Čistokrvna

Naslednice...

Prosla sam pored njega krijuci pogled ispod gustih obrva.Nisam se osudila da se osvrnem i suocim se sa povredom koju sam mu nanela usled nekontrolisanog naleta besa.Cula sam njegove korake,priblizavao mi se,polako,stalozeno,jos uvek udisuci duboko i glasno,stezuci kosulju izmedju prstiju.Krenula je da mi trne usna,pocela sam da je grizem u nadi da ce povratiti osecaj,medjutim bez uspeha.Ocnjaci su bili zeljni mesa,usne zeljne krvi umesto poljubaca,a oci, oci prazne,kao da u sebi nemaju ni trunke emocije,osiromasene,zakrvavele beonjace pokrivene gustim trepavicama gledale su bledo.Ostri nokti su se zarivali u dlan,suzdrzavajuci glad koja je strujila celim mojim telom,toliko jako da se videla na povrsini zaledjenog ogledala zvanog lice.

A:Moras da jedes...

Stajao je na distanci,uplasen,ali i dalje zaljubljen Apolon je brinuo za mene,plasio se da ga ne ostavim,ne sada,ne ovako.Okrenula sam se na peti brzinom treptaja i prodrala se iz sve snage:

Ja:Nemamo vremena!

Bale su mi se slivale niz bradu od besa,ruke su mi se tresle od supljine koju je samo krv mogla da ispuni.Brektala sam od nemoci da se smirim,od nemoci da se iskontrolisem,od straha da cu ga ponovo povrediti,mozda i jace nego malopre.Progutao je knedlu u grlu i prisao mi je.Obrisao je bale sa moje brade i nasmejao mi se.Skrenula sam pogled grubo sa njega okrecuci glavu.Nije razumeo moje postupke,nije se ovome nadao,nije ovo zeleo,ali je morao da se pomiri sa tim.

D:Majko....

Pozvao me je Damjan na sta sam se okrenula i krenula da sikcem na njega,priznajem,zverka u meni se uplasila,vise ni svojim vampirskim culima ne verujem.Damjanove kandze su se iskezile u mene spremne da se odbrane od bilo koje pretnje.Smirio se,tolerantan kao i uvek,spustio je ruke uz telo i prisao mi je sireci ih ka meni.Zagrlio me je jako,setno,gotovo da se osecala nostalgija u vazduhu.Stajala sam kao stablo,rukama pribijenim uz telo sam gledala preko njegovog ramena. Polako sam polozila dlan na njegova ledja,pomoglo mi je da se osecam manje kao zivotinja. Ubrzo su se moje kandze bez komande zarile u njegova ledja i ogrebale ga otkrivajuci golu kozu ispod iscepane tkanine.Rana mu se ubrzo regenerisala uz njegov tihi jauk.Odvojio se od mene i okrenuo se bez reci,znao je da nisam ona stara,znao je da to nikada vise necu biti.Sve sto mi je preostalo je da slusam Damjanove korake i osecam Apolonov preziran pogled na potiljku. Primacinjao mi se i uhvatio me je za podlakticu.

A:Zasto mi ovo radis?...Zasto njemu ovo radis?...

Nastala je gotovo iritantna tisina koja je cak i meni smetala.Bez ikakvog obrazlozenja za moje divlje ponasanje sam istrgla jako ruku uz stegnutu pesnicu.Samo sam izasla ostavljajuci ga u praznoj sobi,punoj misli,glasnih misli skrivenih u njegovoj maloj lepoj glavi. Cuo se njegov uzdah i naslanjanje glave na stok vrata.

Xxx:Glorija...Naslednice....

Cuo se glas u mojoj glavi koji me je dozivao gotovo bespomocno.To je bio moj prsten,cekao me je,cekao je svoju princezu.Nasmejala sam mu se,gledajuci ga ocima pocrnelih od gladi,ocima stegnutih od trpljenja.Uzela sam ga u saku,nezno drugom rukom opipavajuci kristale,cuvare moci Kingsela.Stavila sam ga na prst stezuci saku.Idem po svoju osvetu,idem po ono sto mi pripada.Idem po krunu,makar me to glave kostalo.Osetila sam moc kako se prosiruje od moje sake,preko moje podlaktice,pa sve do mog smrznutog srca.Zakucalo je,jednom,naterajuci me da udahnem brzo i kratko.Opipavala sam grudi,ali vise se nije oglasilo,mirno je cutalo,kao zvono na Bogorodicinoj crkvi.Cutnja me davi,tmina me gusi.Apolonova ruka na mom ramenu me vraca u pocetno stanje.Uhvatila sam njegovu ruku.Osetio je prsten koji ga je opekao gotovo istog trenutka nakon kontakta.

A:Znas da su posledice nosenja tog prstena fatalne,narucito u tvom trenutnom stanju.

Drzao se za prst dok je cekao da ga senzacija vreline lave prodje.

Ja:Znam...

Pogledala sam ga u oci podizuci obrvu.Na sta se on nasmejao u pokusaju da sakrije zabrinutost za moje psihicko stanje.Izasla sam napolje ostavljajuci vrata otvorena,jer sam znala da ce moj pratilac da mi pravi drustvo na putu ka paklu.Cim sam krocila na travu osetila sam bol koji se na mom licu nije video,jer je sada vreme za sve osim za emocije.Spustila sam pogled i ugledala sam svoja bosa stopala.Nisam se na njih obazirala,jer ako ne mogu ovo da izdrzim onda ne zasluzujem da budem vampir.Pocela sam da trcim osecajuci svaku grancicu,svaki trn,svaki komadic blata na mojim nagim tabanima.Bila sam dosta brza od njega,ubedjena da ce me stici,i ako mi je bio sve dalje i dalje.Zedj me je vukla ka obali,ka vodi,ka mojem bratu i sestri ciju cu krv iz svetog grala piti.Od brzine kojom sam se kretala su mi krenule suze,prvi put su tekle niz moje lice bez emocija,hladne kao prazna postelja su padale na zemlju zaledjujuci listice koje su dotakle svojim smrznutim obodima.Sve dublje sam disala pokusavajuci da zaboravim bol koji se podvlacio pod kozu mojih bledih tabana.Dosla sam do plaze trceci pravo ka vodi.

A:Stani!

Uzviknuo je Apolon,sto sam ja ignorisala.Cim mi je nozni prst dotakao vodu zaustavila sam se vise nesposobna da suzdrzim bol.Ispustila sam jedno tiho ''Ahh''.Pekle su me rane ukrasene trnovima koji su onemogucavali njihovo zarastanje.

A:Daj mi da vidim...

Rekao mi je dok mi se prikradao.Zarila sam stopalo u pesak ne dozvoljavajuci mu da sazna izvor mog bola,i tacku moje slabosti,koja se dislocirala,koja vise nije on.Sagnuo se i uzeo moje stopalo u ruku.Obrisao je nezno zrnca peska sa njega i polazio je jagodicama prstiju uz moje stopalo upucujuci se ka mojoj nozi.Ne znam da li da odbijem jos jedan znak njegove neznosti.Iz neodlucnosti,ili cak iz neznanja ponovnog pruzanja ljubavi sam ostala ravnodusna skrecuci pogled sa njegovih ociju koje su me gledale pokrivene njegovim osmehom i ocnjacima zarivenim u donju usnu kao posledica pozude.Bez reci je spustio moje stopalo na pesak sto je prozurokovalo osecaj svakog zrna na neznoj i orknjenoj kozi mog tabana.

A:Molim te,dopusti me da te ponesem preko vode...

Ja:Mogu sama....

Izgovorila sam kroz jecaj uz pratnju peska koji se podvlacio pod moje otvorene rane i ponovo sam presamouvereno odbila njegovu pomoc.Ne znam kako cu preziveti toliku bol usled brzine koju ljudsko oko ne moze da registruje,ali znam da se necu vise ponizavati,jer vise nisam mala devojcica zavisna od njegove zastite,sada sam odrasla zena spremna da se uhvati u kostac sa malo slane vode.Zakoracila sam u vodu potopivsi oba stopala.Stezala sam zube ne dozvoljavajuci da se ista primeti spolja,svaka projekcija bola mora biti sacuvana unutar ruine. Krenula sam da trcim gaseci bol najbrutalnijim pretnjama.''Dolazim ti bato,dolazim ti seko. Cujes li moje korake rode moj?''