Čistokrvna

Alfa

Usli smo u kucu i spustio ga je na krevet,spavao je cvrsto,bio je tako lep,nisam htela da ga ostavim,ali moram malo na svez vazduh,lose mi je...Osecam se kao da me nesto gusi,ali jos uvek ne znam sta.Sa njim je ostao Dzon i pratio je svaki njegov pogled dok je sedeo na stolici u trpezariji.Gledao je u prazno dok se Robert setao po sobi bez ikakvog cilja,ali mu se zabrinutost videla u ocima...Stao je pored prozora i blago je zabacio glavu unazad,zatvorio je oci i razmisljao.Otvorio je oci i pogled mu se izgubio medju drvecem.Izasla sam napolje,trebalo mi je da malo razmislim na otvorenom,ne zelim da se izgubim ponovo,secam se sta je bilo prosli put...Sada cu samo malo da izadjem napolje.Polako sam prisla vratima i uhvatila sam se za kvaku,niko nije hteo da me pita gde cu,jer znaju da sama ne smem cak ni do prvog drveta da odem...Izasla sam polako,bilo je hladno i mogla sam da vidim blagi plamen pare koji je izlazio iz mojih usta usled disanja,jezila sam se na svaki hladni vetar koji je prolazio kroz mene,kosa mi se pomerala i stranu,za razliku od pogleda i misli koje su bile samo u jednom smeru i pravcu,a to je Kajl,da li ce se probuditi?I ako hoce,kada ce?Ali ubrzo ne mislim vise niocemu jer mi samo treba da se moj um i moje misli malo izgube,u nepoznatom pravcu...Cujem korake,suskanje trave,u glavi mi je najgori moguci scenarijo,to nesto je sve blize i blize,a ja nemam snage da se okrenem,a vala i hrabrosti mi je ponestalo.Ubrzo sam osetila topao duks preko mojih ramena, okrenula sam se a to je bio Robert,nasmejala sam se jer da je to neko drugi,ko zna sta bi se desilo sa mnom sad...

R:Hej Rija,pomislio sam da ti je hladno,pa....

Ja:Nemoj vise tako da se sunjas,jer si cuo?

Pokusala sam da delujem ozbiljno,podigla sam kaziprst kao da mu pretim,a onda smo prasnuli u smeh,a on je napravio neku facu punu sazaljenja.

R:Nisam te valjda uplasio?

Rekao je i  sarkasticno je glumio zabrinutost,sto je mene jos vise nasmejalo,brzo sam provukla ruke kroz rukave i u tom trenutku me je on podigao preko ramena i ja sam se okacila oko njegovog vrata rukama tako da nije bilo sanse da me ispusti,nosio me je do ruba obliznje sume,smejali smo se a ja sam vrisnula onako iz zezanja,a on se glasno smejao jer kako nebi bio smesno gledati kako ja pokusavam da ne padnem drzeci se za njegovu majcu,vrat,cak i glavu...Onda me je spustio.Uz osmeh sam bila u njegovom prijateljskom zagrljaju ali su mi glava i trup bili odvojeni od nejgovog tela.Pustio me je i prestao je da se smeje,mislim da ima nesto da mi kaze.Kada sam videla da mu se osmeh skinuo sa lica i ja sam mahinalno prestala da se smejem.Pogledao me je toliko ozbiljno da sam mislila u pocetku da se sali sa mnom,ali ipak nije.

R:Odsniraj levi dzep i uzmi ono sto se nalazi unutra...

Uhvatila sam se za levi dzep,polako sam povlacila rajsveslus na dole i izvadila sam kutiju cigara, napravila sam neku zacudjenu i iznenadjenu facu,o cemu se radi?Sta ce mu cigare?

R:Ne brini,to je moj duks,nije Kajlov...A sad,ispricacu ti nesto sto ne moze proci bez cigara,inace cu se odmah iznervirati...Sedi...

Pokazao mi je rukom na travu,sela sam,i on je ubrzo posle mene.Izvadili smo po cigaru i zapalili smo je,uzeli smo po jedan dim,posto mi ovo nije prvi put da pusim cigaru,nije mi smetalo,ali ipak nisam pusac...Gledali smo se neko vreme a onda je on krenuo da prica a pogled mu se spustio na cigaru koja je gorela.

R:Da li imas predstavu koje vukodlak koga zoves Alfa?

Ja:Ne,ne znam ko je on....

R:On je Nejtan,iz drugog klana vukodlaka,oni su iz Finskog klana ''Oko'',ne znam zasto se tako zovu,i nije me iskreno zanimalo...*uzeo je jedan dim i nastavio je da prica*Mi smo oduvek bili u velikoj svadji,zbog toga sto smo mi bili uz vampire,kao i oni,i tu je nastao veliki problem,a to je bitka,sa puno krvi,leseva i otkinutih glava...Ja sam preziveo,ali Dzonov stariji brat nije...Dzon o tome nikad nije govorio,nije uspeo da spasi brata,a pogodi ko ga je ubio....

Ja:Ko?

Uzimam i ja jedan dim ne odvajajuci pogled od njega,jer me je bas zanimalo sta se tu desilo....

R:Majkl...I Dzon se toga dana zakleo da ce se osvetiti,i da ce ubiti Majkla jednog dana,ali taj dan jos uvek nije dosao...Ali se on nada da ce doci...Tada se klan ''Kandza'',ako ne znas to je nas klan,i klan ''Oko'' jako dobro potukli...To jutro smo se mi borili sa Skorpijama,koje su bile na Nejtanovoj strani,a na nasoj je bio Ricard,inace Majkl je tada bio u Skorpijama,ali je prihvatio Ricardov koven,jer mu je Ricard spasio zivot u zamenu da mu sluzi do kraja zivota,prihvatio je,i mislim da je pogresio...Majkl je umalo umro toga dana,jer,Dzon je hteo da se osveti,samo nekoliko minuta nakon smrti njegovog brata Lukasa,sta da kazem,jako tvrdoglavo dete,a tada je imao samo 16 godina,a njegov brat 21...

Ja:Sta je posle bilo?

U jednom dahu sam ga pitala i povukla sam dim,a on je za mnom,i to je duboko udahnuo,izgleda da ima jos dosta da prica...

R:Zanima te bas sve?

Rekao je dok mu je dim duvana jos uvek bio u plucima,izbacio ga je napolje i pogledao me je.

Ja:Da,sve...

R:Pocecu od jutra,ali da me ne prekidas....*na to sam samo klimnula glavom,a on je povukao kratak dim od cigare i krenuo je da prica*To jutro smo ustali rano,bio je rani oktobar pre nekih 4 godine,nepunih 5 godina...Znao sam da treba da zapamtim taj dan,ali nisam,vremenom mi je secanje izbledelo,ali se jos uvek secam nekih detalja da znas...Krenuli smo polako,tihim korakom do obliznjeg jezera,zove se Korib...Krenula je bitka,odmah cim su oni dosli,Majkl je nasrnuo na Dzona,on nije mogao da se odbrani,bio je previse jak...Njegov brat je oborio Majkla sa njega i tada ga je Majkl bacio u vodu,nije mogao da se izvuce jer je imao dosta dubokih rana,koje su ucinile da deo vode postane crven,Dzon ga je gledao i nije mogao nista da uradi...A da,to je bio 3 oktobar...Sad sam se setio...Mene je Ricard spasio od nekog vampira koji me je udarao u rebra,zahvaljujuci Ricardu sam sad ziv...Pogledaj...

Rekao je podizuci majcu na gore,videla sam mu oziljke na rebrima sa leve strane,najezila sam se,krenule su mi suze na oci,a on je spustio majcu i udahnuo je duboko i verujem da ce nastaviti da mi pripoveda o tom danu...