Čistokrvna

Fotografija

K:Nije mogao da veruje svojim ocima sta vidi,prvo je pomislio da su u pitanju pljackasi grobova ili nesto slicno,a na um su mu cak i Satanisti padali,jer je po prirodi jako paranoican,ili je bar nekad bio.Krenuo je da prati brzim korakom tragove cipela koji su vodili ka obliznjoj sumi.Stigao je do ruba sume i zastao je kad je video da se tragovi polako gube ispod pokrova od polu-satrulelog lisca.Samo je tiho i siktajuci opsovao kroz stisnute zube stezuci pesnice.Pogledao je u nebo na kratko i udahnuo je njemu nepotreban vazduh zatvarajuci oci dok je pokusavao da se smiri ili bar malo pribere.Posto je sve propalo on se vratio i prisao je njenom spomeniku sa njenom prelepom crno-belom slikom. Nasmejao se tiho i krenuo je da recituje kao i skoro uvek do sad iz glave.

''Odnesite je!Odnesite ovu fotografiju

crno-bele boje,jer mi je oduzela lepotu

njenih ociju,jer mi je oduzela sve moje.

Ali sacekajte,samo da je poljubim,zadnji

put,pre nego sto je od mene zauvek odvedete.''

Nagnuo se i poljubio je sliku i barem na kratko ju je imao u zagrljaju i barem na kratko ju je ponovo ljubio,a dao bi ceo svet da je tu ponovo.Krenuo je tek negde predvece jer je sve vreme samo sedeo i gledao u lepotu te crno-bele fotografije koja ga je tako ocarala,koju je tako zeleo da ima samo za sebe i da je nikom ne da.U misli su prosli sati i samo je dostojanstveno zategao kravatu i krenuo je napolje sa rukama u dzepovima dok ga je na izlazu pozdravio grobar samo klimajuci glavom,Ricard je uzvratio isto.Krenuo je ka njenom stanu dok je nostalgicno gledao njene kljuceve i dok je blago pomazio palcem privezak sa kristalnim srcem koji mu se izdvoji od ostalih sitnih privezaka.Nasmejao se nostalgicno i nastavio je ka njenom stanu.Dosao je ispred zgrade i pogledao je na kratko njen prozor na kuhinji i njenu malu i slatku zavesicu sa sarenim jagodicama koja mu je odmah zapala za oci cim je usao u njenu trpezariju.Polako je isao uz stepenice trudeci se da ne napravi ni jedan zvuk,jer je bilo kasno,u to vreme ljudi su spavali u 8 sati,a on se vratio ko 11 sati.Dosao je ispred i krenuo je da otkljucava njen stan.Usao je unutra i za divno cudo sve je bilo onako kako ga je ona ostavila.Verovatno je neko od njene porodice bio skoro ovde.Seo je na trosed i ispred sebe je video stocic na kojem su bile stare fotografije,neke su bile crno-bele a neke u boji.Krenuo je da ih gleda,jednu po jednu,to je bila ona,kao mala,sa porodicom,na zavrsetku osnovne,srednje skole i fakulteta.Oduvek je bila tako lepa,i oduvek je imala te prelepe oci.Na momente su mu slike izmamljivale osmehe,ona kao mala u bazenu sa tatom i mamom,a na momente se rasplakao,kada je video njen portret sa fakulteta,smao je poljubio sliku ponovo dok su mu suze lile,a obecao je i njoj i sebi da nece vise plakati,ali nema vise snage,morao je to da izbaci iz sebe.Spustio je sliku na sto i zatvorio je oci na nekoliko trenutaka da bi zaustavio suze.Cuo je korake i pomislio je da je opasnost pa je naglo otvorio oci i pogledao je u pravcu vrata.Unutra je usao jedan momak u odelu sav zadihan i sa kesama namirnica u rukama.Cim ga je video on se sakrio uz pomoc svojih vampirskih ''moci''.Sakrio se iza skoro zatvorenih vrata jako brzo da to ljucko oko ne moze da proprati.Momak je kroz uzdisaj spustio kese na sto i seo je na kauc dok je Ricard sve to prisluskivao.Momak je primetio jedan mali papiric na kaucu koji je Ricardu u brzini ispao iz dzepa.Otvorio ga je i krenuo je da cita pesmu ''Boginja'' od koje se Ricard nije odvajao,to mu je bila najbolja i omiljena pesma koju najvise voli,a njen jedini primerak je u rukama jednog smrtnika koji se sigurno ne zove Magdalena.Momku se jako svidela pesma pa je zadnji deo procitao naglas jer se zaneo,a Ricard je tiho ponavljao za momkom njegove omiljene stihove,ali glas nije izlazio iz Ricardovih usta,nije imao snage,nije mogao.

''Boginjo moja,

dusa me je tvoja

otopila,omeksala,

oci su me tvoje

opametile,osvojile,

a sada te nema,

tugo moja lepa,

tugo moja néma.''

Momak i Ricard su ponavljali skladno najlepse stihove najlepse pesme o ljubavi koja je napisana u to vreme,verujem da ima i boljih,ali emocija koju ta pesma nosi je nedostizna za sve ostale,to je cini posebnom.S' obzirom da Ricard nije ispustao ni glasa,i ako su mu se usne pomerale nije bilo ni volje ni snage da izadje bilo koja rec iz nejgovih stegnutih zuba i usana.Momak je malo razmislio i shvatio je da se radi o njegovoj sestri.Pogledao je okolo da vidi da li je negde prozor slupan ili da li je brava obijena,medjutim sve je bilo u najboljem redu.Dok je on gledao bravu Ricard se stvorio na sred dnevne sobe i samo ga je gledao onako prazno,onako bledo.Momak se okrenuo i krenuo je da uhvati vazduh da vristi ali Ricard se u jednom njegovom treptaju stvorio pored njega dok mu je stavljao ruku na usta samo je prosiktao ''Pssssst!''.Covek ili momak se toliko uplasio da se onesvestio u istom momentu od soka a krupnije je gradje i ima istu boju kose kao ona,ali ima braon oci,pa ga je malo zacudilo da se tako brzo uplasio,ali razume ga.Poneo ga je i spustio je njegovo telo na kauc.Brzo je uzeo papiric sa pesmom sa stola i seo je na fotelju i ostalo mu je samo da ceka.Nakon nekih 15 minuta on se probudio i pogledao je prvo u njega.

Xxx:Ko si ti?Sta trazis ovde?

Ricard se samo nasmejao gledajuci ga pravo u oci.

R:Magdalena je imala plave oci....

Xxx:Znam,bila mi je rodjena sestra...Steta sto ja nemam oci kao ona...

R:Niko nema oci kao ona...

Na kratko su obojca zacutali dok se njen brat u bolovima jedva podigao da sedne.

Xxx:Sta mi se desilo?Zasto sam se onesvestio?Joj,kako me boli glava....

Uhvatio se za celo i tiho je ''breknuo''.

R:Udario si glavom nakon sto si se onesvestio na sred praga,ne znam kako si uspeo,ali tu si,ziv i zdrav.Ugledao sam te i posto sam poznavao tvoju sestru mislio sma da bi bilo pozeljno da ti pomognem.

Xxx:Znaci nisi mi stavio ruku na usta i nisi bio na sred moje dnevne sobe?

R:Nikako!

Samo je odmahnuo brzo glavom u negodovanju.

Xxx:Znaci sve sam sanjao?

R:Verovatno...

Ricard je klimnuo glavom dok ga je momak gledao u cudu sav zbunjen i jos uvek u polu-snu.