Čistokrvna

Ziva si...

Zeljna vazduha udisala sam duboko kroz sužene nozdrve,da bi vec u seldecem trenutku bez ikakve najave dobila napad gusenja koji je primorao doktora da glasno pozove sestru.Pokusali su da me ozive,medjutim imala sam osecaj da se polako pretvaram u porcelansku lutku.Ovoliko mrtvo se nisam osecala ni kad sam bila vampir.Bez obzira na doktorev trud svake sekunde sam se sve vise odvajala od svog tela.Vid mi se zamaglio gotovo u treptaju, smanjujuci mi svest o opasnosti situacije u kojoj se nalazim.Prestala sam vise da se borim za vazduh prepustajuci sve slucaju. Kapci od olova su se polako spajali u suzni poljubac vucuci me u san sve jace i jace.Nemocna da se opirem prepustila sam se mozda mom poslednjem snu. Njihovi glasovi su polako bledeli da bi na kraju potpuno nestali kao da ih nikada nije ni bilo. Izgubila sam pojam o vremenu koje je proslo,kao i o onome koje dolazi.Ne znam tacno koliko dugo je moj mozak bio u mracnoj,praznoj agoniji,ali svaka mi se sekunda cinila kao godina. Cula sam tihi sum lisca,i osetila sam nezni dodir istog po telu.Pokusavala sam da otvorim oci,ali bezuspesno. Sto sam ih vise gurala na gore,moji umorni kapci su se sve vise spajali.Nakon duge borbe uspela sam da otvorim oci ne cekajuci da mi se vid razmagli.Pod prstima sam osecala mokro lisce koje je u meni budilo bujicu osecanja. Gotovo da mi je jos uvek pred ocima Mark kako ispred nase kuce skuplja grabuljom lisce nakon tanke jesenje kise.Dosla sam k'sebi vrlo brzo,refleksno otvarajuci oci i gledajuci oko sebe u nadi da sam u poznatom okruzenju.Na svu srecu bila sam na istom onom mestu na kojem je Apolon skocio smrti (Amariju) u otrovni zagrljaj. Brzopleto i smotano sam ustala brisuci brzim pokretom ruku blatnjava kolena.Okretala sam se oko sebe,trazeci njega,naizgled bezuspesno.Vec sam pocela da gubim bilo kakvu nadu da cu ga ovde uopste naci. Beznadezno i bez odazivanja sam dozivala njegovo ime. Stala sam samo na trenutak stavljajuci ruku na srce, nadajuci se da ce odnekud iskociti kao sto obicno zna. Nakon ne toliko mnogo razmisljanja setila sam se da je on vampir i da je krv osnovni izvor njegovog zivota.U krajnjem ocaju pocela sam da trazim bilo sta ostro kako bi se posekla i privukla ga mirisom sveze krvi.Moju potragu je prekinuo Apolon koji se nekim cudom stvorio istog trenutka kada sam podigla glavu sa zemlje. Histericno me je zagrlio ne dozvolivsi mi da izgovorim bilo sta,sve vreme ponavljajuci "Ziva si,ziva si..." tiho na moje uvo.Poljubio me je u kosu jako stezuci moje sitno telo.Konacno me je pustio da dodjem do daha,ali ne lezi Vraze,uhvatio mi je lice rukama naslonivsi njegovo čelo na moje kroz osmeh pokriven velikom dozom olaksanja.Uhvatila sam ga za nadlakticu zadrzavajuci taj polozaj par sekundi.Razdvojio se od mene uhvativsi me brzo za ruku.Povukao me je na svoja ledja da bi me odneo,izgleda kuci.Poceo je da trci dok sam ja bez pogovora trpela nemilosrdno samaranje hladnog vetra.Otvorila sam oci nasavsi se ispred ulaznih vrata nase kuce.Uz neopisivu srecu sam otvorila vrata ugledavsi Damjana na kaucu kako sedi i posmatra neodredjenu tacku."Saznao sam nesto" rece Apolon bez oklevanja."Reci mi!" odgovori mu ja odlucno,gotovo zapovednim tonom."Mislim da trebas da sednes." mrtav ozbiljan mi je rukom pokazao mesto pored Damjana na kaucu.Sela sam bez reci u neizvesnosti grizeci donju usnu."Reci mi!" Ponovo,ovaj put visim tonom sam mu zapovedila.Nije se ni usudio da me pogleda u oci tokom ove bolne igre cutanja."Reci mi" ovaj put vec besna sam se u nagla napred uhvativsi cvrsto rukama pamucni obod kauca.Krenula sam da zarivam nokte u njega polako gubeci strpljenje.Damjan me je primetivsi moju uznemirenost uhvatio nezno za rame pripremajuci me za najgore."Saznao sam ko je unajmio Amarija i Aksentija da uzmu prsten." "Ko?" Malo smirenijim tonom sam prevalila preko usana ovo vazno pitanje."Gustav i Veronika..." nakon krace pauze izgovorio je nesto sto mu nisam poverovala.Prvo sam se zapitala da li sam lepo cula u neverici odmahujuci glavom."Ne,to nije moguce..." pogledala sam ga zaprepasceno na sta je on samo klimnuo glavom.Usled tolike neverice pocela sam da se tresem i placem histericno kao malo dete.Pala sam sinu u zagrljaj razmisljajuci kako su to mogli da mi urade?Moj brat i sestra?Damjan me je sve jace pritiskao na svoje grudi daveci moje suze u njegovoj kosulji."Znam da ti je tesko da poverujes,ali..." Rekao mi ne tiho Apolon prisavsi mi pruzajci ruku da me pomazi."Proklet bio" istrgla sam se iz Damjanovog zagrljaja impulsivno skinuvsi i bacivsi prsten Kingsela na pod.Apolon se trznuo i vratio ruku uz telo."Prokleto bilo zlato Kingsela sto me sa njima zavadi" kukala sam iz sveg glasa svativsi da su mi najveci neprijatelji sve vreme bili u nedrima."Molim te smiri se..." tiho me je tunzim tonom Apolon preklinjao."Kako da se smirim?Kako?" drala sam se na njega ponasajuci se kao dete koje nije dobilo svoju igracku.Cutao je prozirno me gledajuci uplakanu.Damjan je izasao iz mog zagrljaja brzo istrcavajuci napolje i ostavljajuci me samu sa Apolonom.Smirila sam se dok sam besciljno gledala u razno sedeci sklupcano na kaucu."Toliko su zenljni krune da su ubili Markesa...Od njega je sad ostao samo pepeo..."Podigla sam izgubljeni pogled na njegove oci i bez ikakve reakcije sam mu rekla "Njega mi i nije zao..." "Pobogu Glorija bio ti je kum..." nisam mu nista odgovorila trudeci se da izbegnem kontakt ocima."Krenuli su po tebe..." nadovezao se ovaj put zabrinutim tonom."A ja sam krenula po osvetu."Osecala sam da se pretvaram u drugog coveka,ustvari u zver koja se zaklinje da ce smrviti svakog ko joj se nadje na putu ka cilju.Podigla sam se u jednom potezu unevsi se Apolonu u lice.Njegov zaljubljeni pogled mi je govorio vise od bilo koje izgovorene reci."Ali ti si jos uvek covek" rekao mi je naivno kao da toga vec nisam bila svesna."Za to ces se ti pobrinuti..." rekla sam mu kroz osmeh gledajuci ga kao da je on plen a ne ja,nezno spajajuci njegove hladne i moje usne izgorele od strasti u senzacionalan poljubac.