Čistokrvna

Bolji

Ja:Cekaj,cekaj...Ne mogu da verujem,pa ti poznajes Ricarda,jos gore,ti pricas sa njim!

Samo je spustio glavu dok sam ga gledala iznenadjenim pogledom sa probudjenim tihim prezirom u ocima.

K:Pa,duga je to prica....

Ja:Zelim da je cujem....

K:Mislim da ti je Robert pricao da ga je Ricard spasao,i ako je bio na suprotnoj strani,a zasto ga je spasao,nije mi jasno,i verujem da mi nikad nece biti.Bez Ricarda kao spasitelja Robert bi bio sada pod zemljom sigurno,jer je imao frakturu rebara,sada ima srahotne oziljke od operacije koja mu je pored Ricarda spasila zivot.Mislim da mu je on vecno zahvalan.Zasto ovo spominjem,ovo je pocetak...Naime nakon spasavanja i ubijanja vampira koji je umalo ubio Roberta prisao sam mu da vidim da li je dobro i ako se gusio od bolova a cak nije mogao ni da vristi jer su mu slomljena rebra pritiskala pluca, pokusao sam nekako da mu pomognem,ali nisam znao kako,tada mi je Ricard stao ''na crtu'' i gledao me je tim pogledom koji je bio toliko hladan da ga cak ni vatra u mom telu ne moze otopiti,to me je moram da priznam kao mladog i neiskusnog uplasilo te sam se povukao,a onda je on spustio pogled i progovorio je ''Ti si bolji od ovoga,ti bi mogao mnogo vise nego sto je ova krvava bitka,ceka te velika buducnost momce'' Rekao mi je podizuci glavu i gledajuci me u moje preplasene oci dok mi je brada drhtala od straha a tiho cvilenje kroz ocnjake je cak i meni samom ulivalo jezu.Samo mi je prisao i pomazio me je po glavi i po svetlom belegu koji sam u to vreme imao,sada ga nema,nestao je kao i stari slabasni decak bez trunke samokontrole.Zatim je skolnio ruku stezuci pesnice,okrenuo se i otisao je u dalju borbu.I ako nisam razumeo ni jednu njegovu rec,jer kao mlad nisam razumeo smisao niti dubinu njegovih ociju i reci.Od tada su prosle godine...Video sam ga,ponovo,toga dana kada sam te spasao od sigurne smrti jer je on imao veliku nameru da te ubije,pretvarala si se da si vampir, razumem te,verovatno bih i ja tako uradio.Banuli smo tamo,prvo sam video njega,nisam hteo da ga taknem,ali me je nesto ponovo preseklo kada sam opet ugledao te oci,ponovo je tiho prosaputao ''Znao sam da ces se promeniti,cak ti ni brada vise ne drhti....'' Nasmejao se i ispustio tihi kikot,ili podsmevanje,sto je mene isprovociralo,ali s' obzirom da je spasao mog najboljeg druga Roberta vecno sam mu zahvalan,ali nsiam mu ostao duzan,jer je u tom trenutku naseg prvog dodira ostvario telepatsku vezu sa mnom,i moze da cuje samo moje misli,i nicije vise,veruj mi da to nisam zeleo,ali prednost je to sto i ja mogu njegove da cujem zbog te iste neraskidive veze koja nas je na pocetku spojila.Ja sam u tom trenutku pomislio ''Za razliku od mene,ti si ostao isti,samo ti je pogled jos hladniji,kao i dusa'' Na to je samo spustio pogled trudeci se da ne odrzava preduzi kontakt ocima.U trenutku naseg zadnjeg pogleda on je pomislio na taj trenutak kada je pratio Leonu i Petera,ne znam zasto,mozda je mislio da ce mi to biti od neke koristi,ili je to uradio sasvim slucajno,mada znajuci njega,kod te osobe nista,ali bas nista nije slucajno,sve ima neku svrhu i namenu,ili mozda ja gresim...Robert me je pozvao recima ''Ona umire,pomozi joj!'' Njegov glas je vrisnuo u mojoj glavi i ja sam se trgao bas kao i Ricard i svako je otisao svojim putem,on je otisao da zavodi red i da se bije sa tvojim suprugom,a taj trenutak si zbog napada i privremene nesvesti propustila,jedino si videla njih dvojcu kako se tuku,tako da te razumem ako ne budes znala o cemu pricam...Da li ti je sada sve jasno?

Ja:Da...Ne mogu da verujem jos uvek,zasto me niko ne upucuje?

Gledala sam ga zbunjeno i mucajuci jer ne verujem da je sve ovo istina,jer sam zaista imala kratku privremenu nesvest u tom trenutku,ona cak deluje kao jedna treptaj za onoga ko je prezivi,tako da mi je sve jasno,ali idalje mislim da sanjam...

K:Verovatno nije bilo vreme da ti to kazem....Ricard nije tolika zivotinja kao sto ga ti smatras,on je mozda nasilan,ali ima svoje momente kada je dobar....Mislim da ja to najbolje znam...

Ja:Zbog toga ni ti n i Robert niste hteli da ga napadnete,vec je to morao Apolon da ucini....

K:Da...Sad vidis koliko je sve zapravo komplikovano....

Ja:Oduvek je bilo....

Na trenutak smo i on i ja zacutali i onda je on udahnuo toliko duboko da sam mogla da cujem njegov izdisaj.

K:Hteo sam da promenim temu,medjutim,sada je sve jos gore...*krenuo je da se tiho smeje jer izgleda da je sam sebe ubacio u rupu sto bi se reklo*Izvini....

I ja sam se nasmejala jer smo i on i ja sve pokvarili,ali,nekako mi nije zao,za njega ne znam...

Ja:Mislila sam da je on zver bez osecanja,bas ne mogu da verujem da je sve to istina...

K:Ni ja nisam mogao da verujem dok sam sve to prezivljavao,cuo sam od ostalih koji ga poznaju da je bas krvolocan i da je cak ubio svoju majku...

Ja:Molim?

Izbecila sam oci dok mi se smenjivala tuga,bes,zavist jer je on imao majku ali je nije postovao i naravno tu je bila i zelja da ga ubijem,nista bez toga...

K:Da,dobro si cula...Hteo je da dokaze svoju odanost kovenu tako sto ce ubiti svakoga do koga mu je bilo stalo kao coveku,mada nije on kriv,drugi su mu punili glavu i zbog toga je sad zivotinja,ali na neke momente se pojavljuje onaj dobar Ricard,ali cini mi se kao da je ta osoba sada umrla,da je ostalo samo krvozedno cudoviste koje bi ublio svakog radi koristoljublja.

Ja:O moj boze,pa ja ne verujem....

K:Bolje veruj,cak je i to podelio sa mnom u trenutku kada me je pomazio po glavi,nisam mogao da ne primetim suzu koja je tako vazna,a koju sam zaboravio da spomenem,razmisljao je o krvnickom trenutku kada dolazi kuci sa nozem u rukama i ubija majku da bi dokazao vrednost i da bi doneo njeno srce glavnim vampirima kao dokaz da ju je ubio.Onda se tek kasnije setio sta je uradio i u meni je video starog Ricarda,dete koje je bio drhtave brade kao ja tad,dete koje nije znalo ni za sta lose,dete koje se uzasavalo krvi i nije zeleo sve u sta se uvalio,ali...Kasno je da se ta osoba vrati,i mislim da je i sam to shvatio....