Čistokrvna

Otac

P:Ja Amarija ne pamtim tako loseg...

Tiho je Peter prosaputao ne podizuci pogled sa jedne tacke.

A:A kad si ga zadnji put video?...Kad?

Polako je Apolon gubio zivce i podizao ton sve vise i vise ne trudeci se da se kontrolise dok mu je lice potpuno promenilo izgled.Peter je cutao i pogledao je Apolona u oci na sta mu je Apolon okrenuo ledja i otisao do prozora dok je pokusavao da se smiri.Pratila sam svaki njegov pokret pogledom ne dopustajuci sebi da mi bilo sta promakne.Vratila sam pogled na Petera koji me je gledao sa nekom vrstom prekora i distance,imala sam osecaj kao da je gledao kroz mene.Bilo mi je sve neprijatnije od njegovog praznog pogleda te sam spustila glavu i gledala u prsten dok sam lagano drugom rukom prelazila preko sitnih zljebova opipavajuci sve ono sto je moja porodica vekovima cuvala.

A:Kako ga ti pamtis?

Polako i sada smirenim tonom ga je pitao Apolon jos uvek besciljno gledajuci kroz staklo prozora na koje je bio lagano naslonjen.

P:Ja ga pamtim kao jako snaznog i vise nego pametnog i snalazljivog momka...*kratko i cinicno se nasmejao Apolon gotovo ne pokazujuci iznenadjenost na svom licu*Vezbao sam sa njim kratko vreme dok sam bio u prolazu...Moram da priznam da je bio sposoban da izludi coveka i njegov um manipulacijom,to mu je bio dar na kraju krajeva...*Apolon je samo okrenuo glavu vise ni ne gledajuci u prozor nego u obod zavese koja je visila i svojom pojavom nije privlacila puno paznje*Ali,zar je bitno kako ga ja pamtim kad to kod tebe nece promeniti misljenje o njemu?

Apolon se na to stvorio ispred Petera brze od mog plitkog izdaha,sto je mene uplasilo,jer to nisam ocekivala,a kod Petera to nije izazvalo ni jedan jedini treptaj,samo sitni i gotovo neprimetni trzaj malog prsta desne ruke.

A:Amarije je za mene oduvek bio hipokrata i licemer,i nista mi nikad nece promeniti misljenje.Da li ti je to jasno?

Sa svakom reci je povecavao ton sve vise i vise sve dok se nije culo odzvanjanje svuda oko njega. Ipak,bez obzira na njegov ton,nije uspeo da dobije nikakvu reakciju od Petera.Apolon je krenuo ka vratima na sta ga je Peter uhvatio jako za podlakticu sto je prouzrokovalo da na Apolonovoj ruci iskoce zile.Polako ga je Peter okrenuo na sta on nije imao nikakvu reakciju sve dok nisu bili jedan drugom lice u lice i sve dok se nisu pogledali.

P:Ostaces ovde...

Tiho je prosaputao Peter ne skidajuci pogled sa Apolonovih ociju.

A:Da me neces ti naterati?

Cinicno i sa velikom dozom ironije je Apolon to izgovorio unoseci se jos vise Peteru u lice.

P:Hocu....

Za nijansu visim tonom mu je Peter rekao sve jace mu stezuci podlakticu.

A:Ti nisi moj otac....

Rekao mu je Apolon dok je snazno izvukao ruku iz Peterovog stiska na sta je Peter samo cutao i spustio pogled.Apolon se ponovo nasmejao i izasao ne obaziruci se ninakoga.Otrcao je toliko brzo da moje oko nije uspelo da proprati ista osim njegove mutne senke koja je nestala jos brze od njega.Nisam mogla da ga pustim da ode sam te sam skupila i zadnji atom snage ne trudeci se da mislim o sebi.Zbacila sam cebe sa svog iznemoglog tela i krenula sam za njim,sve sto sam cula bio je Peter koji je tiho, gotovo kroz sapat rekao ''Glorija'' i Damjanove korake koji su kretali za mnom.Peter je ispruzio ruku ispred Damjana zaustavljajuci ga da ne krene za mnom.Izasla sam napolje razmisljajuci gde da ga trazim,gde je mogao da ode?Gledala sam oko sebe bez ikakve nade dok je vetar postajao sve jaci i donosio mi odnekud miris njegovih koraka.Pratila sam pravac vetra ne obracajuci paznju na jacinu vetra koji me je skoro pa vracao unazad za par koraka.''Gde li si otisao ljubavi moja?'' Bilo mi je tesko da napravim ijedan korak,za mene je svaki uzdah bio mucenje ali nisam mogla da ga ostavim,on je uvek bio tu kada mi je trebao,a sada je na mene red.U jednom trenutku sam posle tokilo borbe videla njega kako stoji pored drveta,u hladu gledajuci u meni nepoznatom pravcu.Kroz osmeh sam tiho pozvala njegovo ime zadnjim trackom snage.Na svu srecu me je cuo i okrenuo je glavu.Bio je krvav do gole koze dok mu se sveza krv slivala niz bradu.Uplasila sam se i bez obzira sto je bio daleko od mene odaljila sam se par koraka od njega.Disala sam duboko i u neverici sam ga gledala kako mi polako prilazi.Bio mi je sve blize i blize a ja kao da sam se sve vise plasila te zveri za koju nikada ne bih poverovala da je moj muz.Odaljivala sam se laganim korakom od njega na sta me je on uhvatio za rame i priblizo sebi.Njegova hladna ruka me je najezila.On je to osetio i nasmejao se pokazujuci mi njegove krvave zube.Pocela sam da se tresem od straha na sta me je on samo zagrlio nesvesno me uhvativsi desnom rukom za zadnjicu.Sve sto sam mogla je da mu uzvratim zagrljaj nezno ga drzeci i ignorisuci to sto me je potpuno pribio uz krvavu kosulju.Nekako mi nije smetao dodir njegovih hladnih ruku rumenih od necije krvi.Odjednom su se culi neciji koraci koji su odlucno gazili osusenu travu koja je pucala pod pritiskom misicavog tela ispustajuci karakteristican zvuk.

A:Amarije....

Tiho je kroz osmeh prosaputao Apolon.Poljubio me je u celo ostavljajuci krvav trag od usana uz moju liniju kose.Okrenuo se ne skidajuci osmeh sa lica kao ni pogled sa Amarijevih crvenih ociju.Polako su prilazili jedan drugom bez treptaja i spustanja pogleda.Ja sam pokusala da pridjem Apolonu i da nekako sprecim Amarija da ga napadne zbog mene i ako znam da je on zivotinja i da ga nije briga sto sam ja tu.Apolon je na to samo podigao krvavu ruku u visini brade blago savijenih prstiju kao da mi govori da ostanem tu gde jesam.''Ni korak blize...'' izustio je Amarije hrapavim i jako muzevnim glasom ni ne pogledavsi me.Iako sam bila iznenadjena da se nije spustio na moj nivo cak ni da me pogleda opet sam ga poslusala i ostala u jednom mestu na sta je Apolon spustio ruku uz telo.''Vreme je...'' rekao je tiho Apolon na sta je Amarije uz osmeh klimnuo glavom i krenuli su da trce jedan na drugom.Nisam stigla ni da udahnem,a ispred sebe sam videla samo mrak.Istog trenutka sam osetila jak bol u glavi i tiho dozivanje mog imena od strane meni nepoznatog muskog glasa. ''Glorija,Glorija...Probudite se,operacija je gotova...'' Nisam bila dovoljno jaka da otvorim oci,da udahnem dublje,da kazem nesto,a kamoli da pitam sta mi se to upravo desilo.