Čistokrvna

Oslobodi me

Krenuo je da me nosi,ja sam se bacakala,udarala ga nogama i ujela sam ga na kraju za ledja,nije reagovao,trpeo je,a u glavi mu je bilo samo da me dostavi citavu,ne znam kome :( 

M:Jer se dobro drzis mala?Ne brini,uskoro ces doziveti najlepsu noc u tvom zivotu...

Udarala sam ga rukama i nogama,nisam imala glasa da vrisnem,znam koji scenario sledi nakon sto me odnese ko zna gde.Odjednom je otvorio vrata i spustio me je na pod.Vrata je zakljucao pre nego sto sam stigla da umaknem.Znam da sam jaka i pokusala sam da provalim,a pritom sam sve vreme bila u dzaku.Vrata su isuvise jaka.Osetila sam prisustvo vampira.

Xxx:Zdravo lepotice :)

Dotrcao je ispred mene i klekao je.

Xxx:Moja gospodarice...

Izgleda da zna da sam Kingsel.Uhvatio je nezno rukom konopac oko mojih kolena,odvezao ga je i ustao.Povukao je dzak na gore,skinuo ga a meni je kosa pala na lice od brzine kojom je to uradio.Sklonio mi je polako i osecajno kosu sa mog lica i pogledao me je.Imao je crvene oci,znaci nije vegeterijanac :P Imao je braon kosu i bio je prelep,ali ne po mom ukusu.Mogu da mu procitam misli,sa mnom zamislja najlepse trenutke,i zove se Ricard.

R:Prelepa si :)

Ja:Hvala,ti si princ Ricard?Iz susednog kraljevstva?

R:Bila si mi obecana na nasem rodjenju.Rodjen sam kao covek,ali sam pretvoren da bih sto duze vladao kao najbolji...

Ja:Zelim da odem odavde....

R:Ne dok mi ne das ono sto zasluzujem,sto mi je obecano....

Znam o cemu se radi,odgurnula sam ga,od siline udarca je poleteo i udario je glavom o zid,a zid se ulubio.

Ja:Bas si tvrdoglav :D

 Potrcala sam ka prozoru,posto se uzdizao nisam imala vremena da ga otvorim,pesnicom sam ga polomila,komadici stakla su bili zariveni u mojoj ruci,nisam imala vremena da izvadim,on je krenuo ka meni sav besan,skocila sam i uhvatila sam se za parapet na spratu ispod.Sela sam na parapet,naravno kameni.Odmorila sam malo i krenula da vadim staklo iz sake.Naravno rane su odmah zacelile.

Otvorila sam prozor i usla sam.Uznemireno sam otrcala do tamnice,predpostavljam da su tamo.I bili su.....Osetili su moje prisustvo i jako su se obradovali.

A:Ljubavi......

Pokusala sam rukama da savijem sipke,ali su bile isuvise jake,verovatno je ovo dizajnirano za vampire :P 

G:Oslobodi me seko....

Opipavala sam bravu i zamisljala sam odgovarajuci kljuc,cini mi se da sam videla takav kljuc kod Velikog,ali kako da se vratim opet tamo?

Ja:Vracam se odmah,sacekajte me....

Klimnuli su glavom,ne bas u isto vreme,ali od svih sam dobila potvrdan odgovor.Dotrcala sam do glavne prostorije gde je bio Veliki.

V:Kako si se oslobodila?

Skrenula sam pogled sa njegovih ociju i pogledala sam u zid,jer nisam znala sta da mu kazem.Mozda da sam se teleportovala,ili ima vremena da mu sve prepricam.

V:Nema veze,neces dobiti kljuc.

Ja:To cemo jos da vidimo.

Namestila sam se onako za borbu,on je zbacio plast sa sebe i krenuo da trci ka meni.Posto se kod nas vampira sve desava u delicima sekunde ja sam ga zaustavila,lupila mu levi krose,desni aperkat,on me je sutno i ja sam pala,povukla sam ga za nogu pa je pao preko mene,prevrnula sam ga i u sledecem trenutku sam sedela na njemu,lupala sam mu direkt,pa levi krose i ispustala sam vrisak i ako me nije ni takao,verovatno sam ga toliko jako udarila da je mene bolelo.

Ja:Daj mi kljuc od tamnice,da Bog da se ugusio u zlatu.

On me je uhvatio oko stuka sa obe ruke i bacio me je u stranu.Docekala sam se na noge,a on je ustao kao macka i krenuo je opet na mene.Uhvatila sam ga za glavu i zakacila sam se za njega kao krpelj.Opet sam ispustila vrisak,ali ovaj put ne toliko intenzivno.Pokusao je da me zbaci za sebe,mrdao se levo desno i na kraju je jako udario o zid,sa namerom da me povredi naravno,i bolelo je,ali se ne dam.Uhvatio me je za vrat,i pokusao je da mi otkine glavu ali nije uspeo,u trenutku sam okrenula njegovu glavu za 360 stepeni i cuo se onaj dobro poznat zvuk.Njegova glava mi je bila u rukama a telo mu je palo na zemlju,zajedno sa mnom.

Ja:Dobro je proslo...

Bacila sam njegovu glavu u kraj,njegovo telo ne smem da spalim,jer ako ubijem njega,ubijam automatski sve vampire u Evropi,a ima ih puno.Mada me cudi kako se jos uvek nisam cula sa Velikim koji upravlja Americkim vampirima,cak ne znam ni koje ni sta je,ali me nije briga,samo ovaj mi je kum.Posto smo povezani,ako ubijem njega,automatski sam ubila i sebe,glupost.Krenula sam da ga pretresam i nasla sam kljuceve oko njegovog pojasa,i Gustavovu amajliju.Dotrcala sam do tamnice onoliko brzo koliko vampir moze...

V(Veronika):Seko ni trenutka nisam sumnjala u tebe :)

Svi su se obradovali i jedva su cekali da ih oslobodim,a do pre nekoliko trenutka su beznadezno sedeli na hladnom betonu u tamnici,inace su svuda bili skeleti vampira,poznaje se jer je nas skelet svetliji,uglavnom nam treba puno vremena da umremo od gladi(zedji).Nekih 1-2 godine.Jako smo izdrzljivi,sto nas cini posebnim....

A:Draga moja,znao sam oduvek da si posebna,magicna....

Poljubili smo se,a Gustav je nakon poljupca skocio da ga zagrlim,prisla je i Veronika i bio je to jedan topao(?!) grupni zagrljaj....Mislim kako moze da bude topao kada smo hladni kao ledeni breg???Ali,mozda je do ljubavi?

G:Hajde ljudi,idemo....

Otrcali smo iz tamnice koliko nas noge nose,naravno ja sam ''vodila kolo'' jer sam najbrza...Zatekli su Markesovo telo kako lezi na tepihu.

A:Kako si?

Ja:Duga je to prica....

V:Bice dobro za nekoliko nedelja,doslovno ce mu izrasti glava....

G:Nebitan je,hajde idemo..

Pozdravili smo se,a Gus je bio tuzan jer ne zna gde mu je amajlija...

Ja:Zamalo da zaboravim.....

Izvadila sam amajliju i Gus se jako obradovao,zagrlio me je i nestali su uz talas magle.

A:Hajde,idemo.....

Teleportovali smo se ispred Anine i Markove kuce,pokucala sam,a Ana je otvorila i bez reci nam je pruzila Damjanov ranac,i mali je izasao i zagrlio nas je.On nije Cistokrvan,on je sad besmrtno dete,ali nije pretnja,jer on jos uvek ne zna sve o sebi...

Ja:Idemo kuci...

Apolon ga je poneo i otrcali smo kuci.Tamo su nas docekali zabrinuti Leona i Peter.Damjan je prisao i zagrlio ih je.Nakon ispircane price,sokirali su se.

L:Sad moramo da cekamo na Markesovu osvetu...

Pogledali smo se,videla se zabrinutost u zlatnim ocima...Ostaje samo da cekamo....