Čistokrvna

Izdrzi

K:Ne,ne ponovo....

Tiho je prosiktao sav iznerviran dok pokusava i na kraju uspeva da me uhvati dok ja padam i na kratko gubim svest i ravnotezu,a to ga je uznemirilo pa je pokusao na neki nacin da me podigne i uspeo je.Nosio me je na putu do kuce,koja je tako,tako daleko,a i njemu i meni vreme istice,ja sam polumrtva a on je umoran i zamalo ranjen,hvala Bogu da mu nije nista,a razliku od mene,meni je sve...

K:Ne mozemo vise ovako....

Rekao je mom onesvescenom telu dok me je spustao na travu...Zatim me je prebacio preko ledja i uhvatio je moje butine da bi me drzao dok je moja glava bila naslonjena na njegova ledja.

K:Hajde,izdrzi....

Rekao mi je tiho dok me je malo uzdigao da ne bih pala sa njegovih ledja.Jako je stegao moje noge dok se moja sada vec polu-mokra kosa vijorila na blagom povetarcu koji je isao prema nama.Isao je polako,lagano dok je lisce pucketalo pod nogama,ja sam spavala,duboko,samo zelim da mislim da je sve ovo san,da se ustvari nista od ovoga ne desava stvarno,da ne umiremo,da se ne radjamo,nego da vreme stoji,da se nista od ovoga ne desava,da je cak i nase srce prestalo da kuca na trenutak,imam takav osecaj,kao da je sve zastalo na trenutak,trenutak kada se ja budim.Otvaram oci i vapim za vazduhom,udisem duboko ali nema vazduha,osecma da se gusim.Gledam oko sebe i kao da sam u poznatom okruzenju,pa da,to je moja kuca,moja soba,i moje mesto pored Apolona,okrecem glavu u levu stranu,gledam jel on tu,nema ga...Kao da su mi se sve zivotne funkcije zaustavile na trenutak,taj trenutak bez njega.Ustajem nezno dotacinjuci lamitan vrhovima noznih prstiju.Zatim spustam celo stopalo i polako pravim korake,bosa,i izgleda samo u brushalteru i gacicama.Mada se nisam obazirala na to,nije me bilo briga,kuci sam,to je jedino bitno.Zgrabila sam Apolonov duks sa stolice i obukla sam ga.Izasla sam iz sobe i hodala sam niz hodnik dok mi je mekani tepih masiorao stopala.Silazim niz stepenice i ne vidim nikog oko sebe.Izgleda da sam sama.Na stolu je bila jedna mala porukica.Uzela sam je i na njoj je pisalo,Apolonovim rukopisom:

 ''Izadji napolje,imam iznenadjenje za tebe....''

Nije bilo potpisa,samo je to pisalo na papiricu.Nasmejala sam se i spustila sam papiric na isto mesto na kojem je bio.Izasla sam trcecim korakom napolje sa osmehom na licu da vidim sta me to ceka. Pogledala sam malo bolje ispred sebe i na nekih 50-ak metara od mene je stajala jedna crna silueta koja se nije pomerala,ali posto nisam vampir i ne vidim na daljinu pretpostavila sam da je to on, Apolon...Ili sam ja htela da to bude on.

Ja:Apolone...

Prodrala sam se i ako znam da me cuje,silueta je skrenula glavu u stranu i ja sam krenula da trcim ka njemu.Sto sam bila bliza sve sam vise shvatala da je to ipak on.Nasmejao se i drzao je nesto iza ledja. Pala sam mu u zagrljaj i on me je zagrlio jako dok mu je glava tonula na mom ramenu.Odvojio se od mene i sa osmehom mi je dao buket crvenih ruza,onih koje ja volim najvise.Nasmejala sam se i uzela sam ga u ruke.Ponovo se vratio u moj zagrljaj i u istom smo se poljubili strasno,i mogu reci gladno. Ovaj put ja trazim vazduh,a izgleda da sam ga nasla,u njegovim usnama...U tom trenutku crnilo,prekid filma,ne vidim nista,nikog cak ne vidim ni sebe,samo crnilo.

K:Glorija,Glorija probudi se...

Otvaram oci i stizem do vazduha,nema Apolonovih usana na mojim,gledam oko sebe i izgleda da se nalazim na nekom vukodlaku.Gledam u moju ruku koja je bila na vucijem krznu,da,to je Robert. Gledam u Kajla koji ne sklanja pogled sa mene.Mazi me po glavi i drzi me cvrsto.

Ja:Sta se desilo?

Sva rastrojena i zbunjena sam ga pitala polako povlacuci ruku ka njegovom licu.

K:Pocela si da se gusis pa sam morao da te probudim...Izvini....

Rekao je dok je desnom rukom uhvatio moju ruku koja je jos uvek bila u vazduhu dok se polako primacinjala njegovom levom obrazu.

Ja:Hej,nisi ti kriv...

Rekla sam i nasmejala sam se na sta me je on jako stegao i uvukao me je u zagrljaj a ja sam moju ruku koja mi je do malopre bila u njegovoj polozila na njegova misicava i mokra ledja.Odvojio se od mene i nasmejao se sa suzama u ocima.

K:Ne znas kako mi je drago sto te nisam izgubio....Kako mi je drago sto si sa mnom...

''Ali necu zadugo....''Pomislila sam,ali ne zelim da kvarim ovaj prelepi trenutak.Poljubio me je nezno u celo zadrzavajuci usne nekoliko sekundi.Suza mu je pala na moju kosu na sta sam se ja najezila dok mu je ruka bila naslonjena na moju glavu.Odvojio se od mene i  uhvatio me je brzo za bradu palcem i kaziprstom i nasmejao se dok mu se ruka premestila na moju butinu,moram da priznam da me je to razveselilo i da sam ispustila tihi kikot.Okrenuo se i pogledao je na kratko da li nas neko prati,ali nije bilo nikog,izgleda da mu je laknulo.Ponovo me je pogledao i kao da je cekao nesto,a za to nesto ja nemam snage...Shvatio je to i poljubio me je,bez pitanja,bez dozvole,dok smo se klatili jer smo bili na ledjima jadnog Roberta.Stavila sam ruku na njegov potiljak i prsti su mi brzo prosli kroz kosu koja se tu zatekla.On mi je nezno drzao glavu dok mu je druga ruka drzala ostatak mog tela na njegovim butnim kostima.Uzivala sam u ovom poljupcu,kojeg cu se secati,kao i svakog prethodnog,ali on me tako podseca na Apolona,tako mi fali,i jako sam rastrojena,vise ne znam ni koga volim niti koliko volim,idalje verujem da ce mi se sve rascistiti,ali,nema nikakvog pomaka,sve mi je gore....Odvojila sam se od njega i on je gledao u daljinu i pokusao je da sakrije osmeh tako sto je spustio glavu,ali osmeh je tu,sto je automatski i meni izmamilo isti.Vratio je glavu i gledao je daleko ispred nas,ne progovarajuci ni rec.Cuo se Robert tj. njegov glas koji mogu da cujem,kao i glasove drugih vukodlaka u njihovom vucijem obliku.

R:Drzi se Rija,jos malo pa smo tu...

Pokusala sam da se pomaknem nekako i uspela sam samo da se izdignem dok sam jos uvek sedela u njegovom krilu i bila narucju.Dunuo je vetar koji me je najezio i izgleda da je to Kajl osetio te je samo polozio moju glavu na njegova nedra i stegao me je u svom toplom zagrljaju.Gde sam ja pokusala da zatvorim oci,ali mi se nije spavalo uprkos cinjenici da sam premorena i da mi je itekako lose.