Čistokrvna

Boginja

K:Odvojio se od nje i rasirio je ruke nalik na razapetog Isusa Hrista,zatvorio je oci i nadao se da ce i on otici sa njom,da ce i njega Bog uzeti,ali umesto toga preko usana mu se lomila pesma imena dostojnog Magdalene.Pesma se zvala Boginja i jos uvek se secam svake reci koju je tada rekao:

''Evo me,Boginjo moja,

stojim pred tobom,

razapet od Boga,

sirim ruke gresne,

zatvaram oci zlatne,

cekam zvezde plave

da mi se nazad vrate.

Tvoja je dusa u belome raju,

u koji ja nikad necu krociti,

a tvoje telo je u sanduku,

voleo bih da sam samo stigao,

da ti kazem kako mi je srce olupina,

kako se dusa izgubila,ostala je

tamo gde je tvoje oci ugledala,

a telo,evo ga,kleci pred tobom,

pred tobom i pred Bogom,pogledaj

u mene sa neba ljubavi,videces

kako te cekam,i kako se ni jednoj

drugoj ne dam.Ne zelim,ne mogu...

Boginjo moja,

dusa me je tvoja

otopila,omeksala,

oci su me tvoje

opametile,osvojile,

a sada te nema,

tugo moja lepa,

tugo moja néma.''

Pao je na kolena dok su ga suze gusile,uhvatio je njenu suvu i slabasnu ruku koja je bila hladnija nego on sam.Poljubio je u ruku i naslonio je obraz na njen dlan,zeleo je da vidi njenu reakciju na njegovu pesmu,ali mogao je samo da je zamislja,da je zamislja pored njega,kako ga grli,kako ga ljubi i kako jedva ceka da se oni vencaju na brzinu u toj istoj crkvici gde njeno telo sada stoji.Podigao je glavu i video je dubok i krvav ujed na njenom vratu,nije mogao to da gleda i samo je skrenuo pogled tiho siktajuci dok su mu od besa suze lile jos jace.Posto je on jedini prisustvovao njenoj sahrani on joj je kopao grob,jeste da ga to nije umorilo,ali suze su mu bile toliko velike da su mu mutile vid i morao je da napravi pauzu na pola puta.Mislio je da ce sa njom biti 3 metra iznad neba,a sada je ona 2 metra ispod zemlje...

Njegov bolesni crni humor me je nasmejao,i ako znam da nije bas najbolji trenutak za to.

Ja:I?Sta je dalje bilo?

K:Pa,Ricard je zavrsio sa kopanjem i taman kad je pokusavao da podigne njen sanduk iz senke drveca u sred bela dana oni su krenuli ka njemu...Vodja licno,sa sve dva potrcka,cisto za ukras.Ricard se zapitao sta oni rade ovde,pa oni su je ubili?Medjutim nisu hteli nista da urade zlo,samo su mu pomogli da se oprosti od nje,dok je Vodja u rukama drzao buket ruza,onakav kakav je Ricard hteo da joj kupi.To ga je jos vise pogodilo,i samo je bacio pogled u buket pa u Vodjine crvene i krvave oci dok mu je jos jedna suza vise pobegla iz levog oka u kome se ogledala Vodjina zamucena senka.

Xxx:Avrame,dokle ces da ga mucis ovako?Ubio si mu majku,pa sad i ljubav,pa sta je sledece?

Rekao je jedan od dva pseta koja su pratila Vodju,ili kako si sad saznala,Avrama.

A:Polako mali moj...Morace on jos dosta da se zrtvuje da bi dokazao odanost...

Samo je provlacio brojanicu sa krstom izmedju prstiju dok je drugi ''pas'' ili drugi sluga donosio buket cveca jer je Avrama mrzelo da pomeri dupe blize tako da je bio 20 metara dalje od njega.Mozda je u pitanju neki protokol,ali mi to Ricard nije posebno objasnjivao.On je detaljista i verovatno je mislio da to nije mnogo bitno,i sve mi je skroz opisao osim tog dela,mozda nije hteo da mi objasnjava to bolje,ali verovatno je nebitno.Avram je verovatno suvise ponosan da bi mu prisao i da bi mu se izvinuo za to sto je unistio i srusio citav njegov svet,pa kako mu se srce ne raspukne od zlobe?

Ja:Ma daj molim te,nije se raspuklo Markesu koji je pokrao svo blago Kingsela,da raspukne Vodji,koji je unistio neciji zivot...Takvim monstrumima nista ne fali...

K:Najgore je sto je i Ricard postao takav,postao je jos gori...

Ja:Da li znas zasto me ovoliko juri?

K:Prvi put kada te je video primetio je koliko mnogo licis na njegovu Magdalenu,i to ga je najvise privuklo kod tebe,obecao je da nece imati ni jednu drugu,ali kada si ti dosla,slomila si ga...On je navikao da bude zivotinja i nije mogao da ti ukaze neznost koju si zasluzila,sto je najgore ti si mu bila obecana,tako da vas je na neki nacin sudbina spojila...Obecao joj je da nikada nece odustati,da ce se boriti do groba,i izgleda da namerava da se bori za tebe zve dok ga to ne ubije,ako bar ne moze da ima nju,najbolje da ima najslicniju kopiju...

Ja:Ti me prepustas njemu?

K:Naravno da ne,ne dam te,nikome,nikada...

Jako me je zagrlio plaseci se da me ne izgubi kao sto je Ricard izgubio Magdalenu,a znao je da ce me izgubiti,znao je da cemo se uskoro rastaviti,ali tek je dan,jos nije ni vece ba da razmisljamo o tome... Ne zelim da se iskobeljam iz njegovog zagrljaja samo zelim da mi glava ostane ukalupljena na njegovim grudima i da mi dusa ostanbe spojena sa njegovom,pre nego sto dodje Ricard da trazi svoju davno izgubljenu ljubav u meni.

K:Rekao je da imete iste usne i gotovo identicne oci,oci na koje je on pao.Verovatno je ljubomoran na mene,jer sam ja ljubio njegovu Magdalenu...

To objasnjava zasto je toliko puta zeleo da m poljubi....Nasmejala sam se na to i htela sam da ga poljubim ali je uleteo Robert unutra i prekinuo nas.Bio je skroz mokar a kosa mu je bila prilepljena uz glavu.

R:Hajdete sa nama napolje,zelimo da se zabavimo malo pred rastanak...

Nasmejano nas je pogledao i brzo je izjurio napolje dok su se kapljice vode nizale iza njega.Mi smo se polako podigli i ja sam ga tiho usput pitala:

Jer se on ikada vratio na njen grob?

K:Jeste,ali o tome cemo kasnije pricati,pozuri...

Povukao me je za ruku kroz osmeh i izasli smo napolje i videli smo momke kako se samo u sorcevima prskaju sa bastenskim crevom u rukama i kako se glasno kikocu.Krenuli smo da trcimo ka njima sa ogromnim osmesima na licima.Stigli smo blizu njih i Robert je dotrcao do mene sa crevom uperenim u nas.

R:Vreme je za kupanje,Ostine pustaj vodu!

Uzviknuo je glasno jednom momku koji je sa osmehom na licu pustio cesmu i u tom trenutku je umesto blagog mlaza iskocio veliki talas koji je okupao i mene i Kajla.Ja sam se zakikotala jako dok se Kajl ozbiljno naljutio.