Čistokrvna

Hvala ti

K:Znas sta?

Rekao mi je kroz osmeh dok je spustio pogled na mene.

Ja:Sta?

Nasmejala sam se i podigla sam glavu da po zadnji put pogledam to lepo lice.Kako mislim zadnji put?Verovatno osecam smrt kako me grabi i drzi izmedju prstiju,ali to je samo moj osecaj,koji me,skoro uvek vara.

K:Mnogo te volim...

Rekao je decijim i presrecnim glasom i krenuo je da me gricka za vrat i da me golica na sta sam ja krenula da se vrpoljim i nekontrolisano smejem kao i on.Koprcala sam se i vristala sam da me pusti a on me je sve jace golicao sve dok se nije omaklo i meni i njemu,tako sto je podigao glavu i tokom golicanja su nam se slucajno usne dodirnule,na sta je stao sa golicanjem i pogled mu se fiksirao na moje oci,a osmeh mu se skinuo sa lica,a ruke su se umirile,za razliku od srca koje sam mogla da cujem,i moje i njegovo.Mislim da moze da oseti drhtaj moje brade i moje ruke koja je na njegovoj podlaktici.Da,oseca to,ali ne zeli da me pusti,jer takodje oseca da ja necu da se on skloni od mene. Podizala sam glavu ka njemu polako,nezno,a on je zatvorio oci i nasrnuo je na mene i poljubac je bio nasilan,sto nisam ocekivala od njega,jer je obicno nezan,prijalo mi je to sto me je stezao jako u zagrljaju i sto su njegove tople ruke drzale moje iznemoglo telo.Da li treba da kazem vise?Otrgla sam se iz njegovog poljupca i stavila sam kosu iza uha i spustila sam glavu od stida a on je primakao usne korenu mog nosa i poljubio me je tu sto me je totalno najezilo,kao i njegovi prsti koji su prosli brzo kroz moju dugu kosu.Odvojio se od mene i skrenuo je pogled u stranu,mislim da je i njega stid,ali mu je glupo da to prizna,za ovih skoro nedelju dana upoznala sam ga savrseno,kao da smo zajedno godinama,prepoznajem nacin na koji gleda u svakom trenutku i prepoznajem svaki njegov osmeh, onaj kada se zeza,kada pokusava da slaze,kada me vidi,kada je zaista srecan i kada je zaista tuzan.Ne znam da li on toliko dobro poznaje mene,ali verujem,ne znam da li je istina,ali po meni je dovoljno da verujem,zar ne?

Ja:Kad stizemo?

Pre nego sto je Kajl pokusao da izusti nesto dok ja skrecem temu Robert,ili bolje receno njegov unutrasnji glas,alter ego,kako bih ja to nazvala.

R:Jos nekoliko minuta pa smo tu....

Ja:Okej....

Tiho i razocarano sam rekla jer sam ocekivala odgovor od odredjene osobe...Ne mucite mozak, ocekivala sam odgovor od Kajla...Nisam ga dobila od njega te sam samo spustila glavu i naslonila sam se na njegovo levo rame.Ovaj put nije spustio bradu na moju glavu,nego je ostao u istom polozaju cvrsto stezuci moje butinu i moju nadlakticu za koju me je drzao da ne bih pala.Odjednom je truckanje prestalo i Robertov korak se prvo usporio a zatm skroz zaustavio.Kajl me je uhvatio i sisao je sa Robertovih ledja noseci me u narucju.Robert se pretvorio u coveka i potrcao je pokusavajuci da bude u koraku sa Kajlom.

R:Treba neka pomoc?

K:Ne....

Rekao je Kajl dok je zamahnuo polako glavom usled negodovanja.Robert je zatim stao i nastavio je polako za nama slezuci ramenima.Uneo me je u kucu i spustio me je na krevet brzo uzimajuci dzezvu da mi skuva caj.Sipao je vodu i polozio je dzezvu na ringlu.''Cvrknuo'' je sporet i izvadio je jednu kesicu caja koju je polozio u solju.Budno sam pratila njegove pokrete i mnogo me je zanimalo sve sto on radi a po glavi mi se motalo koliko je on lep ustvari,kao da to nisam do sad rekla 1000000 puta...Ali,opet mi se cini kao malo,kao da mu treba vise paznje i ljubavi od mene,ili bar tako ja mislim,da,poludela sam, istina je...Naslonio se na sudoperu i udahnuo je duboko dok mu je glava bila spustena,verujem da je zaspao na trenutak,koliko ga mucim,verujem da ce se pokajati jednom,ustvari vrlo skoro zato sto je potrosio toliko trenutaka zivota i sto je zbog mene toliko puta bio blizu smrti,nikada necu moci da mu se iskupim za sve,i ako to silno zelim,ali verujem duboko da nisam sposobna i da nema jedinice koja bi iskazala moju zahvalnost prema tom prelepom rajskom bicu koje me je cuvalo kao malo vode na dlanu,i zelim da mu kazem jedno veliko i zasluzeno hvala.Spremam se psihicki da mu kazem sve sto mi je na dusi,disem duboko a on se vraca iz ''kome'' i zbunjeno dize glavu i dolazi polako do mene dok moje oci prate svaki njegov korak i najmanji pokret koji pravi tokom hoda,to prepoznatljivo sepurenje sirokih ramena i taj nonsalantan hod koji samo on ima,verujem da ga vise nikad necu videti.Prisao mi je i seo je pored mene,a ja ga jos uvek pratim pogledom a on je prvo gledao u pod a zatim je podigao glavu i okrenuo se da bi gledao ravno u mene.

Ja:Zelim nesto da ti kazem....

Spustila sam pogled i glavu sva postidjena i pomalo tuzna sa prigusenim osecanjem nostalgije.

Ja:Hvala ti za sve,za svako zrtvovanje,za svaku ranu koju si zbog mene primio,za svaki prelepi trenutak mog zivota kao coveka koji sam ovde prezivela,za sve zgode i nezgode koje smo pretrpeli zajedno,i verujem da si se u ovo vec uverio,ali volim te,jako...

Ponovo sam spustila pogled dok sam gutala suze u dubokom uzdisaju.On mi je podigao glavu i pogled mu se napunio suzama.

K:Da li treba nesto da dodam?Mislim da vec znas da te volim,odavde....*zamislio se na kratko proizvodeci onaj zvuk ''hmmm'' dok mu je pogled izgubljen,a osmeh pronadjen,u mojim ocima* ...odavde pa do kraja univerzuma...

Nasmejao se onako iskreno i lepo,sto je i meni izmamilo jos veci osmeh o povukao me je u njegov zagrljaj stezuci me jako i polako sapucuci na moje uvo.

K:Kako cu ja bez tebe,je li ludo moja?

Stegao me je jos jace dok sam osetila jednu toplu suzu na mojoj kljucnoj kosti...

Ja:Naviknucemo se,i ti i ja,znamo da moramo,znamo da nam nije sudjeno koliko god se mi trudili...

Krenula sam da jecam i placem kao malo dete dok me je on poljubio u vrat i prosiktao je tiho ''Pssst'' na sta sam ja zaustavila moj jecaj i progutala sam sve suze koje su se pripremale da pobegnu niz moje zarumenele obraze.