Čistokrvna

Gde si sad?

Uzela sam pero u ruku i umocila sam ga u mastilo.Krenula sam da prevlacim preko papira i da polako sklapam reci i recenice.

''Dragi Nikole,

Mozes li da mi napises da li je Liza dobro?Jako se brinemo,zbog Damjana,ne ponasa se normalno,treba nam pomoc.Mozes li da nam kazes kada bismo mogli da dodjemo da bi Damjan video Lizu,nadamo se da ce mu tako biti dobro,I pozdravi Noru.Unapred hvala.

                                                                                                        Glorija Kingsel,London

Presavila sam papir i ubacila sam ga u kovertu,zapecatila sam ga starom tehnikom.Otopila sam parce smrznutog crvenog pecatnog voska na zapaljenoj sveci koja je bila na stolu,vosak je kapljao na kovertu i podsecao nas je na krv,ili barem mene.Uzela sam pecat Kingsela koji je bio poklon od Torija,mog najstarijeg zivog pretka,kao secanje na moje poreklo.Na pecatu je bio sakovan lav koji je rikao,imao je veliku grivu i sape su mu bile podignute,ispod je sitnim slovima ugravirano ''Kingsel''.

A:Jer gotovo?

Ja:Jeste,jos samo da je posaljemo,gde je sad ona vrana...

Kucnula je o prozor,ali nije bila ona koja je Markesu donosila pisma,to je bio crni golub,simbol Nikolovog zamka.dala sam mu pismo i on je odleteo daleko,nadala sam se da ce stici tamo gde treba.U tom trenutku dolaze Leona i Peter iz lova,u Leoninim rukama je jedno lane,a u Peterovim dva.Mi smo se trznuli i pogledali u njih.Leonu nisam videla,samo sam u obliku siluete videla blage senke,a za hranu,to mozemo da osetimo.

A:Gde je Leona?

U tom trenutku silazi Damjan i staje iznad kreveta gde ja sedim.Peter uzima lane iz Leoninih ruku i odlazi do kuhinje gde ih stavlja u frizider,jer niko od nas nije gladan.Leona skida prsten sa ruke i opet se stvori ispred nas.

Ja:Kakav je to prsten?

L:Jedini magicni prsten koji postoji,nasla sam ga medju nakitom,davno je zaborvaljena uspomena na dan kada sam se zadnji put probudila....

A:Vidimo da on pruza nevidljivost.

L:Jako je mocan,smrtnici i zivotinje ne mogu da vide onog ko nosi prsten,a vampiri mogu da vide obrise nasih tela i da osete nas miris.

Stavila ga je na sto pored pera koje je bilo u izgrebanoj posudici sa mastilom.

P:Dobre stare uspomene,kako je lepo bilo,sredni vek,balovi,elegantne dame...

U tom trenutku se okrece ka Leoni i pokloni joj se,ona mu pruza ruku i krecu da plesu,Leona se pravi da mase haljinom koju trenutno ne nosi a Peter pravi muziku :) Oni prolaze pored stocica,Apolon i ja ih gledamo i nismo ni primetili da od kada su prosli nema prstena,verovatno ga je neko uzeo.Blago okrenem glavu i pogledam iza sebe,nema Damjana,sigurno je izasao,vratice se...

Ja:Nikad nam niste ispricali pricu,kako ste postali vampiri?

P:Ja sam kao sto znate bio na balu,upoznao sam prelepu bogatasicu koja je imala crvene oci,to su njeni roditelji opisali kao retku bolest,koja ne utice na razmnozavanje,to mi je bilo smesno,ali sam se ipak zaljubio u njeno savrsenstvo.Lepezom mi je signalizirala da zeli da se vidimo napolju.Postojao je taj jezik lepezom koji je sva elita morala da zna.Ja sam izasao i cekao sam nju.Dosla je i krenuo sam da je ljubim,ona me je poljubila u vrat i osetio sam ugriz,jak ugriz.Bolelo je,pao sam na zemlju a ona je otisla,3 dana kasnije sam se probudio u grobu,to jest u kovcegu.Polomio sam nogom poklopac koji je odneo deo zemlje iznad mene.Ustao sam i sve to pocistio,na kraju sam otisao,zauvek,sto dalje od njih...

L:On vise voli mene nego nju :)

P:Mon seul Leona :) (moja jedina Leona)

Nasmejali su se i poljubili,jer je ona isto iz Francuske pa ga sve razume :)

L:Ja sam isto pretvorena u Francuskoj,ali ne bas tako glamurozno...*pogledala je u Petera i nasmejala se,zatim je opet pogledala u nas*...Bila sam devojka sa sela.Prosipala sam vodu napolje od pranja vesa i slucajno sam okupala prelepog momka koji je bio obliznji zemljoradnik.Pogledao me je i imao je crvene oci,takodje je rekao da je to neka bolest koja ne utice na polni organ,na to sam se blago nasmejala i dogovrili smo se da se nadjemo u polju gde cu im ja doneti rucak.Otisao je a ja sam spremala i mesila kolace kao luda.Sve sam spremila i oprala sam kosu i doterala se,onoliko koliko je siromasna seljancica mogla.Otisla sam u polje i ocekivala sam jos nekog,ali je tamo bio samo on,dotrcala sma mu u zagrljaj i samo sto sam ga zagrlila on me je ujeo za vrat.Poneo me je u siblje gde me je sakrio dok se nisam probudila,a tada sam nasla pored sebe taj prsten ali ne i njega...Otisao je...Zauvek....

P:Ja necu otici,nikad :)

Ja:Jer kod tebe prsten?*pogledala sam u Leonu,ona je slozila neku facu kao da sam je pitala kada je prvi put izgubila nevinost...Mada pitacu je i to uskoro...;)*

L:Ne,zasto?

Ja:Onda ga je Damjan odneo....

L:Sta pokusava?Zovi ga!

Uzela sam telefon i pozvala sam ga.Ne javlja se,zamisljam ga kako drzi prsten u ruci,gleda u telefon i prekida,i verujem da je tako bilo,imam jos jedan talenat,mogu da saznam sta neko drugi radi,ali to mi ne pruza prsten,nego moj mozak.Na primer,ja pozelim da znam sta radi Damjan i prikaze mi se vizija sta on u tom trenutku radi,nije lose,zar ne? :)

Ja:Prekinuo je...

P:Uhvaticemo njegov miris...

L:Meni je spomenuo da hoce da oseti bol..

A:Gde bi otisao da zeli da oseti bol?

Izvukla sam se iz kratkog transa gde sam zamisljala gde je sad.I taj talenat sam tek danas otkrila,a znam da sam sigurno upravu :)

Ja:Autoput....

P:Idemo...

Otrcali smo iz kuce do prvog autoputa,i bila sam u pravu,njegovi obrisi su bili na beloj traci izmedju dve trake,samo smo cekali da zakoraci...Presli smo ulicu kada nije bilo kola,ali on je otisao od nas,krenula sam za njim ali me je Apolon uhvatio za ruku.

A:Pusti ga,nemoj da ga ljutis jos vise...

Poslusala sam ga i presli smo ulicu i posmatrali smo ga sa strane.Stao je na sred puta i rasirio je ruke.Podigao je glavu i cekao da ga crni audi udari,ali nije bio najnoviji model audija,malo stariji...

Ja:Nece ga to ubiti...

A:Ali ce osetiti bol u svakom slucaju...

U tom trenutku ga udaraju kola,prednje staklo se lomi a on pada na pod.Prosedi covek u crnoj trenerci i crnim patikama izlazi napolje i u tom trenutku Damjanu spada prsten sa prsta,on ga uzme u ruku i stavi ga u dzep.

Xxx:Kako si se ti stvorio?

Potrcala sam polako ka njemu pala sam na kolena i krenula sam da placem i da ga molim da ustane...

D:Nije mi nista,dobro sam...Necu vas terati na sud,ne brinite.

Ustao je,nasmejao se i potapsao je coveka po ramenu...Zatim je otisao kao da se nista nije desilo,a ja sam trcecim korakom isla za njim,zaustavila sam ga i on se okrenuo.