Čistokrvna

Nemoj

Gledali smo se u tom trenutku koji je trajao kao godina.Niko nije hteo da narusi savrsenu tisinu.Da li ga ja stvarno volim?Ili mi se pricinjava....On je ustajao polako i krenuo je prema vratima bez ikakve reci....

Ja:Nemoj!

Prodrala sam se na njega,on se nasmejao,bio mi je okrenut ledjima ali sam ipak mogla da cujem njegov prigusen osmeh.Pustio je kvaku za koju se uhvatio pre 2 sekunde i stavio je ruke u prednje dzepove farmerki.

K:Zasto ne?

Ja:Trebas mi....

Tiho sam rekla i gotovo su mi suze krenule.On se okrenuo i pogledao je u mene dok je moj pogled bio izgubljen u daljini.Suza mi je pala niz rumene obraze i ocekivala sam da u svakom trenutku ode i ostavi me samu i nezasticenu.Ali nije zbog toga,zelim njegovo prisustvo,ne znam da li je to dobro i opravdano,ali treba mi jednostavno...Isto je kao potreba za vazduhom,ne znam kako sam ga ovako zavolela za 2 dana,ne mogu da poverujem...U jednom trenutku on krece ka meni,ja ustajem sa kreveta i trcim mu u zagrljaj,tako blizu,a tako daleko...Zavrsavam u njegovom jakom zagrljaju i podigao me je iznad zemlje,stajala sam na njegovim nogama,i jos sam se popela na prste da bih mogla da ga dohvatim.Suze su mi krenule jos jace,uronila sam ih na njegovom ramenu a desnom rukom sam nezno opipavala njegovu ranu na grudima.Cula sam otkucaje njegovog srca,brzi su,ali ipak postojeci,za razliku od Apolona...

K:Da li me volis?

Pitao me je tiho sapucuci mi na uvo...Ne znam sta da mu kazem,jos uvek nemam pravi odgovor...

K:Zasto cutis?

Pitao me je ponovo,ali ovaj put malo jace,gotovo iznerviran i razocaran...Baca me iz njegovog zagrljaja,ali ne toliko jako.Ostajem na nogama i udaljavam se od njega 2-3 koraka.

K:Ne volis me,jer tako?Volis onu krvopiju!On ti nikada nece pruziti ono sto mogu ja.On je hladan,on nema srce i osecanja,a moje srce kuca,kuca za tebe...

Krenuo je da se dere na mene,da besni i znam da ce me u svakom trenutku udariti ili se pretvoriti u vuka....

Ja:Nije tako...

Pokasavala sam da ga utesim i rukama sam mu mazila obraze.Otrgnuo je moje ruke sa njegovog lica snazno,gotovo da su me zabolele.Uhvatila sam ga za nadlakticu i trudim se da ga smirim...On je trznuo levu nadlakticu na kojoj je bila moja ruka koja je pala uz moje telo trenutak nakon toga.Okrenuo se i otisao.Stao je da bi otvorio vrata,nisam znala sta da uradim ne mogu da ga pustim da ode...

Ja:Sacekaj!

Prodrala sam se i on je zastao ispred otvorenih vrata.

Ja:Volim te...

Rekla sam poluglasno sa jecajem u glasu koji je mogao da oseti i cuje gluv covek...Cula sam njegov cinican smeh,nesto kao podsmevanje.

K:Lazes...

Rekao je tiho zalupivsi snazno vrata.Sela sam na pod i pocela sam da placem i glasno jecam,sklupcala sam se u nadi da ce se vratiti,i da ce sve biti uredu kao pre nekoliko minuta.Ali nije bilo u redu.Cula sam cepanje odece,znaci pretvorio se u vukodlaka.Mogu da se kladim da mu je u glavi trenutak kada on ubija svog oca,nakon jedne bezazlene svadje kao sto je ova,zao mi je,volim ga stvarno,ali mi je tesko do da priznam,jer volim Apolona,ovi dani bez njega su kao godina,ali osecam da Kajl popunjava tu prazninu,koja se sada ponovo izpraznila,jos uvek placem,jos uvek mi je lose i razmisljam dok on tumara po šumi trazeci gresku u svojim postupcima pred ocem i preda mnom,tada je bio mlad i lud,i ako je to bilo pre samo godinu dana.Plasi se vezivanja,jer zna da postoji sansa da nekog povredi,sto je uradio ocu,jednostavno nije svestan svojih postupaka kada se iznervira,i razumem ga,potpuno... Momci nisu hteli da ulaze,znaju,mislim predpostavljaju sta se desilo...Ponovo sam sama,izmedju zidova duse.Rastrkana izmedju dva puta.Avantura i novi zivot sa Kajlom,ili moja porodica,moj sin i moj muz,tako se dvoumim,i ako je sigurno da vise volim Apolona,ne znam zasto mi je toliko stalo do Kajla.Ne mogu vise da izdrzim,zelim da ga nadjem da bi smo se pomirili,sigurno je i njemu zao,sigurno me i on voli,ali ne zeli to da kaze.Polako se dizem i brisem suze...

Ja u sebi:Nadji ga Glorija,nadji ga....

Rekla sam tiho brisuci vrele obraze.Izasla sam iz kucice bosa,jer imam samo stikle,koje nisu pogodne za ovu situaciju.Krenula sam ne osvrcuci se oko sebe,a momci su sedeli oko ugasene logorske vatre na travi,samo su bacili pogled na mene i Dzon je krenuo da ustaje,ali ga je Robert zaustavio tako sto ga je uhvatio za podlakticu i povukao ga je,zna sigurno da nam treba samoca,i da ne treba da me sprecava,i ako postoji veca sansa da umrem na putu do Kajla nego da ga nadjem,ali idalje to jako zelim.Gubila sam se medju senkom krosnji drveca.Gledam oko sebe,pokusavam da ga nadjem,ali onda sam se setila,znam gde je sigurno,tamo gde ide svaki put kada je tuzan,a to je nasa litica... Zaputila sam se tamo u vec poznatom pravcu i jedva sam cekala da ga opet vidim,jer zelim da mu kazem sve sto osecam,ukljucujuci i magicne reci ''Izvini''.I ako znam da nije samo moja krivica,ni za poljubac ni za ovu glupu svadju,jos uvek i sama prelistavam svoje postupke u nadi da cu naci neku gresku u mojim recima,i nasla sam je,odgovor je morao da saceka,i zbog toga on misli da lazem,ali sigurno u dubini duse mi veruje,jer osecam nesto prema njemu,ne mogu opisati recima niti objasniti,ali svako bice koje je bar jednom volelo ce me shvatiti....

Ja:Kajle....

Polako i tiho sam rekla koracajuci polako i lagano po liscu i granju.Gledala sam oko sebe u nadi da ce iskociti odnekud da se pomirimo,da ga snazno zagrlim i da mu kazem ''Nedostajes mi''.I stvarno mi nedostaje,nedostajao mi je dok je bio u mom prisustvu,a cinjenica da mogu da biram me jako plasi,jer sta ako izaberem pogresno u nadi da sam izabrala pravo?Kakav bi bio moj zivot da ga od ovog trenutka provedem sa Kajlom i da im napisem pismo kako sam se ubila na primer?Ili da ostavim glumu po strani i vratim se osobi koju sam volela godinama,da se vratim mojoj porodici,i da prisustvujem svim njihovim osmesima,pa cak i suzama,toliko smo zajedno prosli,brinuli su se o meni i stitili me,a u glavi su mi svakakva pitanja...Kako su Liza i Damjan?Moja Vanesa i Dzek?Leona i Peter?I naravno,moj Apolon,kako je on sam,da li mu falim,da li je nasao drugu,za ova 2 dana?Pritom sam bila sve blize i blize litici,i trenutku naseg sustreta....