Čistokrvna

Kako treba

Previse jaki jecaji me guse,previse stegnuto srce me boli,previse uspana dusa me ne slusa. Pokusavam da shvatim,da razumem,ali ne mogu,ne razumem njegove reci,a po najvise ne razumem njegova dela.Ne mogu da se pomirim sa tim da je on cudoviste,jos gore nego sto je Ricard oduvek bio,jer on je makar iskren,u neku ruku.Pokusavam da dodjem ka sebi ali mi ne idem bas najbolje.Stajem ispred ogledala,gledam sebe,uplakanu,natecenih ociju punih suza dok pokusavam da dodjem do daha,u istoj onoj haljini u kojoj je sve pocelo i sve se zavrsilo. Gledam sebe od glave do pete,tako ista,a pak tako razlicita.Opipavam komad gaze na vratu koji je prekrivao moju malopre zaradjenu ranu.Polako sam ga skidala jer sam htela da iskrvarim do smrti, to mi se cinilo kao najlaksi nacin za bezanje od problema.Ispustala sam tihe zvukove koji su simbolizovali bol moje duse,a ne samo mog tela.Istog trenutka nakon skidanja zavoja lagano sam popustala stisak pesnice i pustila sam da krvavi zavoj padne na pod.Okrenula sam vrat ogledalu da bih sto bolje videla ranu.Brisala sam suze nemo gledajuci u novonastali oziljak. Brzo sam pogledala u svoje ruke i setila sa se da imam dugacke nokte,jos uvek do vremena u kome sam bila vampir.Krenula sam da kopam po rani zeleci da je raskrvarim sto mi je i uspelo. Tiho sam ispustala po koji vrisak i po koji zvuk koji je izrazavao moju ovog puta fizicku bol. Nokte sam zabadala sve jace i jace dok krv  konacno nije krenula da curi u jos vecoj meri i u jednom velikom mlazu niz moj vrat i niz moja bedra,umesto da istice u jednom ili dva manja mlaza.Pogledala sam ponovo svoje ruke u neverici da sam sposobna da uradim ovako nesto,iz ciste pohlepe,iz ciste zelje da nisam dozivela izdaju,i ako su to samo pusta nadanja,i ako jos cekam da mi Kajl kaze da se salio,i da nije ozbiljan,da kaze da je ovo njegova bolesna,odvratna sala,ali njega na vratima nije bilo.Krvave ruke sa kojih tece sveza krv koje je bilo previse po mom telu.Ubrzo se celim zamkom prosirio miris krvi koji sam cak i ja kao covek mogla da osetim. Apolon je prvi koji se trznuo i koji je osetio moju vec odavno prepoznatljivu plavu krv.Potrcao je onoliko brzo koliko moze vampir i vec u mom sledecem treptaju nalazio se pored mene,naravno da me je uplasio dok je bez ikakve reci pokusao rukama da zadrzi krv koja je neizmerno tekla. Vec sam skroz prebledela gledajuci svoj bezlicni odraz u ogledalu,gledajuci Apolona cije su se usne stisle izmedju ocnjaka dok ih je grickao jer jedva da je mogao da izdrzi pored mene zbog jakog mirisa krvi.Mokusao je da prisloni rucni zglob leve ruke uz nos da bi zadrzao miris van nozdrva ali mu nije dobro islo,jer se na njegovim sakama takodje nalazi krv,tako da je ispustao glasne zvukove kroz stisnuta usta,koji su me jezili,zatvorila sam oci i osecala se kao da je ovo moj put ka raju,ili ka mestu na kojem zasluzujem da budem,ka paklu.Cula sam tihe glasove u tmini,govore da se probudim,da otvorim oci,ali koliko god da se trudila ne mogu,kapci su mi suvise teski,sve do trenutka u kojem se borim za vazduh i cujem Markesov glas ''Ako ovo uradis kako treba dobices sve...'' govorio je sutnuci veliki dzak,nakon cega se cuo zveket kovanica.A taj specijalni zvuk bih uvek poznala,to su Kingselove kovanice,jedine sakovane od cistog belog zlata ciji se ocaravajuci miris moze osetiti na kilometar.Polako postajem svestna da se u uglu sobe sa tronom nalazim pored Kajla i Markesa koji izgleda pregovaraju.Pokusavam da kazem nesto ali glas mi se gubi,ne cuju me i ne vide me,kao da nisam tu.Pokusala sam da dodirnem Kajla po ramenu,da bih ga pozvala da pogleda u mene,ali moja ruka se pretvarala u dim dok je prolazila pored njega,podigla sam ruku u visini lica i pogledala sam je,a ona se ponovo vratila u normalu,i mogla sam normalno da je pomeram.''A sta ako ne uradim?'' upitao je Kajl,na sta je Makres pogledao kroz mene,i nije me video,okrenula sam se da vidim u sta gleda i izgleda da je pogledao u vrata,verovatno se plaseci da neko ne prisluskuje.Zatim je ponovo pogledao u Kajla i rekao mu ''Onda neces dobiti novac i priliku da pobegnes odavde u nepoznatom pravcu,a Robert nece dobiti sansu da bude Alfa...'' znajuci koliko Robert znaci Kajlu on je skrenuo pogled razmisljajuci duboko u sebi sta da uradi.Na kraju je pristao na sta je Markes pruzio dzak Kajlu i rekao mu dok je Kajl odlazio ''Potrudi se da izgleda kao nesrecan slucaj...'' Na to se Kajl blago nasmejao i izasao je,krenula sam za njim da trcim dok ga nisam stigla,pratila sam ga,krenuo je ka mojoj sobi dok se zveket kovanica naveliko i sve jace cuo.Usao je unutra,a i ja sam za njim, gledala sam samu sebe kako lezim na krevetu i izgleda spavam.On je spustio dzak koji je pao sa njegovih ledja,a on je krenuo ka meni.

K:Dobro si sve podnela,je li?

Upitao me je tiho sto me je dosta iznenadilo,ali izgleda da ga nisam cula i da sam nastavila da spavam.Njegova ruka je krenula ka mom vratu i ka mom zavoju koji je pokrivao ranu.Polako ga je skidao i krenuo je da skida povrisnski sloj rane koja je zarastala,skidao mi je kozu jos vise raskrvaveci moju ranu.Ruke su mu bile skroz krvave,ali ga nije bilo briga.Pomazio mi je lice ostavljajuci krvavi trag sake na mom obrazu.Zatim me je pustio da na smrt iskrvarim ostavljajuci me tako,uzeo je dzak sa poda i izasao je dok sam ga ja gledala,ili moj duh,moje neprimeceno prisustvo.Pogledala sam u sebe,ispustala sam poneki zvuk koji je pracen jecajom zbog prevelikog bola,ali nisam mogla da se probudim,nisam imala dovoljno snage.Sve dok moje telo nije otvorilo oci i dok je moj duh nestao u formi malog oblacka prasine.Pokusala sam da ustanem ali uzalud,osecala sam se kao prikovana za krevet.Osetila sam toplu krv koja je jurila svuda po mojoj posteljini i po meni.Ubrzo se miris toliko prosirio da mislim da su ga svi vampiri u krugu od par kilometara osetili,tako i Apolon,tako i Damjan koji su se u brzini mog treptaja stvorili pored mog kreveta.Damjanu su oci pocrnele dok mi je drzao krvavu ruku koja je i njegovu uprljala,a Apolon i ako sit nije mogao da se pribere i toliko je zeleo moju krv da se to moglo osetiti u vazduhu.Damjan je poceo da zadrzava vazduh i skrenuo je glavu u stranu stezuci ocne kapke u zelji da ne gleda kako njegova majka umire.