Xxx:A kako ste vi poznavali moju sestru?
R:Pa gospodine...
Xxx:Alberto....
Ubacio mu se momak u rec brzo i kratko dok je Ricard blago klimnuo glavom kroz odobravanje.
R:Gosopdine Alberto,ja ne samo da sam poznavao vasu sestru,ja sam je i voleo,ludo sam je voleo...Verujem da znate kako se osecam....
Ricard je spustio pogled ka burmi koju je Alberto nosio na domalom prstu.Alberto se nasmejao i spustio je glavu.
R:Da li je volis?
A:Isuvise jako,ona i ja imamo dvoje dece,pogledaj....
Vadi iz unutrasnjeg dzepa na sakou novcanik u kojem su pored nesto para stajale slike dva mala preslatka deteta,decaka i devojcice,obuje su licili na njega,ali devojcica je malo vise licila na Magdalenu.Ricard je pogledao u drugom zadzepku novcanika i tu je stajala slika njegove zene.Jako lepa zena plave kose i zelenih ociju.
A:Zar nije lepa?
R:Jeste,lepa je...
Obojca su se nasmejali,a Alberto je sklopio novcanik i vratio ga je sa osmehom u dzep.
R:Ti bi ubio za njih?
A:Naravno....
R:Pa i ja sam hteo da ubijem za nju....Pogledajte...
Ricard je izvadio mali crni notes pun nekih papira koju samo sto nisu ispali,on je samo vadio i vracao pesme odatle.Neke pesme su doslovno htele da pobegnu od svog stvaraoca.
A:Sta je to?
R:To su moje pesme,sve su posvecene njoj svaki moj stih,svaka moja strofa,svaki moj treptaj,svaki moj uzdah,svaka karakteristika koja nas cini zivim bicima,sve je to njeno,ove ruke ubice*u tom trenutku je ispruzio ruke ka Albertu*ove oci napacene,ovo srce gresno,sve njoj pripada i ni jednoj drugoj....
A:Mozete li molim vas da mi procitate barem jednu vasu pesmu?
R:Ovo sve sam napisao ja,Ricard,ili samo bezimena kreatura bez srca i sposobnosti da oseti,da zavoli da zasluzi bilo sta,za sve druge ja imam ime,a za sebe sam niko i nista...Ovu pesmu sam napisao brzo u moj notes u vozu dok sam gledao beskrajno prostranstvo mirnog drveca koje se klatilo na blagom povetarcu:
''Proklinjem
Gde nestade moj plavi beskraje,
gde ode moj beli golube,
gde se zagubi moja Artemido?
Da li sam te ja izgubio,
ili si sama od mene otisla?
Proklinjem te usne vrele,
sto su me ljubile,a nisu
me htele,proklinjem te
ruke,zbog kojih umirem,
od nezamislive muke.
Proklinjem te oci plave,
koje jos uvek cekam,
proklinjem tu lepotu,
koju sam tragicno izgubio,
te mracne godine davne.''
Sklopio je papiric i vratio ga je u svoj notes dok je Alberto suzdrzavao suze tako sto je stisnuo pesnicu i stavio je preko usana stezuci oci.
ВЫ ЧИТАЕТЕ
Čistokrvna
Про вампировDevojka koja nikada nije znala ko su joj roditelji,devojka koja o svojoj proslosti nije znala nista,kao ni o svojoj buducnosti,resila je da stvar prebaci u svoje ruke i da konacno uspe da sazna nesto o sebi od njenih usvojitelja.Uspeva u tome i osta...
