Čistokrvna

Ne idi...

Pokusavala sam da izadjem iz sume koja mi se cinila beskonacno velikom i isto toliko sirokom. Osvrtala sam se oko sebe dok mi se mutilo u glavi a vidik mi se skracivao postepeno.Zastala sam na kratko i pokusala sam da dodjem do vazduha jer sam vec bila umorna,i ako sam napravila svega nekoliko koraka vec sam osetila veliku bol i trnjenje mojih nogu i stopala.Pogledala sam u noge i izmedju noznih prstiju su mi bili komadici zemlje i malo travki kod palceva i domalih prstiju.Pogled sam opet vratila u pocetno stanje i nedaleko od mene je stajao moj Apolon.Krenula sam da se smejem i da placem od srece,pokrila sam rukom usta da se nebi videla moja tuga pomesana sa srecom,mada ne verujem da sam uspela to.Pogledao me je sa tihim osmehom,bio je prelep,u odelu u kojem sam ga ostavila to vece,polako mi je pruzao ruku ocekujuci da cu doci do njega i snazno ga zagrliti.Pogledala sam u njegovu ruku onako uplakana i krenula sam da trcim zaboravljajuci na sav bol i svo trnjenje u mojim nogama i u mojim ostalim delovima tela.

A:Dodji...

Rekao je tiho dok mu je ruka bila jos uvek u istom polozaju,to mi je dalo jos vecu snagu i trcala sam kao bez glave,ali sto sam vise ja trcala to je on bio sve dalje,nisam mogla da ga stignem,i ako je on stajao u mestu.Jos vise sam krenula da placem i stala sam,a on je jos uvek stajao,cini mi se na istoj razdaljini kao malopre.Od tuge i prvenstveno od umora sam pala svojevoljno na pod i sklupcala sam se u malu lopticu koja je snazno jecala.Zatvorila sam oci u nadi da cu se probuditi iz ovog kosmara,ili makar zaspati,ako nista...Ali ne,jos uvek sam budna,jedino sto ne vidim sta je oko mene.Dok sam se davila u suzama i dok su jecaji prekidali dozivanje njegovog imena,osetila sam hladne prste koje maze moje lice.Otvorila sam oci i videla sam Apolona kako je kleknuo pored mene i kako me mazi sa blagim osmehom na licu.Nasmejala sam se i polako sam podigla ruku u zeli da ga uhvatim za podlakticu. Medjutim,u trenutku kada su vrhovi mojih prstiju trebali da dodirnu njegovu podlakticu on je nestao u trenutku.

Ja:Ne idi...

Tiho sam rekla dok sam zamuckivala zbog jecaja i zastala sam zbog suza spustajuci ruku ka telu.Jos vise sam krenula da jecam i placem jer sam ovde sama,i jer mi Apolon toliko nedostaje da ga sada i umisljam,Boze,ludim...Polako sam tonula u san sve dublje i dublje i na kraju sam utonula u svet snova koji je trebao da me odvede daleko,daleko odavde...Barem na kratko...Oci,vucije oci,gledaju me u potpunom mraku,sijaju,pune suza.Lice na Kajlove oci,nisam sigruna da li su njegove,da li je to on,jer je toliko mracno da se ne vidi nista.Cujem blago i tiho cvilenje koje je propratila jedna biserna suza koja je pala na mermerni pod i pomesala se sa lokvom krvi koja je vec bila tu.Oci su me ponovo pogledale i uz dugi treptaj tihi glas je progovorio kroz priguseni jecaj...

Xxx:Voleo sam te....

Prosao je meni vec poznat glas kroz moju glavu,jecaj se utisao,a iz sada zatvorenih vucijih ociju iskrala se jedna mala iskrena suza koja se sijala i koja je bila puna ljubavi,ne znam kako,ali osecam to.Oci se polako gube a crnina oko mene postaje sve jaca,odjednom se svetlo pali i ja se nalazim na jednom malom proplanku koji je okupan palim laticama sa drveta tresnje,kojih izgleda ima mnogo.Trazim okolo bilo koga,ali ne vidim nikog,sunce se probija kroz skoro providne oblake i obasjava svaki kutak ove jarkozelene trave i obasjava svaku tresnjinu laticu gde god da se ona nalazi.Polako mi se zatvaraju oci od direktnog suncevog svetla koji me je kupao.Otvorila sam ih mnogo brze nego sto sam zatvorila i ispred mene se nasao Apolon,sijao se na suncu,normalno,gledao me je uz blagi i prikriveni osmeh. Posla sam da mu padnem u zagrljaj,i na moje veliko iznenadjenje,jos uvek je bio tu,u mom zagrljaju,a moja podlaktica je pokrivala deo koze na njegovom vratu koji se vise nije sijao.To mi je na kratko okupiralo paznju ali se moj pogled brzo premestio na njegove zlatne oci koje su me pomno posmatrale.Gledala sam moj nasmejani i srecan odraz u tim prelepim ocima koje jedva cekam da vidim,i ovih nekoliko dana mi se cine toliko dugacki,kao da necu doziveti nas susret,kao da cu ostariti do tad kao covek.

Ja:Apolone,volim te...

Tiho sam promrmljala dok su mi njegove sake bile na nadlakticama nakon sto mi se abdomen odvojio od njegovih grudi.On me je samo pogledao i primakao je glavu mojoj i poljubio me je u celo,sto mi je vratilo sve emocije koje su se izgubile tokom ovih par dana.Izgleda da i on mene voli.Cujem blagi majcin glas koji mi govori tiho i umilno :''Probudi se Glorija,probudi se...''Polako otvaram oci i njen glas polako nestaje i pojavljuje se Kajlov glas koji mi govori to isto.Skroz sam otvorila oci i pogledala sam ispred sebe.To je Kajl.Mazi me po glavi i smeje se i srecan je sto me vidi budnu,zivu i donekle zdravu.I ja sam srecna i gledam oko sebe i pokusavam da shvatim gde se nalazim.Lezim na kaucu pokrivena tankim cebetom dok ispred mene kleci Kajl,oh Boze kako me podseca na Apolona,i ako fizicki uopste ne lice,verovatno mi mnogo nedostaje,ne verovatno nego sigurno.Udise duboko vazduh i gledam u moje ruke koje su bile preko cebeta.Zavijene su,znaci da su rane jos uvek tu,cak su i moje sake zavijene,znaci sve se ono desilo,nisam to umislila ili cak sanjala kao ovo pre.Polako opipavam jagodicama prstiju moj vrat,da se uverim da je ujed vukodlaka jos uvek tu,i jeste,bio je tu,u sve mogu da poverujem,ali da me je vukodlak ujeo,to mi vec nije normalno,ali necu da komentarisem.

K:Kako si?

Rekao mi je polutiho sa umilnom facom koja se smejala preslatikim osmehom i jos uvek mu je ruka bila na mojoj glavi.

Ja:Dobro...

Promuklo i u polu-snu sam izgovorila jednu rec,sa puno muke,a on me je poljubio u celo i time jos vise vratio moju ljubav prema Apolonu.Skliznula mi je jos jedna suza iz zatvorenih i usnulih ociju.Odvojio je usne od mog cela i polako je krenuo da me ususkava.

K:Spavaj bebo moja...

Rekao je skroz tiho da sam ga jedva cula i razumela njegove reci,ali sam ga opet poslusala i ubrzo i bez mnogo muke sam utonula u naizgled dubok san.