DNA by:LoRa Styles

Part 14

  U tom trenutku sam se zaledila. Nisam mogla da se pomjerim. Plašljivo sam pogledala prema Harryu. I on je prestao da jede i samo je gledao u jednu tačku na stolu. Mogla sam da vidim onu mržnju u njegovim očima. Tada sam pogledala prema Leu i lice mu je bilo potpuno bezizražajno. Po njemu nisam ništa mogla da zaključim. Svi ostali koji su bili priistuni za stolom sasvim opušteno su razgovarali i ne sluteći šta bi se za par trenutaka moglo dogoditi. Tada je moj tata ustao.
Tata: George, hajde sa mnom da izaberemo neko dobro vino pošto se ti razumiješ u to.
Lt: Pa naravno. Hajde.
I on je ustao ii otišao zajedno sa mojim tatom u podrum gdje su stajale boce starog vina koje tata čuva već godinama. Bilo mi je još gore. Šta ako se Leo i haarry sada pobiju? Neće tu biti niko drugi od muških da ih razdvoji. Odjednom Harry je stisnuo moju ruku još čvršće i pomjerio u stranu ali je i Leo pomjerio svoju. Tada sam osjetila da Leova ruka vuče moju na drugu stranu. Srce mi je počelo ubrzano tući. Pokušavala sam da djelujem smireno da ostali ne bi nešto posumnjali. Tek tada je Harry poludio i pustio moju ruku. Pomjerila sam svoju ruku i osjetila dvije snažne muške ruke uhvaćene jednu za drugu. Da sam mogla da provirim ispod stola, vjerovatno bih vidjela da su im se na rukama izrazile sve vene i žile od jačine kojom su stiskali jedan drugoga. Svojom malom i nježnom rukom sam pokušala da rastavim njihove ali je to bilo nemoguće. Uplašeno sam pogledala prvo prema jednom, a zatim prema drugom. Obojica su pogledali prema meni. Tada mi se Harry približio uhu i šapnuo. Glas mu je bio promukao i put ljutnje.
Harry: Reci mu da makne svoju prokletu ruku s tebe ili ću ga stravniti sa zemljom.
Tijelo je počelo da mi dršće. Nisam bila sigurna šta je pametan potez. Harryeve usne su se i dalje nalazile kod mog' uha. Primijetila sam da mama gleda prema nama.
Harry: Ariel...
Stisnula sam oči i jedna suza mi je skliznula niz obraz.
Mama: Ariel?
Tada su svi pogledali prema meni. Spustila sam i drugu ruku ispod stola pokušavajući još jednom da razdvojim njihove ruke ali bezuspješno.
Mama: Ariel? Je li ti plačeš?
Samo sam gledala u njih bez riječi. Nisam imala pojma šta da radim. U tom trenutku sam osjetila da je Harry zavrnuo Leovu ruku. Leo je ispustio čudan zvuk, a ja sam se trgnula tako da sam koljenom na kom' su bile njihove ruke udarila u sto.
Lm: Dobro, šta se tu dešava?
Leova mama je ustala i vjerovatno bi krenula prema nama. Ali su je Leo i Harry preduhitrili . Ustali su i pojurili jedan prema drugom. Svi smo ustali sa stola. Stajali su jedan na spram drugog odmah ispred mene i derali se. U očima im se vidio bijes i mržnja. Stavila sam ruke preko usta, a Emily i Vicky su mi prišle i zagrlile me.
Harry: Odmakni se od nje debilu jedan!
Leo: Ma šta ti hoćeš!? Ostavi nas na miru! Makni se iz naših života!
Tada se Harry zaletio na Lea, uhvatio ga za kragnu i pribio uza zid. Moja i Leova mama su počele da paniče i zovu mog i Leovog tatu. Ja nisam više mogla da to gledam. Pojurila sam prema njima dvojici. Stala sam pored njih i pokušala da pomjerim Harrya ali je to bilo nemoguć. Tek tada se u Leovim očima pojavio strah jer je Harry izgledao zastrašujuće. Oči su mu postale onako tamno-zelene kako se to obično dešava kada je ljut, a na obrazima mu se nisu ucrtavale one njegove slatke rupice koje mi uvijek izmame osmijeh na lice. Leove plave oči su bile sleđene dok su gledale u Harryeve. Držala sam ruku na Harryevim prsima pokušavajući da ga odmaknem od Lea ali sam bila preslaba. Čak ni Leo koji je muško mu nije mogao ništa. Cijelo tijelo mi se treslo.
Ariel: Harry...
Tada se on primakao Leu i počeo da mu govori ali tako da ga niko nije mogao čuti osim Lea i mene.
Harry: Slušaj me...Ovaj put si se izvukao samo zato što je Ariel tu...Ali kunem ti se, pipneš li je još jednom, zažalićeš što si se rodio...
Leo nije ništa progovarao iako mu se dojnja vilica tresla. Nisam bila sigurna da li je to od bijesa ili straha. U svakom slučaju, ja znamod čega se moja tresla.
Harry: Jesi li me razumio!?
Leo je krenuo da nešto kaže ali su tata uletjeli moj i Leov tata i počeli da odmiiču Harrya od Lea. Mama me je povukla za ruku pokušavajući da me odmakne od Harrya. Kada su odmakli Harrya, moj tata ga je uhvatio za ramena i prodrmao.
Tata: U čemu je tvoj problem!?
Harry: Ne tiče vas se!
Tata: E pa tiče sve dok praviš probleme u mojoj kući!
Harry: E pa stvari je u vašoj kćerki!
Tada su svi pogledali prema meni. Ja sam se samo trersla i pokušavavala da zaustavim suze koje su mi se slijevale niz lice. Mogla sam da osjetim mamin ogorčeni pogled na sebi ali me nije bilo briga.
Tata: E pa mojoj kćeri se više nećeš primaći!
Harry: Ne budite tako sigurni!
Odgurnuo je mog tatu, prišao meni, povukao me za ruku i unatoč maminim naporima daga zasutavi, otrgao me od nje.
Tata: Hej!
Odvukao me je iz dnevnog, pokupio kaput, a zatim me odvukao i iz kuće.
Ariel: Harry stani molim te.
Bio je jako bijesan i mogla sam da to osjetim po njegovom ubrzanom disanju. Došli smo do njegovog auta. Napokon me je pustio.
Ariel: Harry...Zašto ti je ovo trebalo?
Harry: Samo je ćutao i gledao ispred sebe u jednu tačku. Još uvijek nije mogao da uravnoteži disanje. Suze su mi se i dalje slijevale niz lice bez prestanka.
Harry: Ne podnosim ga! Gadi mi se! Kunem ti se da bih ga večeras ubio da nije bilo tebe!
Prišla sam mu i nježno položila ruke na njegova prsa. Mogla sam da osjetim čcrste mišiće kao i otkucaje srca koji su se osjetili ispod njegove uske crne majice. Disanje mu je postalo malo sporije. Pogledao me je u oči.
Harry: Ne želim da te dira...
Glas mu je bio mnogo tiši nego maloprije. Sve do sebe sam mogla da osjetim njegov dah iako je bio dosta viši od mene. To je učinilo da se osjećam nekako čudno...Ali na pozitivan način. Pomjerila sam ruke preko njegovih prsa, zatim uz vrat pa sve do njegovih loknica. Tada sam osjetila njegove ruke oko mog strukaa tako da me je još više približio sebi.
Harry: Hoću da si samo moja...
Na neki način sam i ja to željela. Uz Harrya se osjećam nekako sigurnijom...Zaštićenijom ma koliko mi neki glas duboko u meni govorio da je on ženskarooš i da ne zna da voli. Počinjem da razmišljam o tome da to možda i nije tako. Tada sam začula vanjska vrata na kući. Vidjela sam mamu. Bila je jako ljuta.
Mama: Ariel ulazi u kuću i bježi od tog' kretena!
Pogledala sam prema Harryu. Mali smješak mu se pojavio na licu iako znam da mu nije bilo do toga. Bila sam zadovoljna samo zato što sam vidjela njegove rupice. Tada mi se približio i šapnuo na uho promuklim glasom.
Harry: Ako te još jednom pipne ili ga vidim u tvojoj blizini....
Zastao je, a meni je srce zastalo.
Harry:....Kunem ti se da ću ga ubiti...
Progutala sam knedlu u grlu, a on me je samo nježno poljubio u uho jer nas je moja mama gledala. Zatim je uhvatio moje ruke koje su se još uvijek nalazile u njegovoj kosi, poljubio dlan jene od njih i lagano ih spustio.
Harry:Vidimo se Julija..
Pomakla sam se kako bi mogao otvoriti vrata od auta. Ušao je unutra, upalio auto, krenuo i izgubio se u tami na kraju ulice. Suze su ponovo počele da mu teku niz lice jer znam šta me sada čeka kući. Ovo večeras se nikako nije smjelo dogoditi. Moji su ionako imali lošu sliku o Harryu, a ovo im je bio samo dokaz. Obojažljivo sam se okrenula i vidjela mamu kako ljutito prelazi ulicu i ide prema meni. Tresla sam se kao prut.
Mama: Šta radiš s njim!? Ha?!
Nisam joj ništa govorila. Ona me je samo povukla za ruku prema kući. Željela sam da umrem. Bilo mi je dosta toga prevlačenja. Želim da barem jednom u životu sama doaberem šta ću da radim i gdje ću da idem.
Mama: Jesam li ti već rekla da se ne petljaš s njim?! Jesam li!? Pa vidiš li kakav je on naslinik!? Posrnuo je prema Leu iz čista mira! Neodgojena budala!
Ušle smo u kuću u kojoj je bio opšti nered. Svi su pričali u isto vrijeme tako da ako realno pogledamo, niko nikoga nije čuo. Mama mi je napokon pustila ruku, a Em i Vicky su mi prišle, zagrlile me i počele mi brisati suze koje nikako nisu mogle da se zaustave.
Tata: Kako ga samo nije stid!? Još mi prijeti! Kaže da će se primaći Ariel! Ma nek' samo pokuša još jednom!
Leo je samo sjedio na stolici i izgubljeno gledao u jednu tačku. Njegova mama i sestra su sjedile pored njega i pokušavale da pričaju sa njim. Leov tata je hodao uz kuću-niz kuću i pričao neke gluposti kako bi trebalo prijaviti Harrya ii takve gluposti. Da li je iko od njih uopšte svjestan da je i Leo poletio kad i Harry i da on nije neko nevinašce.
Mama: I još je nije stid da izađe s njim vani i da priča s njim! Pa u šta si se to pretvorila!?
Ja sam samo stajala i nisam progovarala. Znam da ne bi bilo koristi da bilo šta pokušam da objasnim jer mi ionako neće vjerovati. Ustvari šta da im kažem? Dase Harry i ja s vremena na vrijeme ljubimo i da me je on baš mazio po koljenu kad je Leova ruka tu doletila? Šta bi tek onda pomislili? Shvatila sam da mi je bolje da držim jezik za zubima.
Lm: Hajde idemo kući. Sada je najbolje tako. Pokušaću razgovarati s njim ujutru.
Lt: Hajde idemo.
Mama: Jooj nemate pojma koliko mi je žao zbog svega ovoga.
Lm: Ma niste vi ništa krivi.
Mama: Emily dušo, možeš li otići po njihove kapute?
Emily: Naravno.
Emily je otišla na sprat po kapute, a ja i Vicky smo sjela na kauč. Primijetila sam da Leo gleda prema meni. Okrenula sam glavu na drugu stranu i napokon obrisala i posljednje suze. Emily se vratila sa kaputima. Morganovi usu se obukli i izašli u hodnjik. Prije nego što je izašao iz dnevnog, Leo me je pogledao značajnim pogledom. Mama i tata su izašli da ih isprate. Mogla sam da čujem mamu kako im se izvinjava još barem 2o puta i pita Lea da li je dobro i da li mu je onaj 'nasilnik' kako ona kaže išta uradio. Uzdahnula sam.
Ariel: Ja ovo ne mogu...Stvarno ne mogu...
Vicky: Ari, nemoj tako.
Ariel: A kako neću?
Emily: Znamo..Znamo da ti je teško ali budi jaka.
Vicky: Na čijoj si ti zapravo strani u cijeloj ovoj priči?
Pogledala sma prema njoj, a zatim spustila pogled.
Emily: Harryevoj zar ne?
Tada su u dnevni ušli mama i tata i ljutito me pogledali.
Vicky: Ovajj...Ja bih trebala ići.
Emily: I ja. Predugo sam se zadržala.
Klimnula sam glavom. Ustale smo i krenule da izađđemo.
Emily: Hvala na večeri.
Mama: Ma nema na čemu. Izvinite i vi zbog ovoga.
Vicky: Ma uredu je...
Stale smo na ulazna vrata. Njih dvije su me čvrsto zagrlile i poljubile u obraz.
Emily: Mi smo uz tebe.
Vicky: Ništa se ne brini. Samo budi jaka.
I one su znale šta me sada očekuje kad ostanem sama sa mamom i tatom. Klimnula sam im glavom.
Ariel: Hvala vam cure.
Emily: Ma ništa. Za to prijatelji služe.
Vicky: Vidimo se Ari.
Mahnula sam im, a zatim zatvorila vrata. Duboko sam uzdahnula i vrattila se u dnevni. Mama i tata su sjedili na kauču već spremni za razgovor. Izraz lica im je bio ozbiljniji od bilo kakvog žirija tako da bih se u ovom trenutku radije prijavila na X-factor i dopustila žiriju da me strijelja pogledom, a inače nemam pojma o pjevanju, nego mama i tata. Tata mi je pokazao pogledom da sjednem na fotelju preko puta njih. Sjela sam. Mam se nakašljala dajući mi do znanja da će početi i napokon prekinuti sa neugodnu tišinu iako je i ona vjerovatno bolja od ovoga što sada slijedi.
Mama: Imaš li ikakvo objašnjenje za ovo večeras?
Okrenula sam glavu na stranu.
Tata: Ariel mama te nešto pitala.
Ariel: A šta od mene očekujete?
Mama: Pa možda da nam objasniš kakve to ljude dovodiš u našu kuću?
Ariel: Pa u svakom slučaju normalnije od onih koje vi dovodite.
Tata: Ariel!
Nije me bilo strah ničega, ni sama ne znam kako.
Mama: Od sad ti je zabranjeno druženje s njim.
Ariel: S Leom?
Namjerno sam se pravila luda, a mami je lice poprimilo roskastu boju.
Mama: Znaš ti vrlo dobro na koga ja mislim.
Tata: Na onu budaletinu koja nam je pokvarila ugled.
Ariel: Da dodirnuo je vašeg miljenika.
Mama: Ariel!
Ariel: Šta je mama?
Mama: Leo je barem pristojan dečko!
Ariel: A je li?! Nemoj se praviti luda! I ti si vidjela da je i on skočio kad i Harry!
Mama: Pa sigurno zato što ga je ovaj s nečim izazvao.
Ariel: Ma da Leo je uvijek bio i ostao nevinašce.
Mama: Je li se meni čini ili si ti na strani onog' manijaka!
Ariel: Kao prvo, Harry nije manijak, a kao drugo pustite me na miru!
Ustala sam i potrčala na sprat u svoju sobu.
Tata: Ariel!
Mama: Ariel vraćaj se! Nismo još završili!
Ušla sam u sobu, zaključala vrata i bacila se na krevet. Ponovo sam počela da plačem. U glavi mi je bila opšta zbrka, a najviše mi se vrtilo jedno pitanje...Ono koje su mi Emily i Vicky postavile. Na čijoj sam ja strani? Harryevoj?
.. ... ...
Veliki odmor nam je upravo završio i Vicky, Em, Jenn i ja smo se uputile prema našoj učionici. Em i Vicky su još sinoć ispričale Jenn šta se sve desilo tako da nismo previše razgovarale o tome. Na neki način sam željela da to zaboravim iako znam da to nije moguće. Glava mi je pucala i osjećala sam se užasno. Harry mi nije slao nikakvu poruku i nije me ni zvao. To me je na neki način brinulo. Kroz glavu mi je prolazilo stotinu misli. Da mu se nije nešto dogodilo? Tada sam se sjetila da je on poznat i to bi se znalo. Znači to odpada. Možda je ljut na mene? Ali ja nisam kriva...A opet ko zna šta se njemu vrti po glavi tako da je ta misao ostala neriješena. I onda ona treća i najgora po meni. Možda je jednostavno odustao od mene kada je vidio kako su reagovali moji...Možda je odlučio da digne ruke jer nikada mu nisam toliko ni značila...To me je najviše uplašilo od svih. Savko minut sam gledala u telefon.
Jennifer: A da ti možda ti njega nazoveš?
Pogledala sam prema njoj i vidjela da joj se pogled zaustavio na mom telefonu koji sam upravo vraćala u džep.
Emily: Upravu je. Uvijek on tebe prvi zove, đalje ti poruke, dolazi po tebe...Možda bi ti sada trebala da to učiniš...
Emily: I ko zna šta je njemu u glavi...Možda misli da si ljuta na njega...
Ariel: Ne znam...
Slegla sam ramenima i ispustila tihi uzdisaj. Tada je i zazvonilo i ušle smo u učionicu. Sjela sam u klupu i primijetila da mi neki papirić viri iz pernice. Nesigurno sam pogledala prema njemu i izvadila ga. Otvorila sam ga. U njemu je crvenim slovima pisalo: 'Znaš malo bi bolje trebala pričuvati Stylesa...'Srce mi je stalo. Pogledala sam par puta oko sebe i vidjela da niko ne gleda u mom pravcu i da su svi zaokupljeni nekim svojim poslom...Ko je to napisao i zašto? Dvije osobe su mi u tom trenutku pale na pamet. Leo i Nicky...Leo je to mogao da napiše u smislu da će nešto uraditi Harryu, a Nicky je mogla da to napiše kako bi mi dala do znanja da će ponovo pokušati da ga zavede. Nijedna od te dvije opcije mi se nimalo nije svidjela. Mislim da mi Harry ipak znači i ne bih mogla da podnesem da se bilo šta od toga dogodi... Ni Leo ni Nicky ne idu sa mnom u razred ali su vrlo lako mogli da ovo stave u moju pernicu za vrijeme odmora kada svi izađu vani...Tada me je trgnuo Emilyin glas.
Emily: Ariel? Jesi li dobro?
Ariel: Ha?
Jennifer: Kakav je to papirić?
Ariel: Ma nikakav.
Poderala sam ga i bacila ispod klupe. U tom trenutku je ušla i profesorica latinskog...
... ... ...
Jennifer: Vraćamo se brzo.
Ariel: Ma važi. Ne žurite vi.
Emily: Vidimo se.
Izašle su iz biblioteke, a ja sam ostala da sjedim za pultom. Čule su za nekakvu rasprodaju novih stvari i nisu mogla da odole, a da ne odu, a niko nije imao da ostane u knjižari pa sam se ja ponudila pošto svakako ne volim te šopinge. I pored toga sam željela da budem malo sama i razmislim o svemu iako sam to radila cijele noći. Iz misli mi ne izlazi ona poruka na papiriću koji sam danas pronašla. Bojim se da bih mogla izgubiti Harrya...Tada se oglasio Vickyin telefon koji je zaboravila da ponese. Bilo je već kasno da trčim za njima. Stigla joj je poruka. Par trenutaka sam oklijevala, a onda sam uzela telefon da vidim ko je. Mislim znam da je to krajnje nepristojno ali možda je nešto hitno. Očekivala sam da je to Robert ali sam se prevarila. Na ekranu je pisalo Niall. I dalje se dopisuju? Nisam mogla da odolim i ušla sam u poruku. Neće se Vicky ljutiti, zar ne? Već je bilo kasno da mislim o tome. Pisalo je: 'Heej. Šta radiš? Evo mi smo prije jedno satak stigli sa snimanja pa sam ti se tek sad stigao javiti. Možda bismo večeras mogli negdje izaći? Ako si i večeras zauzeta, shvatiću. Xxx'. Još sam jednom pročitala poruku. Ono ispred škole sam se šalila kad sam rekla da mu se viđa ali sada još više sumnjam u to. Dok kaže da će je shvatiti ako je opet zauzeta, znači da ga je već odbijala...Izašla sam iz te poruke i malo prelistala ostale. Vdjela sam da joj piše barem 2o puta na dan...Kroz glavu mi je prošlo i to da mi se možda Harry nije javljao zbog tog' snimanja...Tada je u knjižaru ušla neka starija žena pa sam brzo izašla iz poruka i odložila telefon na pult.
Xxx: Dobar dan.
Ariel: Dobar dan. Izvolite.
Xxx: Ovaj...Treba mi nešto od Agathe Christie?
To me je malo nasmijalo. Zar još postoje bakice koje čitaju krimi romane?
Ariel: Dođite za mnom.
Otišle smo iza police i počela sam da tražim knjige od Agathe. I ja inače volim da čitam njene romane. Tada sam primijetila da su veoma visoko. S obzirom da ja nisam baš visoka, morala sam da se uspnem na nožne prste i vrhovima prstiju ruke dohvatim ivicu romana i povučem ga da padne. To sam moraa da uradim barem 1o puta jer je baka svaki put tražila neki drugi da bi na kraju uzela onaj koji sam joj pokazala prvi. Odahnula sam kada je napokon kupila i izašla iz knjižare. Već sam počela da je zamišljam ušuškanu u meku kariranu dekicu na stolici za ljuljanje pored kamina i mačke koja se izležava, kako pije čaj i s uzbuđenjem čita roman. Nasmijala sam se i krenula prema knjigama koje su se nalazile na pdu i koje je trebalo ponovo vratiti na policu. Uzdahnula sam i polako počela. Kada sam se uspela kako bih stavila i zadnju, sve su se pomjerile i počele da se naginju prema meni. Pokušala sam da ih zaustavim ali bezuspješno. Tada sam zatvorila oči i stavila ruke preko glave očekujući svakog trenutka da mi se dvije-tri knjige sruše na glavu ali to se nije dogodilo. Nesigurno sam otvorila oči i vidjela da knjiga nema gore ali ih nije bilo ni na podu. Napravila sam jedan korak unazad i nagazila nečiju nogu. Vrisnula sam, okrenula se i ispred sebe vidjela dečka koji mi nikako ne izlazi iz glave cijeli dan. To je bio Harry. Bilo mi je jako drago što ga vidim. Da li to znači da nije ljut? Nije zaboravio na mene? U ruci je držao tri knjige i gledao me sa onim svojim polusmiješkom. Tada se nageo i poljubio me u ćošak od usne.
Harry: Ćao Julija...
Ariel: Ćao Romeo...
Harry: Kovrdžavi...
Nasmiješila sam se i prevrnula očima. Nageo se iznad mene i vratio knjige na svoje mjesto.
Harry: Znaš, upravo sam spasio tvoju prelijepu glavicu.
Ariel: Pa hvala.
Harry: To je sve?
Ariel: A šta bi ti još?
Pogledao je prema meni.
Harry: Pa ne znam...Trebala bi da malo više pokažeš zahvalnosti.
Nasmijala sam se, primakla mu se i poljubila ga u obraz.
Ariel: Zadovoljan?
Krenula sam da prođem pored njega ali me on zaustavio.
Harry: Ne...
Vratio me je i pribio uz policu.
Ariel: znaš, mogla bi meni sad cijela ova polica pasti na glavu.
Harry: Ali ja bih te opet spasio.
Prevrnula sam očima, a on mi se približio sasvim blizu, a odna me pogledao značajno Znala sam šta želi. Nježno sam ga poljubila u dojnju usnicu i prošla pored njega. Čula sam ga kako je razočarano uzdahnuo. Sjela sam na pult, a on je došao za mnom, stao između mojih koljena i još me više privukao sebi.To je bilo dovoljno da mi svi damari u tijelu prorade. Približio mi se tako da su nam se nosevi dodirivali. Uzeo mi je ruke i počeo da se igra sa njima.
Ariel: Ne znam da li znaš ali zabranjeno mi je da te viđam.
Nasmijao se i pogledao me ravno u oči.
Harry: Misliš da mi neko to može zabraniti?
Slegla sam ramenima. On je približio svoje usne mojima tako da su se sasvim dodirivale i onda rekao.
Harry: Nikada.
Nježno me je poljubio, a zatim se odmakao od mene. Zbunjeno sam ga pogledala. Uhvatio me je za ruku i spustio sa pulta. Zatim je stao iza mene. Nisam bila sigurna šta pokušava. Sklonio mi je kosu na stranu. Odjedanput se s moje prednje strane spustio lančižć sa privjeskom u obliku srca, Obuhvatio me je oko struka sa leđa i šaptao mi na uho.
Harry: Želim da to zadržiš kako bi te uvijek podsjećelo na mene...
Nasmiješila sam se. Poljubio me je u vrat, a zatim prešao ispred mene. Uhvatio me je za ruke i gledao ravno u oči.
Harry: Želim da mi vjeruješ Ariel.
Spustila sam pogled.
Ariel: Ali to nije do mene Harry...
Podigla sam glavu i pogledala ga ravno u njegove predivne oči.
Ariel: ...Nego do tebe...