Čistokrvna

Idemo...

Ubrzo sam osetila stranu tecnost kako se podvlaci pod moju kozu,kako razara moj krvotok i usporava moje disanje.Pala sam Apolonu u narucje,ni prvi ni poslednji put je bio tu da me uhvati,da spreci moj pad,da me zastiti,zato sto me voli,ili zato sto je to njegova duznost.Gledao je u moje usne sa nostalgijom u ocima,kao da ih nije video mesecima,godinama.Presao je prstima preko moje donje usne brisuci ledeno hladnu krv koja se u mlazu spustala niz moju bradu.Podigao je glavu ka prozoru gledajuci u zvezdano nebo koje mu je vracalo najlepse uspomene koje je stvorio sa mnom.Stegao me je u svoj zagrljaj polako podizuci moje telo sa poda.Spustio me je nezno na krevet rukom prelazeci preko mog ramena.Podizao je ruku ka mom vratu opipavajuci otisak zuba koji je za njim ostao.Sklonio je ruku sa mene ostavljajuci na jagodicama prstiju ostatke moje krvi koju je dodirom pokupio sa ugrizne rane.Poljubio me je u celo dok mu se jedna usamljena suza iskrala iz oka.

A:Ovo nije prvi put da te izgubim,i da te gledam kako propadas pred mojim ocima...

Pao je nad kolena predamnom ispustajuci bolan jecaj.Brisao je suze placuci kao malo dete nad mojom posteljom.Uzeo je moju ruku medju svoje i ljubio ju je kao da vise nisam sa njim, kao da zna da cu kada se probudim biti nega druga osoba,da cu postati zver od koje je uvek bezao,a koju ce morati da voli.Znao je da vise nece videti pred sobom onu Gloriju u koju se zaljubio.Kao i on,videla sam samo mrak,cula sam samo tisinu i osecala sam samo bol.Praznina i hladnoca koje su ispunjavale moje telo se nisu povlacile,nisu me ostavljale na miru.Srce se potpuno zaledilo,nesposobno da oseti krivicu,da oseti ljubav ili bilo kakvo drugo ''ljutsko'' osecanje.Ne znam sta ce se desiti kada ponovo otvorim oci,ali sam ubedjena da nece biti dobro.Mrak pred mojim ocima se ubrzo pretvorio u svetlo,otkrivajuci prelepi pejzaz.Videla sam pred sobom onu nesigurnu,samu,stidljvu devojcicu sa zbunjenim malim okicama koje su gledale u velikog sivog vuka na prozoru.Krenula sam da je pomazim po njenim malim repicima, ali me je gledala prazno,kao da me ne poznaje.Kao da je razocarana u mene i u moje odluke. Znam da ne podrzava moju osvetu upucenu bratu i sestri od kojih sam bila celog svog zivota odvojena.Ubrzo sam pribila ruku uz svoje telo odustajuci od pomisli da je dodirnem,verovatno sam se i sama uplasila od njene osude.Vec u mom sledecem treptaju sam ponovo videla tamu pred sobom,ponovo sam osetila drhtanje uzrokovano hladnocom.Svuda oko mene je bila suma koja je skrivala drvece pod velom mesecevog sjaja.Iz praznine tame se otvorio par vucijih ociju koje su u moje kosti uvlacile jezu.Poceo je da rezi otkrivajuci svoje ostre ocnjake spremne da me napadnu svakog trenutka.Oko njegovog vrata se tresla ista ona ogrlica koju sam dobila od Kajla,koju je Ricardov metak satkan od belog zlata pokidao na komade usmesto mog mesa.

Ja:Kajle...

Pozvala sam njegovo ime sto je njega razljutilo i nateralo da izadje pred mesecinu.Ostala sam bez reci na prizor koji me je cekao.

Ja:Alfa...

Tiho sam premolila preko usana njegov nadimak koji sam mu licno dala.Ponovo je poceo da rezi na mene otvarajuci usta iz kojih su lile bale.Skocio je na mene dok je brzi pokret njegove sape ukrasene kandzama uperenih ka mom licu propraceni mojim vriskom.Zatvorila sam oci ocekujuci da me zgromi sirova snaga njegove misicne mase i ako sam vec u sledecem trenutku prozivljavala moj sledeci strah,samocu.Smrtno sam se plasila da cu se jednog dana probuditi i da necu nikoga zateci pored mene.Da ce me moj zastitnik,a pre svega moja ljubav,napustiti.To sam i videla,mene,samu.Ostavljenu od svih onih do kojih mi je ikada bilo stalo.Ne mogu da trpim vise izdaja,izdao me je Kajl,izdali su me rodjeni brat i sestra,samo cekam trenutak kada cu sama sebe izdati,i mislim da je taj trenutak konacno dosao.Trenutak kada cu pogaziti sva svoja uverenja,i sva svoja obecanja,sve svoje principe koje sam striktno drzala sve do trenutka kada su me izdali oni najblizi,oni najmiliji.Nista do sada nije uspelo da probudi u meni toliki bes koji sada struji i dovodi moju granicu tolerancije do kljucanja.Nikada nisam mislila da ce mi se ovako nesto desiti,nikada nisam mislila da cu ja biti ta osoba koja mi je izazivala gadost.Oduvek sam mrzela ljude koji su spremni da urade sve za osvetu,koji su spremni da postanu zivotinje samo da bi isterali svoje,a takva sam postala.Jos uvek ne znam sta sam sposobna da uradim, dokle cu moci da guram sa mojom namerom da serviram njihove glave na tacni,ali sve sto znam je da necu odustati ni po koju cenu.Ili oni ili ja.Ponovo sam se vratila u stvarnost,u svoje iznemoglo telo.Otvorila sam oci i pred sobom sam ugledala Apolona koji me je jos uvek drzao za ruku glavom zaronjen u belu posteljinu.Pomazila sam ga drugom rukom po kosi na sta je on podigao glavu i pogledao me je iznenadjeno ocima crvenim od suza.

A:Glorija,ovo nije moguce...Ti,ti si budna....

Mucao je od straha koje su mu moje crvene oci izazvale.Ustala sam prozirno gledajuci u zid. Primacinjao je ruku mom licu na sta sam ga odgurnula toliko jako da je udario celim telom o zid nakon cega je pao na pod.Otrcala sam do ogledala u kupatilu odvaljujuci vrata iz stoka.Bila sam upravu,to vise nisam bila ja.Zakrvavele oci,ocnjaci spremni da probiju kroz meso,ruke spremne da sve sto dohvate pretvore u prah.Postala sam zivotinja,postala sam zver,postala sam masina za unistavanje,postala sam sve ono sto sam mrzela,i to samo da bih se osvetila. Ne mogu vise ni da gledam svoj obraz,gadilo mi se sve sto sam videla,vec mi nedostaje covek koji je do pre nekoliko trenutaka stajao pred ovim ogledalom.Pored mog odraza videla sam Apolona koji je stajao i oslanjao se na stok vrata duboko disuci i pridrzavajuci rukom grudni kos od bola.Okrenula sam se toliko brzo da je moja kosa jedva uspela da proprati moje pokrete Cak ga nisam ni pitala da li je dobro,sto bi stara Glorija definitivno uradila,mada doduse stara Glorija ne bi imala snagu da ga odgurne niti petlju da odbije njegovu ljubav.Prilazila sam mu polako,odlucno spremna da se suprotstavim svemu sto bi mi rekao.Umesto njegovog pridikovanja cula sam tisinu,ponovo.

Ja:Idemo...

Rekla sam lomeci njegovu cutnju kao staklo.Nije mi se protivio,samo je potvrdno klimnuo glavom jos uvek drzeci mesto kojem je udario o zid usled njegovog neuspelog pokusaja deljenja neznosti sa mnom,sa zverkom.