Čistokrvna

Bilo gde...

Nastao je trenutak tisine koji sam ja prekinula jos jednim od mojih naivnih pitanja.

Ja:Sta je dalje bilo?

Tiho sam prosaputala na njegovom ramenu dok je on polako krenuo da prica brade naslonjene na moju glavu.

K:Prenocio je i u trenutcima tisine razmisljao samo tako lezeci u krevetu u koji ju je spustio dok je ona cvrsto spavala.Pogledao je pored sebe i video je nju,nasmejanu,i tako lepu kao sto je uvek bila.Njene oci su gledale njegove i ako je bio mrkli mrak oni su se videli jer mislim da znas da vampirima svetle oci u mraku....Ricard se nasmejao jer mu je toliko falila,jer ju je toliko voleo.Pokusao je da je nezno pomazi po obrazu ali njegova ruka je prolazila kroz nju.Ona je pokusala da ga uhvati za ruku ali nije uspela gledali su se u cudu cuteci a onda Ricard nije vise mogao da izdrzi i zagrlio ju je jako ali je ona nestala u istom momentu.Opsovao je kroz suze stezuci vazduh kao da je ona tu,u njegovom zagrljaju. Osetio je nesto u svojoj ruci.Pogledao je u neverici kroz suze u svoju stegnutu saku.Otvorio je saku polako i tu je bio jedan mali plavi leptir koji je svetleo jace nego njegove oci.On se nasmejao i prilicno je siguran da nije sve umislio,da je ona jos uvek ovde,i ako ni on sam ne zna kako.Leptir je elegantno sa njegovog dlana odleteo kroz otvoren prozor koji je imao velike bele zavese koje su se njihale na blagom nocnom povetarcu.Ricard je ustao i pokusao je da se sabere i samo je izasao na terasu stana i naslonio je ruku na gelender i spustio je glavu i zatvorio je oci na nekoliko trenutaka da bi pokusao da zaboravi ovo od malopre jer ga ona sve vise povredjuje,cak i samo secanje na nju boli.Osetio je nesto toplo na njegovoj desnoj saci.Otvorio je oci i podigao je glavu,video je nju kako sa andjeoskim krilima lebdi sa druge strane gelendera.Lagano mase krilima u leprsavoj plavoj haljini nalik na leptira. Nasmejala mu se tiho sapunuci mu na uvo:''Volim te'' Odvojila se od njega i nasmejala mu se,on je rekao ''I ja tebe'' na sta se ona onako slatko zakikotala i odletela je ka nebu dok su njegove oci pratile njenu senku i njena velicanstvena krila iz kojih je izletelo jedno pere koje je palo njemu pred noge. Podigao je to malo pero koje se pretvorilo u zvedanu prasinu koja mu je u pesmi ''Univerzum'' kratila vidike.Praisna je ispala iz njegove ruke kroz njegove prste i nestala je u magicnim trenutcima cak ni nedodirujuci zemlju.Samo se nasmejao i bacio je pogled na zvezde u daljini horizonta na skroz cistom nebu.Usao je unutra i video je na malom satu da je 4 ujutru i da treba uskoro da izadje odavde,obecao je da ce otici cim svane,sto je i uradio.Navukao je pantalone,zakopcao kosulju,namestio kravatu i preko obukao sako.Samo je brzo stavio sesir na glavu i uzeo je mali notes sa pesmama koji mu je ostao na stolu dnevne sobe gde su jos uvek bile slike.Zastao je na trenutak i bacio je pogled na slike.Na jednoj slici je izgledalo kao da ga ona nasmejana gleda pravo u oci.Podigao je tu sliku i pomazio je njeno lice a zatim ju je ubacio u notes koji je smestio u unutrasnji dzep na sakou smireno namestajuci rever. Uhvatio se za srce ispred kojeg je bio notes,u unutrasnjem dzepu.Stajao je tako nekoliko sekudni a zatim se vrati u normalu i izasao je napolje iz njenog stana.Nije ga zakljucao jer bi Alberto trebao uskoro da stigne.Polako je isao ka zeleznickoj stanici gde ga je svaka sitnica podsecala na nju,kako je moguce da se neko koga poznajes samo jedan dan tako ureze u tvoje srce da nikad neces moci da ga zaboravis?A hteo je da joj pruzi vecnost koju ce zajedno provesti,onoliko dugo koliko ce ziveti.Ali nije njegova greska,Vodjina je,ali to on nije mogao da shvati,jer je uvek za sve krivio sebe,bio je takva licnost.Samo je usao u voz i kada ga ja kondukter pitao kuda ide rekao je nostalgicno gledajuci kroz prozor ''Bilo gde,samo dalje odavde''.Kondukter je samo klimnuo glavom i predao mu je kartu na kojoj je pisalo ''Bilo gde''.Ricard ju je uzeo i smotao ju je u svoj notes skupljajuci uspomene vezane za nju,a bilo ih je tako puno.Kondukter je otisao a on je izvadio sliku i samo je gledao u nju satima sve dok nije trebao da izadje na svoju stanicu.Nikada se vise nije vratio tamo,nije imao hrabrosti,niti srca,a postao je,blago receno zivotinja.Bio je miran i cudljiv sve dok ti nisi dosla.Primetio te je jos kada si isla u skolu,i od tad te je pratio svaki dan nemo posmatrajuci tvoju lepotu,a ti ga nikad nisi videla,jer je bio odlican u sakrivanju,a kada si postala vampir nisi mogla da ga osetis jer je on naucio da zamaskira svoj miris,mozda si nekad imala osecaj da te neko prati,i bila si upravu...Cekao je dan kada si trebala da dodjes u zamak,kod njega,cim si uvedena u njegovu sobu on te je nemo posmatrao i ostao je bez reci,nije hteo da te napadne kada si se borila protiv njega,nije mogao,to je kao da je digao ruku na Magdalenu,i moram da priznam da cak i mene podsecas na nju,a kamolit njega...Cini mi se kao da ti je posvetio pesmu,samo tebi,ali ne verujem da se secam svakog stiha,ali pokusacu da se prisetim barem jednog dela...

''Samo sam je gledao,

onako iz daljine,

dok sam cekao,

da me pusta zelja mine.

Ona je bila tako lepa,

i tako je licila na nju,

a meni se srce cepa,

kad je se setim.

Moj zvedani raju,

ne zelim da te povredim,

samo zelim da te poljubim,

ali nemam snage,

da se prepustim,

da zaboravim,

da te zagrlim...

Ne ljuti se lepotice,

nismo ovo hteli,

ja sam hteo nju,

a ti nekog drugog,

oboje znamo da ovo

nismo smeli.A sta to?

Da se spojimo u 

jedno,pokusao sam

da je zaboravim,

ali ne ide mi.

Potrudi se devojcice,

da me osvojis,

pa da je zaboravimo 

zajedno,jedno uz drugo.''

Cvrsto sam ubedjen da pesma ovako glasi,i da ju je sastavljao dosta dugo,po jedan stih svaki put kad bi te posmatrao i pratio.Koliko god da te on voli,ja te volim vise...