DNA by:LoRa Styles

Part 6

  Srce mi je u tom trenutku zastalo. Usne su mu se nalazile kod mog' uha. Šaptao je svojim promuklim glasom. Nisam znala šta da radim. Tada sam osjetila njegove ruke na sebi.
Harry: Baš voliš da se igraš...
Nisam imala snage da progovorim. Bila sam sva naježena. Kako me je prepoznao? Kako je shvatio da sam ovdje? Tada me je polako okrenuo prema sebi i pribio uza zid. Tijela su nam bia sasvim spojena, a ruke je stavio iznad mene. Još nikada u životu se nisam osjećala tako...Svaki sjelić tijela mi je drhtao...Zašto? Pogledao me je ravno u oči. Odmah sam se izgubila u zelenilu njegovih očiju. Usne su mu se razvukle u neki neobični osmijeh. Pogled mu se zaustavio na mojim usnama, a onda mi se približio tako blizu da su nam se usne skoro dodirivale. Zatim me je ponovo pogledao u oči.
Harry: Imaš lijepu boju očiju...
Tada se još više primakao. Nisam mogla da se pomjerim, a usne su nam se već blago dodirivale. Osjetila sam njegov topli dah na sebi. Svakog trenutka sam očekivala da će me poljubiti.
Louis: Harry! Izgleda da nema ništa od knjige. Paul je poslao poruku, moramo ići.
Na svu sreću Louis nije dolazio ovamo pa nas nije vidio. Harry je djelovao razočarano.
Harry: Eto me! Nastavićemo drugi put...
Odmakao se od mene, namignuo mi, zaobišao policu i otišao kod ostalih. Još uvijek nisam mogla da se pomaknem. Stisnula sam oči i duboko uzdahnula. Još uvijek sam mogla osjetiti miris njegovog parfema.
Liam: Vidimo se onda cure drugi put.
Jennifer: Naravno.
Emily: Dođite opet!!!
Izašli su. Ja sam još uvijek stajala uza zid. Cure su zabrinuto došle do mene.
Vicky: Ari?
Prišle su mi.
Jennifer: Jesi li dobro?
Samo sam klimnula glavom.
Emily: Pa šta je bilo? Šta ti je rekao?
Ariel: Ovaj..Ništa, ništa. Moram da idem. Projurila sam pored njih i otišla po stvari.
Jennifer: Ali zašto?
Ariel: Ma...Moram j-još ono malo ponoviti.
Emily: Ma otkad to tebe zanima 'Romeo i Julija'?
Vicky: Ariel poznajemo te vrlo dobro i znamo da nešto nije uredu.
Jennifer: Da. Naljutićemo se na tebe.
Ariel: Izvinite ali zaista sad ne mogu da razgovaram...Vidimo se.
Nabrzinu sam svaku zagrlila, poljubila u obraz i onda sam izletjela iz knjižare. Bila sam sva preznojena...Nikada se nisam onako uzbudila, ne znam šta mi je. Šta on pokušava? Da li se samo igra sa mnom? Da li želi da i ja poludim za njim kao ostale djevojke? Ili možda nešto više osjeća? Bila sam jako zbunjena...Odlučila sam ići pješke kući jer mi definitivno treba malo svježek zraka.
... ... ...
......Dan kasnije....
Poslije škole nisam mogla da idem s Jenn, Em i Vicky jer imam utorkom sekciju. Leo me je stalno gledao. Još nismo nijednom razgovarali od onog poljupca...Sjedila sam na podu u sali i slušala ostale kako predstavljaju svoje dijelove teksta iz prve glave. Od juče nisam mogla prestati razmišljati o Harryu. Pokušavam ga izbaciti iz glave ali jednostano ne ide. Jutros sam imala test iz matematike, a ja sam umjesto da učim veče provela gledajući njegove slike na internetu. Čak ni noćas nisam mogla da spavam. Sinoć mi se nije javio...Na neki način sam priželjkivala da mi pošalje poruku ali opet...A opet, bolje je da mi se ne javlja. Na taj način ću zaboraviti na njega i to je to. Moram ga pothitno izbaciti iz glave je ovako više ne ide. Bojim se da će mi se dogoditi nešto što nikako ne bi smjelo,a to je...Da se zaljubim u njega...Tada mi je mobilni zavibrirao. Nervozno sam ga izvadila iz džepa. To je bio on. Srce mi je odmah počelo brže kucati. Polako sam ušla u poruku.Pisalo je: 'Imaš lijep parfem. емотикон wink...Kovrdžavi Romeo. xxx'. Sviđa mu se moj miris? Krenula sam da se pomirišem ali me je prekinuo Erikov glas.
Erik: Ariel?
Podigla sam glavu. Primijetila sam da je totalna tišina i da svi gledaju u mom pravcu.
Ariel: Hm?
Erik: Nastavi.
Pogledala sam ga zbunjeno...
Erik: Čitamo drugo poglavlje i sad je red na Juliju...Odnosno tebe.
Brzo sam stavila telefon u džep i uzela papir. Nemam pojma dokle su došli. Tada mi je jedna djevojka koja je sjedila blizu mene pokazala prstom gdje da nastavim. Nakašljala sam se i počela da čitam. Ne mogu da vjerujem šta mi se desilo....Jedva sam čekala da prestane i ta noćna mora.
.... ... ...
Napokon sam krenula kući. Dan je bio sunčan ali je puhao neki vjetar i igrao se sa mojom kosom. Bila sam jako zamišljena i osjećala sam se nekako čudno. Tada je Leo potrčao za mnom.
Leo: Eeej!
Ariel: Eeej...
Prišao mi je i osmijehnuo se.
Leo: Ideš kući?
Ariel: Mhm.
Leo: Super onda. Idem i ja s tobom donekle.
Klimnula sam glavom.
Leo: Bilo nam je lijepo ono veče, zar ne?
Ariel: Da.
Leo: Jesi li ti nešto ljuta?
Ariel: Ne..
Tada se zaustavio. I ja sam stala.
Ariel: Šta je bilo?
Leo: Stani malo. Nisi ljuta?
Ariel: Nee..Zašto?
Stao je naspram mene i približio mi se.
Leo: Ljutiš li se možda zbog onog' poljupca?
Ariel: Ovaj...
Počeo je da mi se sve više približava. Da li mu je namjera da me ponovo poljubi?
Leo: Ili ti se svidjelo?
Tada nas je trgnuo sviranje automobila. Okrenuli smo se. Iza nas se nalazilo moćno crno auto. Prozor se polako otvorio i iz njega je izvirila prvo kovrdžava kosa, a zatim i zelene oči koje mi prošlu noć nisu dale da zaspem. Srce mi je odmah počelo brže kucati.
Harry: Ariel!
Leo: A ko je ovo?
Ariel: Ovaj...
U tom trenutku sam se osjećala kao između dvije vatre.
Harry: Hajde upadaj.
Harry je ovaj put bio vrlo ozbiljan. Glas mu je bio nešto grublji nego inače.
Leo: A ti si?
Harry: Šta tebe briga?
Leo: Imam pravo da znam kad tražiš Ariel.
Harry: Ariel nije tvoja.
Leo: A otkud ti to znaš?
Pogledala sam zbunjeno prema Leu. On me je uhvatio za ruku i pokušao da me odvuče.
Leo: Ko je ovaj manijak?
Ariel: On je...
Harry: Ariel stani! Uđi u auto, odvešću te kući.
Leo: Nemoj ga slušati.
Ariel: Čekaj Leo....
Ne znam zašto sam stala. Pogledala sam prema Harryu, a zatim prema Leu.
Ariel: Uredu je.
Leo: Ići ćeš s njim?
Ariel: Odvešće me kući. Sve je uredu.
Leo: Poznaješ li ga?
Ariel: Poznajem...Vidimo se sutra.
Leo je ostao bez riječi. Ne znam zašto sam to uradila ali sam sjela sa Harryem. Samo je ćutao i stavio crne sunčanice. Očito je bio ljut.
Ariel: O-Otkud znaš gdje sam?
Harry: A šta misliš?
Pa da. Emily se izgleda ono veče malo više razbrbljala nego što mi je rekla i što je trebala. Rekla mu je čak i gdje mi je škola i sekcija. Harry je izgledao nekako nervozno. Krenuo je u rikverc da bi izašao na cestu. Leo je i dalje stajao i čekao da zamaknemo.
Harry: Ko je on?
Ariel: Zašto te to zanima?
Harry: Pa zato.
Ariel:To je moj prijatelj.
Harry: Samo to?
Ariel: Šta ti imaš s tim?
Harry: Imam.
Zaista mi nije bilo jasno njegovo ponašanje.
Ariel: izvini ali nemaš.
Povećao je brzinu kao da je na taj način želio da prikrije ono što sam ja rekla.
Harry: Zašto je onda rekao da si njegova?
Ariel: Pa šta i da jesam?
Harry: E pa nisi.
Ariel: E pa nisam ni tvoja.
Tada je naglo skrenuo u stranu i zakočio. Srce mi se zaustavilo.
Ariel: Jesi li ti normalan?!
Tada je skinuo naočare i pogledao prema meni.
Harry: Ali ćeš biti.
Ariel: Haha ma daj molim te!
Harry: Sviđa li ti se?
Ariel: Leo?
Harry: Da on.
Ariel: Šta tebe briga?! Stvarno si bezobrazan!
Krenula sam da izađem iz auta ali je on pritisnuo dugme za zaključavanje.
Ariel: Otključaj mi da izađem!
Harry: Nećeš izaći dok mi ne odgovoriš!
Ariel: A šta to?!
Harry: Sviđa li ti se Leo?!
Ariel: Pa šta i da jeste?! Šta ćeš mi uraditi?!
Harry: Neću tebi ali bih mogao njemu!
Ariel: Molim?!
Ovo zaista nisam očekivala. Mislim da on nije sposoban da nekoga povrijedi ali se jako čudno ponaša. Je li moguće da je ljubomoran? Tada me je privukao sebi i pogledao u oči.
Harry: Gledaj me u oči i reci mi da ti se sviđa.
Samo sam ljutito stisnula zube. Nisam to mogla da izgovorim. Zadovoljno je klimnuo glavom, odmakao se, stavio nazad naočare i upalio auto.
Ariel: Hoćeš li sada otključati?
Harry: Neću. Vozim te kući.
Prekrstila sam ruke i naslonila se na sjedište.
Ariel: Pa ne znaš ni gdje živim.
Harry: Pa ti ćeš mi reći.
Uzdahnula sam i rekla mu adresu. Iskreno nemam pojma šta se upravo sada desilo samo znam da sam imala osjećaj kao da će mi srce iskočiti iz grudi. Odmah mu se popravilo raspoloženje.
Harry: Kako je bilo na glumi?
Ariel: Ti zamišljaš da si mi otac ili šta?
Na licu mu se pojavio osmijeh.
Harry: Ne, nego zamišljam da si mi djevojka.
Na trenutak je pogledao prema meni.
Ariel: Haha ma daj molim te.
Harry: Ozbiljno ti kažem.
Ariel: Samo sam odmahnula glavom i naslonila se na prozor.
Harry: Opet mi nisi odgovrila na poruku.
Ariel: Zato što su ti poruke retardirane i ne znam šta odgovoriti na njih.
Nasmijao se.
Harry: Retardirano ti je to što sam ti napisao da lijepo mirišeš?
Ariel: I šta da ja odgovorim na to?
Harry: Pa možda to da ću uskoro ponovo osjetiti tvoj miris?
Ariel: Ali šta ako ja to ne želim?
Harry: Jesi li sigurna?
Ariel: 1oo%
Harry: A zašto si se onda juče onako izgubila?
Ariel: Pa zato što...
Nisam znala šta da mu odgovorim?
Ariel: Pa zato što si me iznenadio.
Harry: Aa pa tako je kad se kriješ od mene.
Ariel Nisam se krila.
Uputio mi je značajan pogled. Dobro, nije toliko glup. Shvatila sam da je bolje da ćutim.
Ariel: Kako si me prepoznao?
Harry: Prepoznao bih te među milion.
Ariel: Ma da. Pogotovo kad sam okrenuta leđima.
Harry: Imam ja dobar njuh.
Nisam izdržala, a da se ne nasmijem. Okrenula sam glavu prema prozoru.
Harry: I? Kad ćemo se službenije naći?
Ariel: Ko kaže da ćemo se naći?
Harry: Ja.
Ariel: A ti si?
Harry: Harry Styles.
Ariel: Jako važno....Ovo je moja kuća.
Pokazala sam mu prstom na nju.
Zaustavio se.
Harry: Lijepa kuća.
Ariel: Hvala...
Harry: Koji je prozor tvoje sobe?
Samo sam ga prostrijelila pogledom i krenula da izađem ali sam onda shvatila da još nije otključao.
Ariel: A da mi možda otključaš?
Harry: Hmm...Pa moram razmisliti.
Ariel: Harry...
Harry: Pa dobro. Hoću ali pod jednim uslovom.
Nasmiješio se.
Harry: Da me poljubiš.
Ariel: Ha-ha-ha. Jako smiješno.
Harry: Najozbiljniji sam.
Ariel: Nema šanse.
Harry: Onda nećeš izaći.
Ariel: Ali žurim!
Harry: Pa onda me poljubi.
Uzdahnula sam, približila mu se i nježno ga poljubila u obraz.
Ariel: Zadovoljan?
Harry: A nisam mislio tu.
Ariel: Harry!
Harry: Haha, dobro, dobro. Ovaj put ti opraštam.
Prevrnula sam očima, a on je otključao vrata.
Harry: Vidimo se Julija.
Ariel: Vidimo se Romeo.
Harry: Kovrdžavi!
Nasmijala sam se i zatvorila vrata. Krenula sam prema kući. On je još uvijek čekao dok nisam došla do vrata. Okrenula sam se još jednom. Svirnuo mi je i otišao. Prislonila sam se uza zid i duboko uzdahnula. Tako se neobično osjećam kad sam u njegovoj blizini. Jesam li se možda zaljubila? Ma nema šanse! Ne, ne i ne! Otresla sam glavom i ušla polako u kuću. Mama me je čekala na hodnjiku.
Ariel: Ćao mama.
Krenula sam da prođem pored mene ali mi je prepriječila put. Pogledala sam je upitnim pogledom.
Mama: S kim si to došla?
Ariel: Ti mene uvijek tako špijuniraš ili?
Mama: Pitala sam te nešto.
Ariel: Prijateljem...
Mama: Prijateljem? A kako ga ja ne znam?
Ariel: Pa zar ti moraš sve znati?
Mama: Da nije neki dečko?
Ariel: Već sam ti rekla da mi je prijatelj što znači da je muškog roda.
Mama: Znaš ti vrlo dobro na šta ja mislim.
Prevrnula sam očima.
Ariel: Mama već sam ti rekla da ja ne planiram još zadugo da imam dečka i to bi ti trebalo biti jasno. I pod tim podrazumijevam i Lea ako nisi znala.
Prošla sam pored nje i krenula na sprat.
Mama: Kad smo već kod Lea, Morganovi večeras dolaze na večeru!
Nisam joj ništa odgovorila već sam samo ušla u sobu, bacila torbu i legla na krevet. Leo dolazi večeras? Ma divno. Sada će on početi sa pitanjima i potpitanjima kao što je i maloprije bilo sa Harryem...Sve mi je to nekako čudno...Odjednom sam se našla između dva dečka...Potpuno različite naravi, a ni prema jednom nisam sigurna šta osjećam...