DNA by:LoRa Styles

Part 27

  Mama je bez teksta pogledala u njega. Odjednom joj se na licu pojavio neki vrlo neobičan smiješak da sam se na trenutak zabrinula za nju, a sigurna sam da je tako bilo i sa tatom.
Tata: Šta je?
Mama: Z-zvao me je Christoper Nolan....
Tada je tata dobio neki čudan izraz lica. Ja sam se malo namrštila jer mi nije bilo jasno zašto se toliko uzbuđuju zbog tog' lika. Ustvari nisam baš ni sigurna ko je on. Mislim da je to neki producent (režiser) ili šta već. Pogledala sam u maminu ruku na stolu koja se tresla. Tada se i tata uhvatio za stolicu i sjeo na nju. Ja sam i dalje stajala i gledala u njih dvoje. To me je na neki način podsjećalo na neku dramsku scenu i vjerovatno bi mi bilo smiješno da mi kroz glavu nije stalno prolazio Harry. Imam osjećaj da on ima vez s ovim ali još ne mogu da shvatim kakve.
Tata: Z-zašto te je on zvao?
Mama je uzdahnula i kao da je pokušavala da se smiri, a zatim je pogledala ponovo prema tati.
Mama: On...
Počela je da nešto pokazuje rukama ali ni tata ni ja nismo uspijevali da razumijemo šta hoće da kaže.
Mama: On hoće da...Da mi...
Pokazala je rukama prvo na sebe pa na tatu...
Mama: Da mi da...Mi da glumimo....
Tata je gledao bez riječi. Izgledao je kao hipnotisan jer mu je pogled bio nekako proziran.
Tata: M-mi?
Mama je zaklimala glavom kao nekoo malo dijete, a tata se ustao i nekako oteturao da sudopere. Nasuo je čašu vode i počeo da pije ali mu se ruka toliko tresla da je više vode završilo na podu nego u njegovim ustima.Mama mu je dala znak da i njoj donese čašu vode. Ja sam samu zbunjeno gledala u njih dvoje. Dobili su uloge? Okej, to sam shvatila ali gdje? Tata joj je prišao i dao vodu. Tada joj se zagrcnuo gutljaj pa je počela da se ondje davi. Tata joj je prišao i počeo da je udara po leđima. Meni je već bilo naporno gledati sve te napola smiješne scene.
Ariel: Pa dobro hoće li meni ovdje iko objasniti šta se dešava?
Tada su me oboje prostrijelili pogledom. Nisam znala šta sam toliko strašno rekla.
Tata: Znaš li ti uopšte ko je Christoper Nolan?
Ariel: Pa...Valjda. Neki producent ili šta već?
Mama je izgledala šokirano. Ustala je sa stolice i počela da mlati rukama sva mokra od vode koju je prosula po sebi. Ni tata nije ništa bolje izgledao tako da sm samo molila Boga da niko ne dođe u kuću jer ova scena definitivno nije za javnosti.
Mama: Ili šta već?! Pa on je jedan od najpoznatijih producenata na svijetu! O Bože štta sam to ja rodila?! Koga to ja šaljem na dramsku sekciju!?
Uzdahnula sam.
Ariel: Pa i ja se to pitam.
Prostrijelila me je pogledom.
Mama: Ariel!
Odmahnula je rukom u smislu 'izgubljen slučaj'. Zatim je prišla tati i uhvatila ga za majicu. Izgledala je i više nego histerično.
Mama: Dragi mi idemo u Hollywood!!!
Tada mi je srce zastalo. Hollywood? Pogledala sam ih šokirano, a njih dvoje su počeli da se deru i grle.Oni idu u Hollywood?
Odmakli su se jedno od drugog i mama je počela da se vrti u krug ni sama ne znajući šta zapravo pokušava.
Tata: Ne mogu da vjerujem!
Mogla sam primijetiti jednu suzu u tatinim očima. Znam da su oduvijek maštali o tome da odu Hollywood ali nikada nisu makli dalje od Londona. Ovo je definitivno ostvarenje njihovih snova. A možda i mojih trenutnih.
Tata: K-kad idemo?
Mama: Pa, rekao je da bismo trebali doći za jedno 1o-ak dana i tamo provesti neko vrijeme da dobijemo scenarij i sve to r-razradimo iii...Šta ja znam aaah!
Tada mi je mama iznenada prišla i zagrlila me iz sve snage. Na trenutak sam pomislila da će me ugušiti.
Ariel: Mamaa....
To su bile riječi koje sma jedva uspjela da izgovorim jer sam se gušila u njenom tirkiznom džemperu.
Mama: Ovako ćeš i ti jednog dana! Samo što ćeš ti dobiti glavnu ulogu, zar ne? Obećaj to mami svojoj.
Ariel: Ma da, ma da.
Ne mogu da vjerujem kako se u minuti zna promijeniti. Do maloprije se derala i govorila kako ne zna šta je rodila i kako ne zna otkud mene u sekciji, a sad me već zamišlja kao Hollywoodsku zvijezdu. Odmakla se od mene, a ja sam iz usta izvadila par dlačica sa njenog džepmera.
Tata: Dobili smo sproedne?
Mama: D-da ali ko da je bitno. To je Hollywood!!!
Ariel: Um...Radujte se vi idem ja do toaleta.
Nisu me ni čuli. Tim bolje. Otrčala sam u sobu i izvadila telefon iz jedne kutijice u kojoj ga krijem. Zatim sam otišla u toalet i zaključala vrata. Tada sam vidjea da imam jednu novu poruku. Naravno, bila je od Harrya. Ušla sam u nju. Pisalo je: 'Jesam li ti rekao Julija? Kovrdžavi Romeoxx'. Uzdahnula sam i nasmijala se. Čak zna i da sam već saznala za to? Okrenula sam dobro poznati broj. Hodala sam gore-dole po tolaletu dok se napokon nije javio
: Heej Julija.
: Pa kako?
#Harry: Umm...Šta kako?
#Ariel: A daj ne pravi se blesav.
Čula sam ga kako se nasmijao.
#Harry: Pa draga ne znam da li si zaboravila ali ja sam Harry Styles.
Prevrnula sam očima i prosto požalila što sam mu postavila ono pitanje.
#Ariel: Mrzim kad si umišljen.
#Harry: Stvarno?
#Ariel: Da!
#Harry: E pa vidiš, ja mislim baš suprotno.
#Ariel: Ma misli šta hoćeš nije to sad bitno. Daj reci nešto u vezi onoga.
#Harry: Okej, okej. Ovako. Ja se inače dobro znam sa Christoperom jer je i on porijeklom odavde i često tu dolazi, a i ja često idem u Hollywood. Znao sam da priprema neki film i pitao sam ga da li su mu potrebna dva sporedna glumca. On je rekao da je baš u potrazi za nekim i ja sam mu predložio tvoje roditelje. To je to. Vidiš kako sam pametan?
#Ariel: Jaoo Harry!
#Harry: Hhaha šta je Julija? Diviš se mojoj dosjetljivosti?
#Ariel: Nisi ti dosjetljiv nego poznat.
#Harry: A je li?
#Ariel: A jeste.
#Harry: E dobro. Onda ću otkazati plan.
#Ariel: E super onda se više nikada nećemo moći vidjeti, a moji roditelji će od silnog razočaranja sasvim poluditi i samo ćeš mi još više otežati život jer ću živjeti sa dvoje psihički poremećenih ljudi. Baš ti hvala.
Mogla sam da čujem kako se nasmijao. To je odmah i meni izmamilo osmijeh na lice ali sam se nakašljala i uozbiljila jer sam željela da tako i zvučim.
#Harry: A znaš da to nikada ne bih učinio jer umirem od želje da te vidim.
Stavila sam kosu iza uha i prišla prozoru.
: A znaš to će još neko vrijeme biti nemoguć, zar ne?
#Harry: Pa tako nekako jer znaš kako to ide.. Ne mogu odmah otići.
#Ariel: Mama je nešto spominjala 1o dana.
#Harry: pa da. Tako nešto.
#Ariel:: Ajoj...
#Harry: Ali nemoj biti tužna. Mogu ja još koji put uletjeti kroz prozor.
Nasmijala sam se. Kao da sam ga zamišljala pred sobom sa onim njegovim vragolastim smiješkom.
#Ariel: Okej, očekujem te.
#Harry: Jedino me može spriječiti kiša.
Pogledala sam kroz prozor i vidjela neke tamne oblake koji su se nadvijali nad Londonom i zavijali cijeli grad u sivo.
#Ariel: Bojim se da će tako i biti...
Tada me je trgnuo mamin glas.
Mama: Ariel jesi li još unutra?!
Rekla sam tiho.
#Ariel: Moram da idem, mama je tu.
#Harry: Okej, vidimo se Julija.
#Ariel: Baj Romeo.
Prekinula sam i stavila telefon u džep od duksa jer bi ga mama mogla primijetiti ako ga stavim u džep od farmerki.
Ariel: Jesam mama šta je?
Mama: S kim razgovaraš?
Ariel: Zvala sam Jennifer ...Sa tatinog telefona.
Otključala sam toalet i izašla u hodnjik. Na licu je imala onaj njen neobični smiješak koji me je uvijek pomalo plašio jer sam znala da joj tada na pamet padaju najveće gluposti ovoga svijeta.
Mama: To si je zvala da joj se pohvališ da ti roditelji idu u Hollywood?
Pogledala sam u nju i uzdahnula.
Ariel: Sigurno.
Izraz li cajoj se odmah promijenio, a onaj osmijeh je u trenutku nestao.
Mama: Gdje ćeš sad?
Ariel: Idem u svoju sobu.
Mama: Hvala ti što si tako vesela zbog nas.
Znala sam da je to rekla ironično ali sam se pravila da ne razumijem.
Ariel: Nema na čemu.
Rekla sam to i ušla u sobu.
........ ......... ..........
_______1O dana kasnije_________
Izašla sam iz škole sva vesela jer danas mama i tata iduu.. Napokon. Jennifer, Emily i Vicky su morale skoro da trče jer sam ja pravila nenormalno velike korake.
Vicky: Ne mogu da vjerujem da Ariel jedva čeka da dođe kući.
Počele su da se kikoću, a ja sam se okrenula prea njima jer sam do tada išla nekoliko koraka ispred.
Ariel: Vi nemate pojma koliko ću da osjetim olakšanje kada vidim kakos e pakuju. Nemate pojma.
Emily se nasmijala, a zatim napravila neku blesavu facu koja je valjda trebala da izgleda opasno.
Emily: Zla si.
Nasmijala sam se.
Ariel: Znaam.
Taman sam krenula da pogledom tražim tatino auto ali sam se tada sjetila dogovora od sinoć. Poskočila sam u mestu. Njih tri su me začuđeno pogledale.
Ariel: Znate šta još?
Jennifer: Šta?
Ariel: Tata danas neće doći po menee!!! Nema vremena! Ma mislim, dan ne može biti ljepši!
Tada su mi sve tri uputile neke značajne poglede.
Vicky: Khm, khm...To znači da si na putu do kuće prepuštena gospodinu Stylesu?
Tada mi je odjednom nestao oaj osmijeh sa lice. Usporila sam kako bih išla uz njih.
Ariel: Pa baš i ne.
Jennifer: Što?
Ariel: Ma imaju neke probe.
Emily: Ajoj, a nema veze. Razmišljaj pozitivno. Naredni period ćete provesti zajedno.
Ariel: A znaš to i nije tako jednostavno kao što izgleda.Kao prvo uvijek se moramo kriti od novinara i fanova i kamera, šta ja znam. Kao drugo zar stvarno mislite da će me moji ostaviti tek tako samu u kući? Pa mama je do prekjuče razmišljala o tome da na neko vrijeme nastavim školovanje u Americi.
Tada su sve tri stavile ruke preko usta u šoku. Nasmijala sam se.
Ariel: Ali to se neće desiti. Čak i ona zna da je to glupa ideja. U svakom slučaju sigurna sam da će me staviti pod stražu. Sinoć su mi rekli da će mi danas reći šta planiraju. Mrzim kad su tako tajnoviti. Ponekad mislim da su stvoreni da glume neke mafijaše u krimi filmovima.
Njih tri su se nasmijale. Stigle smo do raskrsnice na kojoj se obično rastajemo. Tačnije, na kojoj smo se rastajale dok tata nije počeo dolaziti po mene. Mahnula sam im.
Ariel: Vidimo se cure!
One: Baaj!
Osjećala sam se nekako čudno kad tako idem pješke kući. Za promjenu, nije padalo i uživaja sam udišući sveži vazduh bez onog odvratnog mirisa kiše. Ipak, na neki način sam bila i neraspoložena jer nisam vidjela Harrya već 6 dana. I to sve zbog glupe kiše. Samo je jednom u ovih 1o dana uspio da dođe kroz prozor. Ostalim danima je skoro stalno padala kiša i bilo je previše riskantno da se po mokrom penje na kuću. To je jedan od razloga zbog kojih nevolim London. Onda, stalno sam razmišljala i o tome s kim bi me mama i tata mogli ostaviti? Ko zna šta njima sve može pasti na pamet. Možda me ostave i kod Morganovih. Inače, što se tiče Lea, vidjeli smo se juče na sekciji. Lice mu je sada bolje ali zato ne želi ni da me pogleda u oči. Kao i da me je briga. Mžda je odustao od mene? Nadam se. Stavila sam ruke u džep i zamišljeno razgledala izloge pored kojih sam prolazila. Na neki način mi je i to bilo neobično. Toliko sam se poželjela nekih naizgled najobičnijih stvari. Mislim da sam u goroj kazni nego oni zločinci. Oni bar mogu da izađu u dvorište zavrora ako ništa. A ja samo mogu da idem na sekciju i u školu. To je više kao prinudni rad. Protresla sam glavom jer sam ponovo počela da razmišljam o nekim blesavim stvarima. Skrenula sam iza ugla i krenula priečicom. Bila sam užasno gladna i željela sam da što prije dođem kući. To je bila ulica koja je dosta pustija nego ove ovamo jer je dosta uska i kada se izađe iz nje, ulazi se u jedno manje naselje koje takođe treba proći da bi se došlo do mog naselja. U svakom slučaju, put do moje kuće je jako komplikovan i par puta sam se čak i izgubila kada smo se tek doselili ovamo. Sa krovova kuća su stalno kapale hladne kapi kiše koje su se tu zadržale i većinom završavale na mojoj glavi. Stavila sam kačket kako bih izbjegla takve šokove. Tada sam začula korake iza sebe. Bili su jako teški. Pretpostavljala sam da je muško. Nisam se okretala jer to iskreno ne volim jer znam kako se ja osjećam kada neko ide ispred mene i onda se barem 2o puta okrene da bi vidjeo kako sam se obukla, kako gledam, kako izgledam, koliko sam visoka, debela, mršava..U svakom slučaju je neprijatno. Inače, mama mi je oduvijek govorila da ovuda ne idem jer bi moglo biti opasno od nekih uličara i narkomana ali je iskreno nikada nisam slušala. I sigurna sam da se to ne bi dogodilo u sred bijela dana (mada nikoga nije bilo u mojoj blizini). 'Taj neko' mi se sve više približavao i očekivala sam svakoga trenutka da će proći pored mene ali se to nije dogodilo jer su njegovi koraci postajali sve sporiji što mi je bio sve bliže. Već sam počela da zamišljam kako ga udaram, a zatim bježim u prvu kuću koja mi bude na putu. Mislim, bilo ih je svuda oko mene ali su vrata bila sa one druge strane što znači da se samo mogu zabiti u zid. Uzdahnula sam i ubrzala korak. Tada mi je odjednom moj nepoznati pratilac skinuo kačket sa glave.
Ariel: Heej!
Okrenula sam se i krenula da ga udarim ali sam se tada zaustavila kada sam vidjela dobro poznatog kovrdžavog dečka. Primakao mi se i njećno me poljubio u ćošak od usana, a zatim stavio kačket na svoju glavu.
Harry: Heej Julija.
Ariel: Zar baš uvijek moraš da me uplašiš kada se pojaviš?
Nasmijao se.
Ariel: Otkud tebe?
Harry: Izvukao sam se sa probe.
Klimnula sam glvom. Bilo mi je neobično vidjeti sa kačketom. Bio je nekako sladak. Stavio ga je napoako tako da mu se naprijed nalazio onaj prorez kroz koji mu je virilo par loknica kao i svuda okolo. Pogledao me je s nekom neobičnom facom.
Harry: Šta je?
Ariel: Ništa.
Odmahnula sam glavom i nasmijala se.
Harry: Sviđa ti se kako mi stoji kačket! Priznaj!
Ariel: Zar stvarno uvijek moraš da se umišljaš?
Zagrizao je usnicu i prišao mi. Stao mi je sasvim blizu.
Harry: Nedostajala si mi.
Učinilo mi se kao da su mu oči bile zelenije nego inače. Ne znam da li je to bilo zaista tako ili su mi možda previše nedostajale.
Ariel: I ti meni.
Harry: Stvarno?
Prevrnula sam očima.
Harry: Pa što me onda ne poljubiš?
Ariel: Možda zato što ti nećeš da zašutiš?
Tada sam ga uhvatila za majicu i privukla sebi. Čvrsto me je uhvatio oko struka i još više približio sebi. Poljubac mi je izgledao još ljepši nego inače jer nisam osjetila njegove usne već dosta dugo. Poljubac je postajao sve strasniji i vjerovatno bi se tako i nastavilo da nismo začuli nečije korake. Oboje smo se ukipili i nismo se smjeli pomjeriti. S obzirom da sam ja bila do zida, mogla sam da vidim ko prolazi. Harry me ej pogledao u oči sa veoma ozbiljnim izrazom lica.
Harry: Ko je?
Malo sam nakrivila glavu i vidjela dobro pozatu čupavu djevojčicu u plavoj kabanici, crvenim pantalonama i flouroscentno žutim čizmicama čije su pertle bile odvezane i vlačile se po vlažnoj ulici. Malu Elly. Nije mi bilo jasno otkud sad ona toliko udaljena od naselja. Pogled joj se susreo sa mojim.
Elly: Ariel?
U tom trenutku sam požalila što sam uopšte pogledala u tom pravcu. Harry me je zbunjeno pogledao. Tada nam je prišla i pogledala prvo u mene pa u Harrya.
Elly: Zašto se ljubiš sa njim?
Pogledala sam prema Harryu očekujući neku pomoć oko odgovora ali se on samo počeo smijati.
Ariel: K-kako misliš?
Elly: Pa rekla si ti Harry Poter nije dečko.
Tada je Harry pogledao prema njoj.
Harry: Ja nisam Harry Poter.
Ona se malo počešala po čupavoj glavii snimila ga pogledom.
Elly: A daa sad se sjećam.
Harry: Ja sam Harry Styles.
Elly: Harry Poter je ljepši od tebe.
Harry se mao namrštio zbunjen njenom izjavom, a ja sam se nasmijala i udarila ga po ramenu.
Ariel: A šta hoćeš ne možeš ti uvijek biti najljepši.
On mi je uputio neki kao ljutiti pogled, a zatim se nasmijao. Tada se pojavila Ellyina mama.
Em: Ooo napokon.
Pogledala je prema meni i Harryu i nasmiješila se iako je bilo očito da joj nije od toga. Bila je sva zadihana.
Em: Trčim za njom već pola sata. A dobro mi je rekao George (njen muž) da je ne vodim sa sobom u super market.
Ja i Harry smo iz pristojnosti izgledali veoma zainteresovani za njenu priču iako smo se oboje zadržavali od smijeha.
Uhvatila je za ruku i povukla za sobom.
Em: Nadam se da vam nije mnogo smetala.
Odmahnula sam rukom.
Ariel: Ma ne.
Njena mama je zamahala glavom dok je Elly stalno vukla i lazila jezik kako bi joj kap sa krova kapnula u usta.
Ariel: Vidimo se Elly.
Tada je onako otvorenih sta jedva smrmosila.
Elly: Vdimo se Ariel...I Harry Stones.
Harry: Styles!
Ja sam se nasmijala dok je on bio uvrijeđen Ellyinom promjenom njegovog prezimena. Štipnula sam ga za obraz, a on se nasmijao i pogledao prema meni.
Harry: Ubuduće ćemo malo više morati paziti. Uplaši sam se da su možda neki novinari došli za mnom.
Ariel: na svu sreću nisu. Hajde idemo.
Krenula sam ali me je on uhvatio za ruku i privukao sebi.
Harry: Ali ja bih da ipak nastavimo.
Ariel: Harry...
Prije nego što sam bilo šta još mogla da kažem, prislonio je usne uz moje i počeo da me ljubi. Nasmijala sam se i prepustila poljupcu. Ne mogu reći da sam se bunila. Uhvatilili smo se za ruku tako da su nam se prsti isprepletali. Iako je vazduh bio dosta svjež,njegove usne su uspjele da me ugriju. Bile su tako tople i mekane. Opustila sam usne dok su njegove radile većinu posla. Znala sam da voli imati kontrolu nad svime pa sam mu s vremena na vrijeme to i dopuštala. Slobodnu ruku je stavio na moje lice i nježno mazio palcem moju mekanu kožu i ujednačio pokrete sa svojim usnama. Mogla sam da osjetim i njegov topli jezik koji je te poljupce činio još savršenijim. Željela sam da to traje zauvijek ali sam se tada sjetila svojih roditelja. Ne želim da nešto posumnjaju. Lagano sam odvojila usne od njegovih. Otvorio je oči i pogledao me zbunjeno.
Ariel: Moram ići.
Harry: Nee...
Krenuo je da me ponovo poljubi ali sam se izmakla iako sam i ja željela da nastavimo.
Ariel: Harry...
Uzdahnuo je.
Harry: Okej, razumijem.
Još jednom je spustio jedan topli poljubac na moje usne i prebacio ruku preko mojih ramena. Savila sam jednu ruko oko njegovog struka i naslonila glavu na njegovu ruku. Polako smo krenuli. Pogledao je nekako neobično prema meni.
Ariel: Šta je bilo?
Harry: Da li je zaista Harry Poter ljepši od mene?
Nasmijala sam se i lagano ga udarila po prsima.
Ariel: Naravno da ne budalo.
.... ..... .....
Mama i tata su vršili posljednje pripreme. Koferi su već stajali u hodnjiku, a njih dvoje su hodali po kući i gledali da li je sve spremno. Ja sam sjedila na kauču u dnevnom i grickala privjesak sa duksa.
Mama: Vidiš li ti išta što smo zaboravili?
Odmahnula samglvom. Obrisala je rukom čelo, a zatim dala tati nekakav znak. Oboj su sjeli pored mene. Pretpostavila sam šta slijedi.
Mama: Ovako. Samo hoću da ti kažem da nećeš biti na tolikoj slobodi kao što si vjerovatno planirala.
Prevrnula sam očima.
Ariel: Znam mama.
Tata: I vjerovatno znaš da nismo toliko ludi da te ostavimo samu u kući pogotovo nakon noga što se desilo sa Harryem.
Ariel: Znam...
Mama: Zato će za to vrijeme s tobom u kući biti tetka Hannah.
Pogledala sam pomalo zbunjeno prema njima.
Ariel: Ali..Ja nju ni ne poznajem. Zadnji put sam je vidjela kada sam imala 6 godina.
Tata: Kakve to veze ima? Bolje je i to nego da ti dovodimo neku dadilju.
Ariel: Pa čak ni vi niste toliko lud. Koja bi još dadilja čuvala djevojku od 17 godina?
Tada su me prostrijelili pogledima.
Mama: Ariel!
Ariel: Okej, okej. Pa zar ona nije u Dablinu?
Mama: Doćiće sutra ovamo.
Ariel: Znači noćas ću biti sa...
Prekinula me.
Mama: Ne. Vozimo te kod Emily. Prespavaćeš kod nje.
Pa i čudila bih se da su me ostavili samo noćas. Oni ništa ne prepuštaju slučaju. Hannah mi je tetka sa mamine strane i i ne sjećam je se. Ako je ovakva kao mama, mogu odmah reći da nam je plan propao....
....... ....... .........
Mama: Čekaj ućiću i ja s tobom.
Izašle smo iz auta i krenule u Emilyinu kuću dok je tata ostao za volanom. Pozvonile smo. Ubrzo nam je vrata otvorila Emilyina mama.
Emilyina mama (Em): Heej.
Ona i mama su se poljubile u obraz. Inače se s vremena na vrijeme druže tako da se može reći da su prijateljice. Iza nje sam mogla da vidim Emilyinu nasmijanu facu. Mahnula sam joj. Tada se provukla pored mame i zagrlila me.
Ariel: Heej.
Emily: Heej. Dobar dan gospođo Jones.
Mama: Dobar dan Emily. Eto tako. Ostavljam vam Ari do sutra.
Em: Nema problema. Hoćeš li ući?
Mama: Neću čeka me Jack u autu, a i taman smo krenuli na aerodrom.
Em: Aham, srećno vam.
Mama: Hvala ti puno. E tako, nadam se da neće nikakvih problema biti s riel.
Em: Ma neće. Dobra je ona djevojka. Osim toga mogla bi češće dolaziti da prspava.
Mama: Pa da.
Em: Mislim ne mora to biti sam kad djevojke ostanu same. Tako je i nedavno ona mala Jennifer prespavala kod nas kad su joj roditelji otišli u Irsku.
Mama: Da, da sjeć...
Tada se mama zaustavila kao i moje srce. Nisam mogla da vjerujem. Emily i ja smo razmijenile zabrinute poglede. To je bilo onda kada smo Harry i ja ostali sami kod Jennifer, a Jennifer otišla kod Emily. Mama naravno to ne zna i ona misli da smo Jennifer i ja obe večeri provele zajedno. Ne mogu da vjerujem da se to baš dešava pred njihov odlazak. Tada sam se susrela sa maminim veoma ljutitim izrazom lica i ubitačnim pogledom....