Čistokrvna

Od tebe

Tokom te tisine i jedne tihe ispustene suze sa Glasnikove strane,jedino sto nam je privlacilo paznju,ili barem meni je Ricardov prazan pogled.

V:Ricarde.....

Vodja ga je oslovio imenom na sta je Glasnik podigao glavu a Ricard se vratio iz transa i ubrzo pogledao u Vodju.

V:O cemu razmisljas?

Pitao ga je sa dozom zabrinutosti u glasu na sta se Ricardov pogled ponovo izgubio nasumice.

R:Ponovo sam je video....

Rekao je dok je gutao knedlu koja mu je stajala u grlu.

V:Koga?

Ne znam zasto,ali Vodja se napravio lud i pitao o kome se radi,samo da bi isprovocirao Ricarda kome se i onako sve smrklo.

R:Magdalenu....*samo je udahnuo duboko kroz jecaj dok mu je suza lila niz obraz* Dosla mi je u sobu, prisla mom radnom stolu i uzela papir na kojoj je bila moja najnovija pesma koja je ponovo bila za nju, pogledala ga je i nasmejala se,Boze kako je lepa,krenula je da cita dok se meni srce cepalo,pokusao sam da ustanem,da dodjem do nje,ali su mi stihovi moje pesme ozvanjali u glavi:

''Ostani

Ostani jos malo,

barem da ti poljubim

skute,barem da te

zagrlim,da osetim 

te usne boje mojih

grehova,da pogledam

te oci boje moga zaborava,

ostani barem dok nam 

oboma vreme ne istekne,

dok oboje ne docekamo

ono sto ljudi zovu ''kraj'',

a ja sam zbog tebe kraj

odavno sam docekao.

Ostani jos trenutak,

pocasti moje zeljno srce,

razveseli moja utihnula

osecanja,i probudi moju 

davno uspavanu srecu.

Samo nemoj otici,samo

me nemoj napustiti,

jer ja cu ti to oprostiti,

ali moja prigusena boli

ti nikada oprostiti nece.''

Rekao je dok je zadrzavao jecaj ali suzu nije uspeo da zadrzi,na te njegove stihove je Liza zaplakala a Vodja se po izrazu lica izgleda pokajao sto ga je uopste pitao i prekinuo u razmisljanju.Ali sada je kasno.Ali nije samo Vodja zakasnio,i Ricard je,sta bi se desilo samo da je stigao na vreme?Da je stigao ranije?Ona bi sada bila pored njega.Nije zakasnio samo on,i Kajl je,da se samo trenutak ranije preobrazio u vukodlaka sada bi njegov otac bio ziv,i Apolon je zakasnio,da je samo stigao malo ranije da spase svoju sestru od Markesa,nista od ovoga se ne bi desilo,cak sam i ja zakasnila,da sam se rodila samo sekundu ranije,mozda bi moja majka jos uvek bila sa nama,mozda bi jos uvek bila sa mnom. Posto je ocigledno da je Vodja kriv za ove prolivene suze odmah se potrudio da promeni temu sa Ricardovog mastanja punog ceznje.

V:Glasnice nastavi....

Glasnik je samo ponovo digao glavu i brzo je obrisao suzu koja nije stigla da sleti niz njegove jagodice.

G:Elem,dosta je pricanja o mom zivotu,koji je bio zaista tezak i naporan,vreme je da se vratimo na temu.Glorija spremna si da ponovo postanes vampir,naravno ako to zelis,i ako si spremna na taj rizik...

M:Ona nema pravo da bira,ona mora da postane vampir,ona mora da brani svoju porodicu....

Markes ulece u pola recenice Glasniku koji se vidno naljutio.

G:Od koga da stiti svoju porodicu?Od tebe?Ti si najzasluzniji zbog toga sto je ona sada covek,da je jos uvek vampir na ne bih imao potrebe da je predajem vukodlacima.

M:Ja kriv?Pre bih rekao da su Ricardovi ljudi i njegova bolesna zelja za osvetom krivi...

Krenuli su da se svadju i da se deru jedni na druge sve dok ih nije prekinuo Kajl.

K:Dosta!

Viknuo je silovito dok je njegov glas odzvanjao prostorijom.

R:Ti se ne mesaj....

Viknuo je jos jace Ricard dok mu je prisao toliko brzo da to moje ljucko oko nije moglo da proprati. Uneo mu se u facu i krenuo je da sikce dok je Kajl poceo da rezi.Uhvatila sam ga za podlakticu i dozivala sam njegovo ime i govorila sam mu da se smiri i da prestane,ali tiho,govorila sam kako ne zelim da se povredi,zatim je Kajl besno odgurnuo Ricarda koji je pokusao da se vrati u pocetnu poziciju i da udari Kajla ali sam ja stala izmedju njih i time zaustavila Ricardovu pesnicu koja je hitovito jurila ka Kajlovom grudnom kosu.Zaustavio se i pogledao me je dok je polako opustao misice ruke i prste sake i primacinjao je jagodice prstiju mom licu na sta sam ja samo mirovala.Poceo je da mi nezno dodiruje vrat dok ga je Apolon gledao sa prezirom u ocima,nije smeo da se pomeri jer bi Vodjini ljudi odmah odreagovali.Ricard je primacinjao glavu ka mojim usnama sve dok Kajlu nije pukao film i dok me nije jako povukao i skoro bacio u stranu,jedva sam se docekala na noge dok su obojca ponovo krenuli da sikcu,htela sam opet da ih zaustavim medjutim Robert me je uhvatio za rame i pokusao je da zastiti moje telo njegovim u cemu je uspeo.Krila sam se iza njegovog ramena dok se sve zakuvavalo izmedju Kajla i Ricarda,krenule su ozbiljne i jake prozivke,ali ni jedan od njih dvojce nije smeo da drasticnije odreaguje zbog Vodjinog prisustva.

K:Da joj nisi prisao zivotinjo jedna!

R:Da umuknes,deriste malo!Ko si ti mene da vredjas?

Unosili su se uporno jedan drugom u facu i izgovarali su najvece uvrede sapucuci kroz zube,sve dok Kajl nije prekardasio svaku meru.

K:Da si stvarno voleo Magdalenu ona bi sada bila pored tebe,ne bi bila pod zemljom...

Na to je Ricard puknuo i hteo je da ga udari na sta je Kajl stajao nepomicno i cinicno mu se smejao. Ricard se jedva savladao i uspeo da se iskontrolise.

R:Kopile malo...

Rekao je tiho dok se vracao na svoju pocetnu poziciju na kojoj je bio do sadasnjeg incidenta.To je izazvalo jos sarkasticniji i cinicniji osmeh na Kajlovom prelepom licu.Konacno su se umirili i po meni bi ovo trebalo da bude gotovo ali ne,morali su jos da produzuju sa jos groznijim temama...Ricard se okrenuo ka Vodji i pogledao ga je sa suznim ocima.

R:Zasto?Zasto si dosao na njenu sahranu?

V:Reci mi,dete moje,kakva bi to sahrana bila sa samo jednim covekom?

Vodja se necujno nasmejao na sta je Ricard blago namrstenog lica skrenuo pogled ka dole.

R:Shvatas da si mi upropastio zivot....

V:Odavno sam ja to shvatio....

R:Pa ako jesi,zasto si to uradio?

V:Niko od nas ne sme da ima bilo koju slabu tacku,i svaka slaba tacka se mora eliminisati,ja sam imao zenu,i cerku,ali sam se odrekao njih zarad vecnog zivota....

R:Odvratan si,gadis mi se....

Rekao je kroz zube dok je gusio siktanje u grlu.Na to se Vodji samo spustio pogled ka dole nekoliko sekundi dok su sve oci bile uprte u njega.Podigao je glavu i sve sto je stigao da gleda sa papirnim pogledom uperenim u daljinu bilo je ''Vreme je Ricarde....''.