struka onako sjedećki i privukao sebi. Nisam se odupirala. Nisam imala snage, a na neki način nisam ni željela. Još uvijek je ruke držao oko mene.
Harry: Ariel ja..Pretpostavljam da si od nekoga čula moj odnos sa djevojkama...
Ariel: Jesam Harry. Možda i više nego što sam trebala.
Krenula sam da ga odgurnem ali nisam mogla. Čvrsto me je držao.
Harry: Stani molim te.
Ariel: Harry znam da sve progoniš isto ovako....Ali na kraju te jednpostavno prođe volja čim ti djevojka padne u zagrljaj...
Okrenula sam glavu od njega, a on me je još više pribio sebi i naslonio glavu na mene tako da su me po licu golicale njegove kovrdže.
Harry: Priznajem...Takav sam...Nikada nisam podnosio da me djevojka odbija i onda bih je proganjao sve dok ne bi pala na moj šarm kao i ostale...
Ariel: Baš kao što je i sa mnom bilo zar ne?
Harry: Priznajem da je u početku bilo tako...
Ariel: Dovoljno Harry...Dovoljno...
Krenula sam da ustanem ali mi on nije dopuštao.
Harry: U početku Ariel...Ali onda..Onda sam shvatio da s tobom nije kao s ostalim djevojkama..Ne znam zašto ali si drugačija...Imaš nešto posebno u sebi i to sam shvatio tek kad sam te onaj dan vidio sa Leom ispred sekcije. Osjetio sam ono što nikada prije nisam u takvim slučajevima, a to je ljubomora...Tada sam shvatio da prema tebi osjećam nešto više...
Ariel Harry oboje znamo da su to samo puste priče...
Harry: Nisu.
Ponovo mi je rukom okrenuo glavu tako da sam gledala prema njemu. Par trenutaka smo se gledali u oči i samo ćutali. Zatim je jednom rukom uhvatio pramen moje kose i počeo da se igra sa njim dok me je s drugom još uvijek držao oko struka.
Harry: Nisu puste priče Ariel...
Podigao je pogled i ponovo me pogledao onim svojim smaragdnim očima koje su mi svaki put iznova oduzimale dah. Zatim je ostavio pramen i nježno mi obrisao suze.
Harry: Ovaj put je drugačije..Sve je drugačije...Nikada se ne bih igrao sa tvojim osjećajima...
Ariel: Ma da kako da ne...
Harry: Kunem ti se da ne bih...
Nisam znala šta da mislim. Taman kada sam sebe uvjerila da je najobičniji krten i da trebam zaboraviti na njega, on se pojavi sa ovom pričom...Previše sam zbunjena..U tom trenutku mozak mi nije bio u mogućnosti da funkcioniše jer je Harryeva blizina u meni izazivala opšti haos. Čak mi nimalo nije bilo hladno iako smo sjedili na sred ulice.
Harry: Ako mi ne vjeruješ, dopusti mi da te uvjerim.
Zbunjeno sam ga pogledala.
Harry: Sve što trebaš da učiniš jeste da mi daš šansu.
Spustila sam glavu. Nisam znala šta da mu odgovorim. Tada mi se primakao i naslonio glavu na moju podigla sam pogled i susrela se sa njegovim. Par kovrdža mu je palo preko očiju i izgledao je tako slatko. Nježno je rukom sklonio pramen koji je pao preko mog lica i primakao svoje usne mojima.
Harry: Trebaš mi Julija...
Iako sam se toliko borila protiv toga nisam uspjela, a da se ne nasmijem.
Ariel: Ja...
Harry: Ššš..
Stavio je prst preko mojih usana i nježno me poljubio u gornju usnicu. Zatim me je ponovo pogledao u oči i spustio poljubac na obe moje usne. Nisam se odupirala već sam zatvorila oči.Koliko god me je unutrašnji glas upozoravao i govorio da ga odgurnem od sebe i pobjegnem što dalje moguće, nisam to napravila jer sam ponovo slušala svoje glupo srce koje me uvijek odvede na pogrešan put. Tada sam osjetila njegove tople usne na mom nosu. Na licu mi se pojavio smiješak. Otvorila sam oči i vidjela da su njegove zatvorene ali je zato na licu imao onaj svoj vragolasti polusmiješak. Ne mogu da vjerujem da se ponovo vraćam na isto. Ponovo me je poljubio u usta zatim bradu i na kraju ostavio par poljubaca na mom vratu. Zatim je ponovo otvorio oči.
Harry: I? Daješ li mi šasnu?
Usne su mi drhtale i nisam znala šta da mu kažem. Spustila sam glavu i odmahnula.
Ariel: Ja..Ne mogu...Ne mogu tek tako...Treba mi vremena...
Pogledala sam ponovo prema njemu.
Ariel: I ljuta sam još na tebe samo da znaš.
Tada se nasmijao.
Harry: Pa znaš da ja volim kad se ti ljutiš.
Ariel: Harry! Ozbiljna sam...
Tada se nakašljao i uozbiljio.
Harry: Okej...Ali postoji mala nada?
S obzirom da nisam znala šta da mu kažem, brzo sam se izvukla i ustala. Međutim njegovi refleksi su bili znatno brži od mojih pa me je povukao za ruku tako da sam na kraju pala preko njega. Srce mi je zastalo jednako kao i dah. Par trenutaka smo se samo gledali, a onda nas je on prevalio tako da je ležao preko mene. Ispod mene se nalazio hladni asfalt ali je zato iznad mene bio prelijepi kovrdžžavi dečko čije su mi zelene oči oduzimale dah. Usne su mu se razvukle u nestašni osmjeh, na licu ucrtale rupice, dok su mu kovrdže visile pored obraza. Sve više je spuštao glavu. Prsti su nam bili isprepleteni, a ruke su nam se nalazile sa obe strane moje glave. Na kraju mi se sasvim prbližio. Njegov dah me je nježno golicao po usnama dok su nam se nosevi dodirivali. Na kraju su nam se usne sasvim dodirnule i napravile poljubac koji je bio mnogo strastveniji nego maloprije. Pustio mi je jednu ruku i stavio je na moje lice dok je moja odlutala pravo u njegove llokne. Mogla sam da čujem njegovo otežano disanje koje me je još više uzbuđivalo. Na kraju smo jedva rastavili usne. Pogledao me je ravno u oči i još jednom nježno obuhvatio usnama moju dojnju usnicu.
Harry: Bićeš samo moja Julija....