Čistokrvna

Stani

Tiho i snuzdeno je jecaj prodrhtao izmedju njegovih ocnjaka,taj jedan bolni jecaj koji je imao jako veliku snagu i moc,kako nad njegovim,tako i nad mojim umom.Prisecao se svega,svog oca,trenutka kada ga ubija,trenutka kada on ostavlja Nejtana medju vukove i njegovog oca kako bezi zajedno sa njim u narucju,dok on doziva Nejtanovo ime u tami hladne noci okupane sneznom mesecinom.Seca se svega,sve mu se ponovo vraca na um,trenutak ujeda Glasnika,trenutak Nejtanovog provociranja, Nejtanove oci koje mu se prividjaju,koje se iz ociju malog napustenog promrzlog deteta koje je on gledao kako ostaje skoro zavejan snegom dok mu polako vukovi prilaze i obigravaju oko njega,do ociju jakok,snaznog i krvozednog vukodlaka koji nadmeno i drsko stoji pred njime sa blagim smeskom i njegovim dobro zapamcenim namigom.Isti taj Nejtanov namig kada je Kajl plakao za njim u mecavi,ponovo se desio,i Kajl kao da je sve ponovo prezivljavao,iznova i iznova.U svim trenutcima Nejtan mora da bude sarkasticna zivotinja koja ce pokvariti trenutak nekom bolesnom salom,takav je bio oduvek,i to je ono po cemu ce ga Kajl pamtiti.Nesvesno je Kajl ubrzavao i trcao je toliko brzo da se culo njegovo brektanje,duboko disanje i bale su mu lile niz poput katane ostre zube.Nisu mogli da ga stignu iz ostatka copora,jer ga je ovo bolno prisecanje bacilo u ocaj i pojacalo mu je dozu adrenalina, verujem da je pola sume culo njegove ''zecije'' otkucaje srca.

R:Kajle stani...

Prodrao se Robert i Kajl se ubrzo zaustavio,krenuo je da rezi i okrenuo se na peti povlaceci prednju levu sapu unazad i zagrebavsi povrsinu prljavstine njegove zemlje.Robert je poceo da cvili jer se Kajl spremao da ga napadne,onda sam ja iz zadnjih atoma snage vrisnula ''Stani'' i sprecila Kajla da ubije Roberta,i ako on nikad to ne bi uradio,ali u ovom stanju je opet proradila zver u njemu koja je ubila njegovog oca,i koja je sada zedna i zeli jos vise krvi,jos vise smrti i jos vise zrtava,a kolika je Kajl budala,da se tako izrazim on ce tu zver poslusati,ali ja mu ne dam.Trznuo se na moje vrisanje jer ga je cuo u svojoj glavi,isto kako sam i ja cula,videla i osetila sve sto i on,neka vrsta paralize kroz koju sam prolazila mi je dala moc da moj duh na kratko odluta odavde i da se ubaci u njegovo telo,mozak i srce,gde sam vec bila.Smirio se,poceo je blaze i redje da pravi udahe i izdahe,a ubrzo je shvatio da je to moj glas,i da sam ga ja zaustavila,mislim da ce mi biti vecno zahvalan na ovome,jer je obecao da nece vise ta zver da mu sudi i da ga kontrolise,i da joj nece dozvoliti da ponovo ubije radi zadovoljenja svoje zedji za krvlju,i malo je falilo da prekrsi to obecanje.U trenutku kada je on zatvorio oci ja sam ih otvorila i ubrzo se vratila u normalan svet i opet sam mogla da kontrolisem svoje disanje,pokrete i svoje telo,sto me je jako iznenadilo i cemu sam se iskreno obradovala,ali sam bila previse umorna da se pomerim ili pak da ustanem i odem do Kajla da mu kazem kako nije normalan i kako ga pored toga ipak volim.Ubrzo sam sklopila oci netrudeci se da napravim bilo kakav pokret jer nisam mogla i jer nisam htela da idem protiv sebe,dosta je ludosti za danas.Zaspala sam ubrzo i izgubila sam pojam o vremenu i nemam blage veze koliko sam provela budna,a koliko u snu,ali samo znam da je svet stao onoga trenutka kada sam otvorila oci i ugledala Apolona.Nalazila sam se u zamku,na najvisem spratu,napolju na kamenoj terasi okupanoj mesecinom,spavala sam na podu dok on stoji ispred mene i gleda me,samo je cutao.Nisam mogla da verujem,toliko sam bila iznenadjena da su iz mojih usta ne znam odakle odmah krenuli da izlaze najlepsi stihovi pesme ''Mracna je bila noc'' koju sam poput Ricarda izmislila u trenutku:

''Otvaram oci,

trazim njega,

jer mracna je

bila noc kad

sam ga srela.

Samo dve stvari

koje su sijale

su u mene toliko

budno gledale,

Mesec,i njegove

proklete zlatne oci.

Stajao je na mesecini,

razapnutih ruku,cekao

je da dodjem,da ga jako

zagrlim i prislonim moje

usne na njegove,da mu

kradem dah,jer sam

mu srce vec odavno,

ukrala.Priznajem,mracna

je bila noc,kada je sebi

priznao da je moj,a meni

priznao da je gresnik pred 

Bogom,ali ne smeta mi.

Mracna je bila ta noc

u kojoj je moje telo

poletelo ka njegovom

kada mu je pala u taj

zagrljaj nezno okupan

srebrnom mesecinom.

Jer mracna je bila noc

kad sam htela da ga

poljubim,a onda shvatam

da je nestao,od mene otisao,

a onda shvatam,da mracna

je bila noc,kada sam ga

u svom zagrljaju srecnog

i nasmejanog ponovo

budna oka sanjala.''

Tokom izvedbe ove pesme pokusala sam da mu pridjem,da ga zagrlim ali kako sami stihovi govore nestao je u tami noci,a onda sam se ponovo probudila ovaj put na kaucu i u poznatoj okolini,koliko god zelela da sam u Apolonovom zagrljaju,kasno sam shvatila da sam ga sanjala,i da mi jos uvek nedostaje kao prvog dana.Tako malo je proslo,ali svaka je sekunda kao godina,svaki je sat kao decenija,svaki je dan kao vek,a svaka milisekunda kao jedan milenijum.I ako ja nisam kompetentna da pricam o znacaju i vaznosti vremena kao merne jedinice svega zivoga,na ovo pitanje bi najbolje odgovorila osoba kojoj je falila jedna sekunda do smrti,mozete pitati trkaca kome je falila jedna milisekunda za pobedu,ali nikako ne pitajte mene,jer ja sam samo osoba koja ceka na ljubav koja pored mnogo vaznijih stvari deluje kao neka mala sitnica.Sitnica od koje je satkana moja dusa i sitnica za koju se vezuje celo moje postojanje.Imam osecaj da je vreme stalo u trenutku kada sam otvorila oci i kada ga vise nisam videla ispred sebe,kada je svuda bila samo tama,noc,cak nije bilo ni meseca koji bi mi obasjao put,nicega,nijedna zveda,nijedan putokaz,nijadna nada,nijedno svitanje,nijedan zalazak,samo se vreme na trenutak zaledilo,i osecala sam veliku prazninu i ispred mene je bilo to duboko i nezamislivo crnilo i ta jama bez dna pod imenom ''vreme''.Zelm da se vratim,iz tolikog ocaja ponovo otvaram oci i vidim Kajla u mom zagrljaju kako pokusava da odvoji usne od mog cela i posmatra me dok spavam,ili bi bar on tako mislio,ja bih ovo nazvala kratko putovanje u dusu i srz reci koja predstavlja vreme.Nije izgovorio ni rec,jer zna da sam iscrpljena jer sam neko vreme bila u njegovom telu i u njegovoj luckastoj prelepoj glavi.Pokusala sam da mu kazem nesto da ga uhvatim za nadlakticu ali moja slabasna ruka sa Kingselovim prstenom nije imala snage da se pomeri,stigla je do pola puta a onda je od slabosti posustala,ali ja necu posustati kao ona.