Čistokrvna

Zadnji put

Pokusala sam nesto da kazem,da mu ispricam kakvo je iskustvo biti u njegovom telu,da mu kazem kako ce mi nedostajati,kako mi vec nedostaje i kako ga jako volim,kao zastitnika i kao najboljeg druga,mada bolje da izostavim ovaj zadnji deo.On je samo stavio kaziprst na moja usta i istog momenta prestala sam da se trudim da ista kazem,da se pomerim ili da bilo sta uradim.Jako me je zagrlio i krenuo je da place tiho,sto je i mene raznezilo,bez ijedne reci smo razmenili milion osecanja u tom malom delu vremena.Vremena koje ce za mene uvek ostati zamrznuto.Kapci su mi teski i ubrzo padam u dubok san u njegovom zagrljaju i sklapam oci natopljene suzama.Osecam njegove meke usne kako ljubi moju levu jagodicu i njegove ruke kako me polako pustaju i pokrivaju.Brine o meni, kao i uvek,dosadilo mi je vise da igram zrtvu,jedva cekam da opet budem vampir pa da ja malo njega spasavam,bio bi red.Blagi zraci Sunca me maze po rukama nezno i polako budeci me iz sna.Ustajem i vidim na stolici spremnjenu moju haljinu i moje cipele koje sam nosila to vece kada su me oteli,ali za moje dobro,jer verujem da bih do sada bas dosta puta bila mrtva,i po ko zna koji put na neki cudan i nenromalan nacin spasena od smrti.Polako blagim koracima prilazim stolici i prelazim rukom preko moje haljine,ponovo prozivljavam taj krvavi osecaj i taj jak udarac o zid koji me je bacio u nesvest.I Apolona koji pokusava da me odbrani od njih,ali nije uspeo,nije mogao...U tom trenutku mi pada suza niz obraz,brisem je i polako prilazim stocicu na kojem je bilo ogledalce i neka sminka.Nasmejala sam se i predpostavljam da bi trebalo sada da se spremim i da odem zauvek odavde i da vise nikada ne vidim ove ljude(vukodlake) i Kajla na celu sa njima,ali se radujem jer verujem da vise nikada necu videti Nejtana,tog pokvareno sarkasticno nezrelo dete koje je unistilo Kajlov zivot,i nije ga za to briga,i ako mu je polu-brat nista mu ne znaci,mogu u to da se kladim...A vreme ce to dokazati.Cujem Kajlov glas ispred vrata,pricao je sa nekim.

K:Ne mogu to da joj uradim,ne bi bilo fer prema njoj....

Xxx:Kajle molim te,nema drugog nacina...

K:Uredu,ali sacekajmo jos malo...

Tu se konverzacija zavrsila i ja sam bila blago receno iznenadjena i razmisljala sam sta bi moglo da se desi?Mada u svakom slucaju znam da od ovoga ne moze da bude gore.Krenula sam da se spremam i negde kada sam bila pred kraj sminkanja,obucena i spremna da krenem Kajl je usao unutra,sav zaprepascen.Prisao mi je i pruzio je ruku,ja sam ga uhvatila za ruku i krenuli smo polako da plesemo.

K:Prelepa si...

Saputao mi je na uvo dok sam se ja tiho i slatko kikotala u zanosnom i sporom plesu i nespretnom pokusaju argentinskog tanga.

K:Izvini...

Jos tise je sapnuo i ubrzo sam osetila ubod u moja gola ledja i ubrzo sam pala u dubok san.Pa naravno,upravo sam dobila veliku dozu sedativa u spricu koji je Kajl drzao u rukama.To je zadnje cega se secam pre nego sto sam se probudila.Nesto se klimalo i to me je razbudilo.Otvorila sam oci i bila sam u Kajlovom narucju,vec je pocinjao da pada mrak pa su me zabolele oci.Bio je covek kao i ostali momci,ne znam zasto niko od njih nije nosio majcu ali mislim da ni nije toliko bitno.Nosili su me ka poznatom podrucju bacila sam pogled i to je bio Nikolov zamak,isti onaj iz kojeg sam na slican nacin kao sad izvedena u nesvesti.

Ja:Koliko dugo sam spavala?

K:Jako dugo....

Ja:Zasto?

K:Zasto sam ti dao sedativ?Jer si to htela da pitas?

Klimnula sam glavom dok me je on uporno prekidao u mom mucanju i u mom vec isprekidanom i umornom glasu.

K:Morao sam,nisi smela da budes budna tokom transporta...

Na to sam cutala nekoliko sekundi.Osecam se kao dzak brasna,a ne kao zivo bice...

Ja:Mi smo...

Samo sto sam pokusala da kazem da se nalazimo ispred Nikolovog zamka on me je prekinuo u pola recenice.

K:Da,jesmo,sada psssst....

Odmah sam ucutala i spustila sam glavu nazad na njegove grudi.Stao je ispred i spustio me je dole.

K:Zadnji put...

I pre nego sto sam uspela da shvatim o cemu se radi on me je vec strasno ljubio,nisam htela da se oduprem,a i da sam htela nisam bila dovoljno snazna za tako nesto.Koliko god da volim Apolona,Kajl me je stitio sve ovo vreme i zbog toga sam mu jako zahvalna,ali  mi je zao da mu kazem da ga volim kao najboljeg druga i najvecu podrsku,verujem da on to ne bi izdrzao i zbog toga ne zelim da mu slomim srce.Vise ga postujem nego sto ga volim,ali iskreno nisam bas ravnodusna prema njemu,ali sada je gotovo...Odvojila sam se od njega i krenuli smo normalno sporim hodom ka vratima i gde se nalazi ostatak moje porodice.Razlog zasto idemo polako je jer zelimo ovo vreme da provedemo najkvalitetnije moguce,i da bar jednu sekundu vise budemo jedno pored drugog,ipak ce me nakon ovoga vrlo brzo zaboraviti,i u to sam prilicno dosta dobro ubedjena.Konacno,dosao je taj trenutak kada sam ja trebala da udjem u tu prostoriju,velika drvena vrata su se otvorila sa unutrasnje strane i usli smo unutra,tu je bila puna ekipa koju nisam mogla u prvi mah da vidim zbog velicine dvokrilnih vrata.Pogledala sam ga u oci i zadnji put sam u sebi recitovala stihove koji su mi onako pali na pamet,i primecujem da se pretvaram u zensku verziju Ricarda,znam...:

''Zadnji put

Kazes zadnji je put,

da smo ovako zajedno,

da se ovako gledamo,

da se ovako zelimo,

i da pretrpimo ovakav

rastanak.Kazes zadnji

je put da se vidimo,

da ove zmarce osetimo,

kazes nema nas vise,

sve je gotovo,sve je

 zavrseno,ovog zadnjeg

puta kada smo se rastali.''

Tiho mi je njegov glas u mojoj glavi u dueti sa mnom recitovao ovu pesmu,potpuno isto razmisljamo i nije ni cudo sto se bas svaka rec i svaki stih poklapaju.Vrata su se skroz otvorila i mi smo usli unutra. Svuda okolo su bili Ricardovi ljudi i samo su prazno gledali u jednu tacku.Gledala sam oko sebe i naravno videla sam Apolona,Damjana i Lizu,nasmejala sam im se a Apolon mi je sa osmehom namignuo dok su mi oni uzvratili osmeh.Krenula sam ka njima ali me je Kajl uhvatio za podlakticu.

K:Ne smes da im pridjes sve dok ti to Ricard ne dopusti...

Na to se svima osim Ricardu skinuo osmeh sa lica a ja sam jako cimnula ruku iz njegove na sta je on slozio cudnu facu i jako je burno reagova time sto me je kaznjavao tisinom.Sve smo blize bili poziciji na kojoj smo trebali da stojimo radi najnormalijih pregovora oko mene.Ne radujem se bas ovome...