Čistokrvna

Suze

Podigla sam glavu i ispred nas je stajao ostatak copora,bili su srecni,znaci da su pobedili,a Robert se nasmejao,a zatim i svi ostali vukodlaci.Pogledala sam u njih i ja sam se nasmejala jer sam srecna sto je gotovo,medjutim nakon Kajlovog osmeha on je zatvorio oci i pao je zajedno sa mnom na travu.Nisam mogla da izvucem nogu jer mi je on lezao na desnoj nozi,pokusala sam i vristala sam njegovo ime,ne zbog moje noge,nego jer ne znam sta mu je sad,jer nisam veterinar nego medicinska sestra.Ostatak copora je prisao i pretvorili su se u ljude a Robert je drmao polako Kajla,nije govorio nista,ali je poceo sve jace i jace da ga drma kada je video da ne reaguje,Robert spusta glavu na njegova rebra i osluskuje da li se pomeraju,Kajl dise,tesko i kroz ocnjake,ali ipak dise...Uspela sam da izvucem nogu ali zbog velikog pritiska nisam uspela da ustanem,dopuzala sam do kajlove glave i poljubila sam ga u celo,pomazila sam njegovo mekano krzno,izgleda da nije bio dovoljno jak da se vrati u ljucki oblik,i ako je pored mene nedostaje mi,zelim da opet vidim njegove prelepe oci.Naslanjam njegovu glavu na moju butnu kost i mazim ga po glavi i cekam da se probudi,niko ne zeli da narusi savrsenu tisinu,a ja sam naslonila moju glavu na njegovo mekano krzno i cekala sam,samo mi je to i ostalo...Moja suza se slila niz moj nos i pala je na njegovo celo,on je krenuo jako da brekce,kao da ga nesto gusi,uplasila sam se i tiho vrisnula,odaljila sma se od njega jer je toliko jako brektao da sam mislila da ce se ugusiti.Jos uvek je bio u nesvesti,ali cini mi se da je imao unutrasnji sukob.

R:Hajde matori,probudi se...

Robert je promrmljao tiho dok ga je mazio po rebrima koja su se toliko brzo pomerala da pluca nisu mogla da stignu da upumpaju toliki vazduh koji mu je trebao,srce mu je toliko jako kucalo da sam se bojala da ce prestati da kuca u jednom trenutku,ali nije prestajalo,muci se,ili ga nesto muci,ali ne moze da otvori oci ili da se preobrazi u coveka.Ustala sam sa trave i odaljila sam se par koraka,iz straha da se ne trzne i ne ubije me,jos uvek se ne trza,ali to mogu da ocekujem svakog casa,u prvi mah mislim da je ovo epi napad,ali pena mu ne izlazi na usta,i ne trza se jako,sta li je to onda?Niko od nas ne zna niti se susreo sa icim slicnim ovome.Svi se brinemo,ali samo Robert i ja to pokazujemo, ostalima se to vidi samo u suznim ocima...

Xxx:Glorija...

Cuo se tihi i slabasni muski glas u mojoj glavi,Robert me je u tom trenutku pogledao dok mu je ruka jos uvek mazila Kajlova rebra,kao da osluskuje njegov dah koji se provlaci korz zube i prelama se preko ocnjaka,rebra kao da ce mu puci od siline kojom dise,suze krecu da mi teku,kako da ga gledam ovakvog,ne mogu...

R:Trazi te...

Tiho je rekao dok su mu oci bile nakupljene suza,ali nije hteo to da pokaze,sam je skrenuo pogled sa mene i potapsao je blago Kajla po rebrima,sklonio je ruku,ustao je i polako je krenuo ka ostatku copora.Ja sam vec uveliko bila pored Kajla i opet sam naslonila njegovu glavu na moju butnu kost.

Ja:Gde ides?

Zabrinuto sam ga pitala dok su mi suze klizile niz obraz a ruke su mu bile krvave zbog Kajlove rane na vratu koju sam opipavala u nadi da je zarasla nekim cudom,ali nije,jos uvek je tu...Robert je okrenuo glavu iz profila a pogled mu je bio na zemlji.

R:Samo ti mozes da ga spasis...

Rekao je tiho dok je polako odlazio,kao i ceo copor,sta je ovo?Ne mogu sama da ga spasim,kako da ga spasim?Ja sam samo jedan obican covek...Sta su mislili pod tim,kako da mu vratim snagu?Nemam blage veze sta da radim...Jos vise krecem da placem,ali ne pokusavam da ga mrdam,znam da mu je tesko,a ne zelim da ga ostavim samog...Poljubila sam ga u njegovo zatvoreno oko,trudila sam se da mi suze ne padnu na njega,i zbog toga sam ih u tom trenutku obrisala,jer ne zelim da mu pogorsavam ovu situaciju.Cujem njegov duboki uzdisaj,otvara usta da bi uzeo vazduh.U sledecem trenutku se pretvorio u coveka,htela sam da vrisnem od srece,ali nisam htela da narusavam mir.Pokirla sam rukom usta i suze su mi klizile niz saku koja je prekrivala moj iskreni i srecni osmeh.On je podigao glavu i pogledao me je sa osmehom,nije progovorio ni rec sam je podigao desnu ruku i pomazio me je po obrazu,uhvatila sam njegovu ruku sa moje obe ruke,poljubila sam ga nezno u prste skupljene u pesnicu oko moje leve ruke.Nakon tog osmeha koji sam uzvratila on je zatvorio oci i opet je pao u nesvest,ne mogu da verujem,on se preobrazio u coveka,i jos bolje,on se probudio...U trenutku kada je zatvorio oci dotrcali su ljudi iz njegovog copora na celu sa Robertom,on mi je prilazio sa velikim osmehom na licu i cucnuo je i poljubio me je u celo,zatim me je pogledao i jos uvek nije skidao,verujem iskreni osmeh sa lica.

R:Znao sam da ces ga spasiti,znao sam...

Zagrlio me je jako,u pocetku su mi podlaktice bile u vazduhu ali sam ih ubrzo spustila na njegova ledja,znam da se mnogo potresao i da mu ovaj trenutak mnogo znaci.Odvojio se od mene i poneo je nezno Kajla preko ramena,krenula sam da trcim za njim,jer je prilicno brzo hodao.Stao je da bi me sacekao a onda smo nastavili da polako hodamo i ja sam sve vreme bila pored njega,jer ne zelim da se odvojim od Kajla,spasao mi je zivot...Ponovo...Hodali smo kroz sumu,cini mi se kao da sam jednina ja gledala oko nas da vidim da li nas neko prati,ostali se nisu potresali i gledali su pravo,ostatak copora je bio malo dalje od nas troje kao da su nas pustali da pricamo bez bojazni da nas neko slusa, medjutim oni imaju perfektan sluh tako da nas opet cuju,pa mi to i nema neke logike.Polako smo izbijali na cistinu,drvece se proredilo i stigli smo do kucice,a Robert je tada ubrzao korak i malo je falilo da krene da trci do kuce i paketa prve pomoci.

R:Brate,moraces malo da smrsas....Ubucio si se malo...

Rekao je uz osmeh i potapsao je Kajla po zadnjici,udahnuo je duboko i napravio facu koja je odavala da mu je tesko da nosi Kajla toliko dugo.Ne verujem kako je i pored ovakve situacije zadrzao smisao za humor,on je moj idol,ali ozbiljno...