Jos uvek sam razmisljala...O svemu...Boli...Sta boli?Srce pre svega....Isla sam,okretala sam se i gledala da li me neko prati,sta ako me upravo sada Glasnik gleda iz zbunja?Ta misao mi je refleksno ubrzala korak i vise se nisam osvrtala ali sam isla brze,dosta brze...Na kraju u svoj mojoj opsesiji sam pocela da trcim sto sam brze mogla samo da ga sto pre vidim i da osetim toplotu i zastitu njegovog zagrljaja...Moje bose noge su osecale svaku grancicu,svaki kamencic,svaki list koji se nalazio na travi...Konacno izlazim iz te sume ka nasoj litici i opazam vukodlaka koji stoji na kraju litice i pogled mu je uperen ka horizontu,razmislja,kao i ja,tesko mu je,kao i meni...Zelim ga nazad,ali nisam sigurna zeli li on mene nazad...Krijem se iza jednog drveta okrenuta mu ledjima,ili okrenuta ledjima drvetu,bolje receno...Nemam snage da mu se obratim...On se pretvara u coveka,krece da place,hvata se za glavu i suze i jecaji mu se slivaju niz lice.Ruke vraca brzo uz telo i krece da vristi,glasno,jako... Hvata me jeza i sklanjam pogled sa njega.Okrecem se nazad i gledam u put kojim sam dosla,da li da se vratim?Ili da ostanem ovde?Sta ce se desiti ako odem sad?Ili,sta ce se desiti ako ostanem sad?
K:Zasto sam to uradio,zasto?
Krenuo je da se dere jos jace i kao da mu treba spasitelj,kao da mu treba neko,da ga zagrli i da mu kaze:''Sve ce biti uredu''.Zasto to ne bih bila ja?Skupljam snagu,ne mogu da ga gledam u suzama kako sklupcan sedi na travi.Ali,stani Glorija,sacekaj...Sta ce se dalje desiti?Do pre par sekundi je stajao sirom rasirenih ruku,a sada,sada mu je glava medju kolenima a suze se slivaju niz bradu a zubi su mu se stegli,kao da ce svakog trenutka rastrgnuti nekog,a taj neko ne zelim da budem ja...Znam da je impulsivan i plasim se,ali koliko god da me je strah moram da se setim da bih bez njega do sada bila pod zemljom mnogo puta,on me odrzava u zivotu,on me stiti,i ne zelim da ga izgubim tek tako lako...Evo,skupila sam snagu,udahnula sma duboko i krenula sam ka njemu,bila sam sve bliza i bliza,on je dignuo glavu i nasmejao se,ali nije hteo da se okrene,niti da mi pridje,samo je jos uvek sedeo i gledao u jednu tacku,a ta tacka je izgubljena izmedju talasa koje udaraju u liticu.Bila sam mu blizu,tresao se kao i ja,nije vise mogao da izdrzi i ustao je.Gledao je par sekundi u tu jednu tacku,zatvorio je oci i duboko udahnuo dok sam mu se ja priblizavala.Otvorio je oci i okrenuo se.Stala sam,i gledali smo se na abnormalnoj distanci.Krenuo je da trci ka meni,prvo sam stajala ali kada sam videla njegov osmeh i ja sam krenula da trcim,bili smo toliko blizu,i svakog trenutka su nase duse i tela bili sve blizi,konacno,nasla sam se u njegovom zagrljaju,a od tolike siline kojom sam pala u njegovo narucje nisam mogla da se odrzim na nogama,suze su mi krenule dok me je on mazio po glavi.
K:Izvini...
Ja:Izvini ti....
Rekla sam u jecaju i nisam mogla da se odvojim od njega,on me je pustio i uhvatio me je za glavu i poljubo me je u celo dok sam ja drzala njegove nadlaktice,toliko me je ovaj trenutak podsetio na onaj kada sam mogla da ga izgubim,on u polu-mtrvom stanju me ljubi u celo dok mu krvare rane koje mu je Glasnik naneo,suze su mi jos jace krenule,on ih je brisao i ruka mu je bila na mojoj kljucnoj kosti,gledali smo se dok je on kratko pomazio moju kosu i moj obraz u jednom potezu,nasmejao se a odmah posle toga mi je suza kanula i ja sam se nasmejala,iskreno i zadovoljno...
K:Hej,hej...Nemoj lutko...
Tiho je rekao dok mu je osmeh jos bio na licu,spustila sam glavu i nasmejala sam se dok mi je on palcem obrisao suze.
K:Pogledaj me,nemoj to da mi radis...
Podigao je nezno moju glavu i pogledi su nam se susreli,ne trudim se da mu umaknem,jer zelim da bude pored mene,osecam se tako srecno,sigurno,ispunjeno,kao da nikada necu biti ovako srecna kao sto sam sad...Usne su mu polako prilazile mojima,prvo je naslonio svoje celo na moje i tako smo stajali nekoliko trenutaka,a onda se sabrao,udahnuo duboko i obrisao je moje suze palcevima koje teku bez ikakvog razloga,ili mozda iz straha da ne ostanem bez njega,uvukao mi se pod kozu,postao je nesto bitno kao vazduh,razmisljam o svemu sto je uradio za mene,o tom trenutku kada skacemo sa litice,kada me spasava od Glasnika,kada me grli i iskreno,ne kajem se sto sam ostala ovde,da sam otisla ne bismo se pomirili sigurno...Usne pocinju da nam se dodiruju blago,niko od nas dovje ne zuri,ni on ni ja,imamo svo vreme ovoga sveta,barem u mojim ocima...Boze Glorija,sta to radis?Ti imas muza i dete,i volis ih,ali gubis se sad,zar ne?Zelis ih nazad,i ova ljubav ne treba da se desi,ali sve se desaca sa razlogom,i sama znas to...
K:Jos uvek mi verujes?
Ja:Da,verujem ti,i uvek cu ti verovati...
Nasmejao se o dvojio se od mene,ruke mu vise nisu bile na mojim obrazima nego na mom struku,u trenutku me je podigao preko ramena,ja sam krenula da vristim i smejala sam se kao i on,primakao se litici kao da ce me u svakom trenutku baciti u vodu.
K:Da li mi i sada verujes?
Ja:Da....
Rekla sam tiho i prestala sam da se smejem,kao i on,nije verovao da sam spremna da poginem zbog njega,i realno,nebi mi bilo zao da me sada baci sa ove litice,nemam pojma zasto,ali se ne ljutim na njega ni u jednom trenutku,ma sta god da mi uradi...On se odmacinje od ivice litice i spusta me dole,gleda me u velikom cudu,ne moze da veruje da mi nebi bilo zao da umremo zajedno...
K:Sad sam se uverio...
Ja:U sta?
Namerno sam ga to pitala,znam u sta se uverio,ali volim da ga provociram malo,jer zelim da mi prizna.
K:Uverio sam se da me volis...
Tiho je rekao i spustio je glavu u jos vecoj neverici dok sam se ja osmehnula.Podigla sam se na prste i poljubila sam ga u celo dok mu je glava bila spustena.Nasmejao se ponovo,onako kako samo on zna,nismo zeleli da ovaj trenutak prodje...Spustila sam se i on me je opet pogledao uz vekili i blistavi osmeh...
K:Idemo kuci...
Ja:Ne ides ti nigde...
Povukla sam ga nazad u moj zagrljaj i nisam imala nikakvu nameru da ga pustim,jer mi je bilo bas lepo u njegovom zagrljaju,smejala sam se,kao i on.Moja glava je bila na njegovim nedrima,a njegova je bila na mojoj glavi.Ne zelim da ovo ikada prestane...
STAI LEGGENDO
Čistokrvna
VampiriDevojka koja nikada nije znala ko su joj roditelji,devojka koja o svojoj proslosti nije znala nista,kao ni o svojoj buducnosti,resila je da stvar prebaci u svoje ruke i da konacno uspe da sazna nesto o sebi od njenih usvojitelja.Uspeva u tome i osta...