Čistokrvna

Beži

Ne mogu da se odvojim od njega,zelim ovaj zagraljaj,jako...Pored njega znam da cu biti sigurna,sta god da se dogodi,on je spreman da pogine za mene,i to postujem,jer vise voli moj zivot nego sto ja volim svoj,ali bez obzira na sve ne znam kako bih prezivela da ga izgubim...Odovjila sam gornji deo tela od njega ali su nam ruke jos uvek bile u zagrljaju.Nasmejao se i konacno smo izasli iz zagrljaja.Uhvatio me je za ruku i krenuli smo nazad,prolazili smo kroz sumu i hvatala me je jeza na svakom koraku,ne znam ni kako ni zasto,ali osecam se tako ugrozeno,i ako je Kajl pored mene.Stalno sam gledala oko sebe dok je Kajl mirno isao ka kuci.Osetio je od jednom miris,zaustavio mu se hod,udahnuo je duboko i stegao me je jako za ruku,pogledao je u jedan zbun,a sekudnu kasnije sam i ja pogledala tamo,znam da ima odlican njuh u da je osetio nesto...

K:Ne odvajaj se od mene...

U neverici i sa zabrinutoscu u ocima je nastavio dalje,i pribio me je sve blize sebi,kao da se plasi da ce me nesto odneti,daleko od njega.Jos uvek sam se plasila,korak nam se usporio jer mislim da je Kajla dosta zanimalo sta nas to uhodi...Na kraju je stao,nasmejao se i gledao je u jednu izgubljenu tacku.

K:Znam da si tu,izadji....

Prodrao se,i ako ne jako ipak je njegov glas odzvanjao izgleda pustom sumom.Ili nije bas bila toliko pusta...Iz velikog i visokog zbunja je izasao polako ali sigurno copor vukova i svi su imali smedje ili plavo(zuto) krzno,samo je jedan,mislim da je alfa,imao crveno krzno...Kajl je krenuo da me povlaci iza njega i da me pribija uz sebe.Pogledao je u njih,a zatim u mene,vidi se da je neodlucan i da ne zna sta da radi u ovom trenutku.

K:Beži....

Rekao mi je tiho dok mu je glava bila spustena a pogled izgubljen u travi,ja sam krenula da trcim a on se pretvorio u vukodlaka i krenuo je da ih napada.Okrenula sam se i gledala sta rade,on se bori sa crvenim vukodlakom a ostali to samo gledaju,kao da navijaju,ne mogu da verujem...Izgleda jako smesno,i ako se ne pomeraju previse,njihovi zli pogledi govore vise od reci.Neko vreme su se Kajl i ''Alfa'' kako ja zovem crvenog vucjaka iz drugog copora gledali,a zatim su krenuli da reze i da se biju,bilo je stegnuto,krenula sam da trcim ali me je presreo jedan vukodlak iz Alfinog copora.Vratila sam se nekoliko koraka unazad i ocekivala sam da me napadne,medjutim u trenutku kada je krenuo da podigne sapu,culo se zavijanje i u trenutku su se momci iz Kajlovog copora,naravno pretvoreni u vukodlake nasli iza ovog sto je hteo da me napadne.Pobegao je u trenutku a Robert kao da mu se smejao.Prisla sam Robertu i on nije hteo da se sagne da bih mu se popela na ledja,nije zeleo da bezi,i sasvim sam ga razumela,okrenuo je glavu i cekao je da se ja odaljim od njega da bi mogao da ode da se bori,i odaljila sam se,pustila sam ga,ne zelim da Kajl umre tamo,jer izgleda da je Alfa dosta jak,sto mu i prilici.Otisli su,svi i ostavili su me samu,znam da treba da bezim,ali ne zelim,borila bih se,kada bih bila dovoljno snazna sigurno da bih se borila i da bih im pomogla,ovako sam samo mogla da gledam opstu tucu iz koje niko nije mogao da izadje bez povreda...Kajl je pogledao u mene,pogledi su nam se susreli,njegove vucije oci kao da su pricale,i u trenutku sam cula snazan Kajlov glas u glavi.

K:Beži!Rekao sam ti da bežiš!

Taj glas je bio toliko jak da sam se ja trznula i kada sam videla da su svi na trenutak pogledali u mene,ne znam mozda su nas culi ili tako nesto,ali to je toliko bilo jezivo da sam ja odmah krenula da trcim koliko sam brzo mogla.

Xxx:Zgrabite je!Nedajte joj da pobegne!

Prodoran muski glas se prodrao u mojoj glavi jako i silovito,opet sam se uplasila i krenula sam da vristim kada sam shvatila da me prate 3 vukodlaka iz Alfinog copora,ne znam sta da radim,ako stanem da trcim znam da cu umreti...Od jednom me nesto gura i baca sa strane,to je bio Kajl,odgurnuo me je glavom i ja sam pala sa strane i sa zemlje sam posmatrala njihovu tucu koja je upravo otpocela,gledala sam sve to u neverici,i bez imalo snage da se pomerim,pocela sam da placem,ne mogu vise da gledam kako Kajl gubi glavu zbog mene,ja sam kriva za svaku njegovu ranu,za svaku njegovu prolivenu suzu,za svaku njegovu kap krvi isteklu iz rana koje je zaradio boreci se za mene i za moj zivot,koliko puta ga uvaljujem u probleme,i sada mi se sve muti u glavi i zelim da ostanem pribrana i budna,zelim da vidim kako moj heroj mlati Alfine ljude,mislim da je malo glupo sto ga zovem Alfa,ali posto mu ne znam pravo ime ovako je sasvim dobro...Polako ustajem i hvatam se za glavu,zatvaram oci na kratko i trudim se da dodjem pri sebi.Otvaram oci i ispred mene se nalazi Kajl,ili njegovi vuciji oblik,nisam to ocekival i trznula sam se od straha,pogledao me je i spustio se do zemlje,popela sam se na njegova ledja i on je otisao kuci,trcao je brzo,ja sam se cvrsto drzala za njega da ne padnem,ne zelim da mu nanosim jos veci bol.Vidim da je sav u ranama,da mu je jako tesko da trci ovolikom brzinom.Slucajno prelazim rukom preko njegovog vrata,osetila sam nesto toplo i vlazno,pogledala sam u ruku i videla sam krv koja je lila niz moje ruke,progutala sam pljuvacku i ostala sam zabezeknuta,bolje sam pogledala medju njegovo krzno i videla sam ranu koja je bila velika,i bila je preko cele desne strane vrata,umalo ga nije zaklao.

Ja:Kajle,zasto?

Krenula sam da placem i jecam i naslonila sam se na njegova ledja i jako sam se pribila uz njegovu ranu,nisam htela da je diram,znam da ga boli ali jak je,izdrzace on sve ovo,prezivece,znam da hoce... U šakama sam stiskala njegovo meko krzno ne zelim da ga pustim...Odjednom je usporio,polako su mu se koraci proredili a šum lišca pod njegovim šapama je bio sve tisi,i onda se vise nije ni cuo,znaci stao je.Ne znam zasto,verujem da ne treba da podignem glavu sa njegovih ledja,nezno pustam njegovo krzno koje mi je bilo ispreplitano medju prstima i polako odvajam glavu od njega da bih videla zasto je zastao.