Čistokrvna

Ne brini se

Dok sam mu bila u narucju polako je koracao ka sumi gledajuci u beskonacnost horizonta ispred sebe.Ja sam gledala u njega,kako je lep dok mu se kosa talasa na vetru a oci,te oci koje nikada necu zaboraviti,sijale su kao dijamanti.To mi je izmamilo osmeh dok se on probijao kroz drvece i dok je pokusavao da me zastiti od grana koje su htele da me udare.

K:Sta je bilo?Zasto me gledas?

Pitao me je sa osmehom dok je blago usporavao korak dok nije stao.Pogledala sam ga i nasmejala sam se onako premorena i mokra.

Ja:Onako....

Rekla sam tiho kroz osmeh dok se on na to zakikotao i nastavio je da hoda,izgledao je kao da se ne muci uopste,i ako verujem da je i on umoran,trudio se da me ne zabrinjava jos vise i to je pokusao da sakrije,ali oci su ga odale,kao i svakog.Jedna od dosta stvari koje sam naucila u zivotu je da ce telo odglumeti,jezik slagati,srce precutati,ali oci,oci za to nikada nisu bile sposobne,niti ce...

K:Uskoro ce doci neko po nas,ne brini se...

Rekao je dok me je jako stegao u narucju i prineo moju glavu sebi gde je nezno prislonio usne na moju levu jagodicu.Nasmejala sam se a on se odvojio od mene i nastavio je da hoda i da se probija kroz sumu pazeci da ne napravi neki pogresan korak.Cuo se sum iza jednog ogromnog zbunja.Kajl se nasmejao i pogledao je u zbun iznenadjeno.

K:Roberte,jer si to ti?

Rekao je sav srecan i zakikotao se kratko jer se verovatno dosta umorio.U tom trenutku je dunuo vetar koji je zaljuljao moju i njegovu kosu.Duboko je udahnuo kroz nozdrve a lice mu je u trenutku promenilo boju.Osmeh mu se skinuo sa lica i odaljio se par koraka od svoje pocetne pozicije.Iz zbuna barem onoliko koliko sam ja mogla da vidim izasao je niko drugi nego Nejtan.Nasmejao se onako jezivo na njegov nacin dok nam se polako priblizavao.

K:Sta ces ti ovde?

Rekao je iznenadjeno sa besom u glasu dok je pokusao da me zastiti pribijajuci me sve blize njemu.

N:U prolazu sam...

Rekao je sa pola duse bez ikakve emocije ili bilo cega,ali to sto je u prolazu ga nije sprecilo da se zaustavi na 1 metar i 50-ak centimetara od nas,sto je ulivalo dodatnu jezu.Bela otkopcana kosulja mu se vijorila na vetru dok su mu rukavi bili povrnuti a na kosulji je bila jedna fleka od krvi.Kajl se zagledao u nju i nemo je posmatrao tu mrlju koja je bila ispod kragne sa leve strane.

N:Ne brini se,krv nije moja....

Kajl ga je pogledao u oci nedugo nakon toga i duboko je udahnuo i odaljio se jos 2-3 koraka od njega.

K:Cija je onda?

Rekao je sa besom i dozom zainteresovanosti u glasu.

N:Mislim da te to ne zanima...

Rekao je sa podsmevanjem i cinicnim tonom.Sto je Kajla jos vise naljutilo i uvredilo.Kajl me je spustio polako i nezno pokraj jednog drveta da bi mogao da nastavi ''razgovor'' sa Nejtanom.

N:Ti znas da sam ja Alfa i da cu to uvek biti,za razliku od tebe...Ti si sitan,nejak,nebitan,nikada neces i nikada i nisi nista uspeo,zbog tebe je Lukas umro,zbog tebe Dzon sada pati,srecan si zbog toga,zar ne?

Rekao je polu glasno a na momente se prodrao naglasavajuci to da je on Alfa i da je Kajl kriv za smrt Dzonovog brata.

K:I sam znas da to nije tacno,znas da ga ja nisam ubio,nego tvoj miljenik...

N:Pssst.....

Rekao je stavljajuci prst na svoja usta i nije dozvolio Kajlu da zavrsi recenicu.Na to je Kajl ucutao a Nejtan je nastavio da prica potpuno mirno za razliku od Kajla u cijem glasu je mogla da se oseti zelja za osvetom,i definitivno se cuo bes i unutrasnja skrhkanost koju nije hteo nikome da pokaze.

N:Zar nisi ti pristao na bitku?Da si nam lepo dao pola Irske,Lukas bi danas bio ziv,zar ne?

Kajl je samo odmahnuo glavom trudeci se da ne susretne Nejtanov pogled.Nejtan je stiskao pesnice i nakrivio je malo glavu u desnu stranu cisto da bi naglasio podsmevanje.

K:Ti si vise kriv nego sto sam ja,zasto si zeleo da imas Irsku?Jer ti je to bilo neophodno?

Vratio je pogled na Nejtana dok mu je u ocima kljucao bes.Sve sam to posmatrala u polusvesti dok sam disala plitko i dok sam bila zgrcena naslonjena na drvo.

N:Iskreno,jeste....A znas li zasto?

Kajl ga je samo pogledao znacajno i verujem da je samo to zeleo da zna,kao da ga je samo to i zanimalo.

N:Zbog nje....

Pogledao me je u tom trenutku a odmah 1 sekundu kasnije me je pogledao Kajl dok sam ja od iznemoglosti zatvorila oci i nadala se da cu se probuditi iz ovog sna....

N:Bio sam blizi njenoj teritoriji,njenoj porodici i naravno njoj.Zasto?Pitas se sad....Verovatno zato sto oni poseduju najvece blago ikada,a i najlepse zene...

Rekao je kroz osmeh vracajuci pogled na Kajla koji ga je u tom trenutku pogledao dok mu je krv kljucala.

K:Necu ti dati da je dotaknes....

Rekao je stezuci pesnice dok je Nejtan krenuo ka meni a Kajl je naskocio na njega nedajuci mu mogucnost da potrci i ako se pripremao.Sledece sekunde ja otvaram oci i budim se iz blagog polu-sna koji me je uhvatio.Krecem da se tresem od straha i da privlacim noge ka sebi dok se oni biju na podu i reze jedan na drugog.

K:Nikada nece biti tvoja...

Rekao je u zanosu borbe dok je pokusavao da udari Nejtana koji ga je drzao.

N:Ali njeno blago hoce...

U tom trenutku se Kajl zbunio i iznervirao i vec u sledecoj sekundi su se rotirali i Nejtan je bio iznad Kajla i udarao ga je na sta sam se ja trzala dok je moja suza i kap krvi iz njegove pukle usne skliznuli u isto vreme.Pokusavam da ustanem i pridrzavam se za drvo dok trazim i zadnji atom snage po mom telu.Nalazim ga i ustajem,stojim uspravno i posmatram trenutak kada ga Kajl odgurne sa sebe i Nejtan pada u stranu tolikom jacinom da udara o obliznje drvo.Brzo i hitro se pridigao sa zemlje i vise nije lezao na stomaku nego je stao ispred Kajla koji se spremio za jos udaraca.

N:Bice jos prilika za borbu,ne treba trositi snagu sad,kada je mozemo iskoristiti kasnije,zar ne?

Pogledao me je i namignuo mi je uz osmeh dok sam se ja pridrzavala jos uvek za drvo a leva ruka mi je bila preko stomaka.Osecala sam jako probadanje i istog trenutka sam izgubila snagu i pala ponovo u polozaj u kojem sam do malopre bila.