Čistokrvna

Zvezde

A:Nadao sam se drugacijom reakcijom kada je Gustav saznao da si covek...

Ja:Da je bilo drugacije,znas da bih bila mrtva...

A:A ja bih plakao...

Okrenuo je glavu ka meni i poljubio me je u slepoocnicu dok sam ga ja jos uvek drzala za nadlakticu.Polako smo krenuli,bili smo sigurni,ili barem ja da koracam u sigurnu smrt.Damjan je usao ispred nas i ostavio je vrata poluotvorena,potrcao je ka Lizi.Usli smo,svi su gledali u nas,ili u mene,osecali su nesto i duboko su uzdisali kroz nozdrve,ja sam spustila glavu i Apolonovo rame je bilo preko mog da bi se barem malo kamuflirao miris mog ljuckog tela.Pokusali smo da ne budemo tako upadljivi,ali je Apolon streljao ocima svakog ko bi i bacio pogled na mene,nerviralo ga je to,a oni nisu imali pravo da sumnjaju.Ja nisam nikog smela da pogledam u oci,ali sam skupila hrabrost i podigla sam glavu ali samo na kratko sam pogledala prema velikom prozoru na kraju prostorije i pogled mi je opet bio na podu,jer me je bilo strah da ce neko provaliti da sam ja uljez,ako vec nisu provalili...

A:Ne boj se,kada sam ja tu niko ti nista ne moze...

Stegnuo je moju ruku i krenuli smo ka Nikolu,jer smo znali da ce nas on sigurno ''pokrivati''.

N:Dobar dan gospodine Grej,i gospodjo Kingsel...

Na to nam se nasmejao i blago je klimnuo glavom sa osmehom dok nas je gledao.Prisli smo mu i tiho smo ispricali sve sta se desilo.Nije mogao da poveruje i na momente mu je bilo smesno,delovalo je kao bajka,a ne kao neciji zivot...Kao da samo postojanje vampira nije jedna velika bajka koja je ustvari poprilicno stvarna,ali za to niko nemari,i nikoga nije briga...Nakon te price bledo nas je gledao i nije mogao da veruje o cemu mi pricamo.Skrenuli smo pogled i videli smo Lizu kako skace u kratkoj plavoj haljinici Damjanu u narjucje,pale su suze sa obe strane,i on i ona su plakali,i poljubili su se,a i vreme je bilo :)

N:Boze kako su lepi...*zastao je i onda je pogledao u nas*Preporucujem vam da izadjete napolje,ovde je previse onih koji sumnjaju,a svi su osetili Glorijin miris...

Na to je samo skrenuo pogled na pod i nije smeo da me pogleda,vidim da je i njemu tesko,i ubio bi me,da nisam u klanu Skorpija,i da nisam Kingsel,i da moze da se izvuce ziv,jer se gubitak naseg zivota u svetu vampira kaznjava smrcu,tako da smo zasticeni kao beli medvedi,sto i nije tako lose u ovom trenutku.Izasli smo napolje trcecim korakom,za trenutak nas je obasjalo nocno nebo puno zvezda.Gledali smo u zvezde neko vreme,a onda je Apolon skinuo sako i bacio mi ga je pod noge.

A:Hajde,sedi...

Rekao mi je pokazujuci rukom na njegov sako koji je ''lezao'' izvrnut na travi.Sela sam i prvo cega sam se resila su stikle.Izula sam ih i stavila sam ih sa strane.Odjednom je krenuo da duva vetar,kosa mi se zavijorila a Apolon se trznuo kako je vetar krenuo u njegovom pravcu.Za trenutak je promenio izraz lica iz osmeha u nezadovoljnu i tuznu facu kojoj se vidi zedj za krvlju u ocima.

Ja:Jer si dobro?

Samo je klimnuo glavom dok mu je pogled bio izgubljen u nepoznatom pravcu.Ja sam se najezila jer je bilo jako hladno,zaboravila sam da vise nemam otpornost na hladnocu...Apolon je bez reci skinuo leptir masnu i spustio je na travu i skinuo je kosulju i pruzio mi ju je.

Ja:A ti?

A:Odavno sam ja zaledjen,a sada uzmi...

Polako sam pruzila ruku ka njegovoj kosulji tresuci se od iritantne hladnoce koja mi se nastanila u organizmu.Ogrnula sam njegovu kosulju i odmah mi je bilo toplije,a ako je on dosta hladniji od mene.Pricali smo,smejali se,salili i osecala sam se na trenutak kao da sam pobegla od briga,problema i sigurne smrti...Apolon je ustao u polucucanj i kleknuo je.

Ja:Sta radis to?

A:Udaj se za mene,ponovo!

Rekao je sa osmehom na licu i zgrabio je moju desnu stiklu...

Ja:Da li si svestan da kopiras Zverku i Keri?

A:Naravno da jesam...

Rekao je ne skidavsi osmeh sa lica.Obuo mi je tu stiklu i poljubio me je,mada i ja sam njega,onako socno,i posle duzeg vremena uzivam u nasem poljupcu bez straha da ce me ubiti...Uzivali smo pod nebom posutim zvezdama,ne pamtim kada sam se lepse i zanimljivije provela.

A:Hajde idemo...

Ustala sam prva,ali je bilo malo tesko hodati u jednoj stikli.Posto sam samo stajala na istom tom mestu on mi je obuo i drugu stiklu i ustao je.Nakasljao se u stilu ''mislim da imas nesto moje''...

Ja:Sta?

A:Kosulja...

Ja:Ah,da,izvini...

Nasmejala sam se i pruzila sam mu njegovu kosulju.Obukao ju je i uzeo je leptir masnu sa poda,a ja sam uzela njegov sako,kada sam mu ga pruzila on ga je uzeo i ogrnuo ga je meni preko ramena.Uvukla sam ruke u rukave i krenuli smo unutra,bilo je sve hladnije i hladnije,sto znaci da mi se lose pise u svakom slucaju,bez obzira na glupi vetar...Usli smo normalni ovaj put i niko sada nije obracao paznju na nas,osim jedne osobe,Ricarda,a naravno sa njegove desne strane je bio Majkl...

Ja:Apolone...

A:Ne brini,ne dam te...

Rekao je dok me je cvrsto stegnuo za ruku.Ricard je dignuo casu na gore gledajuci u nas i pritom je podigao obrvu,u stilu ''Ziveli'',a mrtav je,glupost nema granica...Na to su Apolonu od besa krenule bale i na to se Ricard uvredio i bacio je casu sa krvlju u stranu i krenuo je ka nama iznervirano.Apolon me je sakrio iza njega dok je moja glava provirivala preko njegovog levog ramena a njegova leva ruka je obgrlila moje nezno telo.

R:Gospodjo Kingsel,zasto se ne posluzite?

Uzeo je ljudski prst koji je bio na sveckom stolu za vampire...Ja sam samo skrenula pogled dok je Apolon postajao sve besniji i besniji.

R:Oh,zaboravio sam,pa vi ste vegeterijanac...

Na to se nasmejao i vratio je prst a umesto toga je uzeo sveze ubijeno jagnje...

R:Sada vam odgovara zar ne?Zasto ne jedete?

Krenuo je da mi pruza jagnje a Apolon me je sve vise gurao iza njega i odaljio se par koraka unazad.

R:Mozda je problem jer ste covek...

Na to su svi zgranuti pogledali u Ricarda a on je jos uvek gledao u mene.Skrenula sam pogled,i nisam smela da pisnem,jer ne shvata da mi je ovim zapecatio sudbinu.Apolon je krenuo da sikce i krenuo je da skoci na Ricarda ali je Majkl skocio i krenuo je da se bije sa njim na podu,a ja sam naravno ostala nezasticena.Gustav i Veronika su pokusali da me spasu,ali su se iz mase odvojili Ricardovi ljudi koji nikome nisu dali da pridju nama,a Veroniku i Gustava su drzali i pretili da ce ih ubiti.Ricard mi je prisao i pomerio mi je kosu na desno rame i primakao se na kratko i krenuo je da obigrava oko mene i da me njusi,od cega sam se ja strahotno jezila.