Čistokrvna

Kum

D:Ali od nje nisu trazili glavu...

Damjan se ubacio prekinuvsi Apolona u pola recenice.

A:Upravo tako...Trazili su prsten...

Ja:Prsten?Sta ce njima moj prsten?

Pogledala sam ga zacudjeno prstima prelazeci preko prstena dok sam nesvesno polako povecavala stisak ruke na kojoj je prsten stajao.

A:Cula si koji je njihov posao.Neko im ga je narucio...

D:Ali kome je potreban prsten Kingsela?

Setao je pogledom po prostoriji razmislajuci duboko dok mu se pogled nije smirio na mojim ocima.

A:A kome nije?Ne moze se prsten od tolike vrednosti naci na ulici...Ne okrivljujem ih,placeni su za to.Sreca te si ostala netaknuta,da su hteli da te povrede urdili bi to,veruj mi.Znam ih dovoljno dobro,narucito jer je Aksentije bio moj kum...

Ja:Bio?

 Pogledala sam ga prebledevsi od soka,nisam mogla da verujem  da on ima neke veze sa jednom od tih zveri.

A:Desila se ogavna svadja izmedju nas...Ne verujem da bih smeo to da ti ispricam...

Zastao je na trenutak sa govorom i pogledao je u pravcu vrata u isto vreme kao i Damjan gotovo jeziva neslucajnost.Vrata su se otvorila a na njima je stajao Peter koji me je pogledao zalostivo ne trepcuci zlatnim ocima zasuzelim od hladnoce.

P:Reci joj...

Kratko je izustio zalupivsi vratima na sta sam se stecnula i uplasila.Kao vampiri Damjan i Apolon su to vec ocekivali.

Ja:Izgleda da samo ja ne znam o cemu se radi...

A:Saznaces...

Gledala sam njegove oci bez treptanja cekajuci da pocne da prica jer me je toliko zanimao razlog prekida njihovog kumstva.

A:Nakon te bitke nista vise nije bilo isto.Bolje sam se upoznao sa njima.I Aksnetije mi je zapao za oko posto je dosta slican meni za razliku od Amarija kome ja nisam bio narucito zanimljiv jer nije mogao da me pojede jer sam bio vampir a i fizicki sam bio i ostao jaci.*nasmejao se na kratko vrativsi ozbiljan pogled fiksiran na mojim ocima*Obozavao je na meni da vezba hipnozu,jer drugacije nije mogao da me pobedi a ni da se uvezba.Davno je to bilo,ali se jos uvek secam svega.Nedostaje mi Rumnija moram da priznam...*zamislio se na kratko gubeci pogled u daljini* Uglavnom nisam imao gotovo nikakvu konverzaciju sa Amarijem,trudio sam se da ga izbegavam jer je bio zvrk i nije ga drzalo mesto,voleo je da pravi probleme,voli jos uvek.Kad god bih prosao pored njega namerno bi me okrznuo ramenom,voli da provocira,takav je.Nasmejao bi mi se iritantno okrecuci glavu i nastavljajuci dalje svoj put.Nikada se nije udostojio da mi se javi.Za njega sam bio i ostao trosenje reci,energije i vremena.Kao da mi je trebao ikad...Ali umesto njega sam izgradio neraskidivu vezu sa Aksentijem.Boljeg coveka nisam nikada upoznao.Bio je spreman da pogine za mene i za one koje voli.Nase se kumstvo prekinulo zbog zene.Zaljubio se ludo u jednu groficu cijoj lepoti niko nije mogao da odoli,pa ni on.Ime joj necu spominjati,nije vredna toga.Najgora zena koju sam ikada imao prilike da vidim,ali sigurno jedna od najlepsih.I ako je bila udata nije se libila da poseduje vise ljubavnika u isto vreme,pritom su svi oni bili u dvoru i radili njenom muzu iza ledja razne mutne poslove.Covek niocemu nije imao pojma,tako mu se radilo pred ocima,ne sto su mu to radili ljudi kojima je poverio bogatstvo nego sto mu je to radila zena,majka njegove dece.Aksentije je znao da ima velike sanse kod nje jer je ona volela bogate muskarce,a narucito one koje se bave prljavim poslovima,a on je bio jedan od njih. Najpoznatiji naruceni ubica u to vreme na tom prostoru.Nije mogla da mu odoli,a nije ni on mogao njoj.Na toj zabavi joj je koketno prisao bez mog prisustva.Stajao sam sa strane i pricao sam sa muzom te iste grofice.Samo sam ih posmatrao,ona je otvoreno i nimalo diskretno flertovala sa nepoznatim muskarcem koji je taj flert oberucke prihvatio.Kakva budala.Vecito sam bio protiv te veze,a Aksentije me nikada nije slusao,mislio je da mu zavidim,a sve sto sam zeleo je da ga iscupam iz kandzi rospije.Njen muz se u par trenutaka zapitao zasto konstantno krajickom oka gledam njemu preko ramena.Ipak se nije okretao jer je znao prirodu njegove zene i nije hteo da kida sebi zivce.Shvatio je na vreme da ona nije vredna toga.To vece je bilo najlepse vece u Aksentijevom zivotu.Te veceri mu je starija dama pokazala svoje iskustvo.Ujutru je nestao bez traga i glasa,znao je da ga ona ne zeli vise.Sve sto joj je ostavio je jedna latica ruze zalutala sa svoda njene skupocene haljine.Ispricao mi je svaki i najmanji detalj njegove najomiljenije veceri.Ostao sam krajnje zaintrigiran,Ponavljao sam mu da me saslusa barem jednom ali nije hteo.Planirao je da se ponovo pojavi na sledecoj zabavi da bi je opet video.To vece umalo nije bio uhvacen.Naime u to vreme je bio obicaj da serijske ubice pre nego sto postanu zveri obeleze svoje telo tj. da imaju obelezje.U pitanju je bio oziljak u obliku krsta koji se prostirao duz vrata sve do ramena. Obicno se nije video od kose koja ga je pokrivala ili od perika koje su padale preko ramena.Te veceri je grof posumnjao da njegova zena daje svoje telo Aksentiju da bi ga on ubio.Shvatio je tu mutnu zaveru i prisao mu je dok je on pricao i salio se na svoj racun sa groficom.Normalno da ga je Aksentije cuo i okrenuo se onog trenutka kada je video da je grofica prestala da se smeje i da je fiksirala pogled iza njega.Ali bilo je kasno.Vec ga je grof uhvatio za periku i povukao je na sta je ona spala sa Aksentijeve glave pravo na pod.Svi su mogli da vide taj oziljak tj. to obelezje. Gledali su nemo sa nevericom i osudom u svakom pogledu upucenom njemu.Grof je povikao ''Izdajica!'' i straza je odmah krenula na njega ali je on svojim nadljutskim sposobnostima uspeo da se iskobelja i pobegne nekako.Mada meni to ni dan danas nije jasno,kako je on uspeo da se provuce pored njih?Nebitno...Dosao je do mene i ispricao mi sve.Morao sam da mu nabijem na nos njegovu gresku na sta se on naljutio i rekao mi je da ne zeli vise nikad da me vidi.Nije umeo da prihvati istinu,a ja nisam umeo da cutim.Nakon toga sam otputovao iz Rumunije i nisam se posle vracao,niti  su me putevi dovodili tamo ka njima dvojci.Ocekivao sam da ih nikada vise necu videti,ali su moja ocekivanja prevazidjena potpuno.