Čistokrvna

Pustite me

R:Hajde,idemo...

Rekao je polako i tiho dok je grizao jos uvek donju usnu da bi mogao da zadrzi suze.I pre nego sto je uspeo da zaplace pustio mi je podlaktice i pretvorio se u vukodlaka.Pogledala sam ga a on je ispustio suzu,mislio je da ga ne vidim...I on zna kako je izgubiti nekog to koga ti je toliko stalo...Prisao mi je i sagao se.Suze su mi jos jace krenule,ali sam ipak uspela da se popnem na njegova ledja.Uhvatila sam se jako za njegovo krzno i uronila sam glavu i suze u njegovu meku dlaku na zadnjoj strani glave. Krenuo je da trci brzo i snazno,kosa mi se vijorila i ako mi je glava bila na njegovom potiljku.Samo sam cekala da stignemo jer me zanima kako je Kajl,nedostaje mi,i nadam se da se probudio.Stigli smo,a on mi je to signalizirao tako sto je usporio a zatim je skroz zaustavio korak.Podigla sam glavu brzo u sekundi i pogled mi je trazio Kajla,i moje oci su se susrele sa njegovim,on je stajao,u ruci mu je bila bela ruza,a vrat mu je bio zavijen zbog onog suntavog Nejtana.

R:Idi....

Tiho je rekao Robert u mojim mislima,ili u onom delu koji mogu da cujem...Brzo sam skocila sa njega i krenula sam da trcim ka Kajlu.On je samo stajao sa osmehom na licu,pala sam mu u zagrljaj a on me je poljubio u glavu i stegao me je jako.Pustio me je iz zagrljaja i pogledao me je ne skidajuci osmeh sa lica.

K:Ovo je za tebe....

Pruzio mi je ruzu i ja sam je uzela,pomirisala sam je i bila je prelepa,a taj miris mi se dobro urezao u secanje,to su Dzonove ruze...

Ja:Ovo su....

K:Da,Dzonove su,ali druge nemam,na zalost....

Prekino me je u pola recenice,ali me je jos jace zagrlio u nadi da vise necu nikad otici.Krenuli smo polako ka kuci dok je Robert ostao kao vukodlak blizu drveca,izgleda da razmislja,Zoe mu fali,sta bi on dao da moze da stavi ruzu tamo gde je ona umrla...Po njemu ona nije ni trebala da umire,Glasnik je kriv,zar ne?Usli smo u kucu a za stolom u istom polozaju u kom smo ga ostavili je sedeo Dzon. Pogledao me je a zatim je bacio pogled na moje ruke koje su skrstene savijene u predelu lakta drzale belu ruzu.Odmah mu se lice promenili i toliko se iznervirao da je jako udario vaznu koja je odletela u kuhinju i polomila se na hiljadu delica.Bez reci je brzim korakom istrcao iz kuce i pretvorio se u vukodlaka,otisao je,verovatno do jezera...I ako je dosta daleko,kada ste vukodlak ne treba vam mnogo da stignete do toliko udaljenog jezera...Ipak oni trce brzo...Uglavnom Kajl me je pogledao i uhvatio se za glavu.

K:Njega ne treba ostavlajti samog kada je iznerviran,ko zna sta ce sada uraditi....Ja sam kriv,ja sam ubrao ruzu....

Ja:Molim te,nisi ti kriv...

Pokusala sam da ga utesim ali me je on povukao za podlakticu da bismo izasli da ga stignemo i ja sam u tom momentu ispustila ruzu koja je ostala na podu.Izasli smo a on je stavio moje ruke oko njegovog vrata i pretvorio se u vukodlaka.Krenuo je da trci.Ne mogu vise...Po koji put moram da budem na ledjima vukodlaka koji trci,malo mi je muka od tolike brzine,koja nije vampirska,ali je dosta blizu nje...Stigli smo relativno brzo do jezera a Dzon je stajao tamo na obali kao covek.Kajl se opet obrazio u coveka a ja sam jos uvek bila okacena o njegov vrat.Spustila sam se i mi smo samo posmatrali Dzona sa te razdaljine.Plakao je,jecao je i vristala mu je dusa.Okrenuo se i zatvorio je oci.Nije nas video,ali nas je sigurno osetio.Polako se prepustio sili gravitacije koja ga je vukla na dole i pao je u vodu, ocekivali smo da ce da izroni,medjutim on izgleda zeli da se ubije.Kada smo to spazili krenuli smo da trcimo koliko brzo smo mogli,jer nemamo vremena da bi Kajl postao vukodlak.Dotrcali smo do obali zadihani a on je plutao malo ispod povrsine vode dok mu je desna ruka u kojoj je leva ruza bila iznad povrsine vode.Sa ruze se slivala voda,koja je izgledala kao suze,njegove suze...Takodje se i krv slivala,verovatno jer se isekao kada je bacio vaznu,uglavnom tako lepu ruzu punu osecanja,doduse punu i krvi i suza,do sada nisam videla,kapljale su suze sa ruze,a kapljala je i krv.Nismo znali sta da radimo...On se davi,zatvorene su mu oci i usta su mu skupljena.Kajl uskace u vodu i pokusaca da ga izvuce napolje.I na kraju ga jedva izvlaci napolje i stavlja ga na travu ja mu prilazim,on je budan,a ruza mu je jos uvek u rukama.

Dz(Dzon):Pustite me,zelim da umrem...

Govori kroz zube dok mu drhti donja usna od hladnoce a suze mu se slivaju niz lice.On podize polako ruku u kojoj je ruza ka sebi,priblizava je ustima i polako ljubi latice dok mu suze jos uvek liju niz lice,kao i meni.Na usnama mu ostaje trag krvi koji ubrzo brise suza koja je tu slucajno zalutala.

Dz:Brate,izvini sto nisam kraj tebe...

Gubi snagu i ruka mu kleca,dok on ceo drhti.Pada u nesvest i prilikom pada sake,ispada mu bela ruza koju je malopre poljubio.Sa ruze se stresla krv,pala je na travu i pokazala je svoju jarko crvenu boju u tom nistavilu duse,i nistavilu tela...Ne mogu vise da izdrzim,placem jos jace dok Kajl pokusava da se sabere,barem malo.Uzimam ruzu jer znam da ce mu znaciti da je vidi pored sebe kada se probudi,znacice mu...Stavila sam mu je medju prste,a on ju je jako stegao,kao da je svestan svega,i ako su mu oci zatvorene,a osecanja pustena na slobodu,i bilo je vreme...

K:Sta sad?

Slegnula sam ramenima dok me je on zabrinuto pitao.Kajl je umoran i ne moze da se preobrazi u vukodlaka ponovo,jako je slab i ranjen je po vrh svega..Ostatak copora je primetio da nas nema i krenuli su da nas traze,a gde naci Dzona nego na mestu gde je Lukas umro?Isli su nam u susret i hvala Bogu,ja sam se popela na Robertova ledja dok su Dzon i Kajl bili na ledjima druga dva vukodlaka,ne znam svima imena,ovde sam tek 3 dana,pa mi je tesko,ali cini mi se da je to Ostin i Bil,da to su oni,prepoznala sam nijansu krzna,ali nebitno...Nismo hteli da se pozdravimo,jednostavno nismo imali vremena,jer Dzonov zivot visi o koncu...On je sve vreme mucao i dozivao svog brata,plakao je u snu,sto me je dosta pogodilo, prisecam se trenutka kako je pao u vodu,kako mu se krvava bela ruza preplice izmedju oslabelih prstiju.