Čistokrvna

Pepeo

Udisala sam duboko pritisnuta tremom gledajuci izgubljeno kroz prozor nase spavace sobe.Gotovo da podesecam samu sebe na Damjana kada je bio u depresiji.Cula sam teske i prisiljene korake kako ulaze u nasu sobu.

A:Da li si spremna?

Pitao me je zabrinuto cekajuci da se ja okrenem.Tisinu je razbijalo samo njegovo otezano,njemu nepotrebno disanje.Bez reci sam otrcala u kupatilo na sta je on usporeno regovao samo me pozvajuci imenom kada sam mu ja vec zalupila vrata.Stajala sam pred ogledalom gledajuci ono sto mozda vise nikada necu vise videti na mom telu.Opipavala sam tamne podocnjake,osecala sam ih pod prstima,bili su hladni,kakva cu ja cela biti.Tapkala sam moje vene na rukama i na sakama,znajuci da ih vise nikad necu videti,gledala sam svoje oci, moram dobro da ih zapamtim,jer mi je ovo poslednji put da ih vidim ovakve,prirodne,ovakve moje.Uhvatila sam se za srce,ovo ce mi biti poslednji put da ga osetim kako kuca,pored njega sam i osetila moja pluca.Opipavala sam moje usne koje su se pomerale svaki put kad bih udahnula,ovo je nesto sto mi vise nece trebati za odzravanje zivota.Jer ce mi za odrzavanje mog zivota,biti potrebna krv.Istrcala sam iz kupatila ocekujuci da vidim njega u istom polozaju u kojem je bio,ali njega nema.Sve sto je za njim ostalo bio je spric sa njegovim otrovom na krevetu.Odlucila sam,idem da se osvetim onima koji su mi zaboli noz u ledja,idem da se osvetim mojoj sestri,i mom bratu. Zgrabila sam spric trcecim korakom prislanjajuci ga ka mojoj ruci u jednom brzom pokretu,bez ikakvih smetnji moje grize savesti.Ubrzo je proradio razum u meni i pocela sam da se premisljam na par trenutaka,jer ipak su mi najblizi rod i jedina porodica koju imam,ali bez obzira na to,izdali su me za njih nema milosti,niti oprostaja.Sto sam vise priblizavala iglu svojoj kozi,sve vise me je hvatala nervoza i sve vise me je oblivao hladan znoj.Zatvorila sam oci cvrtso cekajuci da osetim ubod.

A:Stani!

Prodrao se Apolon,sto je mene nateralo da brzo otvorim oci i od straha od sada vec nepoznatog ispustim spric.Od jacine njegovog pucanja otrov se razleteo svuda po podu,a jedna kapljica je zalutala na moju podlakticu,nakon cega sam brzo osetila senzaciju toplote,gotovo da me je kapljica pekla ''Ahhh'' rekla sam tiho pokusavajuci da je sklonim sa ruke samo nanoseci sebi jos veci bol.Apolon se stvorio ispred mene brzo me hvatajuci za podlakticu na kojoj je bila nagrizajuca kapljica,gledajuci me u oci,na sta sam ja zbog neprijatnosti gledala u mesto na kojem je on do pre sekunde stajao.''Glorija'' pozvao  je moje ime sto me je nateralo da ga konacno pogledam,na sta je on sve jace stezao moju ruku.

A:Hocu po poslednji put da vidim te tvoje prelepe oci.

Primacinjao je moju ruku ustima i istog trenutka mi je bilo jasno kako ce pokusati da skloni otrov sa moje podlaktice,ugrizom.Zatvorila sam oci ponovo cekajuci da ovaj pakao prodje,ali sinulo mi je nesto o cemu sam odavno citala u jednoj od Markesovih starih knjiga o paranormalnim bicima ciji je i on bio clan.

Ja:Vampiri su ALERGICNI na sopstveni otrov!

Glasno sam mu rekla na sta je on odaljio moju ruku od ostrih ocnjaka i palcem je obrisao kapljicu otrova sa moje sada vec izgorele koze.

A:Odakle ti to?

Ja:Markes...Imao je dosta knjiga o vampirima,slucajno sam naletela na jedan pasus u kome je to pisalo...

A:Steta sto je sve sto je ostalo od njega pepeo i te njegove paranormalne knjizurine...

Ja:Ali kako?

Gledala sam ga izbezumljeno na sta je on primetio da sam pocela da se tresem.Uhvatio me je za ramena i spustio me je na krevet upitajuci me:

A:Sta kako?

Ja:Kako su uspeli da ga ubiju,zar on nije i njihov krvni kum?Naudili bi i sebi kada bi pokusali njemu...

A:Sta ako ga nisu oni ubili?Sta ako ga je ubio neko za njih?

Pogledi su nam se susreli i ista misao nam je pala na pamet koju sam ja naglas izgovorila.

Ja:Amarije i Aksentije...

A:Kako su smeli da ubiju vladara njihovog podlog i niskog staleza?

Ja:Znas i sam da bi sve uradili za pare.

A:Uh,kad uhvatim onog Amarija pocepacu ga na komade!

Krenuo je da se nervira,a njegov bes je bio toliko jak da je mogao da se oseti u vazduhu.Setao se nervozno po sobi na kraju stajuci ispred prozora naslanjajuci svoje podlaktice i glavu na njega.Ustala sam sa kreveta na kojem sam do malopre sedela.Prisla sam mu polako,tiho,i ako sam znala da on moze da oseti moje prisustvo,toplinu moje krvi,mekocu moje koze,zvuk kucanja mog srca i pomeranja mojih nozdrva i usana svaki put kada bih udahnula vazduh. Uhvatila sam ga za rame nezno ga mazeci na sta se on uspravio i okrenuo se ka meni.

Ja:Nemoj da si na kraj srca,sta ako nisu oni?

A:Sve dok ne vidimo Markesovu glavu necemo znati da li su oni.Oni uvek ostavljaju glavu iza sebe,pored suza,razocaranja i propaliog kumstva.

Ponovo je krenuo da se nervira dok se prisecao svega onoga sto je proziveo sa Aksentijem njegovim nekadasnjim najboljim drugom,kumom i jedinim saputnikom u tada nezamislivoj borbi sa samim sobom.

Ja:Smiri se...

A:Mene samo njihov pepeo moze da smiri...

Rekao je fiksirajuci pogled iza mene,verovatno razmisljajuci o svemu sto je njegovu zaledjenu krv teralo da prokljuca.Nezno sam spustila ruku na njegov obraz okrecuci njegovu glavu ka mojoj nateravsi ga da pogleda moje oci koje ce mu tako nedostajati.Nasmejao se pokazujuci ocnjake dok je gledao sa zedji u ocima moj vrat.Sklonio je kosu sa mog ramena otkrivajuci zilu na vratu koja je od mog straha iskocila.Polako sam sklanjala ruku sa njegovog lica gledavsi kako njegove oci menjaju boju u crno,oznacavajuci da je gladan,da mu treba krv,moja krv,kao da zivotinje vise nisu ni priblizno dobre kao topla krv koja curi u blagom mlazu iz covekovog vrata.Uhvatio me je za vrat priblizavajuci ga mojim usnama.Nisam se plasila njega,verujem mu. Plasila sam se da nece imati dovoljno otrova da me pretvori,ali sam se prepustila i sa nestrpljenjem cekala taj trenutak koji ce mi dati moc da se osvetim za sve sto su mi uradili,moja jedina porodica,jedini trag moje proslosti i mog stvarnog identiteta.Osetila sam njegove zube na mojoj kozi,zastao je na trenutak ostavljajuci me u iskusenju.I sam se premisljao.Cekala sam da zaroni svoje zube u mom vratu,ali umesto toga sam osecala njegove ocnjake prislonjene na moju zilu i njegov hladan dah koji ju je mazio.Pre nego sto sam i stigla da udahnem po poslednji put moj tok misli je prerezao njegov ostar ujed koji je zarazio moj krvotok otrovom.