Čistokrvna

Poljubi me

Jak bol i pritisak u glavi me bude iz sna.Otvaram oci i nalazim se sama u kuci,nema nikog zivog,osim mene...Stavljam ruku na celo u nadi da nemam temperaturu,ali kada sam videla da sam vruca,i verovatno prehladjena samo sam duboko udahnula vazduh i sklonila ruku sa cela.Neko kao tajfun ulazi u moju sobu,i to niko drugi do Kajl.Brzo je uzeo solju caja sa stola i pruzio mi ju je uz osmeh dok sam ja polako ustajala i ostala sam u sedecem polozaju dok me je on drugom rukom pokrivao cebetom.

K:Izvoli...

Pruzio mi je solju caja koju sam ja zgrabila obema rukama i polako sam krenula da pijem.Bacila sam pogled na prozor dok je on seo pored mene.Bilo je podne,ali jako tmurno,bez imalo Sunca.

K:Uskoro ces otici,sutra cu ostati sam,da znas da ces mi nedostajati....

Rekao je tiho spustajuci glavu dok mu jedna biserna suza nije skliznula niz lice,ista ona kao u mom snu,koji je delovao tako stvarno,nerealno i nakon suze je podigao glavu gore grizuci usne,a oci su mu se sijale,iste kao u mom snu,ne znam da li je to on,ali verujem da ne zelim da saznam...

Ja:I ti ces meni nedostajati...

K:Znam...Imam nesto za tebe...

Kao da se u sekundi razveselio i izvadio je iz dzepa prelepu ogrlicu koja je imala vuka koji je trcao na sebi.Nasmejala sam se i on mi je pokazao prstom da se okrenem sto sam ja i uradila.Spustila sam solju caja na sto i podigla sam kosu rukama.On mi je prisao i zavezao mi je ogrlicu oko vrata,nakon cega sam ja pustila kosu i okrenula sam se.Pala sam u njegov zagrljaj a on se odvojio od mene i pogledao me je sa suznim ocima,od cega su i meni oci zasuzele.

K:Poljubi me...

Rekao je tiho nakon cega sam ja prislonila usne na njegove dok me je on stezao u zagrljaju a suze su nam oboma kapljale,volim ga,ali iskreno,vise volim mog muza,ipak su to godine u pitanju,ali sam sigurna da Kajla nikada necyu zaboraviti,i ako verujem da bi mi Apolon dao da biram izmedju njega i Kajla,da zna o cemu se radi,i verujem da to ne bih mogla da podnesem.Polako sam odvojila usne od njegovih i izasla sam iz nejgovog zagrljaja dok me je on bledo ali srecno gledao sa blagim osmehom punim nostalgije,mogu da zamislim kako izgledam sad u njegovim ocima dok brisem suze vrhovima prstiju.On ih ne brise,pusta ih da oteknu pored njegove brade i malih borica prouzrokovanih njegovim osmehom.

K:Izvini...

Ja:Izvini ti...

Rekla sam da bih ga preduhitrila jer znam da bi rekao sigurno da mu je zao jer necu moci da ga zaboravim,sto je jedna velika istina,koliko se covek brzo veze za nekog,toliko brzo ga moze zaboraviti,barem tako kazu,ali ja ne verujem da je to istina,meni ce trebati najmanje 1 vek da ga zaboravim,a on mene?Sta ako me zaboravi brzo?Sta ako me se vise nece secati,sta ako?Moje razmisljanje je prekinula njegova ruka koja je nezno mazila moje lice,uzela sam njegovu ruku medju moje i samo smo se tako gledali,nedostaje mi,i ja njemu,ali ne smem i ne znam kako da mu kazem da mi fali moj muz,i da cu ga voleti zauvek,mislim da to on zna,i da mi zbog toga precutkuje sve,da ne pominjem koliko puta je mogao da umre zbog mene,pre Glasnika,pa do Alfe,a da ne pominjem Ricarda koji je za sve ovo kriv,do sada je zbog mene lio suze,a Boga mi i krv,ne znam kako da mu se oduzim,ne znam da li postoji nacin,ako postoji,rado bih sve uradila da ostvarim cilj,ali kada postanem vampir,sada nisam sposobna za to,probudila se ona mala saosecajna i bespomocna devojcica u meni,drago mi je sto je jos uvek tu,nakon godina koje su prosle,nisam osetila ljubav onako kako ju je ona osecala,i ako volim Apolona,i Kajla,nekako je ta devojcica bila sposobnija da voli od mene,sazrela sam,porasla i sada,kao da su sve emocije blede,a onda,onda se ona digla iz mrtvih,sahranila sam svoju bespomocnost i svoju slabost ispod koze,a sada mogu da je ispoljim,imam dosta stvari koje bih htela da mu kazem,a li sve cu to reci u samo nekoliko reci...

Ja:Volim te....

Rekla sam sa suznim ocima dok sam zagrizla donju usnu od nervoze i straha jer me zanima njegova reakcija koju sam sa strepnjom cekala...

K:I ja tebe...

I on je to rekao sa suzama u ocima polako prekidajuci misao dubokim disanjem.

K:Kada god ti budem nedostajao,samo pomazi vuka sa sa ogrlice i bice ti lakse,kao da mazis mene,ili ga poljubi,veruj mi da cu tada biti presrecan...

Reako je dok mu je osmeh bio na licu,a ja sam polako jagodicama prstiju desne ruke pomazila vuka dok su mi suze kapljale iz ociju,a on ja na to skinuo osmeh sa lica i brzo je lice pokvasio suzama,Boze kako ce mi nedostajati...

Ja:Hvala ti sto si rizikovao zivot za mene toliko puta samo zbog mene....

K:Pssst...

Prekinuo me je u pola recenice i prislonio mi je kaziprst na usne na sta sam ja zacutala a on me je jako zagrlio i suze su mi se slivale na njegovo rame,dok je on suze utapao u mojoj razbarusenoj kosi ciji ce mu miris nedostajati.Ne zelim da ga pustim,koliko god da mi nedostaje muz i dete,toliko ce mi nedostajati Kajl,srecnija sam u ovoj kucici sa njim nego u ogromnoj vili sa mojoj porodicom,ili mi se tako cini,da se razumemo,obozavam Apolona,i vise nego Kajla,ali ovo je nesto drugacije,neobjasnjivo, a ja sutra odlazim od njega jedina uteha je da ce me on ispratiti ako nista i da cu verovatno sedeti na njegovim ledjima dok ce on plivati,takav je dogovor,a tu ce biti ceo njegov copor,mada steta sto nece smeti ni da se pomaknu od Ricardovih ljudi,ali na to smo navikli.Odvojila sam se od njegovog zagrljaja i on je ustao i pruzio mi je ruku.Pogledala sam u ruku pa u njega,kao me podseca na Apolona u mom snu,kao da su oko mene latice sa tresnjinog cveta,vracam se u san,ponovo,i ako to iskreno ne zelim,previse je stresan za mene,cak me podseca i na Apolona za kojim sam trcala u sumi,iznemogla i u ranama od kojih je po neka jos uvek krvarila,ali Kajla cu izgleda moci da uhvatim u stvarnom svetu,on nije halucinacija.Uhvatila sam se za njegovu ruku i ustala sam sa kauca.Polako smo krenuli ka vratima dok sam ja jedva cekala da izadjem napolje,na svez vazduh i da hladne glave razmislim o svemu...