Čistokrvna

Jutro

''Ja:Ne,nemoj,pusti me!

Vristala sam dok sam trcala niz ulicu kao nemocni i slabi covek,on me je jurio,ali sporo,korak po korak,i kada god bih se okrenula videla sam da je sve blize.Ulica je mracna,nema joj kraja,lici na onu iza zgrada punu kontejnera i stepenica u slucaju pozara i verujem da u ovu niko dugo nije krocio...Pokusavam da se odbranim,nasmejana visoka senka me hvata za rucne zglobove i naslanja me na zid,vristim,zovem pomoc,ali se niko ne javlja,a jedino sto se cuje u toj ulici je odjek mog vriska.Senka ne reaguje na to,prilazi mi sve blize i blize,vidim mu crvene oci koje sijaju iz senke,glava mu prilazi blize mom vratu,opirem se,sutiram ga,derem se i zapomazem i ako znam da mi nema pomoci.Placem i suze se slivaju niz rumene obraze dok nezan i drhtav glas jeca pun straha.Moje oci ne vide,moje usi ne cuju,moj glas ne prica,umirem,ponovo.Senka se postepeno razotkriva,plast se leluja na vetru koji mi pomera kosu,vetar je u pocetku blag ali kasnije sve jaci i jaci.Nabacuje mi kosu na lice a plast spada sa njega.Tresem se,muka mi je i davim se u suzama.On mi pusta levu ruku i sklanja mi kosu sa lica.Ulicno svetlo polako pada na njegovu glavu i vrat.Poznajem ga,te oci,taj osmeh,to zlo koje krije u sebi kao zmija noge,to je Majkl.Jos vise krecem da vristim i da se opirem.Usta mu prilaze mom vratu,osecam ujed,osecam ostre zube u zili na mom vratu.Zatvaram oci i cekam smrt.Docekala sam je uz odvratan iritirajuci kez biserno belih zuba.''

Budim se uz sopstveni vrisak i trazim rukama Apolonovo telo da ga zagrlim.Nije pored mene.Otvaram suzne oci iz kojih je iskocila jedna teska suza.Glorija,sve je to samo san...Ipak sam se nasmejala jer nista od toga nije stvarno...Sednem na ivicu kreveta i gledam u zid dok su mi laktovi naslonjeni na kolena.Opipavam prstima male dijamante na mom prstenu.Mrstim se i bacam pogled dole u moje ruke.Vidim vene,opet...Opipavam ih nezno i osecam se cudno,kao da sam nesposobna za bilo sta.Ne mogu nista sama da uradim trenutno,treba mi velika pomoc,jer sam covek u svetu vampira.Osecam bol,vrat mi trne i pokusavam da ustanem.Teturam se,vise nisam tako brza,ni ja ni moji refleksi. Opipavam prstima na levoj ruci lagano vrat.Leva strana vrata me jako boli i trne.Krecem od ispod usiju pa sve do sredine vrata,dolazim do zile koja me boli,polako je masiram da bih ublazila bol.Bacam pogled na prozor.Jutro je,ali ne vidim Sunce,sakrilo se iza oblaka,kao sto cu se ja skrivati iza Apolona.Sklanjam ruku sa vrata,otvaram oci i vidim krv.Krecem da vristim.Opipavam opet brzo i mahinalno moj vrat,na tom mestu nema nista,idem malo iznad i napipavam udubljenje izgledaju kao zubi.Krenem da trcim do kupatila onoliko brzo koliko moze covek.Pogledam u ogledalo,krv lije sa mog vrata,pidzama mi je krvava,levi dlan mi je sav krvav,cak je i moj prsten umrljan krvlju.Jedini detalj koji sam propustila je prozor,bio je otvoren dok su se zavese vijorile na vetru.Ne verujem jos uvek,gledam krvavu ruku i krvavi dlan.Krv se sliva sa dlana na pod,pada na plocice i pravi se mala barica.Ne mogu vise,teturam se i oci mi se od pritiska zatvaraju,nemam snage vise,narucito jer upravo krvarim...

Ja:APOLONE!!!!!!!!!!!

Vrisnula sam najjace koliko sam mogla.Vrata se u trenutku otvaraju i Apolon se pojavljuje pored mene.Ja padam a on me drzi u rukama.Gledam ga i polako dizem ruku ka njegovom licu,pomazila sam ga dok je on postao sav krvav,cak sam mu i lice iskrvavila rukom,ali ovaj put desnom jer sam pokusala da zadrzim krv obema rukama.Kroz prozor ulazi svetlost i obasjava ga,on se sija,a moja ruka na njegovom licu se ne sija,sto je za coveka normalno,On me je poneo dok je krv lila niz njegovu belu kosulju. Odneo me je trcecim korakom niz stepenice a dole su bili ostali ukucani.Leona mi je prvo prisla i gledala sam je u polusnu,jer mi je bilo jako lose.Uzela je moju ruku u njene ruke i pritom je iskrvarila svoje ruke.

D:Izvini mama,ne mogu da izdrzim...

Iztrcava napolje i vrata za njim ostaju otvorena,znam da mu je tesko da se kontrolise,jer mu je ovo prvi put da se susrece sa ljuckom krvlju.Apolon me spusta na kauc i Peter donosi komplet prve pomoci.Leona vadi flaster i vatu.Prislanja mali komadic vate i lepi je flasterom,mada komadic i nije toliko mali,ali dovoljno je velik da prekrije ugriz.

L:Sta se desilo?

Ja:Ne znam,spavala sam...

Apolon me mazi po glavi a ja pokusavam da ustanem,zaustavljao me je pa sam ostala da sedim na krevetu.Osetila sam veliki nalet hladnoce i tresla sam se.Apolon je brzo otrcao do nase sobe i doneo mi je njegovu majcu i njegov duks i helanke,a pod nadlakticom mu je bilo veliko i mekano cebe koje je uspomena na moj dom u New York-u.Pruza odecu koja je na gomili Leoni.

A:Presvuci je...*Leona je uzela odecu a on je pogledao u Petera*...Idemo po hranu,treba joj energija...

Pokusala sam da ustanem dok oni jos nisu krenuli.Ustala sam jedva i nisam mogla da stojim dugo jer sam se jako tresla.

Ja:Covek sam...

Peter se okrenuo i dotrcao je brzo do mene,ili bolje da kazem za sekundu se stvorio pored mene.Uplasila sam se i malo sam se strecnula jer nisam uspela najjasnije da propratim kako je stigao do mene jer sam videla samo njegove mutne obrise.Stavio je ruku na moje srce.

P:Da,covek si...

Kratko i jasno mi je rekao dok mu se ruka zagrejala na mojim nedrima.Pala sam na krevet a on i Apolon su se pogledali i izasli su napolje zatvorivsi vrata za sobom.

L:Bice nam svima tesko u ovim vremenima...Moras da se naviknes :)

Nasmejala mi se,i upravu je,jos uvek ne mogu da se naviknem i molim Boga da me ne pojedu na zabavi povodom Nikolove svadbe.Leona mi svlaci krvavu pidzamu i baca je na pod.

Ja:Kada ste zamenili stocic?

L:Nakon sto smo videli sta se desilo...

Opet mi se nasmejala,ali ovaj put nije pokazala zube.Pomogla mi je da se obucem i ogrnula je duks na moja ramena.Posto je majca bila na kratke rukave ja sam uvukla ruke u rukave duksa i zakovcala sam je.Leona me je pokrila cebetom i ususkala me je.I ako sam jos uvek sedela.Ne mogu da se pomerim,a jos uvek se tresem i osecam nenormalno veliku hladnocu.Leona se trznula i za trenutak joj se osmeh skinuo sa lica.Pogledala je u velike bele prozore kao da ocekuje svakog trenutka nesto,ili nekog...