Čistokrvna

Pusti je

Skocio je za mnom i pokusao je sto blize meni da padna da bi mogao da me uhvati,na svu srecu uhvatio je moje besvesno telo i okrenuo se dok me je jos uvek jako grlio,tako da je on bio dole da bi me odbranio od snaznih talasa koji bi najverovatnije slomili moje krhko telo.Pali smo zajedno u vodu i znajuci da ja jos uvek disem vazduh on je poceo da pliva i iskocio je iz vode dok sam mu ja bila u zagrljaju.

A:Drzi se....

Rekao je mom telu,cula sam ga,ali nisam mogla da se probudim i da otvorim oci,da pomazim njegovo lice,da mu kazem da sam u redu i da ne bi trebalo da se brine za mene.Prebacio me je preko njegovog ramena i krenuo je da se penje,ali ovaj put brze,snaznije i na najkracoj mogucoj razdaljini.Spustio me je na travu dok su ostali dotrcali do mene.Robert mi je prisao i klekao je pored mene.Krenuo je da mi radi masazu srca sto je izbacilo dobru kolicinu vode iz mojih pluca sto me je automatski osvestilo. Otvorila sam oci i videla sam Apolona koji je bio sav mokar nakon manevra koji je malopre izvrsio, pomazila sam njegovo lice i osmehnula sam mu se.U tom trenutku sam na mesto Apolonovih ociju videla Vodjine sto me je prepalo pocela sam da placem,ubrzo sam cula Glasnikov glas.

G:Pusti je,pogledaj sta joj radis...

Zabrinuto je rekao na sta sam ja otvorila oci i nasla sam se u istoj prostoriji u kojoj sam bila okrenula sam se oko sebe,vratila sam se na pocetak,i Kajl je ziv,verovali ili ne.Prokleta vizija,oh Boze,glava me jako bole.Hvatam se za glavu na sta Vodja pusta moju ruku i u istom trenutku sam se osecala mnogo mnogo bolje,pogledala sam ga dok se on blago smejao.

Ja:To ce se stvarno desiti?

V:Zavisi...Buducnost je objektivna,menja se kao i nase odluke,kao i vetar...

Imitirao je zvuk vetra dok je polako mahnuo rukom,gestikulirao je pokrete vetra sto je meni bilo jako cudno,nakon gestikulacije nasmejao mi se,a ja sam se sa mislju da je ovaj covek lud vratila brzim korakom kod Kajla,bas kao i u viziji,samo sto sam ga ovaj put zagrlila,sve se ponavlja,i upravo ce Ricard pucati u mene,jej...Ricard je potegao pistolj,cuo se pucanj,a ja sam gurnula Kajla nekom nadljuckom snagom koju nisam znala da posedujem do sad.On je pao na zemlju,a s' obzirom da sam okrenula glavgu metak je samo zakacio moj vrat i pocepao moju kozu i ostetio sam spoljasnje tkivo na svu srecu,ne ide mu bas ovo ciljanje,a mozda je to uradio namerno,predpostavljam da jeste.Ogrlica koju mi je Kajl poklonio se pokidala a vuk se raspao jer me je on doslovno zastitio od ozbiljnije rane.Pala sam dole drzeci rukom vrat da ne bih gubila krv.Apolon je pokusao da se otrgne medjutim sluge su ga drzale i okupirali su ih sve,zadnje sto cujem je Damjanovo ''Mama...'' koje je tiho rekao u trenutku mog pada,jer su i njega drzali,otvorila sam oci i videla sam ga kako place,ovo znaci da umirem,i da je sve u zivotu objektivno,zar ne?Medjutim Vodja je krenuo da trci i za nekolikio trenutaka se nasao pored mene,klececi.Pocepao je kraj svog plasta i stavio mi ga je na ranu...

Ja:Zasto si me upucao?

Primakao se mom uhu i sapnuo mi je razlog pucnja.

V:Ovo je trebalo da te uplasi,ne da te ubije...Sledeci put kada nas ne budes slusala,bice mnogo gore....

Uzeo me je u narucje i krenuo je da trci ga izlazu dok su se svi opirali da bi me spasili iz njegovih kandzi,doslovno.Nakon sto smo izasli ispred vrata su stala dva visoka i snazna momka da niko ne bi izasao,ali im je receno da puste samo Magdalenu,a Vodja je usporio korak i krenuo je polako da hoda sa mnom u narucju.Padala sam u nesvest i zadnje sto sa videla je Magdalena,koja je bas kao u viziji isla ka vratima,prolazila je pored nas i samo nas je na kratko pogledala i krenula je ka svojoj ljubavi,ka Ricardu.Nakon toga sam pala u nesvet zbog velikog gubitka krvi,sreca te Vodja nosi crno pa se nista na njegovoj odeci nije videlo.Osetila sam kako se gusim sopstvenim vazduhom koji mi je ostao u plucima,naglo sam otvorila oci i nasla sam se u sobi u kojoj smo Apolon i ja bili kada smo zadnji put ovde ostajali na duzi vremenski period.Vrat mi je bio zavijen a glava me je uzasno bolela,dok je postelja oko mene bila izrazeno krvava.Pokusala sam da ustanem i jedva sam uspela nakon dosta mucenja i ispustenih zvukova koji bi trebalo da oznacavaju bol,pokusala sam da se dignem na noge ali u tom trenutku je usao Apolon.Pocela sam da padam i malo je falilo da udarim glavom o ivicu nocnog stocica,ali hvala Bogu na Apolonovim brzim refleksima i na tome sto je dotrcao do mene i uhvatio me je dok mi je glava bila jako blizu ivice,sekunda je falila do jos jedne povrede.

A:Dobro je...

Nasmejao se i primakao me je k sebi sto je dovelo do toga da poljubio moje celo i da me podigne nazad u krevet.Legao je pored mene i u tom trenutku sam samo zelela da ga gledam i nista vise.

Ja:Sta se desilo?

A:Nista specijalno,svi su se razisli,ostali su samo Nikol,njegova zena,i mi...

Rekao je dok je polako vrhovima prstiju sklanjao pramen kose sa mog lica.

Ja:Kada idemo kuci?

A:Kada se ti oporavis....

Rekao mi je kroz osmeh dok je krenuo da ustaje.

Ja:Ne idi...

Uhvatila sam ga slabasno za podlakticu na sta on nije mogao da ne odreaguje i vratio se nazad pored mene.Prilepila sam se uz njega i ubrzo sam zaspala u njegovom zagrljaju.On je nezno ceskao predeo iza moga uha sto me je jos vise opustilo.

A:Uskoro ces moci sama da se branis,ponovo...Ja ti opet necu biti potreban....

Rekao mi je i ako sam spavala i na to se nasmejao i poljubio me je u kosu i nastavio je da me ceska sve dok nisam upala u dubok san.Bio je jako hladan i tresla sam se u njegovom zagrljaju,sto je on izgleda primetio i pokusao je da se skloni od mene jer sam se jako tresla,a i napolju nije bilo uopste toplo.I ako sam jedva i plitko disala nisam htela da ga pustim,barem dok ne upadnem u dublji san.On je to shvatio i  ostao je jos nekoliko trenutaka da mi udovolji,jer sam ga se jako uzelela nakon svega.