Čistokrvna

Gotovo

Jos uvek sam mogla da osetim njegov topao dah na vratu i njegov vlazan jezik koji je mazio moj vrat.Pokusavam da se izborim i da pobegnem iz njegovog stegnutog zagrljaja,medjutim nisam dovoljno jaka i moje opiranje uz besne i uplasene zvuke koje sam ispustala nije urodilo plodom.Kada je primetio da mi smeta to sto radi nasmejao se i pogledao je preko mog ramena,u nistavilo drveca,jer tu ocigledno nista nije bilo.

N:Ne brini duso,sve ce biti brzo gotovo....

Govorio je dok su mu usne bile slepljene za moj vrat.Kako me podseca na Ricarda,i opet prelistavam sve trenutke u kojima je Ricard radio potpuno istu stvar kao i Nejtan sad,sta da kazem osim da sam se gusila u suzama dok sam pokusavala da stegnem zube i da se izmaknem od svakog Nejtanovog poljupca i dodira,ali nisam uspela,ko zna sta ce mi sad uraditi?

Ja:Pusti me....

Cim je osetio,a Boga mi i cuo strah u mom piskavom i drhtavom glasu koji je pun besa,odmah je to shvatio kao prozivku i bacio me je svom jacinom na pod.Pala sam kroz zvucne talase mog tihog vriska i pokusala sam da zaustavim pad rukama,ali na kraju sam imala jos vece povrede i ruke su mi bile krvave od krupnih posekotina na dlanovima i podlakticama,verovatno od grana i pruca koje su lezale pored i ispod mene.Okrenula sam se i vec u sledecem trenutku sam bila u lezecem polozaju dok me je on gledao sa opasnim osmehom i pogledom je pratio moje noge koje su igrom slucaja bile dosta izgrebane,posto sam bila u maloj beloj haljini koja je do pre nekoliko trenutaka virila ispod Kajlovog duksa.Presvukla sam se jos pre nego sto smo krenuli na obalu jezera,ali nebitno...Uglavnom haljina i nije mnogo toga pokrivala,a igrom slucaja,bila sam bosa,jer nemam veliki(nikakvi) izbor cipela medju vukodlacima,ali kao sto kazem,to je sad nebitno...On je svom silinom naskocio na mene zbog cega sam ja izgubila dah i osecala sam se kao da me je voz pregazio,zbog jacine koju je moje telo pretrpelo u tom trenutku.Pogledi su nam se susreli dok je on nezno mazio moju desnu nogu,nasmejao se onako nenormalno,kako samo on zna,ispustajuci neke jezive zvuke koje su pratile njegov osmeh izmedju stegnutih zuba.Mislila sam da ce brzo biti gotovo,medjutim,za mene je trajalo kao vecnost.Jos uvek mi nista nije uradio,ali se plasim da ce to uskoro uraditi.Uzeo je moju levu krvavu ruku u svoju i stavio ju je na svoj obraz.Pomerila sam svojom voljom ruku sa njegovog obraza i na mestu gde je bila moja ruka ostao je veliki krvavi trag koji me je uplasio,a njega jos vise nasmejao.Zasto ja uvek naidjem na lude tipove?Polako je krenuo da se primacinje mom licu,ocekivala sam da me poljubi te sam skrenula glavu,ali je on prislonio usne na moje uho i krenuo tiho da sapuce.

N:Zatvori oci...

Rekao je sa milinom i srecom u glasu,a ponajmanje zadovoljstvom u istom,dok je njegov vreli dah strujao po mojoj ušnoj školjci.Na to mi se nakostresila svaka dlaka na telu,a najizrazenije je to jezenje bilo na mojim podlakticama koje su bile naslonjene na njegove nadlaktice,koje nekim cudom moje krvave ruke nisu htele da puste.Ne znam sta mi je tada bilo,mozda sam ga suzdrzavala da mi se jos vise ne priblizi,i ako znam da nisam dovoljno jaka za tako nesto.Polako sam zatvorila oci iz kojih je kanula jedna suza koja se presijavala u njegovim ocima.U sledecem trenutku osecam bol i punu snagu Nejtanovog ujeda.Da,ujeo me je za vrat,na sta sam ja krenula jako da vristim,i tu pocinje moj ''prekid filma''.Osecam veliko trnjenje moje zile na vratu i ruke me peku.Otvaram oci i gledam par trenutaka oko sebe.Lezim na travi naslonjena na moj desni bok.Gledam u moje krvave nadlaktice na kojima se nalaze rane u pocetku procesa regeneracije,a izmedju prstiju i preko rana se nalazi po koja travcica i po koje parcence zemlje.Krecem da disem duboko i da hvatam vazduh koji mi je preko potreban. Pokusavam da ustanem ali osecam jak bol i iscrpljenost celog organizma.Odustajem od ideje da ustanem.Polako jagodicama prstiju opipavam moj vrat i trazim uzrok bola,pa da Glorija,to je ujed,koji izgleda da zarasta,cekaj,to znaci da sam ja sad vukodlak,oh Boze...Ruka mi polako trazi bilo sta oko mene sto mi moze biti od pomoci,i nalazim malo parcence papira iznad moje glave.Pogledam u njega a tu je izrazito ruzan i tesko citljiv rukopis,ali posto i sama imam takav,nije mi bilo tesko da procitam.

''Uplasila si se da si vukodlak?Ne brini mala,samo sam ti malo ispustio krvi,prosla noc je bila bas dobra,pamticu je zauvek...Nisi bila losa mila moja....''

Na kratko zastajem da citam i okrecem glavu u drugom smeru,suze mi krecu jer sam shvatila sta se sinoc desilo...Stavljam ruku na usta da ne bih krenula da vristim i polako vracam pogled na pismo.

''Sta je bilo?Uplasila si se?Sta bih dao da vidim tvoje prelepo lice uplaseno,misu mali...Salio sam se,nisam te ni takao,ali ne znaci da necu,sada si se izvukla,bilo mi te je zao...

                                                                       Nejtan,ili kako me ti zoves,Alfa''

Poklopila sam prokleti papir i bacila sam ga zguzvanog sto dalje od sebe i sto snaznije sam mogla u ovakvom stanju.Skupljam snagu da ustanem i bacam pogled na moje noge,nema nigde ni jedne rane,osim sto su se kolena malo ogulila od pada,ali nista strasno.Nalazim se u sedecem polozaju i prolazim rukom kroz kosu dok pokusavam da dodjem ka sebi nakon ove neslane sale koju mi je Alfa priredio,ili Nejtan,ne znam kako da ga zovem,a po pismu izgleda da je prihvatio nadimak koji sam mu dala,cak mu se i svidja.Poznato mesto,poznata situacija,ali za razliku od toga,vreme mi je skroz nepoznato,po Suncu ciji zraci padaju malo dalje od mene,rekla bih da je jutro,ali cudo da me niko do sada nije trazio,izgleda da moram sama da se vratim kuci,i ako su mi tabani puni rana i kamencica, neke rane su jos uvek krvarile,ali nije mi to bio prioritet,ali sam se plasila da cu pasti i onesvestiti se zbog malaksalosti i dehidracije,i opet prozivljavam taj isti pakao koji je bio sa Ricardom,ali sam tad imala spasitelja,mog Apolona,a gde je on sad?Sigurno je nasao neku drugu,i sa njom je srecan dok ja ovde ginem,ali neka,tako sam i zasluzila,sigurna sam da on zna da ga volim najvise,a sto se Kajla tice,i njega volim,ali vise kao mog zastitnika i prijatelja,nego kao ljubav,ljudi ipak gube kontrolu ponekad, zar ne?