Čistokrvna

Pismo

Ja:Pa dobro dete,jer si ti normalan?

D:Sto?

Ja:Isti si otac!Kako sto?Pa sto pravis coveku problem?

D:Rekao sam da ga necu tuziti....

Nastavlja da hoda a ja opet idem i pokusavam da nagovorim mog sina da se ponasa normalno... Prilazi ka ostatku nase porodice i stvara se vrlo neprijatna tisina koju jedino ja pokusavam da prekinem...

Ja:Idemo kuci...

Svi su obracali paznju na kola a mi smo samo otisli sto je brze moguce.Stali smo ispred kuce a Leona je bila u suzama,nije isto kada ti pricaju o udarcu o kola i kada to gledas,i ako znas da vampiru od kola ne moze ama bas nista da se desi.Usli smo polako,jedan po jedan.A onda se svako rastrkao na svoju stranu.Pala je noc,ja lezim u krevetu i gledam nesto na tabletu dok moj suprug po obicaju isprobavao nove igrice...

Ja:Dragi,mogu da te pitam nesto?

A:Naravno,naravno....

Rekao je brzo i ishitreno dok je igrao igricu te nije skidao pogled sa ekrana telefona.

Ja:Sta bi sve radio sa mnom da sam tek sada postala vampir?

Spustio je telefon na nocni stocic i obgrlio me je polako rukama,poljubio me je u slepoocnicu i naslonio je njegovu glavu na moju.

A:Voleo bih te,kao i uvek i zauvek :)

Nasmejao se i prepustila sam se njegovom snaznom zagrljaju nekoliko trenutaka...

Ja:Da li postoji nacin da ti i ja opet postanemo ljudi?

A:Za mene nema nade,ali ti bi mogla da postanes covek,jer si cistokrvna,sto znaci da tvoj vampirski gen moze biti isisan...

Ja:Sta dalje?Sta ako zelim da opet budem vampir?

Bila sam jako radoznala,kao i uvek,jednostavno nisam mogla da se suzdrzim...

A:Morali bismo da sacekamo....

Ja:Koliko?

A:Nedelju dana,nije mnogo,zar ne?

Opet se blago nasmejao,i ja sam se isto nasmejala,onako,ustvari ne znam ni ja zasto sam se nasmejala,valjda je to ljubav...Ostali smo tago zagrljeni do jutra i nismo zeleli da kvarimo besprekornu tisinu...Jutro je,sunce sija,ali hvala Bogu ovaj put ne pada na nas,nego na posteljinu.Apolon polako ustaje,a ja istraumirana cinjenicom da mogu da postanem covek stavljam ruku ispred zraka sunca,sijam se,pao mi je kamen sa srca.Mogla sam normalno da ustanem.Obukla sam Apolonovu majcu,mislim da je to neka sluzbena,ima logo njegove firme,na ledjima crne majce pise velikim plavim slovima ''APOLO''

Ja:Ko je smisljao ime za kompaniju?

A:Ja :)

Ja:Mogao si da dodas slovo ''N'' na ovo :)

Pokazujem mu prstom na moja ledja i okrecem se.

A:Ovo zvuci lepse...*prilazi mi i ljubi me u celo,krece da prica dok su mu jos usne na mom celu*...Idemo u lov,ti ostajes...Ne ljutis se?

Ja:Ne :)

Nasmejala sam se a on je zakopcavao dugmad na kosulji,otisao je.Ja sam izasla iz sobe da bih pozvala Damjana da ide sa njima u lov.On je stajao pored prozora i gledao je u njega.Sunce je bacalo svoje zrage na njega,lice i vrat su mu se presijavali a oci su jos vise dosle do izrazaja.Usudjujem se ponovo da prekinem tisinu izmedju nas.

Ja:Sine,hajde,moras da se povratis,idi da lovis.

D:Ok....

Onako pezdusno je to rekao,kao da mu nije stalo do njegovog zivota i zdravlja,ali je na kraju ipak posao obucen u sivu trenerku i crnu bajcu,a crno-bele nike patike su obavezne...Ostala sam sama u njegovoj sobu,obuzela me je neka tuga jer sam se prisecala njegovih najcrnjih dana,dana kada je bio kao biljka,kada je mirovao,tugovao,gladovao i razmisljao samo o njoj,sada ga je to malo popustilo,ali sumnjam da je ne voli vise..Prisla sam prozoru i otvorila sam ga,dopustila sam Sunce da obasja i zagreje moju hladnu kozu.Gledala sam to okrutno drvo koje je mog sina podsecalo na ono pod kojim je sedeo sa njom,kada bolje razmislim,sve ga je podsecalo na nju...

Ja u sebi:Zar zivot nije surov?

Nastavljam da obasjavam moju kozu,nego sva sreca da nigde blizu nema nekog veceg komsiluka,inace bi svi mislili da sam lampa,ali Boze moj,kao sto rekoh:Zivot je surov....U tom trenutku ispred mene se pojavljuje golub,crni golub...Drzi pismo u nogama,uzimam pismo a on mi prilazi,staje na moju ruku i ne mrda se neko vreme.Premestila sam ga na moje rame da bih mogla da procitam pismo,koje je ocigledno od Nikola.Prvo gledam njegovu spoljasnost,zapecacen je simbolom klana Skorpija ciji je on vodja i osnivac,znaci to je samo skorpija.Prelazim prstom preko sad vec suvog pecatnog voska,polako prevlacim na gore i krece da se cepa.Vadim parce hartije i krecem da citam jako lep i citljiv Nikolov rukopis.

''Draga Glorija,

Sto se mene tice mozete da dodjete kada god hocete,zeleo bih da dodjete na zabavu koja ce biti za 2 dana,molim vas da obucete dugu haljinu a da gospodin Apolon obuce odelo,takav je kodeks oblacenja.Sto se tice Lize,ona je postala jako cudna od zadnjeg njihovog susreta,ne jede,ne pomera se,samo sedi na stolici koja je pored velikih prozora i nasloni ponekad glavu na zavesu ali odatle se nije pomerila vec 3 meseca,jako me plasi i mislim da je njen jedini lek on,kao i ona njegov.Molim da ga povedete na zabavu,a sada svetlije teme.Ozenio sam se,u potpunoj tajnosti,pre 2 dana,to je jedini motiv zabave.Nema na cemu,ako vam ikada nesto zatreba,ne ustrucavajte se da posaljete pismo....

                                                                                                                Nikol Ivanov,Bec''

Ako nisam vec napomenula,on je iz Rusije poreklom,ali mu je majka iz Beca,otac ga je napustio nakon rodjenja pod izgovorom da ide da radi,ali se nikada nije vratio te je ostao sa majkom,ona je umrla kada je on imao 18 godina,od tuberkuloze,sto je tada bila cesta i neizleciva bolest.Tada je lutajuci poljem u potrazi za mirom naisao na vampira,taj vampir je bio smedje kose i crvenih ociju,on je klecao i ''jeo'' ili da bolje kazem,grizao neduznu seljancicu. Primetio ga je te se okrenuo.Seljancica je vec bila mrtva a Nikol je krenuo da trci ali se taj vampir stvorio ispred njega,na svu srecu ga je pretvorio a ne ubio,valjda je prepoznao da je on snazan visok i jak covek koji ima odlicne kvalitete da bi postao vampir,cak je bio i zilav i izdrzljiv,Probudio se 3 dana kasnije na istoj toj poljani,odmah je striktno odbio da ubija ljude,bas zbog toga sto je gledao kako ta devojka umire.A kako ja to znam?Pa o tome nisam smela da ga pitam,jer je ta gromada od coveka jako osetljiv,te nisam htela tu da kopam,ali usled duzeg kontakta uspela sam da ''iskopam'' nesto iz nejgovog secanja.Pustila sam goluba da odleti sa mog prsta i ostala sam sama,ponovo.

Ja u sebi:Kako brzo prolazi vreme,ali ga ja kao vampir imam dosta...

Na to sam imala blagi osmeh i sisla sam dole u dnevnu sobu.Pogledala sam u prsten koji sija na mojoj ruci,sta bi bilo da sam covek?Mislim da po prici moje sestre,nebi mi se nista desilo,idalje bih bila Kingsel,zar ne?