Čistokrvna

Bela ruža

Ja:Ima jos nesto sto treba da znam?

R:Da...*povukao je dim i zatvorio je oci,kao da okleva nesto da mi kaze.Otvorio ih je i udahnuo duboko*Tamo su bili tvoj brat i sestra,borili su se sa nama,mrzeli su Skorpije,a Nikol te je sigurno slagao da su Skorpije skoro izmisljene,e pa nisu...Postoje jos od Fransucke revolucije,ali on je to tako dobro krio,ne znam zasto...Nebitno verovatno....Ali da znas da su Veronika i Gustav pobili pola protivnickog klana,odlicni borci,ne znam da li se nesto od tad promenilo...

Ja:Roberte...

Rekla sam dok su mi oci bile pune suza,sta sam sve propustala,nije mi zao zbog toga,nego jer nisam bila tu da gledam velicanstvenost mog brata i moje sestre.

R:Reci....

Ja:Mozes li da me odvedes do tog jezera?Molim te...

R:Mogu,ako to stvarno zelis....

Ustao je i predamnom se pretvorio u vukodlaka.Ustala sam jako iznenadjeno a on se sagnuo i popela sam se na njegova ledja,okrenuo se i krenuo je da trci brzo.Uhvatila sam se za njegovo krzno dok mi je vetar mrsio kosu,a i njegovo krzno.

R:Jos malo pa stizemo....

Ja:Mogu da te pitam nesto?

R:Da...

Rekao je Robertov glas u mojoj glavi,odzvanjao mi je u usima,na kratko sam se zbunila jer je bio glasniji nego inace,kao da se plasi,ali cega?

Ja:Zasto cujem tvoj glas u glavi,cak i ako cutis?I zasto sam cula Nejtanov glas,i Kajlov?Zelim odgovore....

Cutao je,krenuo je jos brze da trci i nije se obazirao na to sto sam mu rekla,toliko je brzo trcao da sam se plasila da cu pasti svakog trenutka sa njegovih ledja...Stao je daleko od vode,kao da gleda i seca se svega,svakog udarca,svake prolivene kapi krvi,svakog izgubljenog zivota,i naravno,seca se Dzona... Sagao se i ja sam sisla sa njegovih ledja dok se on u istom trenutku pretvorio u coveka.

Ja:Nisam dobila odgovor....

R:Dobices ga....

Krenuli smo peske polako ka obali jezera.Cutali smo,dok se on okretao i kao da je prozivljavao opet te trenutke.Pogledao je iza mene i kao da je video Nejtana koji me napada,stao je ispred mene i gledao je u prazno,i Nejtan je izgleda samo u njegovom secanju,kao da se seca ranog malog snezica koji ih je prskao po licu i koji im je kratio vidik.Seca se trenutka kada je Dzonov brat pao u vodu,kako se davio i nije uspeo da izadje na povrsinu,seca se krvi koja se penusala na povrsini jezera,jako je bio vezan za njega,osecam to,ali kako?ne znam....Samo smo tako stajali,i cekali smo da ga prodje deza vu...Trznuo se i pogledao je sa besom na licu u obalu jezera.Plasio se,ne znam zasto me vukodlaci toliko stite,jeste da sam Kingsel,ali jos uvek mi nista nije jasno...Pogledala sam i ja u pravcu u kome je on gledao dok mi je pola glave virilo iza njegovog ramena.To je bio Dzon...U suzama se sagao i bacio je belu ruzu u vodu,ne znam sta bi to trebalo da znaci....

Ja:Sta on to radi?

R:Daje mir dusi njegovog brata...Obicaj kod vukodlaka je da se na mesto na kom je umro neko blizak baci bela ruza,i da se ostavi tu,to bi trebalo da razveseli duh te osobe...Dzon to radi vrlo cesto,kao da trazi svoj mir,a ne njegov...Jos uvek ga boli srce,sa njim je odrastao,igrali su se u pesku,vezbali su i isprobavali vucije moci,a sada,sada je sam,vise nema vecnog prijatelja,i zastitnika,a to je bio on,njegov stariji brat,mladi zivot je ugasen,zbog cega?Zbog glupe svadje oko vladavine Irskom...Finci nisu hteli da prihvate nasu vlast,hteli su pola od Irske,mi im nismo dali,kao da im Finska nije bila dovoljna...Nejtanova ridja kosa se vijorila na blagom povetarcu,a plave oci su mu bile daleko,kao da gleda njegovu teritoriju,sto je nas isprozivalo.Bili smo u ljuckom obliku,dogovor je bio da ne budemo u vucijem obliku,ali ga je on prekrsio nakon odbijanja...Nasrnuo je na nas i nismo bili spremni,pobegli smo nakon zakazivanja borbe,sta smo drugo mogli?A njegov brat je bio u prvim borbenim redovima...

Zastao je i okrenuo se ka meni.Pogledao je u Dzona koji je polako tihim koracima otisao dok su mu suze lile,iznervirao se,zasto je morao da ga izgubi kada ga je toliko voleo?Brat mu je bio sve,a vise ga nema...Pretvorio se u vukodlaka i krenuo je jako i tuzno da zavija a zatim je otisao trceci.Robert me je pogledao i mi smo polako bez reci krenuli ka jezeru.

R:Dugujem ti jedan odgovor...

Ja:Konacno...

Rekla sam tiho dok se on nasmejao i nastavio da hoda.Polako krece da dise duboko,i tesko,kao da ne zeli da mi odgovori na pitanje.

R:Zanimalo te je zasto cujes nase glasove kada smo vukodlaci...

Ja:Da....

R:E pa,slusaj....*zastao mu je dah na kratko* Tvoja specijalna moc koju si uspela da zadrzis kao covek,ne znam kako si uspela da je zadrzis,ali tvoj prsten koji ti vise nista ne znaci ipak ti pomaze malo,i ako si covek,jos uvek si Kingsel i mozes jedino da cujes ono sto pricamo u vucijem obliku,a kada se pretvoris u vampira,sve moci ce ti se vratiti,normalno bi bilo da nemas ni jednu moc,ali taj prsten nosis toliko dugo da si pokupila jednu moc od njega,korisna ti je u nekim trenutcima,zar ne?

Klimnula sam glavom,a tokom te price smo se nasli na obali jezera.Pogledali smo u povrsinu vode,a njemu je u glavi bilo penusanje krvi neduznog vukodlaka,toliko se borio za slobodu Irske,a nije uspeo...Svaki dan Dzon tuguje,nije se nasmejao jako dugo,mislim jeste,ali nije iskreno,nego vise da ne bude cudan.I razumem ga,jer je tako bilo mom sinu bez Lize,ali to je drugo,to je devojka,a ovo,ovo je brat,ne znam sta bih ja uradila da mi Gustav umre,ili Veronika...Mislim da bih se ja ubila odmah nakon toga,i razumem ga,skroz ga razumem....

R:Pogledaj....

Pokazao je prstom na grm belih ruza sa strane,na samoj obali....

Ja:Kako su lepe....

R:Dzon ih je posadio,u cast njegovom bratu,verovao je da mu trebaju bele ruze i kad on nije u mogucnosti da ih donese...I zato ih je posadio,mislim da je za Dzona on jos uvek ziv,nedostaje mu,kao da mu je rupa u srcu,vec godinama,oplakao ga je toliko puno puta,a toga dana nije hteo da place,kao ni na njegovoj sahrani,hteo je da ga isprati dostojanstveno,Ricard ga je sahranio,on je doneo kovceg i nikome nije da da vidi njegovu unutrasnojst ''zato sto mu je telo raspadnuto''*imitira i karikira Ricardov glas* Ko zna sta je unutra,a Dzon veruje da mu je brat jos uvek na dnu jezera,i da ga ceka.Pricao mi je kako ga sanja svako vece...

Ugrizao se blago za donju usnu dok su mu oci suzne,jer je tesko gledati neciju muku toliko godina...I meni su suze navirale na oci,i ako nisam nesto slicno dozivela,ipak ga razumem...Suze nam liju niz obraze,njemu samo jedna,a meni ceo potok suza....Ali cutimo,i on i ja....