Čistokrvna

Zarobljeni

Nisam verovala da cu opet krociti u Veneciju,a kamolit u Markesov zamak...Sta ako se ne vratimo?Ta mi se misao mota po glavi....Usli smo,a Veliki je sedeo na tronu i zlobno se smeskao glancajuci kraljevsku krunu nase dinastije.

V:Zar nije prelepa?Ovo bi ti trebala da nosis Glorija,ti si Kingsel,ali sam ja vladar....

Ja:Gde su oni?

Pokazao je prstom u ugao prostorije,a onda su dva krupna crna muskarca pustila Gustava i Veroniku u prostoriju,imali su flaster na ustima,vezani su celicnim lancima.Gledala sam da li Gustav nosi amajliju,nije je imao.Veliki je zviznuo i ja sam pogledala u njega,iz dzepa je polako vadio Gustavovu amajliju i trudio se da se ona presijava,inace je na sred plafona bio veliki luster,nalik na onima iz srednjeg veka,sa svecama.Sve svece su bile upaljene i ocigledno da je luster star nekoliko vekova,kao i sam Markes.

V:Da li ovo trazis?

Krenula sam da rezim i mrzela sam ga iz dna duse,i ako je mojim roditeljima bio kum.

Ja:Jer ste nesto uradili Damjanu?

V:Mali je siguran,za sad.....*dramska pauza*Smesta da si krenula sa mnom....

Ustao je sa trona i dosao ka meni,uhvatio me je jako za rame i povukao me je ispred njega,Apolon je skocio da me odbrani,ali su ga njegovi ljudi drzali.Veliki je izvadio kljuc od riznice,gde je svo blago,i on ce uskoro biti krunisan,i ako sve to pripada meni,i mojoj porodici,ali sta mogu,kada je pretio da ce da zatre nase seme.Dosli smo ispred drvenih vrata koja su odavala neku misticnost,nesto sto privuce coveka.

V:Uzmi ovo.....

Tiho je izgovorio dok mi je pruzao kljuc koji je na vrhu imao krunicu oblozenu dijamantima,sam po sebi je antikvitet i jako mnogo vredi,jer je od cistog belog zlata,simbol nase dinastije je belo zlato... Polako sam podigla ruku u visini kljuca,uzela sam ga nezno,kao da je od papira i da svakog trenutka moze da se ''zguzva''.Lagano sam ga ubacila u bravu i polako sam ga okrenula,brava je skljocnula,a vrata su se sama otvorila,tek tad sam videla da se na vratima presijavaju slova,to jest natpis ''Uzmi koliko ti treba,ne koliko mozes,jer ce te blago Kingsela unistiti,ukoliko nisi Kingsel" Te reci su mi odzvanjale u glavi i verovala sam da ce se on ''udaviti'' u ovom zlatu.Odmah je uleteo kao musica bez glave.

V:Pogledaj kako je lepo....

Osmehnuo mi se kao da je video njegovu mrtvu majku.Krenuo je da se valja po izobilju blaga,dragog kamenja,i na kraju velike prostorije su stajale police sa nakitom,od belog zlata,samo sto su neke ogrlice imale dijamante,safire,rubine....Da coveku krenu bale.Znam da je sve to moje,da bi sve to trebalo da uzmem ja,jer Kingsela to ne moze da unisti.Polako sam krenula,nisam se obazirala na ostalo blago,ili na Markesa koji se valjao u zlatu i koji je ljubio zlatno posudje i cerekao se kao lud na brasno,njegov smeh mi je sledio krv u zilama,kao da se smeje mojoj srmti,ili necemu tako strasnom.Samo sam htela da vidim sav taj nakit.Uzela sam jednu prelepu ogrlicu sa dijamantima,stavila sam je,i uzela sam krunu koja je isla uz nju,sreca da sam kingsel,inace bi me ta kruna ubila.

Ja:Oh Boze,kako je lepa.....

Krenula sam ka ogledalu koje je stajalo sa desne strane pored jos jedne police.Ogledalo je bilo optoceno safirima,i naravno je bilo pozlaceno,pozlata od belog zlata se sijala kao dijamant na mojoj kruni,sve je izgledalo magicno i nisam mogla da skinem pogled sa mog odraza.Odlucila sam da ostavim to tu,koliko god lepo izgledala sa tim nakitom,njemu nije mesto nigde drugde nego u riznici.Skinula sam krunu i ogrlicu,vratila sam ih na mesto i napustila prostoriju kao da hodam ka paklu,a ne ka slobodi.

V:Vec ides drago moje kumce?Neces ostati na mom krunisanju?

Odmahnula sma glavom i izasla napolje,trcecim korakom sam se pela uz stepenice,ali me je presreo vampir koji je drzao Apolona,trznula sam se,jer sam bila mnogo sitnija od njega,okrenula sam se,verovala sam da mogu da mu pobegnem,jer sam jedna od najbrzih,ali cim sam krenula da bezim presreo me je drugi vampir koji je ubacio Veroniku u sobu,kao da je ona dzak,a ne potomak kraljevske porodice,kao da nasim venama tece blato,a ne plava krv,krajnje uvredljivo.Pokusala sam da ga gurnem,ali me je uhvatio za rucne zglobove i jako me je drzao.Procitala sam mu misli,zove se Majkl.

Ja:Majkl,pusti me!

M:Gde mislis da si posla lepotice?

Krenula sam da se otimam,jer sledece sto mu je bilo u glavi je kako ga ljubim,sigurno da to ne bih uradila,jer ja volim samo jednog coveka.

M:Neces,zar ne?

Odmahnula sam glavom ne ispustajuci ni jedan zvuk.Bacio me je kao psa koji ga je ujeo,a ja to sigurno nisam.Krenula sam da bezim,i setila sam se da sam vampir,skocila sam da ga preskocim,pokusao je i on da skoci i da me uhvati za nogu ali sam se izmakla i krenula da se penjem uz plafon,gde god bih se uhvatila noktima,kamen se lomio tako da sam morala brzo da se krecem,osecala sam se kao majmunce.

M:Vrati se mila moja.....

Skocila sam sa plafona na pod i krenula da trcim kuda su me noge nosile.Usla sam u glavnu dvoranu i pogledala sam u Markesov tron,a na tom tronu je bila kruna,gde treba da stoji ruka,odsjaj lustera se polako spustao na krunu,bacajuci neku jezivu senku koja ledi moju vec ledenu krv.Zagledala sam se u nju i gledala sitne detalje i dragulje na njoj.Svako normalan bi pozeleo da nosi to na glavi.Okretala sam se trazeci u masi senki mog brata i sestru,i mog muza.Nisam ih nasla pa sam mahinalno skretala pogled kada god bih bila razocarana,a u ovom trenutku sam puno puta bila razocarana,jer ne vidim one koje volim.

V:Koga trazis draga?

Pojavio se iza mene,okrenula sam se sa ocima punim suza,pogledala sam ga i zaplakala.Znao je odgovor na ovo pitanje.Ruke su mu bile pune onoga sto je mogao da nagrabi u jednom trenutku.

V:Ne ljuti se molim te....

Ja:Zasto?

Osetila sam miris dva vampira iza mene,jedan od njih je Majkl,stavili su mi dzak na glavu,ne dajuci mi priliku da se odbranim.Dzak su zavezali negde kod mojih kolena i Majkl me je prebacio preko ramena,samo sam molila Boga da me ne siluje,ne znam kako bih izasla Apolonu na oci....Krivica bi me izjela,i ako ja ne bih bila kriva...