Čistokrvna

Andjeo

Zgrabio mu je crevo iz ruke i krenuo je da ga prska dok je Robert bezao kroz osmeh a na kraju se okrenuo ka Kajlu i zajedno su se uz kikot prskali.Bilo mi je zabavno i bila sam srecna te sam im i ja prisla i onda su me skroz okupali.Ponasali smo se kao deca kako bi smo samo na trenutak zaboravili sve probleme i sve brige koje su nas snasle i koje ce nas u bliskoj buducnosti snaci.vec je mrak poceo da pada a mi smo mokri do gole koze krenuli ka kuci.Ostali su se jos uvek prskali zezali i pokusali da se osuse uz tihu logorsku vatru koja je pucketala dok se u pozadini cuo zvuk gitare koju nije svirao Kajl kao obicno nego ju je svirao Dzon koga je to brat naucio,kao deca im je to bila jedina zabava,takodje je i njihov otac svirao gitaru pa je to draga uspomena koja jos vise boli,cinjenica da si sam i strah od samoce su najbolnije za svako zivo bice,a narucito za coveka.Svi cemo jednom ostati sami,svima ce nam se to desiti,i svi bi trebali da smo sto pre svesni toga i da polako krecemo da zamisljamo zivot pez tih osoba,jer niko ne zivi vecno,cak ce i vampiri nekada umreti,jer je zauvek isuvise dugo vremena, dugo je cak i za razmisljanje...Boli me glava kad razmisljam o svemu tome,ali...Usli smo unutra i ja sam brisala kosu o peskir dok je on ispred mene skidao tihu i pripijenu majcu koja je bila skroz mokra i koja mu je nalasavala svaki misic.Samo me je pogledao dok su moje oci zverale celo njegovo telo. Zatim je skinuo sorc i predamnom je ostao samo u donjem vesu.Seo je na kauc i prebacio je kraj cebeta preko skrstenih nogu.Ja sam se tresla od hladnoce,ali bilo je zabavno.Brzo sam skinula mokru odecu sa sebe i u tom trenutku sam ostala u vesu pred njim.Pogledao me je i skocio je na mene i krenuo je divljacki da me ljubi stiskajuci moju desnu butinu.Krenuo je da mi povlaci gacice na dole ali sam se ja na vreme odvojila od njega i otvorila sam oci gurajuci ga nezno sa sebe.Ustao je i spustio je glavu od sramote koja ga je u tom trenutku izjedala.

K:Izvini...

Ja:Barem nije otislo predaleko...

Nasmejali smo se oboje dok sam ja prebacivala Kajlov duks preko ramena.Lepo sam se zgrejala a on je udahnuo duboko dok me je pokrivao cebetom jer kao i uvek dosta brine za mene.

K:Gde smo stali sa pricanjem?

Pogledao me je sa prelepim i ''pijanim'' osmehom kako bih ja to nazvala.Nasmejala sam se i odgovorila sam mu na pitanje jedva cekajuci ovaj trenutak,a strepnja se nadzirala na mojim ocima.

Ja:Pitala sam te da li se on ikada vratio na njen grob?

K:Ah da,Boze kako sam uspeo da zaboravim?*lupio se po celu i uzdahnuo je kroz osmeh i krenuo je da prica* Jeste,i to samo jednom,nakon nekoliko godina kada se opet vratio u grad,naravno poslovno. Izasao je na ''njihovu'' zeleznicku stanicu i zamisljao ju je kako stoji i gleda u njega bas kao taj dan kada ju je video.Isao je onim putem do njenog stana.Dosao je ispred njene zgrade i osecao je kako njen parfem jos uvek u vazduhu,kao da je ona jos uvek pored njega kao da je jos uvek ziva,a on je tako ludo voli kao prvog dana.Ona nije u stanju da ga vidi,a verujem da bi volela,on nije stigao za jedan dan da joj pokaze svu svoju ljubav,godine,decenije,vekovi ne bi bili dovoljni da on njoj kaze i pokaze koliko je voli,ustvari koliko ju je voleo,sve dok nije otisla,ali za njega ona je jos uvek tu,nikada nije odlazila i niakda se nije vracala,njemu je vreme stalo,cak i sad nakon toliko godina,decenija,ona je jos uvek njegova jedina i nezaboravna ljubav.Nije smeo da udje,i ako su mu u rukama bili njeni kljucevi koje joj je ukrao da bi stigao taj dan pre nje i da bi je zaprosio,ali nije stigao,nista nije stigao,a sto je najgore Vodja sa tim zivi normalno,on je i danas ziv,i ako je u Portugalu opet kontrolise veliku vecinu vampirskog sveta i ceo Ricardov koven,on je kao glavni,medjutim on je samo Avramova marioneta,a Avram je Markesova...Nije imao snage da udje u njen stan,ali takodje nije imao gde da prenoci,pa...Ali pre nego sto se useli u stan pokojne verenice sa ukradenim kljucevima resio je prvo da ode na njen grob,a od njene smrti nosi crninu tako da je uvek prikladno obucen za groblje.Prolazio je kroz taj mali vrt na groblju do male crkvice gde ju je zaprosio,do duse u sanduku,ali Boze moj...Pao je na kolena pred ikonom i ocitao je Oče naš cisto da bi okajao grehe koji mu se godinama vuku na grbaci.Setio se te noci i te recenice koju joj je tiho sapnuo na uvo:''Ako je ovo san,ne zelim nikada da se probudim...'' Izasao je iz crkve utucen i suze su bile gotove da ispadnu.Medjutim smognuo je snage da kao gospodin dodje do njenog groba,otvori mali list papira na kojem je bila jos jedna pesma za nju,koju je spremao specijalno za ovaj trenutak,pesma se zvala andjeo:

''Beli andjele mog sivila,

sta si od mene ucinila?

Zelim je nazad k' sebi,jer

da je ovde pored mene,

da opet osetim njen dodir,

da opet osetim njen miris,

zaplakao bih,kao malo dete,

 jer ipak nije ni moje srce od stene.

Smrti prokleta bila,sto si mi je uzela?

Vrati mi je Boze,bez nje se ne moze....

samo da osetim ponovo toplinu njene koze,

mekocu njenih vrelih,rumenih usana,

sjaj tih nebeskih ociju kada me ugledaju,

ali nema je vise,nema mog andjela,

mog sunca,moje noci,moje ljubavi.

Pogodila me je Kupidonova strela,

i ludo sam zaljubljen u lepotu mrtvog tela.

I ne mogu da pomognem samome sebi,

kada samo ona je u mom srcu,u mojoj glavi....

kad je samo ona moj andjeo,moj ponor,

moj pocetak,moj kraj,moja smrt,moj spasitelj...''

Sklopio je papiric dok su mu suze lile niz hladne obraze.Bacio je pogled i video je da je cvece odavno uvenulo,ali da je grob iskopavan.Bilo mu je cudno u pocetku i nije znao o cemu se radi,ali mislio je da mu se prividja zbog suza te je obrisao iste i pogledao je malo bolje.Trag kopanja i vracanja nove zemlje i trag necije obuce se jos uvek dobro video.Pogledao je malo bolje i u pitanju su bila tanka,elegantna i sitna zenska stopala.