Čistokrvna

Maska

Pomno sam slusala njegovo prelepo pevanje,a onda je pesma stala.nima razumela zasto,ali on je spustio gitaru i svi su pogledali u krosnju jednog obliznjeg drveta.I ja sam nekoliko sekundi kasnije pogledala i videla sam tamnu senku i crvene oci.

K:Sta hoces?

U tom trenutku je senka otisla,znam da je to Majkl,ali iskreno ne znam sta on hoce.Pesma se nije nastavila,ali su krenule neke price pored logorske vatre,nesto kao legende,ili ipak delimicna ili cela istina.

K:Glorija,da li zelis da znas moju proslost?

Ja:Zelim....

Rekla sam tiho a njegov pogled se u trenutku izgubio,uhvatio je vazduh i polako je krenuo da prica.

K:Nemam nikog,osim mog copora...Majka je umrla dok je pokusala da me rodi,zbog srcanog udara.Izvadjen sam iz nje carskim rezom jer je moje srce jos uvek kucalo.Odgajio me je otac za kojeg sam bio izuzetno vezan.Nisam znao da cu postati vukodlak.Jedne noci vracao sam se sa univerziteta na koji sam isao,napao me je veliki vuk,ujeo me je za rame i u istom trenutku sam krenuo da se preobrazujem u cupavo cudoviste koje sam sada...Nikada nisam voleo ovu moju stranu,postojala je mogucnost da povredim nekog,sto sam i uradio...Jednog dana smo se otac i ja posvadjali,oko gluposti...Ja sam izleteo iz kuce iznerviran a otac me je pratio.Toliko sam se iznervirao da sam se pretvorio u vukodlaka i naneo sam mu ozbiljne povrede protiv svoje volje.Umro je na putu do bolnice,zato se plasim da ikog ikada zavolim,i dan danas mi nedostaje,kako sam bio glup tada...

Videle su mu se suze u ocima i pogledao je u zemlju a onda je sav razocaran zazmureo jer nije vise mogao da izdrzi,suza mu je pala,a ja koja sam sedela pored njega nisam znala kako da ga utesim.Potapsala sam ga po ramenu i opipala sam oziljak u obliku zuba,veliki je i ne vidi se na prvi pogled,ali ako se bolje pogleda jasno se vide duboko urezani ocnjaci.Sigurno je bezao a zver ga je zaskocila i oborila,kako je sve moglo drugacije da bude da on nikada nije postao vukodlak.

R:Brate,jer si dobro?

K:Bicu dobro,ne brini...

Podigao je glavu i nasmejao se,znam da mu je tesko,da to ne prozivljava svako,a onda je krenuo red na price ostalih...

R:Moja prica je jos gora nego ova...Ja sam imao srecnu porodicu,lep zivot,devojku koju sam planirao da ozenim i roditelje koji su me podrzavali u svemu...Jednu noc smo se ja i moja devojka Zoe vracali iz kluba,bili smo malo pripiti,ali nista strasno.Ispred mene se pojavio dzinovski pas.Zoe je krenula da vristi a ja sam stao da je odbranim.Pas me je odgurnuo i ubio je Zoe kandzama.Zatim dok sam se ja vukao po ulici i pokusao sam da zadrim krvarenje izazvano prelomom noge,on mi je prisao i ugrizao me je...Od te noci se ja vodim kao nestao,a moji roditelji su ubedjeni da sam mrtav,nikada nisam hteo da se vratim kod njih,jer sam se plasio da cu im nauditi,ili ce taj sivi vuk ''glasnik'' kako ga zovu,da ih ubije...Inace njegova uloga je bila da nadje odgovarajuce primerke muskaraca i zena i da ih pretvori u vukodlake,i da ubije ocevidce naravno...

Spustio je pogled,nije plakao,ostao je jak,a njegovo smekersko ponasanje i njegov bezobrazni smeh su samo maska kojom je on krio neizrecivu tugu povodom gubitka njegove voljene osobe.Nocima je sanja,nocima je zamislja pored njega,nocima je ljubi u svetu maste,treba mu ona,ali je nikada nece naci,svaki put kada neko pomene Zoe,njegove rane na srcu postaju sve dublje i dublje.Tesko je izgubiti nekoga do koga ti je stalo,neko bez koga ne mozes da zivis...Prica se dalje nije nastavila,svi smo cutali i niko nije hteo da narusi besprekornu tisinu.Meni se prispavalo i samo sam zatvorila oci naslonjena na Kajlovo rame.

Budi me zrak sunca koji mi pada na lice.Otvaram oci i gledam ispred sebe.naslonjena sam na Kajlova rebra a grudi i stomak su mi na Kajlovom levom boku.Glava mi je do pre nekoliko trenutaka bila naslonjena na skrstene ruke.Kajl spava na zemlji,a ja sam pokrivena cebetom.Polako se vracam u sedeci polozaj i pogledam u Kajla.On spava kao top.Sune prelazi preko njegovog tela,ne sija se,kao ni ja,sto nije bas prizor na koji sam navikla.Gledam okolo,svuda je drvece,tako je tiho,mirno i lepo.Cuje se samo cvrkutanje ptica i blago pomeranje grancica na tihom povetarcu koji mi pomera kosu. Gledam u vatru koja je ugasena,samo se malo dima dize iz izgorelih cepanica.Svi momci spavaju na travi,njima je lepo,i izgleda da sam se ja prva probudila.Bacam pogled na Roberta.Lezi na levom boku a desna ruka mu je na travi i glava mu je nagnuta ka grudima,kao da grli nekoga,sigurno sanja Zoe,u to mogu da se kladim,steta sto mi je bio odvratan pre ovog saznanja.Zelela bih da se malo prosetam,sama sa sobom i da rascistim misli u mojoj glavi.Ustajem i pokrivam Kajla cebetom,i ako znam da nema potrebe,ipak je on vukodlak.

Ja:Vidimo se...

Sagla sam se i poljubila sam ga u slepoocnicu,mesto gde bi on mene obicno ljubio.Ne znam da li je moguce zavoleti osobu tako brzo,nedostaje mi moja porodica,ali Kajl je jedno predivno bice,za koje nisam ni znala da postoji,ali sada znam,i moram da priznam da sam iznenadjena,jednostavno ne verujem da je zver spolja,a iznutra jedan ranjivi mali decak koji drzi oca za ruku.Ko bi rekao da se to krije ispod njegove maske?Polako sam krenula ka nepoznatom pravcu,znam da i ako se izgubim da ce me naci.Idem polako,korak po korak,i znam da bih sada trcala sva srecna da sam vampir,ovako nema sanse.Gledam gore,vidim plavo nebo prikriveno medju korsnjama visokog drveca.Suncevi zraci nekako uspevaju da se prelome preko grana i da mi padnu na lice,vrat i gole ruke.Gledam svoje ruke,ne sijaju se,jedva cekam da vidim taj sjaj ponovo...Krecem polako ka nasoj litici da sa nje gledam more koje udara o dno litice.I ako nisam videla,znam odprilike gde se kanjon nalazi,zelim da se odvojim malo,jer sam u nepoznatoj okolini i medju nepoznatim ljudima,ne znam ni njihovu proslost,a buducnost i sadasnjost im je relativna.Osecam da me neko posmatra,prati,osecam golicanje pogleda ali ne smem da se okrenem,znam da je daleko i da mi verovatno nista nece uraditi ko god daje.Ignorisem taj osecaj,koji vise nije toliko istancan,i verovatno me vara to nesto sto oseca moje sesto culo.Moja bosa stopala osecaju zemlju,osecaju travu,cvece i povezanost izmedju mene i prirode je sada jaca nego ikada.