Čistokrvna

Prisutan

Robert nije hteo da nas prekida u kolektivnom samosazaljevanju,pa je zato usporio i na kraju zastao na sta smo Kajl i ja podigli glave i ugledali toplinu naseg(njihovog) doma.Nasmejala sam se srecna jer sam stigla nakon ovog za mene dugog i iscrpnog putovanja.Ispred kuce nas je cekao Dzon,konacno nasmejan sa rukama iza ledja.Kajl i ja smo se pogledali i pogledi su nam razmenili 1000 reci.Ili sam barem ja toliko reci osetila svojim srcem.Nasmejali smo se jer je ovo jedan od retkih trenutaka kada Dzon ne misli na njegovog brata Lukasa vec misli na nesto drugo,nesto sto mu izmamljuje osmeh na lice.Cak sam i cula tiho skriputanje Robertovih ocnjaka,znaci da se i on smeje zajedno sa nama.Kajl je sisao sa njega i spustio me je uhvativsi me oko struka.Krenuli smo ka njemu a on je samo stajao u mestu spustivsi pogled sa vremena na vreme.Ali zasigurno nije skidao osmeh sa lica.Dosli smo ispred njega a on je spustio pogled i udahnuo duboko.

Dz:Rija,hteo bih da ti se izvinim zbog svega sto se desilo pre neki dan,znam da sam te uplasio i potresao....

Krenuo je da nastavi da prica ali sam ga ja prekinula.

Ja:Nisi ti,vaza koju si bacio me je uplasila....

Krenuli smo da se smejemo a on se onda uozbiljio na trenutak da bi mi rekao nesto.

Dz:U svakom slucaju,izvoli....

Pruzio mi je belu ruzu koja mu je bila u desnoj ruci.Krenula sam da je uzmem ali mu se rukav spustio niz podlakticu i prvo sto sam videla su sveze rane od rezanja sto me je nateralo da disem duboko i da moje srce ubrzano lupa.Pogled sa ruze mi je pao na njegove oziljke a zatim na njegove oci.Pogledao me je sa zaljenjem i ocima punim suza,jer je video da gledam u njegovu ruku punu oziljaka i rana prekrivenih zgrusenom krvlju.Zgrabila sam brzo ruzu iz njegovih ruku a on je spustio ruku i povukao je donji kraj rukava preko pola šake.Kajl nas je samo nemo gledao bez reci i u nadi da ce skrenuti temu je nabacio osmeh na lice.

K:Hajde Rija,idemo u kucu....

Na to je imao onaj njegov prepoznatljiv fake smile koji je i Dzon nabacio istog trenutka.Usli smo tako sto mi je otvorio vrata i pustio me je prvu unutra.Cim smo usli samo sam dosla do kreveta i stavila sam ruzu na stocic.Kajl je dosao do mene ubrzanim korakom i seo je pored mene jer je trebalo da popricamo o ovome sto smo upravo videli.

Ja:Nadam se da si video isto sto i ja....

K:Ne bi mu bio prvi put....Stalno to radi kao izlaz od bola,ili se tako barem on pravda,verujem da ima neke vise razloge....

Ja:Sekta?

Pali smo u tihi smeh jer ne zelimo da nas Dzon cuje,mislice da mu se podsmevamo,a mi to ne zelimo,ili barem ja,jer mi je stalo do njega,jako je dobar,jeste da je agresivan na momente,ali to je zbog zivota koji ga je namucio i koji ga je naterao da ispolji cudoviste koje je krio godinama,i koje nije postojalo sve dok nije gledao smrt svog brata,osobe koja je bila deo njega,deo njegovog srca,a bol koju je osetio ne moze da zamisli ni jedan covek,vukodlak ili vampir,pokusavam da zamislim ali mi ne ide,setim se da i ja imam porodicu i da ih nema mislim da bih ostala bez icega,dzaba novac kada nemas sa kim da delis srecu,pa cak i tugu,ili je tako samo u mom slucaju....Stali smo sa smehom i ''udrvenili'' smo se.

Ja:Sta je sa njegovim roditeljima?

K:Ostali su bez njih dok su bili mali,Lukas je imao 14 godina,a Dzon je bio mali,umrli su u jos jednoj od mnogobrojnih borbi.Lukas se starao o njemu,vodio ga je u skolu,spremao mu hranu,dok ih nije Glasnik nasao...Dzon je u to vreme imao 15 godina i Glasnik je procenio da su obojca jaki i zilavi te ih je pretvorio u vukodlake i postali su sasvim slucajno clanovi naseg klana...Lukas je imao jako tezak zivot,sav teret je bio na njegovim ledjima,i ziveli su u porodicnoj kuci i nisu imali pojma da su im roditelji vukodlaci...Saznali su to od Glasnika,a za smrt njihovih roditelja su krivili saobracajnu nesrecu koja nije ni postojala,vec je bila bedan izgovor da prikriju zlodela....

Kajl me je uhvatio za ruke jer je video da sam spremna da zaplacem,odlucio je da promeni temu za moje dobro.

K:Jer znas kako su se upoznali Leona i Peter?

Ja:Nemam blage veze,a kako ti to znas?

K:Ricard je bio prisutan,on,on mi je rekao....*poceo je da muca i pogledao me je u oci i udahnuo je plitko i tesko*Zanima li te ili ne?

Ja:Naravno da me zanima...

K:Bilo je to pedesetih godina proslog veka...On se vracao sa posla u odelu boje sampanjca zatezuci kravatu ispod kisobrana.Stavio je sesir na glavu i namestio ga je dok su mu novine bile smotane u zadnjem dzepu pantalona.Ona je bila u teget suknjici,beloj kosulji i stiklama,namestala je lokne sakrivene ispod sesira dok je kisobran skrivao njene zlatne oci...Ona i on su podigli pogled u isto vreme i duse su im se srele,oboje su zastali na trenutak dok je zvuk kise galopirao ulicama Pariza.Peter je rekao:''Da li se poznajemo?'' toliko tiho da to covek nije mogao da cuje.na to je ona odmahnula glavom ''Ne'' reklaje cak i tise od njega sto im je oboma izmamilo osmeh i ona je bacila kisobran iz ruke i dosla je do njega.On je namestio desnu ruku i pogledao ju je,a ona je uhvatila njegovu nadlakticu i krenuli su polako niz glavni trg.Ricard ih je pratio ispod crnog sesira i crnog sakoa dok su mu crne lakovane cipele prozivodile tihe zvukove po plitkim baricama.Otkopcao je dugmence na beloj kosulji i krenuo je polako za njima spustene glave.Oni su otisli u kafic i narucili su kafu koju nisu nameravali da popiju,nego cisto da ne bi bili cudni.Pricali su o svemu sto su doziveli u ''njihovo vreme'' dok se Ricard pravio da pusi cigaretu ispred tog istog lokala pazljivo slusajuci o cemu to pricaju.Uvece,negde pred zatvaranje lokala oni su otisli kod Petera u stan a Ricard je nastavio da ih prati sve do ulaza u zgradu.Tu je odustao i ugasio je petu ili sestu cigaru cije je pusenje lazirao.Zgazio je pikavac i otisao u dubinu mraka ostavljajuci njih dvoje same...Dalje ne znam sta se dogodilo....